Thursday, September 13, 2018

БОРО И ЈА, хаибун Димитра Анакиева




ДИМИТАР АНАКИЕВ

БОРО И ЈА
In memoriam: Боривој Буква (1948-2016)

Бора сам први пут видео у Толмину, почетком века, за време првог конгреса Светске хаику асоцијације. Пре тога сам га познавао само по имену, као сарадника публикација које сам уређивао. Тада је Боро био мој гост, и још једном у Домжалама, читали смо поезију.
Посећивао сам и ја њега иако такође не често. Пре две године сретосмо се на риви у Ријеци и пописмо кафу. Тада је настала заједничка фотографија и следећи хаику:

Стари поморци
на риви Бодули
кишица прши

Између сусрета измењивали смо писма, песме и поздраве! Стално смо били у срдачном контакту! Пре можда нешто више од пола године, кад сам живео у Јелшанама а радио у Бистрици (надомак Ријеке!), видео сам се са Бором последњи пут. Ишли смо тада на футбалску утакмицу у Ријеци, на новом стадиону Рујевица, а онда отишли и код Боре кући, у Пехлин, одмах поред Рујевице. Тако лепо је било! Боро је стално боловао од овог или оног али ништа није говорило о брзом крају. Тек недавно, позвао сам га из Опатије и јавила ми се кћерка, каже "Тату су данас отпустили из болнице након ампутације ноге". Тако сам сазнао за нерегулисани дијабетес. Тада написах и хаику:

На опатијску
плажу дошли туристи
-Боро без ноге

Мало затим Боро је умро. Сигурно је међу звездама јер такав добричина другде не може бити. Читам хаику из његове последње књиге Циљ је пут сам:

Море односи
последњи лист смокве
југо у луци

Tuesday, September 11, 2018

U CARSTVU ZLATOROGA, haibun Dimitra Anakieva





U CARSTVU ZLATOROGA, haibun Dimitra Anakieva

U svom pesničkom veku – poeziju pišem i objavljujem od šesnaeste godine a haiku od dvadeset pete – imao sam mogućnosti da sretnem mnoge pesnike sa svih strana sveta. Bez obzira na snagu talenta večina tih pesnika bili su pragmatični ljudi dok sam ređe sretao idealiste, koje obično smatramo “pravim pesnicima”. Pragmatičari imaju zemaljske ciljave, dok je sa idealistima drugačije. Saigyo, rodonačelnik waka poezije, je svakako bio idealista, dok za Matsuo Bashoa nisam siguran kojoj vrsti pesnika pripada.
Baš danas dođoše mi u posetu dva pesnika iz Kyota. Već kod predstavljanja opazio sam sjaj u njihovim očima.

Jesen je došla:
tražeči crkvu gosti
nađoše mene

Kyoćani odlučiše da ostanu par dana i uživaju u lepoti planina, reka i jezera po kojima je Gorenjska poznata... Sutradan pođosmo na ginko obodom planine Jelovica. U toku drugog svetskog rata ova planina bila je žarište partizanskog otpora protiv fašističke okupacije, zato je posuta partizanskim grobovima. Kraj jednog od partizanskih spomenika na visoravni Talež zastali smo da se poklonimo žrtvama.

Zahledelo je-
komunistički hram i
raspeće zajedno.

Pogled sa visoravni Talež koji seže u dolinu sve do po lepoti nadeleko čuvenog jezera Bled, povukao nas je da ga potražimo. Lutali smo napoznatim stazama uz Savu Bohinku i naš put se veoma odužio.

Vrlo dug ginko-
poeziju beležim
sa zlatošipkom.

Moje stanište u Radovljici poznato je po otvorenom pogledu na planinu Triglav, koja je ne samo najviša planina u Sloveniji, već je i nacionalni simbol(1). Sve tri glave vrhovnog slovenskog božansta skrivale su se u koprenama magle od pogleda mojih gostiju puna dva dana. Treći dan magla je nestala.

Triglav obasjan
jutarnjim suncem: ta
nestvarna belina.

Lepota Triglava toliko nas je obuzela da smo odlučili da se uspnemo do Zlatorogovog carstva (2). Na žičnici za planinu Vogel pored divljeg jezera Bohinj nađosmo smo grupu stranaca koji su takođe pošli našim putem.

Zlatorogov kraj:
sa kamilom u džepu
arapski turist.

Zlatorogovo
carstvo: nemo treperi
senka leptitra.




