TROLISTA DETALINA - Haiku radionica ( 7)

U daleki svet
trolistu detelinu
evo, otposlah.

Ovaj haiku izgleda bezazleno ali nije. Zapravo, radi se o svojevrstnom pesničkom manifestu – manifestu troliste deteline i haikua. Kao i većina haikua nije nastao iz visokoletećih apstraktnih ideja već iz banalnog dogadjaja: kćerki, koja radi u Americi i opterećena je snalaženjem u novoj sredini, pisao sam pismo i u pismo stavio trolistu detelinu, kao simbol da joj želim skladan i harmoničan, prirodan život. Prva verzija haikua, bila je:

U Ameriku
trolistu detelinu
kćerki otposlah.

Šta je ovde problem ? Previše je jakih reči: Amerika i kćerka su prave ključne reči, asocijacijski gorostasi, od kojih se detelina ne vidi. I sad sam se pitao: o čemu govori moja pesma: o Americi, o kćerki, ili o detelini ? Šta je subjekt ove pesme ? Ako je to detelina, onda su Amerika i kćerka višak i moraju biti ili izbačene ili zamenjene normalnim rečima ( bez velikog asosijaciskog i emotivnog potencijala ), koje neće smetati detelini da bude centar pesme. To je ista situacija kao kada je u pesmi više kigoa.
Medjutim pesmu pominjem i zbog nečeg drugog. Napisana je kao jedan običan iskaz, čiji ritam prekida rečca evo i zarez – koji ne utiču na smisao. Zato ova jednodelna pesma može dobro pokaziti da teorija tzv. jukstapozicije tj. gradjenja unutrašnje metofore putem spajanja različitih slika/fraza u jednu celinu nije jedina i neizostavna osnova za haiku, kako to mnogi tvrde. Jer unutrašnja poredjenja se dogadjaju u pesmi sve vreme i to na mnogo subtilnijem, nevidljivijem nivou, o čemu sam pre nekoliko godina pisao u tekstu New Tools-dimension of line objavljenom u Frogpondu i kasnije u Red Moon antologiji najboljih pesama i tekstova na engleskom ( Tekst je mislim objavljen dvojezično i na internetu u Haiku stvarnosti ). Radi se o tome da čim stavite dve reči jednu pored druge one se porede, bilo koje dve reči. Znači reči u bilo kom haikuu, i u onima u kojima nemate prekid tj. mehaničku superpoziciju slika - porede se i ostvaruju subtilna unutrašnja poredjenja. Na taj način haiku može biti delotvoran i pesnički potentan i kao običan iskaz ali zahteva izoštrenije uho i oko za percepciju.
U mom haikuu o trolistoj detlini se dogadja unutrašnjo poredjenje na dva odvojena nivoa: vidljivom i nevidljivom. I zbog tog nevidljivog, koga po prvi put pominjem sve ovo i pišem. Prvo, vidljivi poredbeni par u pesmi je unutrašnje poredjenje reči trolista detelina i svet. Zbog njihove medjusobne napetosti dolazi nam pitanje: zašto je ta detalina važna za svet ? A to pitanje je metafora drugog pitanja: zašto je haiku važan za svet ? I naglašavanju tog poredbenomg para služi pojačan ritam sa evo i sa zapetom. To je vidljivi nivo funkcionisanja pesme i ako bi se završilo samo na njemu bila bi to osrednja pesma tj. samo pesnički manifest. Medjutim glavna snaga ovog haikua leži u nevidljivom poredbenom paru: trolista detalina i detelina sa četiri lista, koju prva fraza automatski priziva u čitaočevu svest zahvaljujući opšte poznatom stereotipu-praznoverici. Iz ove nevidljive veze i napetosti se nameće pitanje: a zašto ovaj čovek šalje deteline sa tri lista umesto sa četiri ? Drugim rečima ovaj haiku iz drugog plana preispituje koncept sreće, polemiše sa stereotipom i praznovericom i utire drugi put. Njegova tema je sreća.