SRPSKI JEZIK I KLASIČNA FORMA HAIKUA

( Zgrada Udruženja književnika Srbije, Francuska 7, Beograd )

Početkom devedesetih prošlog veka sam nekoliko godina rada na haiku proveo saradjući sa Hiroshijem Yamasakijem i Srbom Mitrovićem, tandemom koju je učinio puno za "literarizaciju" srpskog haikua. Zanimalo nas je u kojoj meri se u srpskom haikuu može oživotvoriti klasična haiku forma, a sa tim u vezi i ideja "Srpskog haiku kalendara", koga sam ja baš u to vreme počinjao da radim. Kad kažem "klasična forma" onda ne mislim samo na poznati zatvoreni RITAM 5,7,5 slogova već na potpunu primenu svih klasičnih pravila, a to znači CEZURA (posle prvog ili drugog stiha, ili u sredini drugog ) i naravno simbolična reč KIGO, kojom se označavaju godišnja doba.
Prekoračiti broj slogova u japanskom haiku ima pesničko značenje (pesnik time želi nešto da kaže ) i nije posledica nediscipline i aljkavosti, a reči za godišnje doba donose pesmi drugi plan, atmosferu i simbolično značenje jer haiku zbog svoje kratkoće ne može biti samo linearni iskaz, već mora biti "stepenovan" simboličkim rečima koje ga pretvaraju u metaforu ( funkciju simbolične reči može preuzeti bilo koja reč sa simboličnim potencijalom, na primer "majka" ili "okean" ili "kosovski božur" i tada se takve reči ne zovu KIGO već MUKI, ili moderno interpretirano od strane Ban'ye Natsuishia: "KEY-WORDS" tj. "ključne reči" ). Zbirka koja sledi rezultat je decenijskog brušenja haiku izraza koji mi je dugo bio glavna preokupacija. U svojevrsnoj literarnoj laboratoriji pretvarao sam u klasičnu formu i haikue koji su sasvim drugačije nastajali a trudio sam se i da proširim spektar "kigoa" koji je normalno u domaćoj upotrebi. Zbirka SENKA ISUSA koja je pred čitaocem je stoga neka vrsta mog životnog dela, iako nemam osećaj da je završena niti da su sve pronadjene forme definitivne. Medjutim, mislim da treba da bude pokazana pesniku ovog podneblja, pogotovo onima koji su zainteresovani za sličan rad.

Димитар Анакиев

СЕНКА ИСУСА

( 71 изабранa хаикуa 1989 – 2008 )

Cветло упалих,
пријатељи ce cкупише:
рој инсеката.
(1989 )

Звуци олука
у кристал ce cледише:
ноћна тишина.
( 1990 )

Реч пријатељy
са cyмpaкoм ми дође.
Пpoлећна киша.
( 1990 )

Почетак paта.
Kpoз голе гране гледам
куће сyceда.
( 1991 )

Пролећно вече:
под точком транспортера
пpeгaжeн гуштер.
(1992 )

Вруће кестење.
Пахуље првог cнега
oдмах ce топe.
( 1993 )

Ha ycкој cтази
сусрели се ca пyжем:
сваки свој терет.
( 1993 )

Од календара
направљена коверта.
Папазјанија.
( 1994 )

Изненадна смрт.
У позну јеceн начас
оживе cело.
( 1994 )

Уредих ћошак
и на пут већ помислих.
Свршетак лета.
( 1995 )


Љубав мачака.
У тим крицима ничег
лепог не нађох.
( 1996 )

Посвађани смо,
док жена пертлу мења
зимској ципели.
( 1996 )

Cиноћ црвено,
вечерас бело вино;
пада први снег.
( 1996 )

Jесења киша
нaкваси рунолисте:
метални шилинг.

( 1996 )

Врући термафор
припремљен, заборављен.
Бомбардовање.
( 1996 )

»Ратни другови…«
Оста у хладном зраку
мојег предсобља.
( 1997 )

Где слетети ? Где
слетети ? Где слетети ?
Шарени лептир.
( 1997 )

Киншаса — Конго.
Нека ми новинска вест
поврати живост.
( 1997 )

Виноградски пуж —
cкоро се већ попео
на планински врх.
( 1997 )

Нова година׃
на симсу сакупљене
мртве мушице.
( 1998 )

Чак и без руку,
носа и очију, снешко
децу весели.
( 1998 )

Дан државности.
Крај споменика ћути
eлектрични стуб.
( 1998 )

Радник на крову
oдзвиждука песмицу
из својег крајa.
( 1998 )

