5-7-5 (1) VOLARIĆI

RAMIŠLJANJE O KUĆI I DVORIŠTU U HAIKU
( Jože i Zlata Volarič )

U Sloveniji sam saznao, da je Volarić uskočko prezime od onih Uskoka koji sa juga nasaljevaju zapadni deo današnje Slovenije, tadašnje Austrije, u drugom talasu ( 14. vek ). Medjutim, Jožetovi preci su nekako došli do Panonije i naselili se u Prekmurju. Jože i njegova supruga Zlata su medju najproduktivnijim slovenačkim haikuistima. Oboje su danas penzionisani prosvetni radnici i poznati umetnici: Zlata, profesor srpskohrvatskog je književnik, a Jože, tehnolog in vajar. Jože, koji je za materijal svojih skulptura izabrao tvrd materijal - gvožđe i svoju umetnost gradi kraj visokih peći i teškim čekićem, je verovatno balkanski i evropski rekorder po broju napisanih haikua. Po njegovoj evidenciji, publikovao je 70 knjiga haikua, 20 knjiga rengi i 5 knjiga haibuna a napisao je 36,000 haikua od kojih, po njegovom mišljenju oko 12,000, potpadaju pod striknu definiciju haikua, a ostali su tematski slobodniji. Zanimljivo je da su sve te pesme napisane na slovenačkom jeziku dosledno u 5,7,5 slogova, a još zanimljivije je da su prevodi na engleski Jožetovih i Zlatinih haiku ( verovatno napravljani uz pomoć Milene Lawhead, njihove kćerke koja živi u Americi ) u takodje striktnih 5,7,5 ! ( Da li to nešto govori o teoriji "američkog haikua" ? ). Iz antologije svetskog haiku grčke pesnikinje Zoe Savine "Haiku" (2002) prenosim po haiku Jožeta i Zlate na engleskom i u mom prevodu i prepevu na srpski:

Through the green grass
the wind quietly crawls.
What did he loose ?
Zlata Volarič

Zelenom travom
vetar se tiho šunja.
Šta li to traži ?

Socialism !
Wait a while my little one:
Capitalism.
Jože Volarič

Socializam !
Sačekaj malo dečko:
Kapitalizam.

Volarići su veoma zanimljivi na više načina medjutim ja ih navodim ovde iz didaktičkih razloga: kod njih je veoma vidljiv japanski aspekt "kuće" ( "unutra"-uchi ) koji više puta pominjem kao vodeći koncept japanskog haikua: haiku je deo porodice, i njihove pesme takodje imadju čvrstu gradju kuće ( 5,7,5). To da "obična" kćerka sa lakoćom prevodi slovenačkih 5,7,5 slogova u engleskih 5,7,5 govori da to nije mukotrpan zadatak retko sposobnih profesionalaca ( kako to tvrde vodeći US stručnjaci ) i da je prepev u srpskih 5,7,5 takodje lak i skoro doslovan, govori da je 5,7,5 univerzalna posuda za zahvatanje čiste vode poezije, one vode koju ne moruju nužno zagaditi pesticidi komplikovanih teorija, koncepata i ideologija o tome "šta je to haiku". Za porodicu Volarić je odgovor jasan i jednostavan: haiku je 5,7,5 i isto to bi vam rekli i u Japanu, i niti reč više ( jer "kigo" je univerzalni aspekt japanske kulture koji se nalazi u svim njenim oblicima, dok je specifika haiku 5,7,5 ili kako ga Japanci zovu "Put 17 slogova"). Neka mi bude dopuštena digresija dodavanjem ovom komentaru i anekdotu u kojoj nastupa jedan od glavnih junaka ovog bloga, moj mladi japanski prijatelj Ito Yuki. Svi oni koji posećuju dvojezični elektronski haiku časopis Haiku stvarnost urednice Saše Važić mogu tamo pronači vrlo edukativan esej o Novom japanskom haiku koji je napisao Ito Yuki. U njemu Ito kritikuje japansku fašističku politiku u haiku koja je za vreme Petogodišnjeg rata sa Kinom a naročito tokom drugog svetskog rata, smatrala eksperimentisanje sa "aspektom kuće" ( 17 slogova ) veleizdajom ( tj. zamenu pozicije "kuće" za poziciju "napolje" ) i hapsila takve pesnike kao izdajnike. Uopšte uzev moram naglasiti da poetski krug sensei Hoshinage kome pripada Ito neguje i zalaže se za principe demokratije. Haikue koje sam pisao u Japanu poverio sam Itu na prevod. Budući da je moja pesnička pozicija u Japanu bila soto ( stranac, outsider ) nisam brinuo o "gradnji kuće"(5,7,5) - baš kao i Japanski pesnici kad odu u inostranstvo i izgube koordinate "kigoa" te susretnu nove, strane, pojmove koje ne
mogu odmah umestiti u zgradu svoje " japanske kuće"(haikua) - već su moje pesme više ličile na izgužvani nomadski šator: bile su potpuno nepravilnog oblike, neke čak vrlo radikalno nepravilne. Znajući već poduže za Itov esej i demokratsku orijentaciju i indoktriniran američkom teorijom o "konzervativnosti" forme 5,7,5 očekivao sam i "liberalne" prevode; bio sam skoro šokiran kada mi je Ito doneo haikue prepevane u pravilnoj formi "japanske kuće ": 5,7,5. Pohvalio mi se je i koliko truda je uložio. Naravno, shvatio sam: i za Ita je haiku 5,7,5 - njegova japanska kuća, bez obzira što se zalaže za poštovanje prava pesnika da tu kuću po želji napusti. Kada bi moje pesme preveo u neobaveznom ritmu, bio bi to izraz nepoštovanja prema meni i mojoj poeziji, kao kada bi gosta izbacio iz kuće.
Navoroučenije ove anekdote: svi haikuisti, bilo iz Japana ili van njega, mogu birati svoje položaj prema umetnosti haikua: hoće li od nje učiniti svoju kuću, ili, poput nomada, bitisati u dvorištu. Naravno, bez fatalizma: te pozicije se mogu i menjati s vremena na vreme.

PS. Grubi potezi kojim je Jože napisao svoj gore pomenuti haiku vrlo podsećaju na kovanje čekićem, Jožetov vajarski alat. Haiku je veoma zanimljiv i zbog "ključne reči" uzete iz političkog života, vrlo aktualne u našoj stvarnosti.

PPS. Portreti Jožeta i Zlate uradjeni su na nekoj likovnoj koloniji, autor je srpski slikar Božović