ZRIKAVAC - Haiku radionica (12)

Za zrikavcem
udjoh
u japanski vrt.







Pretpostavimo da moja gornja pesma o zrikavcu koju pominjem u blogu Magična moć jezika nema formalnu postojanost i da je treba doraditi do oblika koji može da stoji i traje. Pred nama su dva puta dorade: jedan, nazivimo ga dopuna sadražaja jer je ovo "so what ? " haiku ( objašnjenje je u pomenutom blogu Magična moć jezika ) i ta dopuna se radi poznatom metodom jukstapozicije. Dakle napišemo pesmu u poznatom radnom obliku:

XXXXXXX--
Za zrikavcem udjoh
u japanski vrt.

S obzirom da je zrikavac letnji kigo, u obzir dolazi samo fraza sa humanim sadržaj i uskoro ćemo videti da iz ove skice mogu nastati mnoge solidne pesme ali koje potpuno racionaliziraju sadržaj i ubijaju spoznaju ekstatičkog duha, njegovu poruku. Kao kada bi razgovarali sa senkom umesto sa čovekom čija je senka. Dakle, metod jukstapozicije se pokazuje kao vrlo agresivan i asimilijući, za duh uništavajući - nekompatabilan sa ekstatičnom svešću koju prevodi u racionalni okvir.
Pogledajmo drugi metod: formalne reformulacije u 5,7,5. Ono što uvek savetuje Kerkap i što sam video da je učinio Ito Yuki na japanskom sa istom ovom pesmom.

U japanski vrt
udjoh, sledivši korak
jednog zrikavca.

Pogledamo li sadržaj vidimo promenu stilske figure u izrazu ali sadržaj ostaje nepromenjen jer
se pokazuje da je konkretizacija zrikavca sa "jedan" prirodna i u duhu haiku ( odgovara neodredjenom članu u engleskom, a pošto naš jezik nema članove nekad je takva konkretizacioja smisaono i formalno dobrodošla ) i da je forma 5,7,5 zaista skladna duhu kotodama shinko tj. rezultat ekstatičnog stanja svesti je lako prevodljiv u ovu prirodnu formu: to je ono što Japanci rade - i tvrdnje Kerkapove se pokazuju za potpuno istinite. Pesma potpuno radi, čini se postojanom i dokazuje da su spoznaje ekstatičnog trenutka svesti u 5,7,5 formi postale jake pesničke formacije. Dakle potpuno netačna je bila ocena da je u pitanju "so what" haiku. Magijski um+magijski jezik+magijska forma=dobar, pravi haiku. Pesma je dobila na "vazdušnosti" zahvaljujući širokim potezima fraza, zadisala i zadržala je u potpunosti svoj religiozni smisao pridobivši i estetski. Vidi se da iza nje stoji iskren i dubok doživljaj koji ne zaslužuje sadržajne popravke.

PS. Postavlja se pitanje kako će ovaj haiku uopšte biti predstavljen recimo u Americi, ako je forma 5,7,5 tamo odbačena tj. izbačena - preciznije rečeno, i ako pravi doživljaj ne mogu uhvatiti iz slobodne forme ( jer formalna nestabilnost im nalaže upotrebu jukstapozicije radi "stabilizacije" a koliko je anti-poetski dodavati sadržaj radi popravka forme ).

PPS. Meni lično je ovaj haiku jedan od važnijih zbog toga što se je kigo ove pesme zrikavac zaista rodio u mom srcu - nastao je iz dubokog duševnog doživljaja - baš kako Japanci kažu da kigo nastaje. To znači da kigo kultura nije eksluzivno japanska, da nije kulturološki uslovljena i da može biti stvorena svuda gde ljudi duboko doživljavaju prirodu - pa i kod nas. To govori da haiku kalendar ima puni smisao i na našim prostorima. Ali ne putem napamet dopisivanja kigoa, već istinskim doživljavanjima prirode; istinskim sjedinjavanjem sa prirodom tj. religiozno-poetskom praksom prirode. Haiku je za one ljude i pesnike koji žele od prirode napraviti svoju 'crkvu'.

PPPS. I u čemu bi bio značaj nekog haiku učitelja ovde ? To da, kad svi kažu: to je "so what" haiku a on kaže "ne, to treba samo prepevati u 5,7,5... to je odličan haiku..." Ništa više, a tesanje izraza, preformulacija, je banalno lak i zabavan posao - bukvalno igra. Haiku učitelj, nije učitelj forme, već sadržine - razumevanja haikua.

PPPPS. Problemi koji američki haiku pesnici imaju sa tako dubokim stvarima, kao što su: nerazumevanje personifikacije i magičnoste moći jezika, odbacivanje 5,7,5 forme koja je zaista jedan od ključeva haikua, problemi sa jukstapozicijom i sa "so what"..., govori opet da Kerkap ima pravo kad kaže da van 5,7,5 samo uslovno i izuzetno pesme treba smatrati za haiku tj. 'američki haiku' je neka mutacija koju sa velikim teškoćama možemo smatrati haikuem, a verovatno je za haiku, u velikom broju slučajeva, niti ne treba smatrati.