MONSTRUM I JA (1)

Kraj Bledskog jezera
sa monstrumom sedim
- govorimo o vremenu

Dimitar Anakiev

Današnji haiku mi nije donelo udubljivanje u znakove godišnjeg doba već neobična situacija. Zato je i pesma neobična. Međutim, čudovište se ubrzo pojavilo ponovo:

Jedem tetovac,
kad monstrum progovori:
"Tako ti je to"

Dimitar Anakiev

RADIONICA (4) - Prevodi: PIJANI LEPTIR

Dve bitne stvari opterećuju prevode japanskog haikua na nejapanski jezik:
jedno su velike kulturne razlike zbog kojih prečesto eksperti za japansku kulturu dobijaju odlučujuću ulogu u prevođenju - tako naučnici uzimaju poeziju u svoje ruke - i zbog toga poezija trpi a polje japanskog haikua se mistifikuje i drugo, premalo velikih pesnika se je na Zapadu upreglo u haiku, a još manji broj njih prevodi. Koliko znam danas van Japana postoje samo dva pesnika od formata posvećena haikuu. Jedan od njih je britanski pesnik Džejms Kerkap ( James Kirkup ) koji je dugi niz godina živeo u Japanu pa tako poznaje i kulturu, i drugi je japanski pesnik Ban'ya Natsuishi koga ubrajam u Zapad zato što je kod nas u "dobrovoljnom izgnastvu" iz vlastite kulture - tvorac koncepta "Svetskog haikua". Međutim, Ban'ya nije prevodilac pa je stoga Kerkap jedini pesnik među prevodiocima na Zapadu sposoban dostojnik prepeva, razumevanja i poetske igre. Ovde ga navodim jer me jedan njegov prepev Bašoovog haikua veoma inspirisao da i sam pođem njegovim putem. Reč je o poznatom Bašoovom haiku o leptiru:

Hej, leptiriću!
Probudi se, probudi-
budimo drugovi.

Bašo

( prevod: Vladimir Devide )

U svojoj legendarnoj knjizi Stvarno stanje uma ( A Certain State of Mind, University of Salzburg, 1995 ), pravoj riznici poetske misli, Kerkap prvo daje svoj engleski prevod ove pesme u striktnih 5,7,5 ( kod Kerkapa naravno ne može niti drugačije ):

Wake up, wake up and
you shall be my friend today-
sleeping butterfly.

A zatim Kerkap daje i drugu verziju jer je poznato da je Bašo voleo da popije koju više i prevodioc je zamislio da je Bašou trebao drug za piće, te zato budi leptira. Ta druga verzija glasi:

Wake up, wake up and
you shell drink with me today-
sleeping butterfly.

Sloboda i igrivost ovog prevoda su me inspirisali da napišem srpsku i slovenačku verziju ove pesme o leptiru koga Bašo budi da bi mu bio drug u piću. U mojoj verziji je leptir već pijanica, i on je taj koji svojom igrom "mami" pesnika ka piću. U stvari te dve pesme su potpuno moje napisane po motivu Bašoo-Kerkap. S obzirom na igrivi stil odlučio sam se za rimovane stihove u 5,7,5 formi da bi time dočarao kafansko-folklorni ambijent koji ova verzija može probuditi. Pesme na oba jezika su ispale odlično i vrlo su zanimljive i raznolike:

Po motivu M.Bašoa i Dž. Kerkapa

Hej, leptiriću !
I ja sam sklon ka piću
-dobar drug biću.

Metulj igrivi,
pridi k duši živi
-spijva dve pivi!

Dimitar Anakiev

( Bukvalni prevod sa slovenačkog: Igrivi leptiru / dodji kod žive duše / popijmo dva piva! ). Iza ovih pesama krije se moć forme koja oslobadja pesnika da se igra !!! Paradoksalno: u tzv. slobodnoj formi mogućnosti za takvu pesničku igru ne postoje ! Ovaj moj slovenački haiku objavljen je u nekoliko publikacija, a srpska verzija se objavljuje mislim premijerno.

SAIĐIKI (3) - Cvrčak

Tamo do Nare
hladna reka odnosi
cvrčanje cvrčka

Jamagući Seiši

( Prevod: Dimitar Anakiev )

Cvrčak, koga srećemo isključivo u akustičnoj slici preko cvrčanja, je čest motiv klasičnog haiku ( sećamo se Bašoove pesme o cvrčanju koje ponire u stene ) a ovde vidimo pesmu koju je 1964. napisao moderni klasik Seiši. I kod njega se, kao i kod Bašoa pokazuje fascinacija ne samim cvrčanjem već nestankom cvrčkovog zvuka ( kod Bašoa cvrčanje ponire u stene a ovde ga odnosi reka ). Šta je tema ovih pesama ? Da li samo prolaznost ovog sveta ili i to kuda odlazimo kad nestanemo ? Možda se pretvorimo u hridi a moguće je i da odlazimo sve do Nare. Ovo drugo bi za mene bilo bolje rešenje.


Cvrčak je kigo za leto/životinje.

SVETSKI HAIKU - Branislav R. Đorđević

Na slici: Branislav R. Đorđević




Većina nas, haikusta sa Zapada, ulazi u haiku iz svojevrstne japanofilske strasti, iz ljubavi prema spiritualnoj kulturi Japana ( i Kine, iz koje je proizašla ) koja nama zapadnjacima otvora potpuno nove dimenzije kulture i života, kroz mnoge tradicionalne umetnosti među kojima je i haiku. Međutim, o tome sam u ovom blogu već pisao, postoje mišljenja da je osnova haikua univerzalna i da je potpuno moguća pojava pesnika koji izražavaju sebe kroz kratku formu a da pritom nisu dublje vezeni za japanski haiku. Japanski pesnik Ban'ya Natsuihi ima za takav haiku posebno ime Svetski haiku smatrajući ga novim žanrom koji delimično nastaje pod uticajem japanskog haikua a delimično autohtono. Taj svetski haiku nije različica po svetu raširenog plagiranja japanskog haikua na američki način, iako može i takve haikue sadržati, već je potpuno nezavisan žanr za koga Ban'ya Natsushi smatra da je haiku budućnosti. U ovom blogu sam takođe objavljivao svoje haikue iz ciklusa Gulag Slovenija koji nisu povezani sa japanskom kulturom, a takođe i haiku švedskog diplomate Daga Hamarskjelda, kao i nekoliko haikua Ban'ye Natsuishia iz serije Leteći Papa. Pre par dana dobio sam međutim rukopis trideset kratkih pesama koji verovatno potvrđuju potrebu po konceptu Svetskog haikua. Rukopis mi je poslao Branislav R. Đorđević, rođen 1955 u Beogradu, fizičar koji živi u Virdžiniji. Pesme ovog talentovanog pesnika pune su poetskih ideja i iskrenosti koja pleni. Bez sumlje je reč o dobroj i autohtonoj haiku poeziji - još jedan primer žanra Svetskog haikua:

1

Сретосмо се случајно.
Као и некада -
ветар у крошњама.

2

После толико година
заспах као клада.
Јутро на њеним трепавицама.

3

Нечујан лахор у ноћи.
Изађох у врт
да шетам сам.

4

Јаче него у врту
мирише рузмарин
- на гробљу.

5

'' То је од сунца '' -
рече она са осмехом,
и порумене још више.

6

Мистиком одустајања
крв моја тешко
повредила снег.

7

Прокључала вода
за чај.
Касна зимска ноћ.
8

Трчим на ветру.
Страшно! – Године
Постају све краће.

9

Нема повратка.
Пролећна киша
однела траг.

10

На растанку
рекла је – ''Здраво''.
- О, како лако!

11

Проведох живот
чекајући њену љубав.
Како је био кратак!

12

''Помириши!'' – рече.
Да ли додирнух
уснама њен бели врат.

13

Скида се гола
да спава
у загрљају месечине.

14

Врела ноћ пуна снова...
Куда те односе
кристализације јутра?


15

Кад се усправих
знојем оросих мрак.
Страшан сан.

16

У ружичастом небу
прозорског окна
она нестаје са свитањем.

17

Оштрица месечине
расекла облаке
и моје око.


18

Јесење вече.
Прелиставам писма
која никад нећу послати.


19

Након пијанке
повраћам у траву.
Дрхтање ..., зрикавци ... .


20

Треперава светла града.
Опет сам изгубио аутобус.
Мост пређох последњи пут.



