Iz tvrdog čela
rogovi biku štrče...
Pase uzbrdo.
rogovi biku štrče...
Pase uzbrdo.
Haiku je naravno klasičnog ritma 5,7,5, ima cezuru po drugom stihu, i kigo "pase" ( "izpaša", leto, delatnosti ). Zanimljivo pitanje je šta je tema ovog haikua, o čemu on govori ? Ovo pitanje je izuzetno važno u svakoj umetnosti jer tema ( ideja ) je najdublji sloj svakog umetničkog govora. Jasno je da je predmet pevanja ( topic ) "bik" ali šta je iza bika ? Šta autor želi da izrazi uzimajući za predmet svog pevanja baš bika ? Kakva ideja je u pozadini ? Kada bi haiku bio film onda bi mogli reći da je tema ovog filma "buntovnik bez razloga" tj. "jogunjenje" ili "buntovništvo" što je jedna od mojih omiljenih tema. Sva tri stiha nas vode u tom pravcu: tvrdo čelo ( tvrdoglavost ), rogovi, i još za kraj "pase uzbrdo" što je prirodna situacija ali u kontekstva prethodna dva stiha zvuči kao "piša uz vetar" ili "pliva uzvodno". Metodološki je ovaj haiku jednostavna pesma - dvodelna realistična skica koja uspeva da uhvati "istinu" tj. "karakter" bika i da autor kroz prikaz prirode bika progovori o sebi važnoj temi.
Zanimljivo je uporediti ovaj haiku sa jednim drugim haikuem o biku, koga je napisao Ljubomir Dragović, i koji je u našoj haiku javnosti izazvao prilično pažnje i hvale. Taj haiku, koji je mislim dobio i prvu nagradu na jednom od festivala u Odžacima , glasi ovako:
Miris proleća.
Rogove mladog bika
zaoštrio mesec.
Rogove mladog bika
zaoštrio mesec.
Ovaj haiku nudi naizgled atraktivnu sliku, medjutim već na prvi pogled uočavamo vrlo ozbiljne probleme. Prvo, formalne probleme: pisan u kvaziklasičnom maniru nudi nepravilan ritam 5,7,6, što ni izdaleka nije najveći problem ove pesme. Mnogo je problematičniji višak reči jer smanjuju zapreminu pesme: reč "bik" već u sebi sadrži atribut mladosti ( da li je neko još čuo za "starog" bika ? ) tako da je očito, da je atribut "mlad" suvišan i dodat samo da be se ispunio broj slogova do sedam ( s druge strane ako je bik stvarno toliko mlad da je to potrebno naglasiti onda pesma ulazi u logičku kontradiktornost jer toliko mlad bik još nema rogove, bar ne signifikatne da bi postali glavni motiv pesme ), a ako je pravilni broj slogova toliko važan da se dodaju suvišne reči zbog njegovog ispunjenja, onda je nejasno zašto u zadnjem stihu nije pronadjen izraz koji ispunjava isti zahtev - pravilan broj slogova ? Dalje, pesma ima dve sezonske reči „miris proleća“ i „mesec“- jedna je očito opet višak. S obzirom da je mesec u funkciji izraza vrlo je verovatno „miris proleća“ napamet i šablonski napisan i na taj način prvi stih izgubljen za stvarni sadržaj. S obzirom da je jedan stih u haiku ogroman prostor, skoro 1/3, pesma je već sa početnim stihom izgubila smisao i pravac. Dakle, dupliranje sezonskih reči oduzima prostor sadržaju, smanjuje volumen pesme. Pored toga, ovaj napamet napisani „kigo“ unosi konfuziju jer je nejasno zašto je baš mirisni aspekt proleća važan za ovu pesmu tj. kakva je veza izmedju „mirisa“, „bika“ i „meseca“ ? Dali bik miriše proleće dok mu mesec oštri rogove ili miris proleća obavija mesec dok zapinje da izoštri biku rogove ? Medjutim, do glavnog problema pesme dolazimo kada sa konfuzne i diletantske forme predjemo na sadržinu. Koja je tema ove pesme ? O čemu ona govori ? Odgovora nema. Reč je o atrakciji bez sadržine. I sada, ako saberemo ovu analizu u jedinstven stav videćemo da se kod nas nagradjuju i hvale pesme kojima polovina zapremine nedostaje ( suvišan stih i suvišna reč ), napisane reči su u medjusobnoj konfuziji i nefunkcionalne a pesma sem vizualne senzacije uopšte nema sadržaja, niti ideju ( temu ). Kako je tako nešto uopšte moguće ?
No comments:
Post a Comment