AKADEKA - Haiku radionica (5)

Pesma kojoj sam se najduže posvećivao poslednjih meseci ( a i ranije ) je čuvena akadeka pesma sensei Hoshinage Fumia. To je pesma koju je teško ( i lako ) prevesti a njena glavna draž je što spaja neverovatne suprotnosti: dečiju bajalicu iz koje je nastala ( tj. u kojoj je pesnik našao inspiraciju ), strukturu potpune, najradikalnije disperzije smisla - koja je po pravilu u haikuu nemoguća ( jer je haiku poezija fokusa, ali, pokazuje se i: poezija radikalnosti ) i još preko svega pesnik dozvoljava sebi upotrebu neologizma ali ne bilo kakvog već izvedenog putem dekonstrukcije upotrebljenog pojma u maniru umetničkog metoda Jacquesa Derrida. Nije potrebno naglašavati da je u prevodjenu i razumevanju pesme učestvovao Ito Yuki, Richard Gilbert ali i sam sensei Hoshinaga. Pesma glasi ovako, navodim japanski, engleski i moj srpski prevod:

烏賊 はっか　アカ刑事　放火　金盞花
ika hakka akadeka hoka kinsenka

squid peppermint
Red-detective arson
marigold

lignja pepermint
udbadžija paljevina
neven

Prvo što odmah pada u oči je da je pesma prosti skup pet reči koje medjusobno nisu ni u kakvoj vezi, logička veza medju njima ne postoji.
Razmislimo li dalje vidimo da ustvari postoji neki oblik logičkog funkcionisanja i to po principu: Koja reč ne pripada ovom skupu ? I ta reč je naravno udbadžija tj. Red-detective. Ali pre nego se pozabavimo ovom mističnom reči, pogledajmo ostale reči i kako su povezane. Pošto logička veza ne postoji te reči su vezane: prvo ritmom tj. organizacijom ritma, a zatim odredjenim svetlim koloritom tj. bojom u kojoj preovladava svetlost.
Pozabavimo se sada famoznim crvenim-detektivom tj. udbadžijom. Reč akadeka ( bukvalno znači „crveni-detektiv“ ) je puki tehnički termin koji u japanskom nema značenja isto kao ni u engleskom. U japanskom ona asocira preko reči „detektiv“ na jeftine kriminalne serijale u kojoj su detektivi obično podkupljivi negativci. To je dakle odredjeni termin kojim pesnik aludira na svoju društvenu neprilagodljivost-negativnost ali ne želi jasno da je izrazi želeći da izbegne stereotipe ( poput recimo „crne-ovce“ ) već praktično hoće da se samoukine kao subjekt značenja i da ostane samo mutna naznaka. Dakle, junak ove pesme nije ni negativac već još gore: ne postoji. Sve to priča o ozbiljnoj frustraciji društvom kroz koju su japanski mladići prolazi prelazeći iz japanskog fašizma direktno pod američku okupaciju. Dodatna nedeća za mladog autora bila je i očeva smrt i ekonomske poteškoće koje su ga naterale da promeni grad u kome je živeo u periodu koji je u Japanu bio sve pre nego lak. Biti „negativac“ značilo bi imati neko mesto u društvo, a on nije smatrao ni da je to. Zato se je u pesmi samoukinuo, preko dekonstrukcije reči „negativac“ u neologizam „crveni-detektiv“. Opisujući ovu reč, koja je zapravo „praznina sa odredjenim neprijatnim koloritom“, u eseju za Frogpond, nazvao sam je „visually covered gap“ ( dakle „slikom prekrivena rupa“ ) jer tih rupa ima u pesmi dosta u logičkim diskontinuitetima izmedju reči samih, ali su ti prekidni tehnički i bez slikovnog pokrića nalik na cezure. Ispekidanost i disperzija pesme je zaista fascinantna a njom dominira subjekt-rupa sa tehničkom oznakom „crveni-detektiv“. Boja detektiva je izabrana zbog ritma ( broj slogova ), prema koloritu cele pesme ali i zbog „paljevine“ koja sledi za detektivom i čija crvena boja sugeriše da je baš detektiv ta štetočina koja je prozrokovala požar. u toj tački se crveni-detektiv pokazuje i kao bundžija tj. dobija aktivnu ulogu pobunjenika.
I sve ovo je rečeno lakim muzičkim ritmom dečije pesmice ! Naravno, direktne priče nema
ali ponovljenim čitanjem ( u kojem se otkriva magijska funkcija ritma 5,7,5 ) pesma se uvlači pod kožu slušaoca-čitaoca i deluje svojim svojstvima podsvesno i preko aluzija koji nas teraju da osećamo neku prijatnost-neprijatnost ( prijatnost dečijeg ritma i neprijatnost sadržaja koju ukida logiku i donosi neprijatna osećanja – što je takodje primer za podsvesno delovanja haikua, kao i bilo koje druge poezije, umesto na Zapadu etabliranog stereotipa da je to „poezija svesnosti“ i „prosvetljenja“ ).
Kako prevesti „crvenog-detektiva“ ? S obzirom da je ritam ove pesme ključan za percepciju sadržaja tj. njena ulazna vrata u podsvest su ritmična, otpada mogućnost doslovnog prevoda jer taj nezgrapnošću fraze ubija u potpunosti ritamsku skladnost pesme na srpskom jeziku. Odlučio sam se za reč „udbadžija“ koja je takodje neobičan spoj komunističke skraćenice i turskog sufiksa, znači dovoljno rogobatna i teška, a ritmu skladna. Sem toga po svom značenju je neprijatna i u zbiru reči „pepermint“, „lignja“ i „neven“ potpuno nelogična a sa očuvanov funkcijom prema „paljevini“. Pretstavio sam rešenje i sensei Hoshinagi i on se složio sa njim. U svakom slučaju vrlo zahtevna pesma ( i paradoksalno jednostavna ) koja dobro pokazuje zašto nam treba forma 5,7,5 bez koje cela konstrukcija ne bi bila moguća i daje za pravo Džejmsu Kerkapu kada ističe značaj magijskog ritma u haiku. Istovremeno omogućava nam da shvatimo da je haiku pesma pre svega bazirana u ritmu, i da je kao takva polje izuzetnih umetničkih mogućnosti. Ceo arsenal umetničkih sredstava gubi se sa pojednostavljenim shvatanjem haikua kakvo prečesto imamo na Zapadu.