21

Ишчекивање

Закрвављених очију пушим.
Нервом ослушкујем мрак.
Ноћ тако споро пролази.

22

Тишина

Смирио се сан.
Мразна јутра.
Ни сат се више не чује.

23

Буђење

Опет ми њено лице
надом озарило ноћ.
Мрачно, мрзовољно јутро...

24

Перспективе

Све хладнији, све тиши,
тонем према децембру,
кроз окаснела јутра.

25

Час туге

Усамљена жена
Сећа се умрлог пријатеља.
Сумрак се спушта на море.


26

Неке давне зиме ...

Гле! Забелео снег!
Мајка је већ устала.
Врапци у прозору.

27

Повратак са распуста

Кућа зарасла у коров.
У жутом светлу, на мушеми,
мирују руке моје баке.

28

Страх

Сумрачно јесење двориште.
Ветар звижди у димњаку.
Неко је пред вратима...

29

Повратак

Ветар са мора у сумрак.
Уморих се од трагања.
Очајна самоћа надире са звезда...

30

Месечев лет по небу.
Подигао се ноћни ветар
у високим крошњама.

(Бранислав Р. Ђорђевић)

U jednom od pesnikovih pisama koje mi je poslao stoji sledeće: ... Ja sam te pesme uz muku napisao. Potrajalo bi i po par meseci dok ne bih bio zadovoljan sa zvukom i sadrzajem pesme. Nisam odavno napisao nista novo, iako stalno mislim o tome. Za to treba mnogo energije i vremena. Ali na kraju, kad sam posle vise godina procitao te pesme, zavoleo sam ih kao da su necije tudje, i mada mi je stalo da se i drugima dopadnu, ne uzbudjuje me mnogo kad se desi i suprotno - posto ih ja sam volim... Šta drugo dodati ovim rečima koje odaju ljubav i manir pravog pesnika koji ne može drugačije da se odnosi prema svom radu nego takao kao što opisije. Branislav R. Đorđević može biti primer haiđinima koji olako prilaze svojim haikuima.
Kamesan Haiku Blog je zato počašćen što može prvi predstaviti nadarenog i posvećenog autora. Nadam se da će Branislav prevesti svoje pesme na engleski i poslati ih Ban'yi. A trebalo bi razmisliti i o štampanoj zbirci.

NULA DIES SINE HAIKU (2) - Paša

Danas, gledam od ranog jutra kako seljaci iz okoline teraju stoku na pašu.
Neko konje, neko krave, ko šta ima.
Procenili su da je vreme da se stoka istera iz štala: otoplilo se, trava je ozelenela i narasla.
I baš u mojoj blizini stacionirane su dve krave sa telićima koji besne od sreće neznajući odkud ih je spopala najednom takva širina i sloboda:đjilitaju se zadnjim nogama u vazduh... Zapisao sam sledeći haiku:

Prvi dan paše.
Dve krave i telići
pušteni u svet.

Dimitar Anakiev

Pastoralni haiku u bukvalnom značenju ( takođe: eng. pasture - paša, pašnjak ). Izražava običnu životu sreću životom, novim ciklusom života. Kigo je prvi dan paše - proleće.

RADIONICA (3) - Aplikacija poetskih ideja

Poetske misli i poetske ideje u vezi sa prirodom su sadržina japanskog haikua. Te poetske misli nemoraju biti izvorno naše, možemo ih pozajmiti, slučajno čuti ili pročitati pa nas obuzmeju do mere da ih pozajmimo kao vlastite.
Svi znamo da su deca jedan od nepresušnih izvora poetskih ideja i misli. A takodje i pesnici, medjutim poetske ideje se susreću svuda.
Ja sam na primer dugo vremena bio obuzet poetskom mišlju Hoshinage Fumia da more nije plavo. U jednom intervjuju on kaže da njegove pesme ne može da razume neko ko misli da je more plavo i da je jedna od najvećih spoznaja njegovog života da stvari nisu takve kakvim ih vidimo. Drugim rečima, njegov moto je: ne veruj svojim očima. To je otprilike suprotno onome kako mi mislimo da se piše haiku: nešto vidiš, pa zapišeš. Takav, površan, haiku, kao umetnost viđenog se piše na Zapadu. U našem postupku nedostaje meditacija, udubljivanje u viđeno i traganje za onim što se iza viđenog krije. Zato je visok haiku moguće učiti samo od majstora jer nam otkrivaju tajne poezije. Poezija je svet tajni, a ne svet isprazne pojavnosti. Hošinagin moto dobro korespondira sa Heraklitovim aforizmom: prava istina voli da se krije. Međutim, ova apstraktna tvrdnja, koja deluje poznato, i čak i razumljivo, dobije sasvim drugačije značenje kad se konkretizuje i kad neko kaže: more nije plavo. Dakle, more nije plavo je već konkretna poetska ideja koja deluje ubitačno kad vam se pred očima prikaže široka morska plavet. Pitate se kako more nije plavo kad je plavo ? I tek onda negde u podsvesti počinjete polako da osećate snagu poetskih misli koje se odupiru racionalnom umu. Postajete svesni snage poezije.
Gledajući jedno jutro patke kako pasu, Alma, moja kćerka, izrekla je takođe poetsku misao: ove patke se gegaju kao neki brodovi kroz more trave. Setio sam se Hoshinaginog da more nije plavo i zapisao sledeći haiku kao kombinaciju te dve poetske misli:

U zelenom su
moru kao brodovi:
patke u travi.

Dimitar Anakiev

To je dakle umetnost komponavanja haikua, jer za haiku se ne kaže da se piše već da se komponuje. Kigo je zelena trava - označava proleće.

RADIONICA (2) - Prevodi

Na slici: Kato Šuson ( 1905-1993 )



Kada govorimo o haiku radionicama onda treba istaći da je jedan od najboljih vidova radioničkog rada: prevođenje. Mislim na prevođenje koje proizilazi iz prakse TRI JEZIKA ( jezik iz koga se prevodi, jezik u koga se prevodi i jezik forme ). Poštovanje jezika forme je ključno. U haiku jezik forme znači na prvom mestu ritam od 5,7,5 slogova, zatim sezonsku reč ( kigo ) i cezuru ( kire ) - upravo tim redosledom. Nepoštovanje forme vodi do devastacije izraza i, posledično, često i do gubitka smisla - teme pesme. Uz to gube se principi umetnosti koju haiku izrgrađuje vekovima i haiku se iz prvorazredne kulture pretvara u kulturni ispljuvak. I na kraju, izgubivši svoj umetnički jezik i kulturni položaj haiku gubi i svoju dušu, ono zbog čega je postao omiljen. Zato je prakticiranje umetnosti pisanja haikua svakodnevna obaveza, potrebna je utreniranost pesnika u baratanju frazama i rečima, u vladanju formom, kao i u svakoj drugoj umetnosti. I tu je prevodjenje u srpskih 5,7,5 važna radionička praksa. Evo jednog haikua Katoa Šusoona, izuzetnog pesnika poznatog po svom humanizmu:

I kill an ant
and realize my three children
have been watching

Engleska verzija je dosta dobra, napisana u 17 slogova ( ako računamo jedan dugi engleski slog u "realize" za 2 sloga, dakle ritam je: 4,9,4. (makar da i tumačenje 4,8,4 je zadovoljavajuće ). Međutim, naš zadatak nije da se bavimo engleskim prevodom, već da na osnovu doživljaja koji nam prenosi rekreimo pesmu u naših 17 slogova - znamo da je japanski original 5,7,5, kigo nam je poznat: mrav, a pitamo se šta je tema pesma. Tema je zločin ubistva mrava, bar takvu scenu, pred svedocima-dečijim očima, nam pesnik nudi.
Koliko je meni uspelo da pronađem, za srpskih 17 slogova potreban je aorist, možda ovako:

Mrava ubih
shvativši: troje dece
moje gledaše

Kato Šuson

( Prevod: Dimitar Anakiev )

Usuđujem se da potpišem prevod iako neke igre još može biti: drugi stih završavam sa inverzijom "troje dece / moje" a moguće je napraviti i prelom: "troje moje / dece ". Međutim želeo sam jasan kraj drugog stiha, jer "troje moje" ostavlja na kraju stiha čitaoca u nedoumici. Nisam želeo niti malo nedoumice na kraju stiha kod čitaoca. Ne znamo gde se cezura nalazi u originalu, u engleskom prevodu je nema a u mom prevodu je u sredini drugog stiha (:). Ostaje dilema isto zadnji glagol: gledati ili videti. Za sada ostavljam ovako pa će nadam se vreme pokazati pravu opciju, ako se ne pojavi još neka. Ali sa prevodom sam već sada zadovoljan. Forma je kristalno čvrsta, reči utegnute, u međusobnoj napetosti, već u samoj formi je mnogo energije i drame. I naravno: smisao potpuno očuvan i jasan, sa svim elementima.

