Sunday, August 25, 2013

ИЗ ИСТОРИЈЕ (И БУДУЋНОСТИ) СРПСКОГ ХАИКУА

ИЗ ИСТОРИЈЕ (И БУДУЋНОСТИ) СРПСКОГ ХАИКУА
Димитар Анакиев

Година 1993 је значајна година за српски хаику. Тада је у Нишу покренут часопис Хаику новине а тада је у мом преводу и самиздату изашла и књижица хаикуа ПЕСМЕ САМОЋЕ јапанског модернистичког песника Сантоке Танеде-то је уједно био први превод Сантоке на тадашњем српскохрватском језику. Ова два догађаја, превод Сантоке и оснивање Хаику новина, наизглед различита, имала су у себи исту тенденцију а то је: отворити хаику поезији на Балкану могућности праве и пунокрвне литературе. До тада, значи до превода Сантоке и покретања Хаику новина, хаику је у бившој Југославији био нека врста егзотичне разбибриге. Апсурдност тадашње популарности хаикуа најбоље се видела у томе што су по свим ћошковима ницали ”зен мајстори” а праве поезије у форми хаикуа није било готово нигде, чак ни тада када су је писали водећи песници. Али одговоримо прво на питање шта то значи ”права поезија”? Поред истинитости, поезија, да би била ”права”, мора бити и ”жива” а то значи да кроз њу проговара време у којем настаје... Такође треба бити индивидуално специфична, ауторска а не плагијаторска, а наравно и идеолошки отворена, плурална. Свега тога тада није било и мене је као амбициозног аутора веома спутавало пре свега једноумље изражено кроз Девидеовско-Блајтовски концепт ”зена у поезији” који је тврдио да је хаику израз зен-будизма. Зато сам био не мало зачуђен када сам преводећи Сантоку, који је био зен-будистички монах у Кумамоту, наишао на социјалистичке идеје и критику јапанског национализма. Било је очигледно да наши тумачи хаикуа као прво, не знају довољно ни о зену ни о хаику, а као друго, и важније: нису били песници по вокацији и нису довољно тачно разумевали функцију и мисију поезије као такве. То је било време превласти културологије над поезијом и превладе културолага, научника, над песницима. Тада се је погрешно сматрало да су културне разлике нас, Западњака, и Јапанаца важније него поезија која те разлике укида. Чекало се је да се појаве песници спремни да се позабаве хаику поезијом као својом вокацијом-кроз које ће хаику проговорити плуралним и индивидуалним гласом. Ја сам те 1993 управо био дошао из рата који ме је као војног лекара водио из Словеније, преко Хрватске до Косова и рат је за мене био најважније животно искуство које сам морао изразити и својом поезијом. Мој хаику није дакле био ескапизам, бежање од стварности (што би зен и све друге религијске праксе биле), већ суочење са њом. У Сантоки сам нашао потврду за своје песничке потребе јер је чак и он, ставарни зен монах, користио хаику поезију да изрази своје идеје о свету који га окружује. Тако се је следећа песма која се односи на јапанске војнике који одлазе у рат у Кину нашла у мојој књижици превода песама Сантока Танеде ПЕСМЕ САМОЋЕ:

Једу свој
последњи јапански оброк-
зноје се

Из анти-ратног циклуса касније сам нашао и много познатију Сантокину песму:

Ноге и руке
остале у Кини, ви се
враћате у Јапан

Превод Сантоке потвдио је моје уверење да хаику не може бити поезија једноумља или чак безумља (како присталице ”зен теорије” виде хаику као ”одсуство” идеја и идеологија), већ да је, напротив, пунокрвна поезија помоћу које се изражавају најразличитије идеје и идеологије. То уверење створило је потребу за покретањем правих књижевних новина које ће служити хаику литератури. То су биле Хаику новине и оне верујем у потпуности данас иду путем литературе и идејног плурализма... Путем хаику се могу изразити абсолутно све идеје, што потврђује разноврсност и разноликост јапанског хаикуа у коме се хаику удружења и њихови часописи формирају по идеолошкој припадности, јер, на пример, аутори ”пролетерског хаикуа” тешко могу да деле свој идејни простор са песницима ”националистима” јер једни се, да мало банализирам, куну у Маркса, Лењина и Троцког а други у Цара Лазара, Вилхелма Другог или Хирохита.. Иако су ти концепти међусобно удаљени и неспојиви, литерарни часопис националног ранга мора имати прилично широк концепт. Ја сам недавно написао неколико серија марксистичких хаикуја и надам се да ће ускоро наћи своје место у Хаику новинама. А то исто важи и за марксистичку ренгу коју сам летос написао заједно са америчким песником руско-јеврејског порекла, Зинови Вајманом. Текст завршавам са три хаикуа из марксистичког циклуса:

Налети кише
потврђују: снага народа
је несаломива

Може ли нација бити слободна
ако угњетава друге народе?*
Приупитах дивљи цвет.

