MOMINE SPAJALICE - Haiku kalendar (13)

ZIMA /doba godine

Dve spajalice
na krpari pod stolom
još od zimus.

Moma Dimić

U prošlom postu u kome je citiran haiku o zabavnom parku Hošinige Fumia, mogli smo videti kako dve simbolične reči, u istoj pesmi, medjusobno utiču jedna na drugu, stvarajući veliki dramski naboj i svojevrstnu prirodnu superpoziciju ( jukstapoziciju ) bez mehaničkog/ gramatičkog deljenja pesme na dva dela jer dva simbola, dve simbolične reči, i unutar jedinstvenog iskaza funkcionišu kao dva suprotna ( superponirana) pola. Isti slučaj nalazimo u gornjem zimskom haiku Mome Dimića. Jedna od simboličnih reči je naravno kigo: zimus, dok je druga simbolična reč nesezonskog, opšteg karaktera i to je spajalica. Pesnikova osetljivost na običan biro-materijal otkriva njen simbolični karakter. Šta to je to pesniku ostalo nespojeno ? Slučajno znajući za Mominu emotivnu rascepljenost izmedju Švedske i Srbije mogu i zamisliti. Mnogi ljudi kojima je život doneo rascepe i razdvojenosti osećaju simboliku spajalice, a slično je i samnom: nikad ne prodjem pored spajalice na podu ili na ulici a da je ne podignem i u džep zataknem. Spajalica je svojevrsni fetiš. U Mominoj pesmi povezana je sa zimom. S obzirom da u zadnjem stihu tonalitet pesme padne ( do razočarenja ) može se naći pesničko opravdanje za manjak slogova u zadnjem stihu ( koji je bio lako popravljiv frazom "od prošle zime" - da je to pesnik želeo). O Momi Dimiću sam već pisao kao o samosvojem pesniku čije pesme odudaraju od pravila gradnje pesme. Sasvim suprotno, u ovoj pesmi Moma pokazuje i znanje u izgradnji klasične haiku pesme po svim njenim principima.