Izuzetno dramatičan haiku, koji govori dosta o tome šta priroda znači japanskom duhu.


















Grob Katoa Šusona na kome je umesto epitafa samo zapis njegovog haikua.

RADIONICA (1) - Poetska misao

Kažu da je Kato Šuson (1905-1993), jedan od četvorice japanskih modernih klasika, umro dok je brojao slogove na prste jedne ruke. Kažu takođe da je nezaboravan prizor videti Japance kako na prste broje slogove haikua.
Ja taj prizor nisam video ( niko predamnom nije pisao haiku u Japanu ) ali sam svedok mnogih sličnih iskustava koji potvrđuju značaj 5,7,5 forme za japanskog pesnika. A poznajem fenomen brojanja slogova i iz svoje prakse. Nebrojeno puta mi se je desilo da parkiram auto i na nepropisnom mestu da bih uspeo da prebrojim slogove pre no što mi pobegne iznenadna poetska misao. I upravo imati POETSKU MISAO je nešto zabranjeno u današnjem međunarodnom haiku tj. haiku na engleskom jeziku. Tamo se zabranjuju svi elementi poetske misli: metafore, personifikacije i sl. a umesto poetskih misli uvodi se mehaničko slaganje slika tzv. jukstapozicija, koja od pesme pravi hladan objekat tj. sliku. Međutim, može li postojati pesništvo bez poetskih misli, onih misli koje izviru iz poetskih osećanja ? Pitanje je naravno retoričko jer pesnik je osoba koja život oplemenjuje svojim poetskim mislima. I zato nam je forma 5,7,5 neophodna jer kanališe svojim umetničkim sredstvima i daje prirodni ritam poetskim mislima. Drugim rečima postavlja se pitanje ulaska u pesmu: da li pesnik ulazi u svoj poetski izraz putem misli i ritma ili pasivnim slaganjem slika. Bez obzira na slikovitost haikua kao poetske forme za japanskog pesnika je jedini mogući ulaz u haiku putem ritma.
Baš kao što je i u tradiciji srpskog pesništva i praksi srpskog pesnika. Poetsku misao ritam izbacuje na papir.
Ritam je najprimitivnija i najednostavnija poluga pesništva, puls - ritam je u osnovi života i prirode ( ritam dana i noći, godišnjih doba ). Ritam je život i baš princip života se ukida imažizmom. Umesto pesnika uronjenog u ritam života iz kojeg pesnik živi i piše, imažizam uvodi poziciju pesnika voajera - objektivnog posmatrača. Takav neživotan položaj pesnika je stran haikuu. U imažizimu je odnos pesnik-pesma odnos subjekta i objekta, a u haiku su pesnik i pesma jedno te isto, znači odnos je: subjekat-subjekat. Sem toga, ritam kao ulazna vrata u pesmu, predstavlja najednostavniji princip pisanja haikua jer svako, pa i dete, ume da na prste izbroji do pet. Oduzimanje principa ritma za stvaranje pesme od jednostavne pesmičice ( hai-ku, znači "šaljiva pesma" a možda bi mi rekli "kao od šale" pesma ) stvara se kompleksna i komplikovana teorija za pisanje haikua koju mogu pisati samo teški eksperti za imažizam koga je utemeljio Ezra Paund, inače lični prijatelj i pobornik Musolinija. Drugim rečima, pesma se uklanja iz naroda, postaje nedostupna onima koji umeju samo na prste da broje, i premešta se u elitu odabranih a sama pesma postaje objekat tj. roba ( koju ocenjuju ne po poetičnosti već po "kvalitetu" ).
Zato većina današnjih anglosaksonskis haikua liči na slike mrtve prirode ( mrtva priroda je izum Zapada, to Istok ne poznaje ) jer je iz njih drakula kapitalizma i materijalizma isisao svu krv, sav život: poetsku misao i ritam.
Srećom, kod nas nije tako: haiku je još uvek široko prisutan u narodu, narod, brojeći na prste, piše haikue svojim poetskim mislima i ritmom - baš kao i u Japanu.
I sad kako izgleda radionica 5,7,5 forme ? U poređenju sa imažističkom radionicom vrlo prsto: potrebno je imati poetsku misao koju je rodio trenutak, svest o tome šta želite reći i brojati na prste par puta dok se ne pronađe pravi oblik. Evo primera mog današnjeg haikua iz prethodnog posta:

Lepota me
zašamuti-sunce se
kupa u reci.

Poetska misao koja se stvorila dok sam vozio sporednim putem od Ljubljane prema Radovljici rodila se iz fascinacije sunčevim bljeskom u valovitoj reci koji me je susreo na jednoj krivini.
Poetska misao je bila: sunce se kupa u reci. Zaustavio sam na prvom prigodnom mestu auto i zapisao ovu poetsku misao u blok, da mi ne pobegne. Ova misao je poetska zbog metafore tj. poetske figure personifikacije: sunce se kao čovek ( devojka ? ) kupa u reci. U toj figuri je magični spoj pesnika i prirode.
Nastavio sam vožnju brojeći na pamet slogove. Ponovo sam stao, prebrojao na prstima prvu verziju izraza i zapisao je:

Dok ja vozim
po brdima-sunce se
kupa u reci.

Razmišljao sam o zapisanoj verziji tokom dalje vožnje i brzo zaključio da je to stranputica. Stranputica zato što sam sa strane, kao puki gledaoc, zapisao spoljašnje činjenice, fakte a fakti su irelevantni za poetsku istinu. Vrlo nepoetičan zapis. Medjutim, ta verzija nije bila potpuno nekorisna jer sam pomoću nje došao do strukture. Shvatio sam da je drugi deo pesme tačan, imao sam znači pesmu u sledećem obiku:

XXXXX
XXXX - sunce se
kupa u reci.

Imao sam dakle svoju poetsku misao i definisanu strukturu pesme tj. našao sam mesto za poetsku misao u pesmi. Trebao mi je prvi deo pesme. Da bi ga našao morao sam promeniti mesto objektivnog posmatrača za mesto subjekta događaja tj. dočepati se unutrašnje pozicije gledanja. Da bih došao do nje pitao sam se šta u stvari želim reći ? Šta je tema ove pesme ?
I odgovorio: želim preneti svoju fascinaciju lepotom sunčevog sjaja u reci. Setio sam se da me sjaj za trenutak zaslepio i zaključio da mi to "zaslepljenje" treba za prvi deo pesme. Opet sam stao i prebrojao na prstima par mogućnosti dok se nije pojavilo "zašamuti". I to je bilo sve.
Zapisavši pesmu u konačnom obliku primetio sam da u sebi ima nekakvog neizrečenog erotizma. To je bila prava tema ove pesme, moj motiv da je zapišem. Otkrio sam u sebi erotsku fascnaciju prirodom preko sjaja u reci. Naravno, već pri zapisu prve misli video sam da je u njoj kigo kupanje - letnja tema.

NULA DIES SINE HAIKU - HAIKU OD 22.04.2009

Život im prođe
i sad sa vetrom plešu
latice trešnje.

Dimitar Anakiev

Ovaj haiku doživeo sam dok sam stajao na semaforu u Ljubljani. Ispod drveta japanske trešnje vetar je kovitlao opale latice. Iz njega provejava metafizička misao da se život ne završava smrću. Kigo je vrlo poznat i omiljen u Japanu: sakura, latice trešnje, simbol prolaznosti života - prolećna tema.

Lepota me
zašamuti - sunce se
kupa u reci.

Dimitar Anakiev

Istog dana, vozeći uz Savu ka Radovljici. Zahvaljujući personifikaciji u tom haikuu ima neizrečenog a prisutnog erotizma: kao gledanje lepe devojke koja se kupa u reci. Kigo je kupanje - letnja tema.