FUSNOTE:

(1) Triglav je vrhovno božanstvo staroslovenskog panteona: “Triglav” znači “tri glave”. To što je pradavnim Slovenima uspelo da nadenu planini ime Triglav, značilo je da će uspeti u podnožju Triglava da nadvladaju Germane u botbi za životni prostor.
(2) Mit o Zlatorogu očuvao se kod Slovena (Slovenaca i Rusa), Albanaca i Grka a ima ga i kod drugih planinskih naroda. Govori, pored ostalog, o besmrtnom zlatorogom divljem jarcu iz čijih kapljica krvi, kada ga pogode lovci, odmah poraste planinske cveće koje zaceli njegove rane kad ih popase. Međutim kada ljudi beru planinsko cveće stigne ih nesreća. Planinski venac Julijskoh alpa kojim dominira Triglav popularno je nazvan “carstvo Zlatoroga”.

Friday, April 27, 2018

ČETIRI HAIKU ANĐELE NIKOLIĆ






Gledam u svemir
istočni vetar
briše granice

Jutarnje sunce
linija mog života
na horizontu

Inje na staklu
iz daleka vozovi
prazni dolaze

Leptira nema
i lišće trulo
život mi je prijao

--- Anđela Nikolić, Beograd




Anđela Nikolić rođena je 1991.godine, živi u Beogradu. Završila je studije arhitekture.
Ovih dana se izražava poetikom haikua, i na izlete nosi polaroid.

Saturday, April 21, 2018

TRAGOM "ZABRANJENOG LJUBIMCA" BRANKA MANOJLOVIĆA

U čast Brankove Velike nagrade u Kjotu, najbolji haibun na Gendžuan konkursu, pokušao sam da sažmem njegov haibun u jedan sam haiku. Eve rezultata:

Tragom Branka Manojlovića

Čekam devojku-
zabranjeni ljubimac
bogomoljka.

--- Dimitar Anakiev

VELIKA GENDŽUAN NAGRADA za haibun "Zabranjeni ljubimac" Branka Manojlovića

Branko Manojlović

Zabranjeni ljubimac

U mom ugovoru o iznajmljivanju piše da držanje kućnih ljubimaca nije dozvoljeno. Pre neki dan sam dva puta proverio. Razlog? Pa, postepeno shvatam da ja ustvari imam ljubimca: jednu bogomoljku.

Sećam se da sam se pre nekoliko nedelja sunčao u basti ispred kuće, razmišljajuci o svemu i svačemu. Najviše o Y. Bila je u krevetu zbog nazeba i nije mi se javljala nekoliko dana. Zadubljen u mislima, odjednom sam primetio bogomoljku tik pored svoje leve noge. I ona je bila žedna sunca. Raširila je krila otkrivajući svoj svilenkast stomak. Bilo je nemoguće ne primetiti njen dugi žućkasti rez duž stomaka. Ožiljak iz borbe? Beleg od rodjenja?

bašta u korovu
iz visoke trave
bogomoljka

U svakom slučaju izgledala je kao da je kod svoje kuće, izležavajuci se na drvenoj dasci na toplom novembarskom suncu. Posle izvesnog vremena odlučio sam da testiram izdržljivost stvorenja, pa sam stavio ruku pravo pred njeno lice. Nije se ni makla. Jako sam lupio nogom o dasku. Još uvek ništa. Onda sam pogurnuo stvorenje nekoliko santimetara u stranu i za momenat je izgubila ravnotežu, ali je ubrzo opet bila na nogama, i hrabro se vratila u prvobitni položaj. Nekoliko sam puta ponovio eskperiment – rezultat uvek isti.

na sunčanoj pozornici
insekt
odbija da se pokloni

Vreme je nedavno bilo priijatno i nekoliko puta sam sedeo u bašti. Svaki put bogomoljka prilepljena uz mene kao najodanije pseto. Postala je istinski ljubimac. Jednom sam čak uhvatio sebe da razgovaram sa njom. Drugi put sam je nahranio ubijenom muvom. Sa divljenjem sam posmatrao kako vilice mog prijatelja grickaju obrok, malo pomalo.

Danas me je posetila Y. sasvim oporavljena. Želim da je upoznam sa svojim novim kućnim drugarom. Izađemo u baštu. No, bogomoljke nema na vidiku. Krenemo da istražujemo kroz travu, korov, saksije sa biljkama – sve uzalud. Y. najzad kaže: "Mozda sam bogomoljka bila JA sve vreme“.

(Sa engleskog preveo autor)

https://hailhaiku.wordpress.com/

Thursday, April 12, 2018

JUTRO NA OBALI JEZERA DAMIRA DAMIRA






Jutro na obali jezera.
Tonem u haiku.

