Zapadnom čoveku koji živi racionalan i apstraktan život nije lako prodreti u tajne haikua jer prodreti u tajne haikua znači uspostaviti duboke emocionalne, čulne i religijske (mitološke) odnose sa prirodom i životom samim. Razumeti a pre svega osetiti iskonski ritam haikua i njegovih sezonskih reči (kigo) zahteva odredjeni napor a rezultat često nije najbolje opisiv diskurzivnim stilom i zato sam u prethodnim blogovima pokušao pomoću metafora i prigodnih alegorija ( priča ) preneti smisao magijskog ritma od 5,7,5 slogova. Jednaka stvar je i sa upotrebom kigoa. U radionici br.1 sam na negativnom primeru pesme o biku hteo da pokažem površnu i pogrešnu upotrebu sezonske reči ( fraze ). Loša praksa je kod nas raširena jer se kigo razume kao puka literarna jedinica a ne kao iskustvo vlastite duševnosti, vlastite doživljajne uronjenosti u život i prirodu. Drugim rečima: kigo je rezultat emocije, i osećajnost je jedini prostor u kome kigo nastaje. Metaforički rečeno: kigo nastaje u srcu i rezultat je intenzivne "srčane prakse" u osećajnom povezivanju pesnika sa svetom oko sebe. Iza svakog kigoa je emocija. Zato se kigo ne može prepisati niti upotrebiti "tek tako" već mora biti porodjen iz pesničkog doživljaja. Kigo je, dakle, proizvod pesničke prakse, razmišljanja, meditacije i traganja: on se zaista vidi tek uspešnoću svoje upotrebe. Iza svakog kigoa je odredjeno osećanje koje mu daje boju, miris i zvuk i usmerava njegovo dejstvo tj. značenje. Japanci kažu: kigo je REČ SA NAMEROM. Posao haiku pesnika je da prepozna PRAVU NAMERU REČI, kigoa, i da je shodno nameri-pravcu delovanja, poveže tačno i precizno sa sadržajem koju ta reč TRAŽI - u celovitu zgradu pesme. Ako malo banalizujem i ponovo upotrebim metaforu izgradnje kuće tj. pasovanje pojedinih delova: ako imate gredu za kuću sa levim usekom-žljebom morate za taj žljeb naći odgovaraju gredu kaja tačno odgovara levom žlebu, a ne staviti bilo šta i to povezati - što se kod nas popravilu radi. Otprilike. Takva kuća ne drži dugo. Obično nije lak posao tažiti "pravu nameru reči", pogotovo neiskusnom pesniku, jer zahteva kopanje po emociji koja je porodila kigo i tražiti značenje, sadržinu i temu, na koju nas upućuje. Za primer dajem svoju pesmu "gole grane" koja se je pisala pet godina, a prvi zapis je bio sledeći:
XXXXXXXX-
kroz gole grane gledam
kuće suseda
kroz gole grane gledam
kuće suseda
Doživljaj koji opisuje gornji zapis nastao je u Tolminu u zimu 90/91 prilikom gledanja sa mog balkona na susedne kuće. Bilo je to vreme priprema na slovenačko osamostaljenje: na balkonima su žene sušile oprane uniforme teritorijalaca. Slika je bila tipična i punila me je nelagodjem. Bilo mi je jasno da "gole grane" ( zimski kigo koji opisuje pustoš, smrt prirode ) izražava moju zebnju, i osećaj teskobe, osećao sam "pravu nameru" ove fraze i u kom pravcu pokazuje ali svejedno nisam znao tačno na koji sadržaj i temu me upućuje. Probao sam razne prve stihove, razne sadržaje postavio na "nišan" mojih golih grana koje su me vrlo dodirnule - sve uzalud, konstrukcija pesme prosto nije držala šta god sam bio napisao. Šta to moja podsvest zna što ja ne znam ? Nisam mogao dokučiti. Nakon par dana koncentracije na ova dva stiha i bezuspešnih pokušaja da napišem pesmu, beležnicu sa gornjim zapisom sam odložio, ucrtao X-ove umesto prvog stiha i zaboravio na sve... Nakon pet godina sam slučajno pronašao istu beležnicu u sasvim drugim okolnostima: izdešavale su se brojne političke promene, u okolini je besneo rat. Sada sam tačno pred očima imao to što tada nisam znao, ali sam očito nesvesno slutio. Ili je to bio samo moj strah koji se tada pogledom zalepio za gole grane ? Nije važno. U prvom ponovnom čitanju sam odmah pronašao prvi stih:
Početak rata.