Džejms Kerkap ( James Kirkup ), koji je pretprošle godine prevalio devedesetu i još živi u punoj stvaralačkoj-pesničkoj vitalnosti, voli da citira britansku poslovicu An apple a day keeps the doctor away ali u svojoj japanskoj, haiku verziji: A haiku a day keeps the doctor away. Ovde su danas već dva haikua, ali dobro je praktikovati ovaj savet za dugovečan život: svaki dan po jedan haiku ili, što bi možda rekli Latini kada bi kojim slučajem bili stupili u kontakt sa japanskom kulturom: nula dies sine haiku.

HAIKU OD 21.04.2009

Događaj dana:
kišonosni oblaci
prelaze planine

Dimitar Anakiev

PS. Proverivši u rečniku književnog jezika Matice srpske na svoje iznenadjenje video sam da srpski jezik nema ni jedan sinonim za reč planina.

GULAG SLOVENIJA (3)

Ovaj post zajedno sa prethodna dva iz serije Gulag Slovenija ne spada u žanr japanskog haikua već pre u svetski haiku koga zastupa i krči mu put svuda po svetu Ban'ya Natsuishi. Objavljujem ih ovde iako je to total a ne izbor prosto da bi dobronamernog čitaoca suočio sa raznolikošću žanrova u pisanju haiku. Haiku se grana i razvija u različitim pravcima i o tome treba razmišljati.

Amnestirani zatvorenici
umiru od sreće:
gulag Slovenia
*
Da li bi neki fašista
došao da ga poljubim ?
Gulag Slovenia.
*
Samo vreme
uteklo
iz gulaga Slovenija
*
Ministar zdravlja
gulaga Slovenija
zabranjuje pušenje
*
Od fejsbuka
do Merkatora
gulag Slovenija
*
Ne pitaj me
za novac.
Gulag Slovenija
*
Nasmejani turisti
dođu i odu:
gulag Slovenia
*
Velike su to kuće-
sudovi i crkve.
Gulag Slovenia.
*
Gulag,
slatki gulag.
Gulag Slovenija.
*
Nema tog vetra
da pomakne teške oblake.
Gulag Slovenija.
*
Prolećni popust
na danak u krvi.
Gulag Slovenija
*

Dimitar Anakiev

PROČITAVANJE HAIKU NOVINA br.23 (2)

PROČITAVANJE HAIKU NOVINA br.23 (2)

Nešto o prevodima japanskih haikua. Svaka prevedena pesma sadrži u sebi dve bitne informacije: jedna je o sadržina a druga o formi. Kada čitaocu predajemo na čitanje pesmu, odgovornost je prevodioca kakvu informaciju će posredovati. U primeru naše prevodilačke prakse u Haiku novinama očito je da se premalo ili nimalo ne vodi računa o formi japanskog ( ili bilo kojeg drugog haikua ). Verujem da je ovo ozbiljan problem jer se čitaocu daje pogrešna informacija i tako ga navodimo na odredjenu praksu. Treba medjutim reći da je u japanskom haikuu gotovo nemoguće naći pesmu koja nije zapisana u 5,7,5 slogova. I ako japanskom pesniku date svoju pesmu za koju mu kažete da je haiku, on će je prevesti u 5,7,5 čak i ako dobije samo tri reči sa recimo ukupno 7 slogova. Dakle za Japance je haiku 5,7,5 i nikako drugačije. I pesme modernih haikuista ( koje predvodi Tohta Kaneko ) pisane su u 5,7,5.
Dakle, naši prevodi. S obzirom sa sam u ranijim postovima ovog bloga pesme Hošinage Fumia već objavio u 5,7,5 slogova, ovde ću se pozabaviti oblikovanjem Meiđi pesnika koje je prevodio Dragan Ristić.

kočijaš
kaže nešto konju:
hladno noću

Jel' to kočijaš
došapnu svojem konju:
hladno je noću

Meisetcu ( 1847-1926 )

Anglosaksaksonski haikuisti praktikuju pisanje stihova malim slovim da bi time istakli svoje shvatanje da haiku nije pesma, već je takoreći stvarnost sama. Medjutim haiku je pesma i nema nikakvih razloga da se ne piše gramatički tačno i u originalnoj formi ? Ko nama daje pravo da nepoštujemo japonski način pisanja ? Odakle ta bahatost, samovolja i nepoštovanje. Ako ih ne poštujemo zašto ih onda prevodimo ?

hladna zimska kiša-
niko niša ne govori
u usidrenom brodu

Ledena kiša.
U brodiću na molu
putnici ćute.

Seisei ( 1869-1937 )

Ovde treba reći dve stvari: japinske kigo fraze imaju takvo obilje nijansi da je to nemoguće doslovno prevoditi: umesto toga treba kigoe podesiti našim izrazima i formi. I drugo: Anglosaksonski haiku je poseban žanr, o tome treba uvek misliti kada se prevodi iz engleskog. Baš kao što je i „svetski haiku“ Ban'ye Natsuishia poseban žanr koji se jasno razlikuje od japanskog haikua.

vedar dan-
u duši mi i srcu
opada lišće

Razvedrilo se.
U duši mi i srcu
opada lišće.

Suiha ( 1872-1946 )

Zašto ne gramatička pravilnost i pravilan broj slogova ? Sa tako malo truda.

držeči kišobran
starac
kalemi drvo

Kalemi drvo
starac, sakrivši se
ispod kišobrana.

Šihoda ( 1873 )

Ovde je sa novim prevodom ne samo popravljena nepoetičnost prethodnog prevoda već i slika jasnija: starac se sakrio pod kišobran i kao da kriomice kalemi ( krišom od Boga ? ) to je poenta pesme koje se iz prvog prevoda ne vidi. Drugo, „držati kišobran“ ne znači baš ništa. Kišobran se može držati kao štap za podupiranje, može se držati pod miškom i još na sto dtugih načina – u toj frazi nema potrebnog značenja.

Jesenje veče -
reših
da se ne ženim

Jesenje veče.
Neću se ženiti
evo odlučih.

Tojođo ( 1878-1954 )

Popravljena ne samo poetičnost, već je i značenje pojačano. Pesnik očito donosi životnu odluku, to je njemu kosmički veliki čin, a ne neka „krišom izrečena“, mucava, misao.

Iz udaljenog seoceta
festivalska muzika -
kiša zaklanja mesec

Zvuci vašara
iz dalekog sela–mesec
sakrila kiša.

Ocuđi ( 1881-1920 )

U prvoj verziji uprkos obilja detalja smisao ostaje nejasan. Glavna pitanja koja pesnik i prepovodioc haikua mora da postavi pred sebe su: Šta je tema ove pesme ? i Drugo: šta je ovde kigo ? Bez odgovora na ta dva pitanja haiku je skoro nemoguće dobro prevesti. A onda, prvo uobličiti kigo frazom iz svog jezika. Ovde je kigo očito „festival“ znači letnji kigo. Medjutim „festival“ je OK za engleski, kod nas je to vašar. Drugo, deminutiv seoce nije u skladu sa činjenicom da se tamo održavaju festivali tj. vašari. Već samo po tome vidi se odredjeno otsustvo realizma u prevodu a zato što se prevodilac trudi ostati veran engleskim rečima koje prevodi umesto da rekreira doživljaj u sebi i pokuša da ga zamisli i dokuči. I sad šta je tema ove pesme ? Tj. šta je pesnik hteo da kaže ?
Tema je „dve daljine“. Tj. pesnik želi reći da mu je vašar predaleko da bi u njemu uživao a takođe i kiša mu uskraćuje drugo zadovoljstvo: gledanje meseca. Čuvena horizontalna crtica koja kod Amerikanaca zamenjuje celu gramatiku, ovde je gramatički našla svoje pravo mesto u sredini drugog stiha.

na večernjem nebu
poredjale se grane-
miholjsko leto

ovaj haiku ne mogu da prepevam jer ga ne razumem, ne znaš šta je tema tj- šta pesnik želeo da kaže.

cepanka za ogrev-
iver zajedno sa
zaostalim snegom

Ložim cepankom.
I zaostali se sneg
uz iver na'šo.

Šaćiku ( 1872-1913 )

Ovde samo mala promena reda u stihovima i reformulacija. „Cepanka za ogrev“ je vrlo nepoetičan kigo. Treba engleske fraze temeljito preurediti i pretvoriti u srpske.

ližem sladoled -
postavljam sebi pitanja
odgovarajući na njih

Ližem sladoled,
postavljam pitanja
i odgovaram.

