Saturday, November 3, 2018

GENJUAN International Haibun Contest 2019 GUIDELINES

GENJUAN International Haibun Contest 2019 GUIDELINES

Genjuan 幻住庵 is the name of the cottage near Lake Biwa where, in 1690, Basho lived for a time. His residence in this ‘Vision-Inhabited Cottage’ was probably the happiest period of his life, and it was there that he wrote his most famous short haibun. The purpose of the Contest is to encourage the writing of fine haibun in English and maintain the connection between the traditional Japanese perception of haibun and what is evolving around the world. The judges are hoping that the Contest will continue to receive a warm response from all haibun writers. The award for the Grand Prix remains the same – a fine, full-size replica of a Hokusai or Hiroshige ukiyo-e print – and smaller gifts will be sent to the An (Cottage) Prize-winners. The writers of all the decorated works will receive a certificate of merit. We sincerely look forward to your participation.

Guidelines for 2019

1 Subject: Free.

2 Style: No restrictions, but special attention must be paid to honour the spirit of haikai. This includes such features as the subtle linking of haiku with prose, omission prompting the reader’s imagination, humour and self-deprecation. (Examples of previous year’s winning works can be viewed via the Genjuan page links at top rt. of our top page)

3 Length: In total, between 7 and 35 lines (at 1 line = 80 spaces; a 3-line haiku counts as 3 lines; the title, as 1 line).

4 Haiku/Title: At least one haiku (no formal restrictions) should be included and each piece should be given a title, however short.

5 Format: Print each piece separately on one sheet of A4-size paper (and use the reverse if long) and write at the bottom your name (and your pen name, if you have one) together with your address, telephone number, and email address. Your privacy will be strictly protected, and the judges will not see your names until the result has been decided.

6 Deadline: All entries should reach the following address between 1 October 2018 and 31 January 2019. Please send your entries to: Ms. Eiko Mori, 2-11-23-206 Jokoji, Amagasaki-shi, Hyogo-ken 660-0811, Japan. Entries received after this date might not be accepted. Kindly avoid sending by express and using extra-large envelopes. Best write your home address on your envelope, too. We apologize for not being able to accept emailed entries.

7 Entry Fee: None.

8 Restrictions: Entrants can send up to three entries, but one or two is what we normally expect. They should be unpublished and not under consideration elsewhere. As we cannot return your entries after screening, please retain your own copies.

9 Questions: All queries should be sent to the address above or by email to moriemori55@yahoo.co.jp Email Ms. Mori 2 weeks after sending your entries if you wish to have an acknowledgement of receipt.

10 Judges: Toru Kiuchi, Stephen Henry Gill (Tito), Hisashi Miyazaki, (Angelee Deodhar)

11 Special Request: The authors of the decorated works will later be requested to send us their pieces as Word-files by email. In this, we expect your cooperation.

12 Results: The results will be posted on the Hailstone Icebox by May after awardees have first been notified by email. Later, the prize-winning pieces will be posted there on a dedicated page. Judges’ comments will, in due course, be sent to awardees, together with prizes and/or certificates of merit.

Thursday, October 25, 2018

PAŠTUNSKI LANDAJ (3-4)


PAŠTUNSKI LANDAJ (3-4)

