5-7-5 (2) JAMES KIRKUP

Britanski pesnik JAMES KIRKUP (Džejms Kerkap, 1918), koji ove godine slavi devedesetogodišnjicu, je najveći i najslavniji pesnik medju pesnicima koji danas pišu haiku. Takodje, on je jedan od velikih protivnika amerikanizacije haikua i pristalica klasične forme 5,7,5 slogova. Gospodin Kirkup je posvetio mnogo vremena pišući brojne knjige i tekstove ( nama su najdostupniji bili oni tekstovi objavljivani u japanskom časopisu Kô, što u prevodu označava kigo - oranje ) u kojima je objašnjavao značaj i dublji smisao forme 5,7,5. Za njega ritam od 5,7,5 stihova nije samo "japanska" jezička formula, već magijska ritmička struktura koja bazira u opšte ljudskim arhetipima ( brojevi 3, 5 i 7 su od vajkada za čoveka imali magijsku moć i bili su direktno preuzeti iz "strukture" prirode - kao na primer to što sedmica ima 7 dana ). Odreći se magijskog ritma jezika i osloniti se samo na smisao reči ili na sliku ( koja je osnovo sredstvo drugih umetnosti a ne izričito poezije ) je za Jamesa Kirkupa značilo antipoetski akt, koga su mogli izmisliti samo Amerikanci. Zato je gospodin Kirkup dugo vremena na svakom mestu, u svakoj prilici, vodio polemiku sa apologetima američkog haiku imažizma oštro kritikujući uništavanje po njemu najvećeg izuma haikua: magijske ritamske strukture. Svoje izuzetno obimno haiku delo je ovaj vrstni pesnik ostvario isključivo u engleskoj 5,7,5 formi i time dokazivao da je ovaj ritam preuzet iz prirode ( jedini "greh" Japanaca je da prirodu nikad nisu napustili ! ) itekako deletvoran u engleskom jeziku. James Kirkup je išao i korak dalje tvrdeći da se originalni ritam haiku poezije mora poštovati takodje u prevodima. Moć takvih, pesničkih, prevoda ( zapravo prepeva ) je takodje dokazao svojim prevodilačkim delom, nadilazeći takozvane "ekspertske prevode".
Zanimljiva je životna i pesnička sudbina ovog izuzetnog pesnika, člana Britanske kraljevske akademije, koji je zbog svojih pesama završio u dvostrukom egzilu, baš kao i njegov američki crnoputi kolega Richard Wright: prvo je zbog homoseksualnog sadržaja svojih dugačkih pesama doživeo javni linč u Britaniji ( napade od strane crkve i žute štampe ) i morao da beži iz nje naselivši se definitivno, posle dugogodišnjeg boravka u Japanu, u Andori, gde i danas živi sa svojim japanskim životnim prijateljem i sekretarom, a zatim je njegova haiku poezija počela da nestaje iz antologija na engleskom jeziku. Na primer, u nedavno objavljenoj antologiji evropskog haikua, koju je uredio njegov dugogodišnji saradnik David Cobb nema haikua Jamesa Kirkupa. Sva je sreća, da se u "antologiziranje" svetskog haikua umešao i provincijalni Balkan, koji je srećom van igre u bitci za kulturnu hegemoniju. U antologiji Haiku (2002) koji je u Grčkoj uredila i izdala Zoe Savina nalazim haikue Jamesa Kirkupa i nekoliko objavljujem ovde, zajedno sa svojim (5,7,5 ) prevodom-prepevom:

An old bycicle
covered with spiders's webs
in the montain mist

Stari bicikl
prekriven paučinom.
Planinska magla.

In atomic rain
Buddha goes on smiling at
tha last butterfly

Atomska kiša.
Buda pokloni osmeh
zadnjem leptiru.

Ironing old clothes
I get the feeling that I'm
warming up the dead


Podgrevam li to
smrt, pomislih, dok peglam
odeću staru.

Listening to spring-
the enormous ears of two
satelite dishes

Prema proleću
načuljena dva uha,
dva satelita.

In a mountain's most
secret place, a stash of snow
till the hottest day

Izdržava sneg
u planiskom skrovištu
sve do pripeke.

PS. Iz poštovanja prema poeziji i životu Jamesa Kirkupa, pripremajući englesko izdanje zbirke Kraj nadgrobnika, zatražio sam od mog američkog prijatelja i izdavača Džima Kejšna da prevede pesme u originalnom ritmu, tako kako su pesme nastale, dakle u 5,7,5. Sem toga smatrao sam nedostojnim da pesme koje su nastale povodom očeve smrti prilagodjavam bilo kojem tržištu. Džim se prihvatio tog prevodilačkog poduhvata sa dosta zebnje misleći da pesme u 5,7,5 na američkom tržištu neće privući potrebnu pažnju, i da će samo zbog forme koja je tamo anatemisana i nekako postala "strano telo" ( valjda US autoriteti smatraju da "japanska" forma ugrožava američku kulturu tj. njenu hegemoniju - plašim se da je iza "zabrane" 5,7,5 u stvari stoji prikriveni rasizam ) zbirka doživeti nezasluženi neuspeh. Medjutim, strah je bio suvišan, jer je At the tombston nagradjena sa Merit Book Award, godišnjom nagradom za najbolju knjigu haiku poezije u Americi. Ovom uspehu su svakako doprineli i izuzetni crteži-ilustracije niškog slikara Dragana Perića. Čim se je knjiga pojavila poslao sam primerak Jamesu Kirkupu; zauzvrat sam od njega dobio zbirku pesama Shields Sketches, ručno napravljenu, unikatnu knižicu ( Hub Editions, England, 2002, sa grafikama George McVay-a), u kojoj tematizira svoje detinjstvo u engleskom lučkom gradu Šildsu. Ta njegova knjiga i posveta su mi medju najdrazim poklonima dobijenim od pesničkih kolega.