Rogecu ( 1873-1928 )

Letnja tema „sladoleda“ omogućava prevod koji potencira lakoću i igrivost leta.

prodavaćica cveća
ide ulicom Širakava
ispod prve duge

Šimei ( 1850-1917 )

Upotreba vlastite imenice čini mogućnosti prevoda ograničenim i ovaj je dosta dobar.

koji će od ovih listova
prvi otpasti ?
pita vetar

Koji listovi
će sad prvo otpasti ?
Pita se vetar.

Soseki ( 1867-1916 )

Ovom prevodu je nedostajala samo volja po oblikovanju.

kad žanju
kasni pirinač
evo ti planinskog vetra

Otpoče žetva
kasnog pirinča. Dunu
planinski vetar.

Dakotsu ( 1885-1962 )

I ovde je nedostajala samo volja ( ili vreme ) za oblikovanje.

izlazi da sretne
posetioca koji stoji
kod zadnje hrizanteme

Posetiocu
kod zadnje hrizanteme
pođe u susret

Fusei ( 1884-1979)

Isto – volja ili vreme ( i vrlo malo umeća tj. osećaja ) nedostaju

proleće se bliži kraju
cvetovi otpadaju
u bašti bez trešanja

i ovaj haiku Takešija nije dovoljno jasan

MEDITACIJE IZ SUTURENA (2)

dimitar anakiev









iznad sklupčanog psa pušim i kašljem

u noći, na brdu, šuma uličnih svetiljki

dim iz cigarete uvlači se između vodovodnih cevi

tipka "7" na kompjuteru ne radi

ruka naučena da se sama krsti

pas i ja, kišonosni oblaci

pada kiša, Triglav se zavio u oblake

u čaši sa vodom, zatvorio se rođendanski cvet

korak dalje od strehe, kisnem

toplina tuđeg ogrtača

PROČITAVANJE HAIKU NOVINA br.23

Čitanje Haiku novina br.23, koje ujedno obeležavaju petnaestogodišnjicu ovog jedinstvenog lista ( jubilej koga se moramo setiti jer prošlost i budućnost idu ruku pod ruku ) donosi izuzetno zadovoljstvo zbog velikog broja izuzetnih tekstova i haikua. Ako je jubilej prilika za sagledavanje misije Haiku novina onda je ta misija u ovom broju jasno vidljiva i to je najbolja pohvala i preporuka redakcije i časopisa: haiku je kod nas postao prava literatura, to je poezija koja nama, kao i Japancima, pruža mogoćnosti da izrazimo sebe, svoje muke, želje, preokupacije i htenja i da istovremeno uzgajamo kulturu prirode i prirodnog kroz vešto napisanu poetsku formu.
Pokušaću u ovom postu Kamesan haiku bloga da izdvojim i pokažem najbolja dostignuća, ona koja mogu odmah uću u Srpski haiku rečnik. A visokih dostignuća je zaista u izobilju. Haikue ću citariti redom koji su objavljivani u Haiku novinama.
Izbor koji sledi donosi prvo pesme koje zadovoljavaju oba visoka standarda neophodna za dobar haiku: originalnu i jasnu sadržinu ( pesnik ima šta da kaže ) a zatim i dobro napisanu formu ( pesnik ume da uobliči svoj iskaz ). Ove pesme, koje zadovoljavaju oba kriterijuma ( sadržine i forme ), mogu odmah ući u SHR. Njima sledi pomen pesama koje koje bilo donose zanimljiv sadržaj a formalno su neoblikovanje ( rad pesnika izostaje ) ili donose pravilnu formu ali se sadržajno ne ističu ( nema jasne misli, osećaja ). Ovu drugu grupu pesama navodim kao apel pesnicima da ulažu veći trud u svoje pesništvo.

1. Pesme izabrane za Srpski haiku rečnik:

Uskršnje jutro.
Na procvetalom stablu
molitva ptica.

Lenka Jakšić

Klasična forma 17 slogova, pauza ( kire ) posle prvog stiha koji je ujedno i kigo, duboka i prava religiozna osećanja odlikuju ove stihove u kojima je kigo uskršnje jutro.

Prolećni pljusak
sa školskog zida skida
Čiča Glišin osmeh.

Zoran Antonić

Usudio bih se da iz zadnje reči, uz neznatno promenjen smisao, izbacim prvo slovo "o", i tako broj slogova smanjim na idealnih 17. Broj slogova veoma utiče na sluh i strukturalnu postojanost pesme, niji puki "nečiji ćef" i o tome je dobro uvek misliti. Medjutim, prihvatimo li šaljiv karakter pesme možemo u njega ubrojiti i povećanje broja slogova u zadnjem redu. Lepa i originalna slika, dobro zapisana, koja donosi sećanje na dečije dane. Kigo je prolećni pljusak.

Uskršnja zvona
Odnesoše u oblake
Jato golubova

Svetomir Đurbabić

Klasična forma 17 slogova, kigo i duboka religioznost koja poetično uverljivo nadilazi dnevnopolitičke religiozne stereotipe svojom iskonskom prirodnošću. Kigo je uskršnja zvona.

Ledena kiša.
Na prevrnutom čamcu
Mrtva gugutka.

Gordana Petković

Ovaj haiku Gordane Petković donosi apokaliptičnu sliku smrti ( koja metaforično može biti shvaćena i kao slika društvenih prilika ) u kojoj se odlično vidi "namera reči" koja sugeriše godišnje doba tj. kigo, a to je ledena kiša. Kroz takozvanu "nameru reči" lepo se vidi pesnička funkcionalnost kigoa tj. da to nije reč koja se proizvoljno nakalemi na pesmu da bi ona "imala" kigo već to da je "namera" kiga uvek prisutna. Zadatak pesnika je ili da oseti kigo u trenutku percepcije ili da ga kasnije pronađu tokom komponovanja haikua. U oba slučaja "kigo se mora roditi u pesnikovom srcu". Njegova namera ovde je da istakne apokaliptičnost doživljaja u kojem se smrt pojavljuje u sva tri stiha: led, prevrnut čamac, mrtva gugutka. Forma je, ne treba ni reći, zapisana idealno u 17 magičnih slogova.

U razmacima
ćurliče neka ptica -
Kaplje infuzija

Rajna Begović

Rođendanski cvet.
Od uzdrhtalih reči
pade latica.

Rajna Begović

Obe pesme pesnikinje Rajne Begović odaju senzibilnog i talentovanog pesnika izoštrene percepcije i zanatliju koji sa lakoćom pronalazi prave reči u oblikovanju svog izkaza. Drugim rečima pred nama je pesnikinja zavidnog haiku majstorstva od koga se može učiti. U gornjim pesmama je sve postojano i jako: osećanja, zapažanje i izraz. Pesme dostojne visokih dometa originalne japanske poezije. U prvoj pesmi se povezuje ćurlik ptice sa kapljicama infuzije, a drugoj uzderhtale reči ( uzdrhtale zbog osećanja ) odnose latice. U prvoj je kigo ćurlik ptice u drugoj latice. Oba označavaju proleće. Treba primetiti takođe, da je pesnikinja Rajna Begović sposobna da, poput Japanaca, oseti bilo prirode u svom neposrednom životnom okruženju: na radnom mestu, u krugu porodice i da joj ne treba "bekstvo u prirodu" da bi je pronašla.

zvižduk voza -
prsti sve jače stežu
buket ruža

Jasminka Nadaškić-Đorđević

Jasminka je u svojoj dugogodišnjoj haiku praksi ostala dosledna klasičnim principima japanske haiku poezije. Iako je u gornjoj pesmi ritam nepravilan ( 15 slogova ) fraze su odnegovane i dobro nadjene, ne vidi se način uspešne popravke ritma. Haiku majstorski izražava psihološko stanje kroz stisak prstiju. Jedan mali stisak prsta koji tako mnogo kaže. Kigo je letnji: buket ruža.

Prolećno jutro.
Deda govori deci
imena ptica.

Predrag Pešić Šera

Ovaj skladno ukomponovani haiku idealne forme, u kojem je i kigo i kire i 5,7,5 forma, donosi više sadržaja nego što pokazuje pastoralno-patrijahalna slika koju pruža. Deda smatra da su imena ptica važno znanje njegovih unuka: deda, ptica i unuci postaju skladna celina u čijem centru su ptice, znači priroda. Ptice povezuju dedu i unuke. Kigo je prolećno jutro.