Троцки је предложио
леви фронт уместо десног.
Какав је ”народни фронт”?

*Цитат по Владимиру Иљичу Лењину


Испод планине Стол, 25.08.2013

Sunday, July 28, 2013

MENDING THE HOLES OF MY RAINCOAT







MENDING THE HOLES OF MY RAINCOAT
(A Marxist renku by Dimitar Anakiev and Zinovy Vayman)



1.
Mending the holes
of my raincoat–that's the way
I became a Marxist*
. . Dimitar Anakiev

*Trotsky: "Anarchism is like a raincoat full of holes–it only works when it is not needed"

2.
American unemployed
dressed in the utmost finery
hence, my green card!!!
. . Zinovy Vayman

3.
Palestinian
children cry for fineries
of America
. . Dimitar Anakiev

4.
Israeli black shirts:
"Beat up patriot Jews
to scare Arabs!"
. . Zinovy Vayman

5.
Patriotism?
What a nice tool
of imperialism.
. . Dimitar Anakiev

6.
my green years
in the USSR I learned to revere
the underdog patriots
. . Zinovy Vayman

7.
Deformed worker's
state in my memories flies
and a butterfly dead
. . Dimitar Anakiev

8-
Communist League members!
NATIONAL LIBERATION STRUGGLE
was our motto
. . Zinovy Vayman

9.
Chauvinism falsely
presented as a nationalism:
dirty snow has fallen
. . Dimitar Anakiev

10.
Guess why
the plethora of languages
a loess monkey !
. . Zinovy Vayman

11.
"theory becomes
a material force when it
grips the masses"*
. . Dimitar Anakiev

*Marx: Introduction to the Critique of Hegel's Philosophy of Right

12.
Guess why
my poor Czehoslovakia
is no more
. . Zinovy Vayman

13.
six republics,
sky and Adriatic sea
sold for money
. . Dimitar Anakiev

14.
2013, july
slovakia....slovenia...
still some confusion
. .Zinovy Vayman

15.
The reality strives
towards thought and though,
tends to realize itself.
. . Dimitar Anakiev

16.
love triangle!
a half Jewish Frida, Trotsky
Rivera
. . Zinovy Vayman

17.
Transitional program
step by step walking backwards
mist of spring
. . Dimitar Anakiev

18.
surrender in Stalingrad:
Field Marshal Paulus
becomes a Communist
. . Zinovy Vayman

19.
Gusts of rain
confirm the power of people
is indestructible
. . Dimitar Anakiev

20.
death day of Trotsky
Diego Rivera's truck
parked outside
. . Zinovy Vayman

21.
“Socialism or barbarism?”
asked Rosa Luxemburg before
she was killed
. . Dimitar Anakiev

22.
neither...
charisma, alpha males
rule under the sky
. . Zinovy Vayman

23.
Trying to see things
as clear as my cat seeking prey
I go back to Marxism
. . Dimitar Anakiev

24.
Communist Russia
the most adulterous land
amongst the giants
. . Zinovy Vayman

25.
Stalinism falsely
presented as communism:
Christian Rakovsky killed.
. . Dimitar Anakiev

26.
Walter Benjamin!
Listed as a Western Marxist,
a Jewish prodigy
. . Zinovy Vayman

27.
Camouflaged bureaucrats
presented as Marxists
just as defeatists
. . Dimitar Anakiev

28.
snow dusted obelisk
the eternal flame is off
for the last 14 years
. . Zinovy Vayman

29.
Revolutionary students
of today are waiting in the lines
of McDonald's restaurant
. . Dimitar Anakiev

30.
Boston circa 1980:
more socialism than
in the USSR
. . Zinovy Vayman

31.
Reformed leftists
refused Marxism embracing
“the only reality”
. . Dimitar Anakiev

32.
Susan Sontag
reading her diary
i became harsher towards her
. . Zinovy Vayman

33.
"Can a nation be free
if oppres other nations?"*
I ask a wild flower.
. . Dimitar Anakiev

*quotation by Vladimir Ilich Lenin

34.
contradiction
nation vs nation
nationalismus!
. . Zinovy Vayman

35.
Trotsky suggested
left-front instead of right-front...
What is the “People's Front”?
. .Dimitar Anakiev

36.
crossing Russia
in amazement
of its rebelling slaves
. .Zinovy Vayman

Written in summer 2013

Tuesday, April 16, 2013

EAST AND WEST AWAKENED (Rethinking Marxism by Haiku–four poems)






Reading philosophy is fruitful for poetry, fruitful for haiku too. Philosophy deepens and sharpens our poetic mind. Any philosophy if truthful can be used as a base for writing poetry, including Marxism.

