POTRAŽI CVEĆE...! ( Santoka )

( Na slici: Taneda Santoka )

Najbolji haiku majstori su više duhovni učitelji nego učitelji zanata iako je kod Japanaca vrlo teško odvojiti te dve komponente, jer učiti svaku tradicionalnu umetnost znači unapredjivati duh - i to je krajnji cilj svake japanske umetnosti, a ne stvaranje proizvoda za trziste ili gotovih proizvoda bilo koje vrste, koji su sami sebi cilj.

Santoka je za života bio otpadnik od drustva na više načina, medjutim uvek je imao širok krug poštovalaca i jedan je od najpopularnijih japanskih pesnika danas - ako ne baš najpopularniji. Zato možemo njegovo shvatanje haikua uzeti za svojevrsnu pesničku i duhovnu školu. Sledeći njegov tekst se može smatrati njegovim poetskim manifestom. Objavio sam ga na slovenačkom, u svom ručno napravljenom časopisu Prijatelj br.5 /1997, glasi:


Taneda Santoka
POTRAŽI CVEĆE...!

Pravi haiku je duša poezije. Ono što se stvarno nije dogodilo u srcu - ne može biti haiku. Sjaj meseca, cvetanje cveća, zujanje insekata, šum vode... Na ovom svetu ne postoji mesto na kojem
se ne može naći cveće, ili sa kojeg ne bi mogli videti mesec. To je suština haiku.
Ostavite po strani ograničenja svojeg vremena; zaboravite na namere i mišljenja; odvojite sebe od zidova koje postavlja istorija - tako možete naći suštinu prave umetnosti, religije i nauke.

PS. Prilikom poslednjeg vidjenja sa sensei Hoshinagom, koji veoma ceni Santoku iako je njegov rad i život bio sasvim drugačiji, pitao sam ga za zaključno mišlje, šta bi za rastanak rekao kao
završnu misao. Odgovorio mi je bez mnogo dvoumljenja: U samoći čistiti duh.