Mršti se oblak -
kao nekad moj deda
kad ga naljutimo

Zoran Nikolić Mali

Za razliku od kineske krake pesme ( jueju, 絕句 ), koja je svojevrsna preteča haikua, haiku se nije razvijao preko različitih folklorno-narodnih predfaza već je počeo takoreći odmah kao klasična poezija sa svojim vrhuncem Bašoom. Bašooov uzor bio je klasični kineski pesnik Tu Fu ( ili Du Fu u pinjinu ). I mi danas uzimamo klasični oblik haikua kao osnovni. Haiku je zbog kasnog početka u svojoj kulturi preskočio folklornu fazu i zato mu je folkorizam pomalo stran. Gornja pesma Zorana Nikolića Malog međutim "boluje" od izvesne folklorističke frazeologije tj. napisana je u folkornom stilu iz koga provejavu fraze našeg epskog miljea. Izraz je zato "neispeglan", pun "čvorova" ( prelazi iz stiha u stih nisu glatki već se odvijaju preko narativnih rečca nalik na epiku ) medjutim pesniku uspeva da se drži klasičnog oblika u koj smešta svoj narodni govor, zato je pokušaj stilski uspešan. Pesma je pastoralna ali njom dominira personifikacija "mršti se oblak" koja je ujedno kigo ( kišonosni oblak ).

Dečak zaspao
Na očevom ramenu.
Hvata leptire

Dragan Žigić

Dirljiva i izuzetno poetična slika starog haikuiste Dragana Žigića, koji je takođe kroz dugogodišnje pesnikovanje haikua ostao dosledano predan klasičnoj formi. Kigo je hvatanje leptirova tj leptir, prolećna tema.

Sleti muva
na rukopis i stavi
tačku gde bilo

Ljubiša Rajković Koželjac

Forma je približno tačna, a sobzirom na igrivost sadržaja može se smatrati i tačnom. Sadržaj je izuzetno poetičan: povezuje muvu ( prirodni element ) sa rukopisom ( kulturom, čovekom ) na vrlo zabavan način istovremeno iskazujući istinu: pravu prirodu muve, koja je ovde i kigo za leto.

Škocijanska jama-
svetlucave stene
u svakom pogledu

Dejan Bogojević

Lepo uhvaćen "pećinski" trenutak, koji donosi novu verziju sličnih refleksija u očima koje su bile čest motiv u jugoslovenskom haikuu. Forma je približno tačna, a kigo je jama tj. jamaranje, koje je letnja tema.

2. apel pesnicima za ulaganje većeg truda:

Kopar-
dok čitamo haiku
palme su mirne

Dejan Bogojević

Mirnoća palmi sred procesiranja druge radnje je vrlo dobro uhvaćena ali mislim da je prvi stih "Kopar" preolako izabran jer "namera" ove reči je preopšta i ničim dublje povezana sa donja dva stiha. Zašto ne "Atina" ili "Kazablanka" ili "Šangaj" ? Samo zato što je pesnik bio u Kopru ?
Ako je to funkcija ove pesme, onda je možda bolja, "istinitija verzija" napisati u prvom stihu "Dobio vizu". "Pravi" prvi stih nije nađen tako da produbljuje pesmu već ostaje na nivou skice, koja čeka doradu. Haiku, kao i svaka umetnost nije puko preslikavanje života već je "istinitiji" od života.

Aranđelovdan:
sa nedohvatne grane
svetli jabuka

Momčilo Antić

Ova pesma je formalno vrlo dobro napisana, ali sadržina nije dovoljno jasna. Pre svega, kao i u prethodnom "koparskom" haikuu, nije jasna "namera reči" - kigoa Aranđelovdan, tj. u kakvoj je vezi sa nedosegljivom jabukom ? Sv. Arhangel Mihail ima svoju mitologiju ali ja ne znam da se njegov mitos povezuje sa jabukom ? Ima li tu neke pesnički produktivne veze koju ističe pesnik ? Dakle, kao i kod "Kopra" u prethodnom haikuu, nije dovoljno da je danas fizički tačno dan Sv. Mihaila da bi postao kigo. Činjenično stanje nema nikakve veze sa poetskom istinom koja je skoro uvek ekstatična, dakle nečinjenična ili više od činjenične. Mora namera tog kigoa biti dublje povezana sa pesničkim doživljajem. Možda uz jabuku ide više mitologija Sv. Petke ? Ili mitologija 40 mučenika ili Sv. Sava ? Plašim se da mitologije jevrejskih, grčkih i rimskih svetaca nama nikad nisu srasle tako duboko u srce da bi iz njih pisali pesme, stoga verske izraze upotrebljavamo mehanički. Ili je, suprotno, pesnik možda doživljaj povezao sa postom pa hoće reći da posti na taj dan tj. da je ostao gladan. Ako je post sadržina pesme onda je pitanje da li je motiv posta dovoljan razlog za pesmu tj. ima li poetsko značenje.

miris tople kiše
meša se lagano
sa zvucima leta

Dragan Ristić

Ova i sledeće dve pesme su primeri nečega što ja zovem kosmopolitska forma tj. haikua prevedenih dvosmerno iz engleskog. U kosmopolitskoj formi naši haikui ulaze u kulturne razmene i bila je vrlo popularna u doba haiku pokreta ( Izuzetak je moja knjiga Kraj Nadgrobnika / At the tomstone, u kojoj sam od prevodioca Džima Kejšna tražio da sledi praksu literarnih prevoda tj. poštuje formu originala u prevodu i zato su sve pesme iz srpskih 5,7,5 prevedene u engleskih 5,7,5. ) Kosmopolitski haiku je zbog prevodilačke prakse u engleskom amorfnog oblika tj. bezobličan. Gornji haiku ima dva istosmerna kigoa: topla kiša i zvuci leta. Što znači da pesnik ima dosta slobode i prostora u oblikovanju lokalne verzije. U prvom redu treba rešiti koji od dva kigoa je glavni i osamostaliti ga putem pauze u samostalnu frazu...(*PS.)

Julska žega.
U liftu
leptir...

Rajna Begović

Suprotno gornjem haikuu, ovde je doživljaj zapisan sa par reči i ne znam da li ga je moguće bez promene smisla proširiti. Pesma ima isto dva istosmerna kigoa: julska žega i leptir. Najverovatnije je ovaj haiku primer retke identičnosti kosmopolitske i lokalne forme.

Ljubljenje-
miris snega
u njegovoj bradi

Verica Živković

Ovaj haiku je izuzetan i zbog kod nas retke teme seksualnosti i uveren sam da se gornja kosmopolitska forma može lako prevesti u klasičnu lokalnu formu. Prilažem jedan moj skromni pokušaj:

Dok se ljubimo
zamirisima mi na sneg
njegova brada.

U zaključku samo jedna rečenica: Haiku novine br.23 su prava riznica dobrih haikua, od kojih neki nisu pomenuti ovim pregledom.

PS. Dajem ovde i jednu lokalnu verziju pesme Dragana Ristića, možda ta pesma na srpskom treba biti napisana ovako:

Zvukovi leta
lagano se mešaju
sa mirisom kiše

Tu je jedan slog više ali forma je klasična i glavna vrednost pesme: sinestezija, istaknuta do maksimuma; nepotrebni atribut "topla" je otpao ( ako je leto, zašto treba atributirati kišu kao "toplu", to je nepotrebno, jer se podrazumeva da je letnja kiša topla ). Uopšte uzev klasična forma je nepropustivi filter za suvišne reči.
Sinteztija ( mešanje različitih čulnih percepcija ) je glavna vrednost u poznatoj Bašoovoj pesmi:

More u sumrak -
blijedo-bijeli glasovi
divljih pataka

(Prevod: Vladimir Devide)

SAIĐIKI(2): Okean i more

Naslici: Ligia Exotica ( morska vaška )

U našim krajevima je okean sa svojim, za nas, egzotičnim životom velika nepoznanica. U Japanu, iz kojeg potiče haiku, okean je odrednica i osnovni elemenat ekosistema. Već zbog Japana bilo bi normalno u haiku kalendaru razmatrati teme vezane i za okean. Uostalom živimo u globalnom svetu i možda će u budućnosti sve veći broj naših ljudi biti upućen na razne okeane ovog sveta. Sledeće dve pesme ilustruju dve takve teme:

U Japanskom moru
morske vaške žive
u dubokoj sumlji.