Završavam prikaz paštunskih landaj pesama u nešto proširenom bloku (sve ukupno, u sva četiri dela, objavljeno je 50 landaj pesama) trudio sam se da bude zastupljeno što više tema. Fascinira činjenica da se celokupni društveni odnosi reflektuju kroz prizmu ženske seksualnosti tj. očigledna je snaga seksualnosti kao književne teme da generira celokupnost ljudskih odnosa. To je svakako vrlo poučan fakt za svakog pesnika i pesnikinju, jer seksualnost je svima nama lako dostupna budući da je deo svakog pojedinca i pojedinke. Znači da svaki pesnik i pesnikinja ima u rukama strašno oružje preko kojeg može da uređuju svet oko sebe-baš kao što to rade Paštunke-bilo da žele da taj svet harmonizuju, idealizuju ili da mu se suprotstavljaju. Dakle, i najnemoćniji čovek ima u rukama močno oružje. To je jedna od velikih poruka poezije paštunskih žena (i muškaraca).
Kao što sam već zapisao u nekom komentaru ova poezija otkriva da je čovek u svojoj ogoljenoj suštini potpuno poetsko biće. Izgleda da poetičnost čoveka ubija civilizacija. Ove priproste Paštunke pokazuju zadivljujući pesnički talenat i duhovnu slobodu, neophodnu poeziji. Spontanost slikovitog govora je ne samo imanentna njihovom izrazu, već opažamo i zapanjujući asocijativnu moć a takođe i autorsku hrabrost bez koje nema poezije (poezija u pravom smislu reči nije akt konformizma). Tu se drage volje prisećam reči Wernera Herzoga, koji je negde zapisao „da će film kao umetnost izumreti ako ne bude mogao da izumljuje nove slike“. Jednako se može reći i za poeziju i baš u landajima hrabrih Paštunki, opažamo mnogo slika koje plene svojom izvornošću. Jednom rečju bilo mi je zadovoljstvo da vam predstavim Paštunski landaj i nadam se da će mnogima ove lapidarne pesme biti inspiracija za književno stvaralaštvo. (Dimitar Anakiev)
***
O, pevče, sačekaj sa pesmom!
Dragi tek što me pošteno zagrlio.
#
Nežno klizi tvoja ruka u
moj grudnjak; nar u Kandaharu već je zreo.
#
Niz butine kliznuše šalvare
same – osećam to, većeras ćeš biti tu.
#
Založi vatru sve do neba.
Hoću da ti se podam na jarkom svetlu.
#
Najdraži moj dođi mi što pre.
Moj muž sad drema možeš me poljubiti.
#
Bacila sam sve narukvice.
Podaću se mom dragom neukrašena.
#
Poželeh da me dragi uzme-
on uplašen da ne probudimo muža.
#
Ako ne znaš kako se ljubi,
zašto probudi moje zaspalo srce?
#
Starac me vodi u svoj krevet,
okrutan svet još me pita zašto plačem.
#
Ljubav je nešto jako prosto.
Povežimo se, pošalji mi SMS.
#
Mulo, vrati mi nazad jarca.
zbog tvoje kletve niko da me poljubi.
#
Mog ljubavnika u lisicu,
suparnicu u kokoš, pretvori Bože.
#
U snovima sam predsednica,
kad se probudim obična prosjakinja.
#
Ožigoši me usijanim
gvožđem, opet ljubav da poreknem neću.
#
Čak i ako me dragi proda
na bazaru, do kraja sveta ću sa njim.
#
Zaljubih se u Amerikanca,
sad plikovi cvetaju u mom srcu.
#
Za dragog ja sam Talibanka,
on Američki vojnik, ja mučenica.
#
Prodade me starcu, oče moj.
Nek ti Bog kuću sruši, ja sam tvoja kći.
#
Sa mojih stisnutih usnica
ukrade poljubac, bolje psa poljubi.
#
Moj muž dovede drugu ženu
a ja vrim, ni pakla me više nije strah.
#
Šta mi to uradi Bože moj,
dok druge cvetaju ja ostah pupoljak.
#
Udovice u hram slatkiše
nose a ja kokice i molbu za smrt.
#
Otkriše našu ljubav tajnu-
podaj se u trk, ja ću preleteti.
#
Bože, zgromi seoske priče,
hrabru devojku spasi jezikanja.
#
Talibana da ljubim neću,
po celoj mahali taj će se hvaliti.
#
Srce mog srca u zatvoru
kuca, a šta bi mi drugo još trebalo?
#
Priredio i preveo: Dimitar Anakiev

Tuesday, October 23, 2018

PAŠTUNSKI LANDAJ (2)

PAŠTUNSKI LANDAJ (2)

Uz tradicionalni (ruralni) landaj u izbor sledećih 12 pesama umestio sam i dve savremenije pesme (urbane). Zbog dugog prisustva američkih vojnika u zadnje vreme žene, Paštunke, u urbanim centrima, svojim landaj pesmama opevaju i svoju ljubav sa američkim vojnicima kao vid zabranjene ljubavi.
***

Tajno ljubim, tajno i plačem;
sme li Paštunka otkriti svoju ljubav?
#
Skrivao si se za vratima,
mazila sam dojku da bih te privukla.
#
Čim pre dotakni moje usne,
smrt tutnji kroz selo, može me povući.
#
Osveti smrt mučenika dragi,
al vrati se, moje dojke već čekaju.
#
Uteče dragi pred dušmanom,
da sam znala, ne bih ga sinoć ljubila.
#
Ljubiti starca? Po celu noć
planove pravi a jutrom kočoperan.
#
Američke reke bez vode,
kćeri, puni li internet tvoj krčag?
#
Izgubih te na Fejsbuku juče,
mogu li te naći na Guglu danas?
#
Budi cvet na mojim grudima,
svako jutro zalivaću te osmehom.
#
Dadoh ti usne al ti zašto
proli moj krčag-stojim tu sad sva mokra.
#
Ispunih li sve tvoje želje?
Onda, prekrij mi lice, hoću da spavam.
#
Nije li te sram bele brade?
Miluješ me al ja se iznutra smejem.
#

Prevod: Dimitar Anakiev

Sunday, October 21, 2018

PAŠTUNSKI LANDAJ (Objavljen u književnom klubu Sapfo)

