BITI SAMO ČOVEK ( Haibun )

( Na fotografiji: Taneda Santoka )

BITI SAMO ČOVEK - SANTOKA

Probijam se,
probijam se
i dalje zelena šuma
--Santoka


Prešavši u sumrak reku Kuma u pokrajini Jacuširo putujem prema gradiću Hinagu u kome je poznati pesnik Santoka(1) voleo da boravi. On je zapisao u Hinagu „Prenoćište je dobro, i kupatilo je dobro i ljudi su dobri; kad bih ovde mogao da živim do svoje smrti“(2). Otkrivajući nam veličinu toga šta je to „biti samo čovek“ Santoka, večiti lutalica, nije mogao da zamisli da se ustali čak i kada se je negde osećao dobro. Dosledno je smatrao sebe otpadnikom i gubitnikom, živeći neprestano u „dvorištu“ umesto u „kući“(3).

Na vijugavom putu koji je pratio reku našem šoferu zasmetala je buba koja je zujala na vetrobranskom staklu. Pokušao je da je ulovi, te auto poče da krivuda. Neke je to uplašilo, drugi su počeli da zbijaju šale:


Japanska buba
ubila petoricu-
put u Hinagu.

Kad izađosmo
iz tunela bejaše noć-
gradić Hinagu

Ljubazni krčmar u centru Hinagu odvede nas do hotela za beskućnike u kojem je Santoka odsedao. To je dvospratna drvena kuća pod nazavom „Pletionica“(4): u prizemlju je skromni dnevni boravak i kuhinja a uske drvene stepenice vode nas do mesta za spavanje na potpuno praznom gornjem spratu. Tu je, u Santokino vreme, umelo da prespava i po dvadesetak ljudi. Za mene, koji sam tu proveo nekoliko usamljenih trenutaka prostor je izgledao posvećeno, nalik na hram. Vreme je stalo i prošlost je oživela. Kakav srećan trenutak.

Nedaleko od Pletionice nalazi se javno kupatilo ("onsen") u koje je Santoka voleo da zalazi. Zbog intenzivne vulkanske aktivnosti na ostrvu Kjušu izvori tople vode su vrlo česti i zato je puno javnih kupatila u kojima lokalno stonovništvo provodi svoje vreme kao Balkanci u kafani. Ta kupatila mogu biti jako otmena, a mogu biti i neugledna. Ulaz u Santokino kupatilo zaličilo je na skupi hotel u čujem predvorju se prodaju suveniri, koji uglavnom prizivaju Santokino ime. To me je prvo razočaralo ali to predvorje, u kojem smo platili ulaz, nije imalo mnogo veza sa kupatilom. Izašli smo u usko dvorište a iz njega na mala sporedna vrata i obreli se u neuglednom prostoru za koga bi čovek mogao reći da potiče iz Santokinih vremena. Posle garderobe koju su sačinjavale stare drvene kutije sa jeftinim ključaonicama, nalazio se omanji bazen obložen tirkizno plavim izlizanim keramičkim pločicama. Neke pločice bile su polomljenje a neke je zahvatila braonkasta korozija nalik na gustu paučinu. Oko bazena bilo je 5-6 slavina za umivanje i uz njih mala plastičnih sedala i sunđeri. U bazenu je bilo par starijih ljudi. Nakon što smo se sapunom pošteno oprali po celom telu, zatim i isprali, sledelo je opuštanje u toploj vodi u kojoj umorno telo nestane a um se preda snivanju.

Napuštajući Santokino kupatilo u uskoj uličici susrećemo ljubezne i vesele mladiće u kućnim haljinama i drvenim nanulama(5).

Napuštajući
kupatilo Santoke
osmeh yakuza(6)

Dimitar Anakiev Hinagumachi, 10.septembar, 2007


(1) - Taneda Shoichi – Santoka -1882-1940, japanski haiku pesnik slobodnog stila
(2)- Citat je zapisan na Santokinom spomeniku u centru gradića Hinagu
(3)- „Uchi“ i „Soto“ - „kuća“ i „dvorište“ su simboli za japanski koncept „unutra“ i „napolje“. Haiku je za Japance „unutra“ a za nas zapadnjake „napolju“. Santoka i ostali pesnici slobodnog stila, napustili su svoju „kuću“, tradicionalni način pisanja i postavši „outsideri“ postali su pioniri žanra „medjunarodnog haikua“. U tome je smisao komentara g. Terade iz mojeg haibuna "Japanska kuća", kada kaže "haiku je Japanska kuća", pisanje haiku je za "insidere", Japance.
(4)- Oriya - „Kuća pletenja“ tj. "pletionica".
(5)- Reč je o tradicionalnoj japanskoj odeći: „yakuta“ ogrtaču nalik na "baden-mantil" i „geta“ drvenim klompama.
(6)-„ya-ku-za“ označave brojeve „osam-devet-tri“ koji kao kombinacija u japanskoj igri karata označava gubitničku kombinaciju. Simbolično, reč „yakuza“ označava čoveka kome život nije podelio dobre karte, gubitnika i outsidera. Budući da su yakuze outsideri, da ne žive u „kući“ već „napolju“ moraju se samoorganizovati u klanove da bi preživeli. To nije važilo za pesnike.