Jamagući Seiši

(prevod: Dimitar Anakiev )

Funamushi - Ligia Exotica, "Morska vaška", "Morska bubašvaba" je mala životinjica koja živi na stenama pored egzotičnih mora, pesku i vodi. Kao i većina morskih tema je kigo za leto - životinje. Gornji haiku je Seiši napisao 1964. i čini se da ju putem ovih malih životinjica pokušao da izrazi svoje mišljenje o japanskom mentalitetu ili bar o trenutku tog mentaliteta.
Dali "morska vaška" može biti tema Srpskog haiku kalendara ? Zašto da ne ? Sve što zaživi u pesnikovom srcu i njegovom jeziku je tema kalendara. I svaka tema se može asocijativno upotrebljavati prema pesničkom nahodjenju, tako kao što pesnik u Svilajncu može da u svom selu piše pesme o Ajfelovoj kuli a da je nikad ne ugleda. A pesnik iz Beča, Milan Ilić, ako mu se to hoće, može iz Beča da piše nostalgične pesme o Srbiji. Pesnička sloboda je neograničena pa je tako i sa morskim vaškama koje u srpski haiku ulaze preko vrlo suptilnog haikua Jamagući Seišija. Ritam prevedene pesme je donekle nepravilan 6,6,7 ali to se nije moglo izbeći zbog dve fraze sa vlastitim imenima.



Naslici: "leteća riba" -
Parexocoetus brachypterus

Leteća riba.
Nepoznato sećanje
u koje uđoh.

Dimitar Anakiev

Ovaj haiku naslovio je moj esej "Nepoznati um u haiku" objavljen na nekoliko jezika(1),(2),(3) a isti esej može se naći i jednom od ranijih postova ( od 4. aprila ). Pesma je nastala na Pacifiku, na trajektu izmedju Kagošime ( Kjušu) i Mijanoure ( Jakušima ) - tokom celog puta su leteće ribe velelepno iskakale iz okeana i letele levo i desno od broda. Haiku je originalno napisan na engleskom jeziku i njegova "kosmpolitska verzija" prevedena na srpski glasi:

kao leteća riba
probijam se
kroz nepoznate uspomene

Zanimljiva je razlika između "kosmopolitske" i "lokalne" verzije. "Kosmopolitska" verzija je amorfna i to joj oduzima važna formalna sredstva: pravilnost formu, njenu napetost i asimetričnost, i zato je ona napisana kao naizgled "jasniji", linearni izraz. U lokalnoj verziji je sve suprotno tome - forma preuzima na sebe deo značenja i gubi se jednosmernost izraza zbog koje pesma postaje mataforična - dobija na višeznačnosti; važnu funkciju preuzima pauza posle prvog stiha, a kigo, "leteća riba" se osamostaljuje u značenju. Zašto pauza ( kire ) nije mogla da se uspešno upotrebi u amorfnom obliku sa sličnim efektom ? Zbog nepostojne i neadekvatne strukture tj. ritma pesme.
Sve to govori da su "kosmopolitske" verzije važan element u kulturnoj razmeni, ali da umetnost haikua, kao i svaka literatura, mora biti praktikovana na lokalnom-maternjem jeziku. Leteća riba je letnja tema. Vrlo slikovit, metaforičan i gotovo nadrealan kigo koji omogućava plodnu poetsku upotrebu.

1. Filozofski alternativi 5-6, Sofija, 2008
2. Modern Haiku 40.1, Evanston IL, 2009
3. Haiku stvarnost/Haiku Reality, Beograd, april-2009

SAIĐIKI: Kartanje

ZIMA / život / igre

Pobeđuje sve
karte: Car-imperator
u svom oklopu.

Jamagući Seiši

( Prevod: Dimitar Anakiev )


Ovaj haiku Seiši je napisao 1964. u Kuwani. U originalu stoji "festivalske karte" jer je kartanje deo lokalnog festivala, i taj festival se odvija leti, pa je kao takav u Japanu letnja tema. S obzirom da mi takav festival nemamo, a kartamo se i kartanje kao i ostali "stoni sportovi" tj. igre ( domine, šah, karte... ) najviše odgovaraju zimskom periodu, predlažem temu domaćeg kalendara "IGRE" unutar koje bi "kartanje" bilo poseban, zimski kigo.
U prevodu mi je bilo važno očuvati klasičan ritam 5-7-5, kigo i osnovni smisao a to je aluzija na vlast koju eto reflektuju i pučke igre: "vlast je vlast".

MEDITACIJE IZ SUTURENA (1)

dimitar anakiev

Na kraju dana, slomih zub

Celi dan danas, sa mislima o putovanju

Razveseli me graja majmuna iz Li Poeve pesme

Proleće, svuda oko mene

Maslačak žutiji od jaglička

Pomislih: „kako je pitoma ova srnica“, pobeže

Pored reke ustajala baruština

U vodi do kolena, drvo kraj reke

Stidljivo „dobar dan“ od žene u šumi

Sa vetrom noge same hodaju

Smedje pubične dlake gole devojke

Hodajući za potokom izvor pronadjoh

Mladić i devojka prolaze kraj kuće

Sa pogledom na oranicu svukoh košulju

Koliko je još kafe u lončiću ?

Prolaznici, jedni otvoreni, drugi zarvoreni

Oblačak, na vrhu smreke

Neutešno, reka teče

U rečnom rukavcu porodica pataka

Upinjem se da kamenom prebacim reku

Dok pišem sunce mi zavrat

Sportisti, pesnici i psi na istoj stazi

Sunce i senka smenjuju se

Ispod suve trave probila se voda

Dvoje debelih ljudi na uzbrdici

Na kraju šume svetluca reka

Tri patke plivaju nasuprot toku

Sred noći pas laje

D.A.

