ŽELIMIR ŽILNIK I HAIKU

ŽELIMIR ŽILNIK, fotografija Jovica Krstić, 2007

Svojevrsna šizofrenija: raspolućenost izmedju mojeg umetničkog maternjeg jezika - haikua, i filmskog izraza kojem poslednjih godina posvećujem najveći deo energije, povremeno biva prevaziđena u trenucima susreta ova dva umetnička toka kojima gotovo paralalno krstarim. Možda je tu najvažnije istaći odredjeni aspekt principijalnog jedinstva jer haiku je najdemokratičniji mogući poetski izraz a moje filmsko stvaranje doživljava sebe takodje kao demokratsko - ne težeći estetici per se.
Radeći na filmu Poslednji Žilnik mogao sam neko vreme, za mene vrlo značajno, provesti sa Želimirom Žilnikom, čija jedinstvena pojava, posvećenost, radikalnost i elementarnost gotovo da može aludirati na lik Santooke u umetnosti haikua. Ali, ne treba ići predaleko u uporedjivanju različitih oblika i aktera umetnosti: dovoljna je svest da svi jezici i svi akteri umetnosti, ako su pravi, govore o slobodi - ostvaruju ili teže polju slobode. Medjutim, svesno ili nesvesno haiku i film se kod mene sve češće prožimaju: filmski projekat The Least Little Thing koga sam nedavno otpočeo uzima za svoju temu haiku a šetajući nedavno Bečom sa Žilimirom dogodio se haiku trenutak u koji smo se mogli naseliti obojica:

Izmedju Habsburgovaca
i Staljina - šetaju Bečom
Želimir i Dimitar

Among Habsburgs
and Stalin - walking Vienna
Želimir and Dimitar

PS. Želimirov jednominutni film koga nisam video SILOS DUNAV, VUKOVAR ( 1993 ) mogao bi po opisu pronadjenom u literaturi biti primer spoja haikua i filma.

PPS. I sledeća napomena: Santooka je kao levičar ne samo više puta hapšen od strane japanske carističke policije već je u svojim haikuima otvoreno unosio političku sadržinu i kritiku japanske fašističke vlasti. Poznat je njegov haiku kojim kritikuje japansku ratnu politiku u Kini:

Noge i ruke ostavljene u Kini -
povratak vojnika u Japan