SRBA MITROVIĆ ( 1931-2007) - Nove reči

Oktobra 2002 na moju tadašnju adresu u Tolminu stigao je pozamašan paket-koverta papira. Ime pošiljaoca: Srba Mitrović.
U koverti su bili sakupljeni Srbini haikui raznih provenienci. Početkom devedesetih smo takoreći istovremeno počeli sa iskušavanjem klasične forme u srpskom jeziku: Srba je mnogo bolje baratao jezikom od mene, a ja sam imao daleko duži staž sa haiku poezijom. Bilo smo komplementarni u tom istraživanju menjali iskustva, pesme i misli. Uglavnom sam dolazio ja kod njega, dok je još bio u Kapetan Mišinoj, a kasnije smo nastavili mejlovima. Srba je bio diskurzivan pesnik, navikao na izgovaranje misli i zato mu nikad nije zaista zaleglo sapeto izražavanje unutrašnjim metaforama i simbolima iako su mu haikui bili precizne, realističke skice a najbolji onda kada je kroz njih progovorio ispovedno. Na primer:

Nahranila me
jednim pogledom samo
ta mlada žena.

Cilik tramvaja
vraća mi u sećanje
očevu ruku.

Tada je u propratnom pismu pored ostalog pisalo: Ja vam ovom prilikom šaljem dobar deo svojih haikua za vaš izbor, pa vi secite, lomite, pronaćićete nešto vredno nadam se. Bude li šta od toga - dobro je. Ne bude li - nije šteta. Tako skroman je bio Srba. On je striktno poštovao formu 5,7,5 ali u simboličan izraz i strukturu pesme nije hteo previše da se upušta, kao da je uvek hteo nešto direktno da kaže, makar i u mrvicama. Ipak, u jednom drugom pismu govoreći o važnosti haiku za srpsku literaturu spomenuo je baš ćutanje: Ako ništa drugo haiku nas uči držati jezik za zubima, pa samo to da nas nauči - dosta je. Na Srbin relativno pozni haiku put u kome je stvorio značajan autorski i prevodilački opus veoma je uticao zajednički rad sa Hirošijem Jamasakijem. Njihovi prevodi japanske kasične i moderne haiku poezije ( Antologiju modernih japanskih haikua je uredila Kajoko Jamasaki ) postaju verovatno prvi literarno validan rad u srpskoj literaturi. Ovde Srbu hoću da pomenem i zbog pesničke prakse koja u našem autorskom haiku nije česta, a kod Japanaca je, na najvišem nivou, skoro pravilo: stvaranje novih reči. Evo jednog primera iz Srbinog vrlo uspelog haikua:

Novobračnici
udvoje džogiraju:
oblačci daha.

Ovu realističnu i preciznu skicu sa zimskim kigoom: oblačci daha, krasi u prvom stihu Srbina kovanica novobračnici, u tačno 5 slogova.
Srba je umro 2.februara pa taj datum, s obzirom na Srbin značaj za srpski haiku, predlažem za datum haiku kalendara. Pod njega odmah dodajem svoj haiku nastao jedne zime kada sam odlazio Kapetan Mišinom posle jednog od naših vidjenja:

Sva obasjana
sred zimske klizavice:
Srbina soba.

Dimitar Anakiev

Iz pomenotog srbinog paketa dopisujem još nekoliko njegovih antologijskih haikua:

Zamajala se
gledanjem u daljinu
i ova čavka.

U šarenilu
zabavnog parka vidi
samo unuka.


Skrile se bube,
odbegle pevačice:
ja i te vrane.