Kroz gole grane gledam
kuće suseda.
Kroz gole grane gledam
kuće suseda.
Ovo je sada vrlo precizno i tačno napisana pesma koja izražava istinu jednog pesničkog osećanja a sa njom i istinu istorijskog trenutka: početka rata. Zanimljivo je da se je baš ova moja pesma najviše dopala ekipi japanske TV NHK kada su 2000. snimali dokumentarce o haiku u Tolminu. Bili su pročitali sve pesme koje sam im ponudio na englekom, ali su kategorično izabrali baš ovu. Verujem da su imali pravo jer je pesma imala dubok egzistencijalni koren.
Ovim primerom je pokazan pravac nastanka pesme od kigoa prema sadržini. Dakle od nesvesnog emocionalnog doživljaja ( slike, zvuka itd. - čulne senzacije ) prema svesti, prema sadržaju. Moguć je i kontra pravac: dogadjaj ( tema, ideja, priča ) koju želimo da umestimo u odredjeni emocionalno-prirodni okvir tj. kigo. U ovom drugom slučaju moramo tražiti takav kigo koji svojim smerom delovanja, namerom, ukazuje na temu naše priče i vrši njeno emocionalno preuramljenje.
Za primer neka posluži nedavni dogadjaj vožnje bicikle koji mi se desio: vozeći velikom brzinom najednom sam se našao na makadamu, zakočio i izgubio kontrolu nad biciklom. Nekim čudom, ni sam neznam kako, uspeo sam da se izbalansiram i izbegnem pad. Doživljaj "balansiranja" je bio toliko jak da je sam prizivao pesmu o ravnoteži, kao temi. Trebao mi je kigo, čija NAMERA govori o istoj temi. Shodno mojoj skromnoj kigo praksi ipak se našla reč, kigo, kojim sam bio zadovoljan:
Ovim primerom je pokazan pravac nastanka pesme od kigoa prema sadržini. Dakle od nesvesnog emocionalnog doživljaja ( slike, zvuka itd. - čulne senzacije ) prema svesti, prema sadržaju. Moguć je i kontra pravac: dogadjaj ( tema, ideja, priča ) koju želimo da umestimo u odredjeni emocionalno-prirodni okvir tj. kigo. U ovom drugom slučaju moramo tražiti takav kigo koji svojim smerom delovanja, namerom, ukazuje na temu naše priče i vrši njeno emocionalno preuramljenje.
Za primer neka posluži nedavni dogadjaj vožnje bicikle koji mi se desio: vozeći velikom brzinom najednom sam se našao na makadamu, zakočio i izgubio kontrolu nad biciklom. Nekim čudom, ni sam neznam kako, uspeo sam da se izbalansiram i izbegnem pad. Doživljaj "balansiranja" je bio toliko jak da je sam prizivao pesmu o ravnoteži, kao temi. Trebao mi je kigo, čija NAMERA govori o istoj temi. Shodno mojoj skromnoj kigo praksi ipak se našla reč, kigo, kojim sam bio zadovoljan:
Na makadamu
ravnotežu održah...
Ravnodnevica.
ravnotežu održah...
Ravnodnevica.
Pomenuo bih slučaj pesama sa dva kigoa što je relativno čest slučaj u spontanom zapisu. Ako su kigoi istosmerni onda oduzimaju prostor sadržini, ako su različitih "namera" unose konfuziju. Najbolje se je odlučiti za konkretniji kigo ( manje opštu reč ) i drugi kigo zameniti odgovarajućim sadržajem. Primer iz moje pesme:
Od kalendara
napravljena koverta:
Nova godina.
napravljena koverta:
Nova godina.
Menjanje kalendara je novogodišnji kigo i "Nova godina" je čisti višak. Zašto bi u jednoj pesmi dva puta rekao isto: da je Nova godina ? Dugo sam tražio reč koja bi zamenila "Novu godinu" ali nije je bilo lako naći. Trebala mi je neka fraza koja bi po atmosferi bila slična ali raširila volumen pesme. I onda, slučajno, mnogo godina kasnije od prvih traženja, u nekom balkanskom kuvaru slučajno pronadjem reč koja me zainteresuje: papazjanija. Prebrojim slogove: 5. To je to, ta reč izražava haotičnu novogodišnju atmosferu, daje pesmi meni dragi lokalni ton i proširuje kapacitet pesme. Dakle:
Od kalendara
napravljena koverta.
Papazjanija.
napravljena koverta.
Papazjanija.
No comments:
Post a Comment