NIŠKI HAIKU

( Na slici: Ćele kula u Nišu )

Krajem dvadesetog veka i početkom novog milenijuma centar haiku aktivnosti u Srbiji se premešta iz razvijenije i politički važnije Srbije na njen večito potcenjeni i samosvoji jug - u Niš. Veliki doprinos narastanju uloge Niša u haiku životu Srbije dale su nesumljivo Haiku novine, ali i izuzetni autori koji su se nekako slučajno zadesili u isto vreme u ovom prastarom gradu, zatim izdavačka politika niške Prosvete pod dugogodišnjim uredničkim vodjstvom pesnika Dobrivoja Jevtića ( U kojoj se štampaju haiku knjige Bojana Jovanovića, Tomislava Mijovića, Dimitra Anakieva, dr. Živana Živkovića i drugih autora ) i sinergija niškog haikua sa ostalim delom niške kulture: pre svega sa likovnjacima ( Slavoljub Stanković, Miroslav Andjelković, Dragan Perić ), Narodnom bibliotekom u Nišu, 'pa i šire'. Vrlo je zanimljiva autorska raznolikost niških autora: u prvom redu ističu se veliki, gigantski, autori lirske meditacije: Bojan Jovanović i Tomislav Mijović, zatim dva takodje gigantska realistička slikara svakodnevnog života: Dragan J. Ristić i Svetomir Djurbabić, pa pored njih slikari pastoralnih trenutaka: Dušan M. Adski, i Zoran Nikolić Mali, pa pored njih još pleada dobrih pesnika iz Niša i niške okoline: Bogoljub T. Mihajlović, Slobodan Cekić, Dragan Manić Forski, Minja Ilijeva, Olga Mančić Lodika i mnogi drugi. U krug niških haiku autora moram svrstati i sebe. Na osnovu dve obimnije zbirke haikua ( Ptičija staza, Prosveta, Niš, 1996 u kojoj je 125 haikua i Lastavice, Apokalipsa, Ljubljana, 1998 sa 142 haikua ) mogu i moram sebe opredeliti kao pesnika lirske ekstaze - onda se može videti kako velika i kompleksna je niška autorska scena: od metafizičke uronjenosti u svet, preko haiku realizma do lirske ekstaze. Ne znam ni za jedan drugi grad na Balkanu sa takvim autorskim potencijalom svojih hajdjina i tako bogatim haiku životom. Niš je svakako i jedan od evropskih i svetskih haiku centara, to odgovorno tvrdim. Uporedimo li ga na primer za Kumamotom, gradom japanskog juga veličine oko 500-600.000 stanovnika ( Niš i Kumamoto se po mnogo čemu mogu uporediti ) u kome živi 5 (1 +4) vidjenijih japanskih haiku pesnika i oko kojih je krug od oko 150-200 sledbenika, vidimo da se Niš dosta dobro drži u tom poredjenju iako je Kumamoto grad iz postojbine haikua i jedne od najrazvijenijih zemalja sveta. Ono što Nišu nedostaje, to je briga za mlade, intenzivni rad sa mladim pesnicima i uzgajanje podmlatka. Japanski pesnici uzgajanje mladih smatraju svojom svetom dužnošću, dok kod nas nikom ne pada na pamet nešto slično. Zbog toga je opravdano sumnjati da će se niška haiku slava jednom završiti, a da će Kumamoto haiku krugovi i dalje raditi i razvijati se.
Od prve četvorice gore pomenutih pesnika dopisujem po haiku:

Vetar donese
iz drugog sveta
još jedan dan.

Bojan Jovanović

S ruba noći
prilazi nam nečujno
nepostojeće.

Tomislav Mijović

nadvikuju se
glasovi žetelaca-
nigde oblačka

Dragan J. Ristić

Sa smrtovnice
starica se izvinjava
tužnim osmehom.

Svetomir Djurbabić