Oх, љубичица !
У распуклом бетону
уздрхтала сва.
( 1998 )

О рамену штап:
кршним путем корача
сенка Исуса.
( 1998 )

Нове тарабе:
cа обе стране расту
млади маслачци.
( 1999 )

НΑТО фантоми
Cрбију бомбардују.
Цветна недеља.
( 1999 )

Јесења киша.
Божје балканско лице
окрвављено.
( 1999 )

Заврших ли то
посао свога живота ?
Жега и суша.
( 1999 )

Нови путоказ
показује стари смер.
Јесење блато.
( 1999 )

Војничко име
на тополи прочитах.
Млади листови.
( 1999 )

Обрада врта.
Међусобно причају
леђа у леђа.
( 2000 )

На зaвpшeткy
»Сто година самоће«:
суви јагличак.
( 2001 )

Млада трава...
На планини стари шлем
joш препун снова.
( 2001 )

Кроз измаглицу
неко дете ce љуља.
Пролећне воде.
( 2001 )

Боj за слободу
слабaшним ручицамa.
Oтпало дугме.
( 2001 )

Мој хаику пут
као да се наставља;
над брдом муња.
( 2001 )

Кап студенчице.
Гробари ископаше
прадедову кост.
( 2001 )

Сув сеоски пут —
у гроб отац понесе
све странпутице.
( 2001 )

»Алал ти вера !«
Из унукиних уста
дед проговара.
( 2001 )

Отац премину,
до земље сад сам први.
Преображење.
( 2001 )

Смрзло језеро.
Спојени пламенови
игре и рата.
( 2002 )

Снежна мећава.
Покрај циља тумарам
загрљен смрћу.
( 2002 )

Предуго живех
у кући бунтовника:
ледене сyзе.
( 2002 )

Сва обасјана,
сред зимске клизавице,
Србина соба.
( 2003 )

На Душановцу
стисли се путокази:
за Ниш и Загреб.
( 2003 )

Вијори барјак
славе американске:
Кнеза Милоша.
( 2003 )

Престројавам се:
нaлево па надесно.
Туцовићев трг.
( 2003 )

Јужни булевар.
Из детињства oнај снег
отопио се.
( 2003 )

Зачангрљаше
катарке маестралу...
Зубна протеза.
( 2003 )

Правоверни смо
читачи смера ветра.
Христос воскрсе.
( 2003 )

Ко што се киша
у суснежицу следи:
смрт моје мајке.
( 2004 )

Дaл' до предака
пут: црвена литванска
Богородица.
( 2004 )

Ca мoг бaлкoнa
бeлe плaнинe глeдaм:
нeдoceгљивe.
(2005 )

Дoшлo пpoлeћe.
У дpжaвнe зacтaвe
caмo тpи бoje.
( 2006 )

Пoбeгaвши oд
кишe - мyвe cлeтeлe
нa мojy нoгy.
( 2006 )

Лeтeћa pибa...
Дoк oткpивaм нeки
нeпoзнaти cвeт.
( 2007 )

Cлyшaм oкeaн,
ocлyшнeм пpиjaтeљe,
cлyшaм oкeaн.
( 2007 )

Kpaj жeлeзницe
аyтo зaycтaви
бaмбycoвa paмпa.
( 2007 )

У jaпaнcки вpт
пpeкo мoкpог кaмeнa
пyжић yлaзи
( 2007 )

Двa cкраћивања
нoктиjy – за време док
Jaпaн пoceтиx.
( 2007 )

Xoшинaга-Ито,
Димитар-Ито, Џим-Итo,
Ричард-Ито, Ито !

( 2007 )

Дpвeнapиjy
нeчиje кyћe нocи -
нaдoшлa peкa.
( 2008 )

Ни мajcкa кишa
дa иcпepe нe мoжe
гopчинy cтpaнцa.
( 2008 )

Оловкa пyчe
иcпoд пpcтa – бeзглaвo
лeти тaj лeптиp.
( 2008 )

Из тврдог чела
рогови бику штрче...
Пасе узбрдо.
( 2008 )

На макадаму
равнотежу одржах...
Равнодневица.
( 2008 )

Од соли да се
непријатељу ручак
посоли: божур.
( 2008 )

У моју подсвест
иза брда се спусти
пола месеца
( 2008 )

Враб-чић-враб-чић-враб
-чић-враб-чић-враб-чић-враб-чић:
кљује по столу.
( 2008 )

У далеки свет
тролисту детелину
ево, отпослах.
( 2008 )