BOGORODICA - Haiku radionica (9)

( Na slici freska: Bogorodica Ljeviška, Prizren )

Masaoki Šiki je u svom teoretskom radu posvećenom haikuu izneo tezu koja drži i danas: od starih majstora treba učiti ali prema njima treba biti i kritičan, jer se kod njih mogu naći i slabe i dobre pesme - tako kao kod svih. Kritičnost je prema Šikiju neophodan uslov za napredak u haikuu. Šiki je bio poznati kritičar idolopoklonstva koje je u Japanu vladalo prema Bašou i njegovi eseji su umnogome pomogli da se umetnost haikua u Japanu, a i uopšte, postavi na zdrave noge. Nešto slično bi bilo korisno uraditi kod nas. Sa pravom ponosno ističemo da se je kod nas Desanka bavila haikuem i to vrlo opširno: od bogatog rukopisa haiku za decu do vlastitog autorskog rukopisa. Ono što od Desanke danas možemo hvaliti i preuzeti to su njene izuzetno bogate ideje tj. visok pesnički duh kojim su ispenjeni njeni haikui.
Istovremeno treba priznati da ona haikuu niti približno nije posvetila toliko vremena i pažnje kao na primer Srba Mitrović i otsustvo posvećenijeg rada se primećuje u njenim pesmama. Haiku je za Desanku uglavnom bio prigodan uzgredni zapis. Njen najbolji haiku po mom mišljenju je haiku o Bogorodici:

Bogorodica
neoprezno drži Hrista
ispustiće ga

U ovu pesmu su unesena dirljiva materinska osećanja koja relikviju uzdižu do čoveka, ako mi je dozvoljeno tako reči tj. pesnički oživotvorava jedan religijski mit, freski na hladnom zidu daju toplotu ljudskog srca. Pogledamo li sam zapis vidimo odredjenu nepreciznost: ponavljanje neoprezno i ispusti će ga govore dvaput jedno isto i razbijaju skladnost forme. Forma ovog haiku bi se nužno trebala neznatno popraviti za potrebe haiku kalendara time što bi se izbacila suvišna reč, a da se tom popravkom ne dotaknemo Desankine ideje i same sadržine pesme. Ovako:

Bogorodica -
kako to Hrista drži,
ispustiće ga !

Dok sam kucao popravku dogodio mi se Frojdovski vrlo rečit lapsus mentis jer sam prvo bio otkucao pesmu ovako:

Desanka
kako to Hrista drži,
ispustiće ga !

PS. Ideju da haiku nije samostalna umetnost u kojoj se pojavljuju gotova, izgradjena i dovršena umetnička dela, već da haiku zapadnom pesniku služi samo za uzgredno zapisivanje ideja, kao nekakva skica u slikarstvu koju kasnije slikar pretvori u pravu umetničku sliku ( što za pesnika nikako nije haiku već buduća prava pesma ) izneo je više puta dr. Živan Živković, jedini kritičar koji se kod nas ozbiljno posvetio haiku. On je smatrao da je haiku neka vrsta pred-pesme kojom pesnik trenira percepciju, a u svojoj obimnoj knjizi koja već naslovom dosta govori: Gost sa istoka ( Prosveta, Niš, 1996 ) haiku naziva testom za pesnički talenat. Desanka je haikuiste jednom uporedila sa političkom strankom, što prilično korespondira sa New Age-ovskim shvatanjem haiku movement-a ( haiku pokreta ) kao ideološki motivisanog pesništva. Ovakvo shvatanje u srpskoj literaturi dominira do pojave niških Haiku novina koje haiku pokušavaju tretirati kao pravu literaturu ( i u tom nastojanju istrajavaju od 1993 do danas ! ) i naravno Haiku kluba Šiki ( Četiri godišnja doba ) u Beogradu, u kojem otpočinju prave i u Srbiji prve haiku radionice koje je vodio Hiroshi Yamasaki, a od izuzetnog značaja je i pojava prevodilačkog tandema Hiroshi Yamasaki - Srba Mitrović koji donose po prvi put književno kvalitetne prevode japanskog haikua ( u kojem se, zamislite, čak i slogovi broje ! ) na srpski a iz tog rada sa Hiroshijem odpočinjinje i Srbina dugogodišnja posvećenička put Putem 17 slogova. Ideja Srpskog haiku kalendara ( Saijiki ) koja još živi u redakcijskom krugu Haiku novina značila bi finalizaciju i krunu želje za stvaranjem autohtone i prave srpske haiku literature ( ideja uchi, unutra, kuće ) koja bi definitivno uzdignula srpski haiku iz pred-pesme, uzgrednog zapisa, u celovitu pesmu.