HAIKU I KAPITALIZAM

Dimitar Anakiev
HAIKU I KAPITALIZAM

Iz anglosaksonskog sveta dolaze nam često uputstva kakve haikue moramo pisati, zatim šta je haiku i kojih pravila se mora pesnik držati ako hoće pisati haiku. Iako se sa većinom saveta možemo u principu složiti rezultati haiku prakse su sve haotičniji i slobodno možemo reći da je haiku zahvaćen svojevrsnom globalističkom entropijom i da deli sudbinu svih ostalih „prirodnih pojava“ na planeti zemlji. Paradoksalno, ali situacija je slična društvenom životu: sve više je pravila i propisa a život sve nekontrolisaniji i neverujem da je problem samo u nepridržavanju propisa. Problem izgleda dublji i traži pravo imenovanje umesto pukog diktiranja i obnavljanja pravila koja očito ne mogu rešiti problem jer nije formalne već suštinske prirode.
Prošle godine dobio sam e-mail od urednika britanskog časopisa „Soundings“ sa molbom da pošaljem nekoliko haikua za objavljivanje. Urednik mi je uz molbu prosledio i adresu spletne strane časopisa. Bio sam iznenadjen i zaintrigiran videvši da je reč o časopisu koji se bavi političkim temama. Još više sam bio iznenadjen dobivši objavljene pesme i pored svog imena video i druge pesnike u dosta solidnom haiku bloku. Bili su ti Frances Angela, Jim Kacian, John Martone, Kala Ramesh i Martin Lucas – svi sa 5-6 pesama. Medjutim, pravo iznenadjenje je usledilo pročitavši na koricama časopisa naslov „Cultures of capitalism“ ( 1). Pitao sam se vrlo uzbudjen: „Da li je moguće da je haiku izraz kapitalizma?“ Sledila su dalja pitanja: „Da li je upravo haiku ona umetnost kroz koju globani kapitalizam najrečitije progovara, da ga evo možemo uzeti za ilustraciju kapitalističke kulture?“. Da me je neko pre toga priupitao isto pitanje kategorički bih, i bez razmišljanja, negirao. Ali, paradoksalno, odgovor je bio potvrdan i taj potvrdan odgovor ujedno odgovora na pitanje ranije pomenutog problema entropije haikua.
Nezavisno od moje nespremnosti da na haiku ( ili bilo koju umetnost ) gledam kroz prizmu političke ekonomije opredeljenje haikua kao kapitalističke umetnosti nametnulo je spontano pitanje ontološke veze kapitalizma tj. zapadnjačkog materijalizma - koji u prvi plan postavlja materijalnu dobit ( u okviru koje je i pokoravanje i iskorišćavanje prirode ) - i filozofije saživota sa prirodom čiji bi izraz haiku morao biti. Iako sam ne tako davno od uvaženog japanskog pesnika čuo mišljenje da haiku može da se prilagodi svemu ( što odprilike odgovora tvrdnji da se i život može prilagoditi svemu ), verujem, medjutim, da je problem ontološki i da bi morali odgovoriti na pitanje veze haikua i zapadnjačkog materijalizma negativno. U praksi je medjutim odgovor pozitivan i to je naš problem.
„Kapitalistički haiku“ se je raširio i ukorenio u svojim mnogobrojnim mutacijama izražavajući često duh koji je slomio njegovu vitalnost i koristi ga kao formu bez ontološke suštine. Takvom, „kapitalističkom haiku“ ne mogu pomoći dalje formalne regulacije da bi bio „pravi“ prosto zato jer nije pravi, ili nije dovoljno pravi, a možda je čak i potpuno nepravi. Nakon kritike „naivnosti“ New Ageavskog bunta protiv vlastite kulture i nakon što nam je uspelo haiku iz subkulture prilagoditi zahtevima mainstreama moramo se suočiti sa rezultatom i taj rezultat je „kapitalistički haiku.“
Ako se priupitamo koje su odlike „kapitalističkog haikua“ onda pada u oči maksimalna redukcija humanog sadržaja tako da čitajući pesme današnjih „kapitalističnih haikuista“ ne možemo saznati skoro ništa o autorima kao ljudima – ceo spektar humanih tema je nestao i u „kapitalističnim haikuima“ preovladavaju dehumanizovane teme prirode. Priroda je dakle u njima puki objekat kao da je sama sebi cilj a čovek je najčešće prisutan kao afirmativni svedok, dok je haiku beleška u „index afirmatorum“. Ne opaža se potreba za kazivanjem nečega, a postoji potreba za registracijom. Izostaje dublje povezivanje, ključno za haiku. Pretpostavljam da je i tzv. „ekološki haiku“ na takav način podvrsta „kapitalističkog haikua“ jer stvarnu, essencijalnu, vezu sa prirodom zamenjuje kritička svest. Veliko je pitanje da li „kapitalistički haiku“ možemo smatrati poezijom, i pitanje je i da li je to haiku. Ako jeste, onda je to najniža vrsta.
Osnovni problem je kako danas osloboditi ljude da uopšte komuniciraju svoje intimne misli putem poezije i da pritom, što bi bilo u duhu haikua, koriste simboliku prirode. Jer oprirodnjenje i očovečenje idu ruku pod ruku i ja mislim da je to isto. Zapadne haiku pesnike, ako ih ima, treba učiti i potsticati na komunikaciju i suočavanje sa životom, pitati ih svakodnevno šta im se danas važno desilo, ili čemu žele da poklone pažnju ili prosto treba preispitivati smislove - šta bi to ljudi želeli da saopšte i onda ih učiti da to kažu putem prirodnih simbola, dakle indirektno, metaforički. Ali pre svega zapadni haikuista se mora probuditi i osetiti svoje humano bilo da bi se priroda mogla roditi u pesničkom srcu. To je sasvim suprotan put od zatrpavati pesnike pravilima i formama kao da su haikui njihove bankovne kartice i čekovni računi a ne produkti slobodnog duha. Haiku je emancipacija i oslobodjenje a ne regulacija i podredjivanje.

(1) http://www.lwbooks.co.uk/journals/soundings/archive/soundings38.html

O BAŠOOVOM SEKSUALNOM ŽIVOTU

Žaba ne samo zbog Bašoovog haikua o žabi, već i zato što je ovaj prolećni kigo simbol plodnosti.












O Bašovom životu, karakteru i seksualnom životu se svuda puno govori, sem kod nas pa mi je zato odgovor na jedno mail pitanje o Bašoovoj seksualnosti dobrodošao da objavim nešto na tu temu i kod nas. Evo tog odgovora, preuziman ga copy-paste iz mog maila i popravljam samo par 'tipenfelera':

Odgovor na sva ta pitanja je lak i složen ujedno. Prvo položaj našeg gledanja - kulturološki je vrlo sumljiv. Zamisli da postoji standardna kultura pismenosti od 3 veka P.N.E ( a sama pismenost ustvari još duže - preko 3000 godina ). tj. kineska civilizacija.
Na njenim istočnim rubovima stoje Vijetnam i Japan, dve kineske provincije. U to vreme Zapad niti ne postoji kulturno tj. mi svi tadašnji Drugi smo nepismeni barbarikum, što većinom i danas jesmo ako našu otimačko-grabljivu "kulturu" ne shvatimo previše ozbiljno. To pišem zbog vizure. E, sad, 17. vek u kineskoj provinciji Japanu, živi samuraj Bašo. U to vreme u toj kineskoj provinciji vlada 80% pismenost, o čemu ima preciznih podataka jer se u celom Nebeskom Carstvu, ( kineskom ) vrše redovni popisi hiljadama godina, a postoje i tri tipa javnih škola ( pričamo o društvenom sistemu koji naš barbarikum zove "feudalizam" ), drugim rečima vlada prilično komforna i liberalna društvena klima, visoke prosvećenosti i širokih sloboda, pa tako i seksualnih sloboda, religioznih sloboda itd. U tom svetu je samuraj jedna od centralnih ličnosti, ne samo kao ratnik već i kao učitelj, pesnik itd. tj. nosioc kulture. U toj klasi samurajskoj su homoseksualni odnosi bili česti, i čak kažu da je prva zbirka trostiha ( kad se trostih pojavljuje samostalno po prvi put ) u tzv. predhaiku fazi bila zbirka šaljivih homoseksualnih pesmica - to je pra-početak haikua. ( U stvari je Bašoova zasluga što je u šaljive pesmice uneo "ozbiljan" tj. "religiozni" sadržaj ). Bilo je normalno da stariji samuraj ima nekoliko mladjih muških konkubina - mladih prijatelja koje je podučavao veštini ratovanja, poeziji, kaligrafiji i delio sa njima život svakako pa i seksualno. Dakle, bila su u pitanju iskrena prijateljstva a ne seksualno ropstvo, ili prostitucija. Uz to je većina samuraja imala i žene i sa njima stvarali porodice pa je tako bilo i sa Bašoom. Drugim rečima, Bašo je bio čovek svojeg vremena i svoje civilizacije u čijoj provinciji je živeo. Koliko je ta provincija bila velika vidi se po tome da je svog "uzora" i "pesničkog pretka" - kineskog pesnika Tu Fu-a, čitao sa 9 vekova zakašnjenja - toliko vremena je trebalo da Tu Fuova poezija dodje iz Nanjinga ( 南京, južne prestolnice carstva ) u Tokyo ( 東京, istočnu prestolnicu ).

Znači, reći da je Bašo bio "gej" je prilično smešno i netačno verovatno ( To je vizura našeg barbarikuma ). Ali da je pored heteroseksualnih odnosa imao intenzivne ljudske i seksualne odnose sa muškarcima je takodje tačno. Sam Bašo negde piše da se je u životu zaljubljivao tri puta: u jednu ženu i dva muškarca. Naravno, kao samuraj bio je mnogo upućeniji na muško društvo.
U Japanu se seksualne slobode ukidaju sa dolaskom i dominacijom zapadnjaka ( krajem 19 vek ) tj. kada hrišćanske vrednosti počinju da dominiraju tj. budu "poželjna" forma ponašanja ( uz zapadnjačku odeću ) ali i dandanas je Daleki Istok, pa tako i Japan mnogo slobodniji u shvatanju seksualnosti jer su zapadne norme tamo ipak samo površna, neukorenjena stvar ( a i za njih ipak je to barbarski okvir ponašanja )

Mi u stvari imamo dosta velike probleme sa haikuom jer je haiku stvar kulture koju mi nemamo ( od odnosa do prirode pa evo i do seksualnosti / opet prirode !/), zato je naš haiku tako smešna pojava i čudan, barbarski, hibrid.

Da ovome još dodam da je, po mnogim zapisima, Bašo bio i nabusita i autoritativna ličnost - kao što i priliči samuraju, a odudara od romantično-asketske slike stvorene mnogo godina kasnije sa namerom izklesavanja herojskog lika.

D.A.