Sunday, July 27, 2008

VIŠAK ZNAČENJA - Haiku radionica (13)


U postu Korov haiku kalendara na ovom blogu izneo sam tvrdnju da je haiku koji ilustruje prolećni kigo korov a tematizira seosko groblje, bolji od svih prehvaljenih Desankinih haikua napisanih na istu temu. Reč je o sledećem haiku Saše Važić:

Seosko groblje.
Razgrćem visok korov
tražeći pretke.


Da ova tvrdnja ne bi izgledala tek kao još jedna od mnogih domaćih visokoletećih gugutki, karakterističnih za pisanje o haikuu kod nas, želeo bih da tvrdnju objasnim. Jedan od glavnih razloga sam već naveo: stvarna humana osećanja iz kojih je ova pesma nastala. Ona je rodjena u srcu a ne u glavi - kao neobavezna i opšta misao. I još jedan razlog sam naveo: idealna forma ove pesme. A sada ću navesti i treći, glavni razlog, za čije objašnjenje moram nazad do Macua Baša, i njegove poznate izreke: da svako ko napiše 2-3 dobra haiku može biti smatran pesnikom, a ko ih napiše 10 je majstor. Smatram da je ova tvrdnja ozbiljna i da ni danas nije izgubila smisao, naprotiv. U prvom redu ona očito pretpostavlja princip kvaliteta u odnosu na kvantitet, nudeći pritom i red veličine a uspostavlja i normu majstorstva. Medjutim, ostaje nedorečeno šta je to dobar haiku. Srećom, Bašo je kao pesnik velike slave često sudio pesničkim konkursima i svoje odluke donosio pismenim putem, tako da danas možemo vrlo precizno ustanoviti koje i kakve kriterijume je koristio Bašo. Sve to jednako važi danas. Bašo je haiku delio u tri kategorije: niži haiku, srednji i visoki. Očito je da je pod gore citiranim izrazom 'dobar haikue' smatrao samo poslednjenju kategoriju visokog haikua. I šta je to visoki haiku ? Objašnjenje opet nadjemo kod Bašoa. Pored nužnih elemenata, kao što je u prvom redu makoto - drugim rečima: istina srca ili srčana iskrenost, iskrenost rodjena u srcu - zatim izražajne moći forme, dolazi glavna vrednost pesme koja je čini visokom: višak značenja. Danas bi se to jednostavno nazvalo metaforičnost tj. da pored osnovnog značenja, onoga o čemu pesma govori direktno, iza tog direktnog značenja postoji i skriveno, dodatno značenje.
U ovom blogu sam uglavnom citirao visoke haikue: Momine spajalice potajno skrivaju ličnu dramu, moj zgaženi gušter govori o nevinim žrtvama rata, Hošinaga pišući o svrabu stopala govori o psihologiji fašizma itd. itd. Medju Desankinim haikuima samo je jedan za koji bi smo mogli reći da spada u visoki haiku i to je haiku o Bogorodici. U tom haikuu Desanka konačno uspeva da izadje iz pesničke poze iz koje se je razbacivala haikuima, i da iz nje progovore prava osećanja: osećanja majke. Tu Desanka prestaje da bude pesnik i postaje obična majka. Kako paradoksalno. Otud stvarna osećanja. Forma te pesme nije najpreciznija ali je približno tačna. I postoji višak značenja, skriveno značenje koje kaže: Isus i Bogorodica nisu Bogovi nego ljudi. Dakle stvarnim osećanjima ona uspeva tu da se izdigne iznad stereotipnih mišljenja kojima je tako rado volela da se služi u svojoj poeziji. Ali vratimo se haikuu Saše Važić. Kada bi taj haiku bio samo haiku o neočišćenom groblju, realistična priča o stanju nekog groba, on bi bio banalan i verovatno bi bio i drugačije zapisan. Izrazio bi neka osećanja i to je sve. Medjutim u njemu je i skriveno značenje, mitološka dimenzija ovog haikua. Traželji svoje pretke razgrtanjem korova pesnikinja progovara i animističkim jezikom koji ostavlja mogućnost čitaocu da pesnikinjine pretke vidi oživele u biljnom svetu i da nju zamisli i kao kći šuma, livada i trava - kao vilino biće. Postoji dakle lični nivo, postoji društveni nivo ( jer ovaj haiku je i metafora cele društvene baštine ) a postoji i skriveni mitološki smisao ove pesme, koji nas potseća da je ne tako davno čovek imao moć da razgovara sa kamenom. I taj mitološki smisao je i najuniverzalniji, jer ako, na primer, Japanac bude čitao ovu pesmu, čovek koji nikad nije video naša groblja, prva dva lokalna značenja možda neće shvatiti ali će mitološko značenje podsvesno dopreti do njega. Paradoksalno, ali to dodatno, najskrivenije i najudaljenije, znaćenje ove pesme je i njeno glavno značenje.
Dodatna značenja su plod nesvesnih magnovanja, radjaju se iz dubokih delova bića i nisu plod namere. I tu se prepoznaje pesnik.

PS. Sledeći ovom mišljenju da je baš iz materinskih osećanja Desanka napisala svoj najbolji haiku, i prisetimo li se Krvave bajke iz koje je verovatno opet progovorio njen majčinski glas, možemo zaključiti da je možda baš neostvarena materinskost glavni pokretač Desankinih najboljih ostvarenja tj. to je tačka njene potpune autentičnosti.

No comments: