Posts
.jpg)
( Na slici Safet Zec, šporet, tempera, 1999 )
Podgrevam li to
smrt, pomislih, dok peglam
odeću staru.
smrt, pomislih, dok peglam
odeću staru.
Džejms Kerkap
ZAGREVANJE ( podgrevanje i ostala dodavanja toplote ) je po svom asocijativnom dejstvu zimski kigo ( zima, život ). Gornja pesma Ser Džejmsa Kerkapa pokazuje majstorsku upotrebu toga kigoa za izražavanje svojeh emocija, misli o smrti, koja je tema ove pesme. I kad pominjem temu smrti, prisetih se danas pokojnog pesnika i urednika časopisa Azami iz Osake, gospodina Ikkoku Santoa i njegove pesme koju mi je poslao za moj časopis Prijatelj uradjen na isti način kao njegov Azami ( papir A4 presavijen na pola pa tako dobijene A5 "duple" strane zaheftane na slobodnoj strani u papirnom omotu opet A5 savijenog papira ). Njegova pesma se glasila:
Novokupljini
grob možda baš ja isprobam:
smeh planine.
Ova pesma, koja u mom srpskom prevodu ima ritam 5,8,4 sadrži meni nepoznati kigo Smeh planine. Sledeći pesničkom osećaju i poznavajući logiku gradnje pesme pretpostavljam da je Smeh planine prolećni kigo kojim pesnik nagoveštava prirodni ciklus novog radjanja i gledaju ći oprirodnjenim očima na smrt kao jednu od normalnih faza života. Pretpostavljam takodje da je Smeh planine metafora preuzeta iz japanske kulture, ali mi nikad nije uspelo odgonetnuti precizno njen značaj. Obe pesme pokazuju zavidljivo stanje duha kod obojice pesnika: iako je kot Ikkoku Santoa smrt povezana kontrapunktom sa prolećem, novim životom, a kod Džejmsa Kerkapa umeštena u prirodni okvir zime ( zime kao smrti prirode ) obe pesme izražavaju sličan osećaj cikličnosti života. Ako se malo našalimo, kao i Ikkoku, možemo reći da je Ikkoku Santo malo požurio sa ponovnim radjanjem - još nije bio ni umro a već razmišlja o novom rodjenu.
grob možda baš ja isprobam:
smeh planine.
Ikkoku Santo
Ova pesma, koja u mom srpskom prevodu ima ritam 5,8,4 sadrži meni nepoznati kigo Smeh planine. Sledeći pesničkom osećaju i poznavajući logiku gradnje pesme pretpostavljam da je Smeh planine prolećni kigo kojim pesnik nagoveštava prirodni ciklus novog radjanja i gledaju ći oprirodnjenim očima na smrt kao jednu od normalnih faza života. Pretpostavljam takodje da je Smeh planine metafora preuzeta iz japanske kulture, ali mi nikad nije uspelo odgonetnuti precizno njen značaj. Obe pesme pokazuju zavidljivo stanje duha kod obojice pesnika: iako je kot Ikkoku Santoa smrt povezana kontrapunktom sa prolećem, novim životom, a kod Džejmsa Kerkapa umeštena u prirodni okvir zime ( zime kao smrti prirode ) obe pesme izražavaju sličan osećaj cikličnosti života. Ako se malo našalimo, kao i Ikkoku, možemo reći da je Ikkoku Santo malo požurio sa ponovnim radjanjem - još nije bio ni umro a već razmišlja o novom rodjenu.
No comments:
Post a Comment