BRISANJE PRAŠINE -haiku radionica (4)

Jedno od velikih pitanja kod sastavljanja SHK je kako pristupiti mnogim odličnim pesnicima kod nas, kojih više nema, i njihovim vrednim pesmama
koje zbog malenkosti ne ispunjavaju zahteve forme.
Pada mi napamet Nikola Nilić ( 1939-2002 ), jedan od najtalentovanijih naših pesnika, i njegova odlična pesma nagradjena prvom nagradom na konkursu Azami, Osaka, 1996.

Tužno je lepa
prazna vaza na stolu
dok sanja proleće

Nikola nije bio mnogo upućen u pitanja forme, medjutim njegove pesme poseduju u potpunosti manir pisanja iz ritma 5,7,5. Verovatno je u svom rastrzanom i nesrećnom životu imao važnijih briga od forme haikua. Rečca dok u ovoj dirljivoj pesmi je višak koji remeti sklad strukture. Takodje, te rečca nema nikakvog značenja za pesmu i verujem da ne bi pogrešili ako bi pesmu napisali bez nje:

Tužno je lepa
prazna vaza na stolu...
Sanja proleće.

Rešenje bi bilo objaviti pravilan oblik a u fusnoti eventualno citirati "nedovršeni" original. Iako ne verujem da je to u ovom slučaju potrebno. Kjubrikov nedovršeni film "Širom zatvorene oči" je montirao i završio Sidni Lamit. Zbog čega u tako neznatnom završavanju ne bi pomogli Nikoli, koga više nema ? Ne mislim da je to prepravljanje pesama koje rade Amerikanci ( Verujem da gornja pesma ne bi mogla biti objavljena u Americi jer sadrzi personifikaciju i većina bi automatski rekla: Kako vaza može da sanja, kad vaza nije čovek... Treba to pretvoriti u objektivnu sliku... ) Gornja intervencija mi više liči na brisanje prašine sa starog dobrog nameštaja, da bi se mogao videti u punom sjaju. Siguran sam da bi se Nikola složio.

PS. Ova pesma nije puka impesija niti mislim da tako duboka osećanja mogu nastati iz impresije: slika je duboko ispovedna. Nikoli je veoma nedostajala majka, a posle razvoda se ženom osećaj emocionalne praznine ga je vrlo nagrizao. Verujem da je zbog toga njegova sućut sa vazom bila iz ličnog poistovećenja.