The poems below are my recent attempt to rethink Marxism by haiku poetry.


"theory becomes
a material force when it
grips the masses"*
- - Dimitar Anakiev


*Marx: Introduction to the Critique of Hegel's Philosophy of Right


Mending the holes
of my raincoat–that's the way
I became a Marxist*
- - Dimitar Anakiev


*Trotsky: "Anarchism is like a raincoat full of holes–it only works when it is not needed"


Materialist dialectic
is a revolutionary dialectic...
Waters of spring.
- - Dimitar Anakiev


The reality strives
towards thought and though,
tends to realize itself.
- - Dimitar Anakiev



04/17/2013

Thursday, January 24, 2013

20 GODINA OD PREVODA SANTOKE NA SRPSKI





Godina 2013 je godina jubileja a i godina novih početaka. Pre dvadeset godina, 1993 u Nišu su ne samo pokrenute Haiku novine, koje još traju, već je po prvi put na srpski (tada verovatno još: srpskohrvatski) preveden Santoka Taneda (1882-1940), značajan autor jiyuritzu stila (slobodnog stila), koji je, kako sam to zapisao u Deklaraciji sa ostrva Jakušima (Yakushima declaration), zapravo početak novog žanra - žanra međunarodnog haikua.
Haiku novine ne treba posebno tumačiti jer one postaju raspoznatljiv znak već svojim kontinuitetom u dvodecenijskom trajanju. Međutim prevod Santoke, koji sem štampao u autorskom izdanju knjižice "Pesme samoće" (84 haikua, moto i pogovor) u samo 100 primeraka (koji su planuli) zaslužuje posebnu pažnju iz dva razloga: prvi je taj da su ti moji prevodi u srpskoj literaturi doslovno pokradeni i niko ko citira Santokine pesme ne pominje autora prevoda, već se misli: ili da se je Santoka nekako sam preveo u srpski, ili se autori koji Santokine pesme objavljuju u svojim knjigama nadaju da će oni biti proglašeni donosiocem Santoke u srpsku literaturu.





Lopovstvo nama nije strano, pa se tako moje pesme nalaze i u "eminentnim" knjigama bez potpisanog prevodioca. Događalo se i to da se Santokina uzrečica sa početka moje knjige, koju u toj knjižici navodim kao njegov moto, a ne kao njegovu pesmu, shvatila pogrešno pa je i citirana na jednom mestu kao pesma. A pošto je autor tog plagijata svoju krivotvorinu preveo na engleski, onda se kao "nova Santokina pesma" našla i u izboru Santokinih pesama na nekom engleskom blogu. Štaviše, kada sam upozorio korisnika mojih prevoda Santokinih pesama, da nije navedeno ime prevodioca, bilo mi je rečeno da to nisam ja preveo, već ta osoba koju opominjem da koristi moje prevede a kao izvor (prevoda te osobe) mi je naveden engleski sajt na kojem je Santokin moto pogrešno preveden sa mog srpskog preveda na engleski - kao pesma (objavljen moto u mojoj knjižici se vidi na slici ispod). Pošto dobro znam odakle sam uzeo i preveo Santokin moto, i da je taj izvor nedostupan "novom prevodiocu" željnom Santokianske slave, ostalo mi je samo da se kiselo nasmejem i upozorim sagovornika da me u oči laže...




Medjutim nezavisno od ovih negativnih iskustava, taj prevod Santoke, koga sam u samizdatoj knjižici "Pesme samoće"(sa 84 Santokinih haikua) prelomio i dizajnirao sam, takođe sam sam grafički opremio i povezao u maloj knjigoveznici koja je tada radila u sklopu niške Narodne biblioteke, bila je zapravo početak jednog vrlo značajnog puta koji je vodio u osnivanje slovenačkog časopisa Prijatelj, saradnju sa časopisom Azami u Osaki, zatim saradnje sa Jimom Kacijanom na antologiji balkanskog haikua Knots, zatim osnivanja Svetske haiku asocijacije (WHA) i konačno, ove godine, kao kruna tog puta pojaviče se Kamesanova svetska antologija haikua na temu rata, nasilja i nepoštovanja čovekovih prava a u toj antologiji pojaviće se 904 pesama, na 35 jezika od 385 autora sa svih kontinenata. Kakav sjajan uticaj i domet tako male knjižice. Evo kako su u njoj bile prelomljene pesme:




Knjižica "Pesme samoće" me je ponela samosvojim putem, prema pravcu koga tek sada sagledavam. Svaka i najmanja stvar, pa i najmanja knjiga, može imati izuzetnu važnost. A i to da su je u medjuvremenu masovno pokrali, pokazuje kakva je njena važnost.