Posts
.jpg)
GUŠTER, leto, životinje
Prolećno veče.
Pod točkom transportera
pregažen gušter.
Pod točkom transportera
pregažen gušter.
Dimitar Anakiev
Haiku o pregaženom gušteru je moj medjunarodno najpoznatiji i najcitiraniji haiku: ima ga u više inostranih antologija a čitan je i na londonskom radiju BBC, a to je jedini pravi honorar koji sam u životu dobio za objavljivanje haikua. Ovde ga navodim da bi još jednom na primeru pokazao simboličnu upotrebu kigoa a ne kao oznaku za doba godine ( što je takodje specifična simbolična upotreba, ovde se medjutim gušter tretira u smislu opšte simbolike ). Iako je haiku trenutak bio realističan, i kigo gušter zaista doživljen ( nastao u srcu ) autor je zamenio njegovu ulogu da bi oslobodio opšti smisao. Gledajući 1992. za vojnim transporterom koji je prevozio vojnike na front - na asfaltu sam video mrlju pregaženog gmizavca: trupe (mladih ljudi ) koje su išle na front da se bore, ubijaju i budu ubijene, usput ubijaju i ono što nevide. Ta simbolika nevinih žrtava rata, malih gmižućih ljudi i životinja koje je rat pomeo i isterao iz domova i brloga, pretstavljena je tim gušterom. Pravi kigo ove pesme je prolećno veče, ( dakle dogadjaj pesme je smešten u proleće iako je gušter letnja pojava ) a prolećno veče je uzeto zbog simbolike sumraka mladosti i nevinosti, koja je u ratu u mnogo slučajeva videla i mrak smrti. Gušter je dakle ovde lažni kigo, ustvari opšti simbol. Pesnik je znači napustio pripovedački realizam i otišao korak dalje - u poetiku simbolizma koja u haikuu nalazi svoj pravi dom. Na toj tehnici simbolističkog pripovedanja bazira strategija sezonskih reči bez koje je haiku vrlo osiromašen, prepušten racionalizmu i linearnom iskazu.
Zanimljivo je reagovao sensei Hoshinaga kada mu je ova pesma bila predstavljena, odmah je primetio simboliku guštera i pitao: Da li gušter simbolizira i ubijene ljude? I ocenio visoko njena poetična svojstva. Zanimljivo je takodje da u mitologiji plemena Kuma iz koga potiču stanovnici ostrva Kjušu, gušter takodje simbolizira pobijene i potlačene članove ovog plemena nakon poraza u srednjem veku od plemena Jamato, koje je kasnije ustanovilo Japan. I tu je opet zanimljivo kako mitološka simbolika ima moć univerzalne komunikacije: nekom pesniku na Balkanu i nekom pesniku na Kjušu gušter budi slične društvene i humane asocijacije. U pravu su oni koji tvrde da je na mitološkom nivou čovečanstvo nedeljivo i da je mitologija osnova zajedničke budućnosti svih ljudi.
Haiku o pregaženom gušteru je moj medjunarodno najpoznatiji i najcitiraniji haiku: ima ga u više inostranih antologija a čitan je i na londonskom radiju BBC, a to je jedini pravi honorar koji sam u životu dobio za objavljivanje haikua. Ovde ga navodim da bi još jednom na primeru pokazao simboličnu upotrebu kigoa a ne kao oznaku za doba godine ( što je takodje specifična simbolična upotreba, ovde se medjutim gušter tretira u smislu opšte simbolike ). Iako je haiku trenutak bio realističan, i kigo gušter zaista doživljen ( nastao u srcu ) autor je zamenio njegovu ulogu da bi oslobodio opšti smisao. Gledajući 1992. za vojnim transporterom koji je prevozio vojnike na front - na asfaltu sam video mrlju pregaženog gmizavca: trupe (mladih ljudi ) koje su išle na front da se bore, ubijaju i budu ubijene, usput ubijaju i ono što nevide. Ta simbolika nevinih žrtava rata, malih gmižućih ljudi i životinja koje je rat pomeo i isterao iz domova i brloga, pretstavljena je tim gušterom. Pravi kigo ove pesme je prolećno veče, ( dakle dogadjaj pesme je smešten u proleće iako je gušter letnja pojava ) a prolećno veče je uzeto zbog simbolike sumraka mladosti i nevinosti, koja je u ratu u mnogo slučajeva videla i mrak smrti. Gušter je dakle ovde lažni kigo, ustvari opšti simbol. Pesnik je znači napustio pripovedački realizam i otišao korak dalje - u poetiku simbolizma koja u haikuu nalazi svoj pravi dom. Na toj tehnici simbolističkog pripovedanja bazira strategija sezonskih reči bez koje je haiku vrlo osiromašen, prepušten racionalizmu i linearnom iskazu.
Zanimljivo je reagovao sensei Hoshinaga kada mu je ova pesma bila predstavljena, odmah je primetio simboliku guštera i pitao: Da li gušter simbolizira i ubijene ljude? I ocenio visoko njena poetična svojstva. Zanimljivo je takodje da u mitologiji plemena Kuma iz koga potiču stanovnici ostrva Kjušu, gušter takodje simbolizira pobijene i potlačene članove ovog plemena nakon poraza u srednjem veku od plemena Jamato, koje je kasnije ustanovilo Japan. I tu je opet zanimljivo kako mitološka simbolika ima moć univerzalne komunikacije: nekom pesniku na Balkanu i nekom pesniku na Kjušu gušter budi slične društvene i humane asocijacije. U pravu su oni koji tvrde da je na mitološkom nivou čovečanstvo nedeljivo i da je mitologija osnova zajedničke budućnosti svih ljudi.
No comments:
Post a Comment