„50 SRPSKIH HAIKU ZA 21. VEK“ je što bi se žargonski reklo “must have” antologija, probrana sofisticiranošću jednog od najvećih svetskih autoriteta za haiku Dimitra Anakieva.
Petodecenijski presek istorije haiku stvaralaštva u Srbiji predstavljen u ovoj knjizi povešće vas na putovanje u srž pesničkog istinoljublja i metaforičke snage ove kratke forme.
Ova zbirka svrstava srpske haiku pesnike na svetsku mapu rame uz rame sa kolegama iz Japana, Evrope, Amerike, a u isto vreme je i zvezda Severnjača za nadolazeće genearcije haiku pesnika.

Rewalsar, 10.4.2018 Damir Damir



Morning by the lake.
I am sinking into haiku.

"50 SERBIAN HAIKU FOR 21ST CENTURY" is a must-have anthology, selected with sofistication by Dimitar Anakiev, one of the biggest haiku experts worldwide.
A review of five decades of haiku history in Serbia presented in this book will take you to a journey into the heart of poetic veracity and metaphoric strength of this short form.
This anthology puts the Serbian haiku poets on the world map shoulder to shoulder with their colleagues from Japan, Europe and America, whilst serving as a guiding star for the future generations of haiku authors.

Rewalsar, 10.4.2018 Damir Damir

EARTH IN SUNRISE: FESTIVAL OF MULTICULTURALISM IN HAIKU



Dimitar Anakiev
EARTH IN SUNRISE: FESTIVAL OF MULTICULTURALISM IN HAIKU
(Short note on)

From American scholars and editors we are used to see unilateral approach towards haiku that do not respect International P.E.N. standards of cultural share, before all the most basic “all the forms are universal, all cultures are equal”. They usually treat haiku as a kind of war booty and consequently haiku poetry is presented as a colonial literature. In desperation I once wrote a haiku:

Haiku and Palestine
two precious things with
the same destiny.

What are the characteristics of haiku as a colonial literature? Those are well known in the form of omnipresent (new) “definition of haiku”:

1. Negation of the historical development of haiku in Japan and development of various haiku genres.
2. Rising of the cult of Matsuo Basho and Zen Buddhism as the only haiku ideology.
3. Use of Japanese cultural labels as the means of censorship (senryu, zappai, kigo...)
4. Negating the universality of the form and consequently the destruction of the form (Form is a tool, not limitation, for one who wants to use it)
5. Denying of multiculturalism in haiku and concealed return to Takahama Kyoshi's authoritative principles (The term “international haiku” is usually replaced with “global haiku” or “English-language haiku”; denying existing of syllables in Japanese language; replacing “poetry license” with the ruling politics of liberalism...).

But not all American scholars are step-mothers of haiku. The work of Professor Dr. Richard Gilbert from Kumamoto university is in the real sense multicultural, democratic and responsible towards haiku and literature in general. He and his group of collaborators translated and presented collected works of founder of Gendai Haiku (“Contemporary Haiku”), famous poet Tohta Kaneko (1919-2018) while his associate Dr. Ito Yuki, in his today famous work “New Rising Haiku” (Monograph: Red Moon Press, 2007) presented through Japanese totalitarian experience during the WW2 what happens when “poetry license” is denied to poets (the practice, in different way, we face today too). The last book of Richard Gilbert and his associate David Ostman, “Earth in Sunrise, International Haiku in Global Perspective, A course for English-Language Study” (Red Moon Press, 2017) is real festival of multiculturalism in haiku. Dr. Gilbert who came to Japan from Boulder Naropa University where he studied under influence of Beat Generation, and before moving to Japan he was earning for life in coffee roasting business as total outsider, succeeded in rising different attitude than we had in traditional-mainstream American haiku concepts until today. Earth in Sunrise is light, bright and powerful poetic reading that opens numerous views to one who is really interested in haiku. Gilbert used his research of Japanese Gendai haiku to present various Japanese concepts of haiku that opens numerous doors to haiku. Multiculturalism and gender-pluralism of haiku are really big achievements of this book along with very interesting and proportionate high poetic level of poems used for illustration. Nearly two hundreds of haiku poems from different sides of the worlds are an excellent illustration for presented concepts. In this charming book I was for the first time reading haiku poetry from Nigeria and Ghana:

harvest home
an ant carries the last
breadcrumb
--- Barnabas Ikeoluwa Adeleke (Nigeria)


riverside
a crocodile waits
in a monkey shadow
--- Adjel Agyei-Baah (Ghana)


Of course I disagree presenting all haiku of all authors with “small capitals” (1), as usually American editors do, it is also a kind of violation of poetry license but for the present moment of international haiku that is a small problem. I warmly recommend Earth in Sunrise as a tool for opening the doors of Mind and Heart of all lovers of haiku.

(1) Morning Chirp on Formal Pluralism: http://kamesanhaikublog.blogspot.si/2018/02/morning-chirp-on-formal-pluralism.html