SVETI ILIJA - Haiku radionica (10)

( Grafika Floriana Abela i Frančeska Torzija iz 1570: Bog Perun )

Ćopavi moler
salamu u hleb drusnu.
Sveti Ilija.

Dimitar Anakiev

U prethodnoj radionici u kojoj govorim kako je nastao haiku o konobarici, spomenuo sam ideju vitaliteta i životnosti kao teme za haiku, koju sam uočio gledajući radnički ručak. Tada, nisam mogao da nadjem kigo koji bi podržao i istakao vitalitet vidjene skice. Ali evo slučajno mi je sinulo: Sveti Ilija. I sad pošto imam dva haikua sa istim motivom: salama i hleb, moram reći da izabiram Svetog Iliju, a konobarica će sačekati svoju priliku u drugom haikuu.
Svet Ilija je danas hrišćanski svetac koga je hrišćanstvo ukralo iz staroslovenske mitologije gde se pojavljuje kao bog Perun. Zato i naziv Sveti Ilija Gromovnik. Za ovu kradju iz slovenske mitologije i pojevrejenje slovenskog boga koji je pretvoren voljom crkve i vladara u Iliju Tesvećanina ( Ilija na hebrejskom znači Jahve je moj Bog ) koliko znam niko nije odgovarao i praznina koja je time ostala u slovenskoj kolektivnoj podsvesti nije popunjena iako je zamenjena pričom iz IX veka o Ilijinom stradanju za veru u bliskoistočnoj pustinji koja nema puno sličnosti sa svežinom reka i močvara iz kojih su Sloveni došli. Zanimljivo je da uprkos crkvenoj propovedi o asketizmu i stradanju kigo Sveti ilija i dalje zrači snagom i vitanošću boga Peruna i da hiljadugodišnje preslikavanje Perunove slike sa slikom isposnika nije oduzelo moć slovenskom Bogu koji se krije iz hrišćanske maske. Niti to da su ga rastrgali na dve crkve i slave ( katolička 20 julo, pravoslavna 2. avgusta ) ne uzima Perunovu moć tzv. Iliji. Zato i tako dobro ide uz mog ćopavog molera koji u sebi nema ničeg isposničkog već zrači iskonskom snagom. Sada se pojavljuje i dodatne mitološka konotacija i razlog u vezi ćopavosti: jer je grčki paganski bog, Hefes, bog zanata, ako se dobro sećam, koji je takodje nešto petljao sa vatrom, bio ćopav. Eto, kako se je sve složilo u jednom haikuu, sa otkrivanjem prave namere reči.

PS. Razmišljam kako je izgledalo preobraćanje starih Slovena u hrišćane: vidim jednu rodovsku zajednicu čupavih i bradatih Slovena kako sede kraj vatre pored svojih koliba dok medju prstima i noktima još imaju blato baltičkih reka i močvara i još osećaju miris tinja, kad medju njih dodje grčki ili latinski sveštenik sa prevodiocem i u pratnji vladerevih konjanika, te posle komande Slušaj vamo !, počne ih ubedjivati da njihov bog Perun nije Perun, da je to zabluda, već da ima jakih i najnovijih, naučnih dokaza, da je Perun zapravo pustinjak Ilija čiji bog Jahve je jedini bog. Mora da su ga nemo gledali i pitali se šta li ovaj lupeta. Mislim da im do dana današnjih nisu poverovali, iako su u medjuvremenu obrijali brade i skratili kose.