TOMO - Prijatelj ( 1996-1998 )

Kaligrafija na slici: Sampo Kimura - TOMO ( Prijatelj )




Japanska kaligrafija koja je prikazana je shikishi ( o tome šta je shikishi je bilo više reči u postu Zabavni park ) koji sam dobio na poklon od, sada pokojnog i u postu Zagrevanje pomenutog, urednika časopisa Azami iz Osake, gospodina Ikkoku Santo-a, takodje istaknutog pesnika. Po uzoru manufakure njegovog časopisa Azami, koji je čitao celi svet, najednostavnijem što sam ikad u izdavaštvu video - počeo sam i sam ručno da proizvodim haiku časopis Prijatelj u Sloveniji. Ikkoku, kad je video da sledim njegov put, za Japance sveta stvar, odmah je naručio kod svog grafičkog urednika - preciznije rečeno majstora japanske kaligrafije pod imenom Sampo Kimura da napiše japanski znak za reč Prijatelj i to je gornji znak, pomalo nalik na veliko ćirilično slovo "đ", a koji se na japanskom čita Tomo. Prvi broj Prijatelja izašao je 16.6.1996 i neću preterati ako kažem da je ovaj časopis, inače prvi haiku časopis u Sloveniji uopšte, stvorio tamošnji haiku pokret iz koga su kasnije nastali vredni autori i haiku edicije u ozbiljnim izdavačkim kućama. Prijatelj je bio i ona iskrica na kojoj se stvorila Antologija balkanskog haiku - Knots, a kasnije stvoreno i Svetsko haiku društvo (WHA), čija prva i osnivačka konferencija se je održala 2000. u Tolminu. U sedam brojeva koliko je izašlo objavili smo 747 haikua autora sa svih kontinenata ( sem Afrike ), 29 tekstova o haikuu, i desetak vezanih formi ( haibun i renku ), uz sve to još i stotinak crteža, grafika, akvarela i haiga. Neverovatan učinak tog nevelikog, ručno napravljenog, haiku svitka, kako se je u podnaslovu zvao. Što je najvažnije, Prijatelj je zaista širio duh prijateljstva na zapaljenom Balkanu u kome su zajedno objavljivali pesnici iz zaraćenih balkanskih država kao na svojevrsnoj, i u to vreme možda jedinoj, od mržnje oslobodjenoj teritoriji. Ali povod za ovo pisanje nije samo prisećanje na haiku svitak Prijatelj, čiji se zadnji broj pojavio tačno pre 10 godina, već i sećanje na Sampa Kimuru koji je kaligrafiju Tomo napisao, a kasnije i objavljivao i svoje haikuue u Prijatelju. Pomen Sampa Kimure opet ima veze sa velikom ulogom grafičkih urednika-kaligrafa i likovnjaka uopšte u vezi sa haikuuom i haiku časopisima a treba reći i to da većina haiku pesnika oprobava ruku ilustrujući svoje haikue crtežima koji se zovu haiga. Tu se opet pokazuje uloga haikua kao čvora u kome se sve stiče i sve povezuje: jezici, nacije, umetnosti, ljudi... A u pesmama se povezuju stvari koje nikad nisu ni slutile da će se vezati: atletska stopala i Hitler, oblaci i brak, starac i lav itd. Haiku nam otkriva jedinstvo sveta, baš ono što religija (re-ligare !) pokušava da propoveda. Značaj, kakav je imao Sampo Kimura za Ikkoku Santoa i njegov haiku rad ( i obrnuto ), za mene je imao likovni rad mojih niških prijatelja, umetnika Slavoljuba Stankovića, čiji značaj za Haiku novine i Knots je već legendaran širom sveta, i Dragana Perića čije su ilustracije zbirke Kraj nadgrobnika / At the Tombstone doprinele američkoj Merit Book Award dodeljenoj toj zbirci, toliko koliko i moje pesme. Verujem takodje, da je magični uticaj shikishija na kome je pisalo Tomo doprineo neshvatljivom uspehu Prijatelja ( koga je u Sloveniji uredjivao stranac i beskućnik tj. ja tadašnji - da stvar bude jasnija ) a jednako i dobri duh i koren koga je Prijatelj preuzeo od Azami - jer stvari bez korena, kao i biljke, teško uspevaju. Za kraj ovog posta preuzimam iz Prijatelja još nekoliko haikua Ikkoku Santoa i jedan haiku Sampa Kimure:

Čistači idu
ali lišće nastavlja
da dalje pada.

Gluvać kakav sam
ja, mora kožom slušati
prolećnu kišu.

Na putovanju,
pod kišobran sa strancem.
Iznenadni sneg.

Ikkoku Santo(1913-2002)

Zenica, stalno
platno je za slikanje
oblaka Mušrum.

Sampo Kimura