PAŠTUNSKI LANDAJ:

Pleme Paštuna u Afganistanu poznato je po svojoj borbenosti ali i po tome da su njihove žene stvorile jedinstvenu književnu formu LANDAJ. To je asimetrični dvostih gde prvi stih ima 9 slogova a drugi 13. “Landaj” u prevodu sa jezika pašto znači “male otrovne zmije”. Ova forma uglavnom služi za izražavanje seksualnih želja i frustracije u tribalno-vojnoj organizaciji života u kojoj su žene robovi ali i nosioci društvene organizacije. Landai su do juče bili saopštavani samo usmeno (i anonimno) na ženskim sedeljkama, a danas u urbanim centrima ima književnih klubova žena koje pišu Landaj. Takođe sve više muškaraca se izražava ovom lapidarnom formom.
***

Stablo čempresa, maštala sam;
međutim, ti si samo grm pun trnja.
#
Za muža dobih ovo derle,
Bože, dok on poraste biću starica.
#
Dragi, skoči noćas do mene,
pukne li krevet, muž će ga popraviti.
#
Ne štedi moje usne dragi,
ako su od šećera nek se rastope.
#
Sve sami čistunci u selu,
plamen mojih butina niko da vidi.
#
Pobogu svetli meseče zar
da noćas dva ljubavnika zaslepiš?
#
Nek se naša tela pribiju,
popneš li se na mene, neću plakati.
#
Oh, ne stišći me tako čvrsto;
grudi mi gore, noćas postadoh žena.
#
Kad sam bio dečak, bejah kralj;
mogao sam da šetam sa devojčicama.
#
Egzotično cveće poštuju,
u našem selu skromni cvetovi lepši.
#
Raskid sa tobom prati sekira,
gde god svijem ljubavno gnezdo zgromi ga!
#
Ne mogu da okusim vodu-
da ne izbrišem tvoje ime iz srca.
#
Preveo: Dimitar Anakiev


Iz komentara:

(Kamesan)Hvala Branka za Vaš komentar. Pitanje je dobro. Proveo sam dosta vremena sa Paštunima i mogu da kažem da su to ljudi i žene posebnog kova: ne samo ljuti gorštaci, već i narod koji stotinama godina živi sa puškom u krevetu. Nešto malo nalik na njih su pre koju generaciju možda bili naši Crnogorci i Albanci. Nama na Balkanu nije potpuno stran taj mentalitet i uopšte uzev postoje geopolitičke sličnosti (relativno) Balkana i Afganistana. Zadnjih stoleća tri velike imperije su pokašale da ih "civiliziju", prvo i najduže Englezi, zatim nakratko Sovjeti i danas Amerikanci. A pre svih njih još i Arapi. Dosada još nikom nije uspelo da ih prinudi na kolena. Naravno, da bi se opstalo u takvim uslovima stalne borbe, glavni uslov je nepismenost. Oni su navodno muslimani, ali 99% hodža su nepismeni. Pravila života se prenose sa kolena na koleno, i to je neka vrsta tribalnog "islama". U stvari tribalizam maskiran formom islama. Žena je u takvoj strukturi potpuna robinja, ali istovremeno i glavna karika društvenog života. Liberalizacija žene značila bi njihov vojnički poraz. Zvuči neverovatno ali njihova vojnička nepobedivost lomi se na ženinoj kičmi... Uslovi života su vrlo surovi. Kad sin ojača i počne vojni trening on prvo počinje da bije majku. To je zato da majka ne plače ako pogine. Najveći deo tih dosad još ne pobeđenih Paštuna živi u nedostupnim planinama. Do njih socijalizam nije mogao doći. Međutim oni koji žive u Kabulu ili Kandaharu, ili u selima i gradovima zapadnog Afganistana, gde su pomešani sa drugim plemenima žive normalniji život, ako tamo uopšte toga ima. Međutim, od svih Afganistanskih etničkih grupa, i od žena i od muškaraca, mogu se čuti reči hvale za život u socijalizmu. Opisuju ga kao jedini period društvene slobode i prosperiteta ikad u Afganistanu. Mnogi od mojih pacienata, koji su mi postali kasnije i prijatelji, pa kasnije uspeli da izbegnu na Zapad, na svojim Fejsbucima daju slike iz Afganistana iz perioda socializma. Tako oni žele da ih novi prijatelji sa Zapada vide. To je za njih reprezentativni Afganistan, gde žene voze Ladu ili pohađaju univerzitet. Možda da je potrajalo, možda bi imalo učinak oslobođenja i na Paštune u planinama (Talibani se ekskluzivno regrutuju među Paštunima). Zanimljivo je primetiti razliku u literaturi onih Afganistanaca koji govore dari i zato se oslanjaju na persijsku kulturnu tradiciju, i onih koji govore pašto i koji su potpuno autohtoni u izrazu. Morali su da stvore potpuno svoju, novu literaturu, uključno sa svojom formom, kakva je Landaj. Moram još i ovo reći: Afganistanci, bilo koje etničke grupe, gotovo da nemaju društvenih veština, sve si izuzetno neposredni i iskreni, ne znaju da lažu niti razumeju laž na način društvene upotrebljivosti. Opet su tu neke paralele sa tribalnim Balkancima.

