HAKATA ( Haibun )

( Pogled na kanal u modernoj Fukuoki )

HAKATA


Teško je napustiti Japan. Šetam modernim milionskim gradom Fukuoka i od svog prijatelja saznajem da je Fukuoka novo, savremeno, ime za Hakatu - veliku luku preko koje je kineska kultura dospevala u Japan. Čak i danas, reč Hakata potstiče maštu. Zamišljam stare drvene ladje kako savladjuju korejski moreuz i uplovljavaju u luku, i kako se sa brodova izmedju istovarenih bala svile, od kojih će se uskoro šiti prelepi kimoni za dvorske konkubine, provlače odrpani monasi sa kojima je budizam ušao u Japan. A danas? Savremeni nuzproizvodi industrijske kulture iz Kine takođe ulaze na ovom mestu u Japan: nošeni su istim vetrom koji je duvao u jedra starodnevnih lađa.


Putem budizma
i kineske svile i
kouza pošla.(1)

Ulazimo u korejski restoran. Danas je nebo bez oblačka, sunce sija.

Jedem iši-jaki (2)
u Fukuoki centar
je mojeg srca

Hakata je mesto u kojem sećanja obuzimaju čoveka. Zapisani haiku me je potsetio na moj davnašnji haiku, pobednik jugoslovenskog konkursa:

Jedem meki griz-
najednom se nađoh
na putu Bude.

Nagrada, koju mi je dodelio cenjeni selektor Luko Paljetak, definitivno me je gurnula u sudbonosni zagrljaj haikua. Bugarski pesnik Dimitar Stefanov, zapisao je kasnije "Za Dimitra Anakieva haiku je sudbina." I evo me sada u Hakati, šetam pored jednog od kanala i razmišljam o vetrovima koji raznose polen kulture po cvetnim livadama sveta...

Odseli smo u Oriental hotelu blizu železničke stanice Hakata. Začuđujuće je da mi hotelski kućni ogrtač, spakovan na krevetu, nije premali.

Dođoh u Japana
i već dva puta podrezah
porasle nokte.

Grad Fukuoka-
ulicom tužnih ljudi (3)
vraćam se kući

U noći je strašna oluja zahvatila Fukuoku. Jaka kiša je zalivala okno, glasno je grmelo je i sevelo. Bio sam zahvalan nebu i srećan zbog tog emocionalnog ispraćaja. Veći deo noći sam prebdeo gledajuči svetlosti Hakate kroz prozor zaliven kišom. Do jutra se je bura rasčistila.

Prvo sunce sja-
napušta Fukuoku
mali oblačić.

(1) kouza je toksični smog iz industrijskih centara u Kini koji je zamenio žutu kinesku maglu punu peska iz prošlosti ili putuje zajedno sa njom.
(2) - Ishiyaki, 石焼, - „kuvanje kamenovima“ je vrsta korejske kuhinje popularne u Japanu u kojoj se hrana peče u vreloj kamenoj posudi iz koje gost takodje jede.

(3) - Oyafuku-dori, „ulica tužnih ljudi“ u Fukuoki nazvana tako zbog brojnih barova u kojima „tužni ljudi“ piju.