MITOLOGIJA I MI (2) - Haiku

Tama pećine.
Od noći je starija
duša planine.

Dimitar Anakiev

Mitološki haikui u našoj literaturi nisu u prvom planu, ali ih ima i svakako su temelj na kojem treba graditi dalje. Gornji moj haiku je animistički i tematizira dušu planine. Pogledamo li sledeći haiku Momčila Tešića uočićemo isto animističko razumevanje sveta a kao i moj haiku o studenčici, pomenut u prvom tekstu Mitologija i mi, tematizira izvor:

Kristalni izvor.
Šumica me posmatra
njegovim okom.

Momčilo Tešić

Tešićev haiku nije metaforičan kako bi neko pomislio već je to naturalan govor paganske duše koje realistički, iz svog ugla, vidi izvor kao šumsko oko. To stanje duha koje pokazuje Tešić u toj pesmi je stanje duha našeg kolektivnog podsvesnog. Kigo je u ovoj pesmi izvor, letnja tema. Medjutim dogadja se i tematizacija mitološkog subjekta ( kao što je izvor, pećina, planina i sl ) bez upotrebe metafičkog stanja svesti i jezika, već racionalno:

Stazom niz osoj -
Na rubu gole šume
Kladenac bruji.

Srba Mitrović

O čemu to bruji kladenac ? U pesmi sem simbolične dimenzije kladenca nema drugog sadržaja. Kladenac je, kao i izvor, letnja tema. U sledećoj pesmi je jezik metafizički:

Dani se duže.
Nebom vriskovi svetla
Stržu koprene.

Srba Mitrović

Ova pesma je vrlo nalik na japanske mitološke pesme, sadrži kigo i konstruisana je svesno. I u njoj imamo primese animizma u vidu personifikacije. Sledeća pesma seže u noviju, srednjevekovnu mitologiju i predstavlja najuspešnijie haiku ostvarenja na temu kosovskoj boja:

Peva crni kos:
na crno nebo palo
polje Kosovo.

Slobodan Pavićević

Kosovski boj je omiljena haiku tema Slobodana Pavićeviča, medjutim ova pesma prevazilazi sva druga njegova ostvarenja ovog ciklusa u kojima je dosta solidnih pesama. Posebno fascinira ritam ove pesme, koji kao retko gde u našoj haiku poeziji, ako po Bašoovom savetu više puta čitamo ovu pesmu, otkriva mitološku i magijsku struktura ritma 5,7,5. Kigo je ovde kos, sezonska reč za celu godinu.
Pogledajmo i sledeću haiku pesmu Adama Puslojića:

Očiju tvojih
crni plamen koristim
mesto lepeze.

Adam Puslojić

Pesnik ovde koristi zavidnu pesničku akrobaciju da bi rekao smrzoh se od tvog pogleda. Čak mu uspeva pravilan ritam i kigo - lepeza, leto. Medjutim, tema pesma je vredna pomena: uročljiv pogled ili snaga, magijska moć pogleda. Čovečiji pogled i njegovo delovanje je jedan od poslednjih svakodnevnih sredstava mitološkog mišljenja koje je svima razumljivo i široko prisutno, nekad se koristilo i u magijske svrhe a moć pogleda koristi i nauka - u hipnozi.
Pogledajmo sada i sledeću dečiju pesmu Mirjane Banjac (11.godina) koja otkriva u dečijem biću pravu snagu mitološkog mišljenja:

Svi davno mrtvi
mirišu ljubičice
u korijenu.

Mirjana Banjac

Ova pesma prirodno-mitološkog ritma (5,7,5 ) sadrži i kigo: ljubičica, i pre svega izuzetnu mitološku snagu, jer poput starodavnih Kelta shvata smrt kao život u unutrašnjosti zemlje.
I za kraj ovog kratkog razmatranja mitološkog haikua u srpskoj poeziji i sledeća pesma Dobrice Erića:

Preci sa zida
gledaju me iz neke
strašne daljine.

Dobrica Erić

Tematizacija predaka je svakako mitološki manir ali ono što ovoj slici daje izuzetnu snagu je to što pesnik oživljava pretke koji ga gledaju i smrt pretstavlja kao vremensku daljinu. Još jedan primer mitološkog, animističkog mišljenja u srpskoj poeziji, pod koje, bez ustručavanja, možemo podvesti i sve personifikacije živog i neživog sveta prirode.