(Kamesan):Da, Živko Nikolić je dobra referenca. Međutim, nisu samo ljudi u pitanju, tzv."mali čovek", već i istorijske okolnosti. Tako da teme moramo širiti ako želimo da ih zaista razumemo...Međutim, vidimo da i u uslovima najveće surovosti, život uvek nađe pukotinu da izađe na dan. Nalik na travke u steni...

(Kamesan): . Moderno doba za sve u Afganistanu, pa i za literaturu i literarne slobode počinje sa sovjetima.

(kamesan): Slažem se, socijalizam je nas sve izveo iz mraka u civilizaciju. I kod nas je nepismenost bila visoka pre rata, u Srbiji ako se ne varam preko 80%... Međutim, ono što fascinira u umetničkom smislu, to je poetski talenat tih priprostih paštunskih žena. Kako umeju slikovito da se izražavaju, kako se igraju metaforama i koliko su duhovite. Izgleda da civilizacija ubija poetski talenat kod čoveka. Kad čovek danas gleda umetnost "primitivnih" ljudi odmah uoči kako umetnost/poezija ima svoje praktične ciljeve tj. u vrlo bliskom odnosu je sa pravim potrebama tog čoveka. Dok mi danas ne znamo koju sam nam prave potrebe i umetnost se gubi u apstrakciji ili, još gore, u laži ili u umetnosti radi umetnosti ili pak efekta radi (kao da bi to bio neki posao po sebi). Paštunke su u tom smislu pravi biseri, od kojih se ima šta naučiti.

Tuesday, October 16, 2018

MAKEDONCI I BOSANCI (POLITIČKI /AD HOC/ HAIKU)

Македонци и
Босанци без права-
суверенитет.
---Димитар Анакиев

Monday, October 15, 2018

ПРИБЛИЖИВШИ СЕ ТРИГЛАВУ, ренга

ПРИБЛИЖИВШИ СЕ ТРИГЛАВУ, ренга

Тито-Стефан Гил
Камесан-Димитар Анакиев
Бранко-Бранко Манојловић


1.
Приближивши се
Триглаву до могућег-
облак између.
---Тито
2.
Јесен је дошла.
Траживши цркву гости
нађоше мене.
---Камесан
3.
Планински ветар.
Звончић ко да постаде
плава горчица.
---Бранко
4.
На неком врху,
док записујем песму:
цветна осица.
---Тито
5.
Дугачка шетња-
поезију бележим
са златошипком.
---Камесан
6.
Горе облаци
на сунцу-притиснули
Јулијске алпе.
---Бранко
7.
На слабинама,
на тепиху од траве
узнесен жребац.
---Тито
8.
Пужеви, мачке
и ја – Кјотски песници
у киви врту.
---Камесан
9.
Неутабан пут:
дубоку у шуми
курика цвета.
---Бранко
10.
Кроз звоник цркве
ветар са мора дува:
звоне ли звона?
---Тито
11.
Захледнело:
комунистички храм и
распеће заједно.
---Камесан
12.
Некад крвава
војничка Соча-деца
праве жабице.
---Бранко
13.
Бледа брезица
засађена над гробом
мог белог пса.
---Тито
14.
Тешко прихватам
нестанак једног света:
Јерба буена.
---Камесан
15.
Какве то беху
очи прве видевши
смарагдна језера?
---Бранко
16.
Морски мозаик:
лица светаца трепте,
осунчан плићак.
---Тито
17.
Моји бркови
јутрос превише дивљи:
стрма улица.
---Камесан
18.
Кроз зачепљене
артерије Пирана
право до срца.
---Бранко
19.
Ксенофобични
комарци: изуједали
све бегунце.
---Камесан

20.
Негде у Лици:
опрезно крдо срна
црнооки Сиријци
---Бранко

ТРИ ТАНКЕ О РАСТАНКУ

Димитар Анакиев
ТРИ ТАНКЕ О РАСТАНКУ

1.
Ставити тачку
на љубав? Растанак
о, како тужан-
јесен доноси кише,
река већ хучи мутна.

2.
Пред нама чека
пут блатњав, раскрсница,
ту је опроштај:
у земљу срећних људи
одлазиш, а ја - ко зна?

3.
Одасланици,
писмоноше, неће те
досећи више:
сета ко магла густа
задње збогом-реч пуста.