HAIKU O BIKU (2)

Piruetu bik
napravi sa dignutim
repom: isra se.

Dimitar Anakiev

Učestalo pišem o haiku pesništvu kao o pesničkom oprirodnjavanju naše kulture, religije ( na primer Desankina pesma o Bogorodici ), mitologije, pesničkog ritma ( 5,7,5 ) ali i stila i estekike, bilo dubokim mitološkim zahvatima ( što nas tek čeka kao zadatak ) bilo pukim naturalizmom koji je poznat i nama blizak umetnički pravac svojstven različitim umetnostima.
Gornji haiku sam jutros napisao za vreme jutarnje kafe gledajući bikovu umetnost sranja i urodjenu lepotu koju ima svaki prirodni akt, pa i oni kojih se moderan čovek stidi i u svakom
slučaju ne tematizira umetnički. Možda je u njemu i mrvica potsmeha prema izveštačenoj umetnosti, na šta asocira veza piruete i sranja. Medjutim ovo unutrašnje poredjenje zapravo ima drugi smer i više ukazuje na umetničku lepotu naturalnog, doli potsmeh umetnosti.