Tuesday, August 25, 2009

DAMIROV BRODSKI DNEVNIK(2)

Nebo

Dok brod lagano prilazi kopnu, iz belih pramenova magle izranja josh sneno
ostrvo Kyushu. Moja prva i dugoochekivana poseta Japanu. Vec vidim sebe
kako sa uzhivanjem shetam ulicamam Hakate. Nazhalost, moji snovi ce se
kasnije izjaloviti.
Manovra* je pomjerena i od 8 sati predvidjenih za ostanak broda u luci
baksuz mora da provede 6 u gvardiji**. Ljutitog pogleda uprtog ka nebu
ugledah Orion, blistavo sazvezdje koje sam u mom rodnom kraju pri vedrim
nocima vec toliko puta imao prilike posmatrati.

Nebo Hakate
kao u ogledalu
nebo Kotora.


*Jednom kada brod doplovi do samog ulaska u luku, tj. do pilotske stanice na
brod dolazi pilot. Pilot je struchno lice za pojedine reone plovidbe, koji
svojim savjetima pomazhe kapetanu da dovede brod do veza, kao i obratno da
ga izvede iz luke. U pomorskom zhargonu ovaj etapa putovanja naziva se
manovra.
** Guardija ili strazha. Oficiri palube daju dvije vrste gvardije. Po moru to je bridge watch, i svaki od 3 oficira daje dnevno 2 puta po 4 sata strazhe kada upravljaju brodom. U luci to je port watch 2 puta po 6 sati, kada nadgledaju
ukrcaj ili iskrcaj tereta. Uovom sluchaju radi se o port watch.



The Sky

While the ship is slowly approaching the land, the still sleepy island of
Kyushu looms out of the white patches of fog. My first and long-awaited
visit to Japan. I already picture myself walking, with enjoyment, the
streets of Hakata. Regretfully, my dreams will later be dashed.
The maneuver has been changed, and instead of 8 hours stay in the harbor, the
unlucky one must be on 6 hours watch. Glancing angrily at the sky, I catch
sight of Orion, a brilliant constellation I have observed so many times
during clear nights in my native country.

the sky of Hakata
as if in a mirror
the sky of Kotor

Prevod: Sasa Vazic

Tuesday, July 21, 2009

"HAIKU OSLOBAĐA"-Damirov brodski dnevnik(1)

PISMO IZ BOCE

kroz brodski prozor
gledam, dan shto tone u
jesenjem moru

180. dan sam na vodi i penushavi trag moga broda dug vec 50.000 nautichkih milja. Suochen sa nepreglednim plavetnilom Tihog okeana duh klone i javlja se osecaj nishtavnosti. U osami brodske kabine postavljam pitanje nisu li svi ovi dani protraceni i shto je josh bolnije jeftino prodani za shaku dolara.
Ali onda. Onda se desi taj trenutak koji istrgnut iz vechnosti i pretochen u 17 slogova svemu daje novi smisao. Ta pesma kratka poput sna koja chini moju javu. Taj haiku koji me gura dalje. I onda josh jedan, i josh jedan, i josh jedan.

tek mesechina
obojila u belo
shum morskog vala

U potpisu: Damir Damir

A LETTER FROM THE BOTTLE

ship window
I watch the day sinking
in the autumn sea

It's been the 180th day on the water and the foamy trail of my ship is already 50.000 nautical miles long. Confronted with an immense blue of the Pacific, I become discouraged and a blank feeling emerges. Alone in the cabin, I wonder if all these days have been wasted, and what's even more painful, sold at a very low price, for a handful of dollars.
But then....then that moment comes, the moment torn off from eternity and transformed into 17 syllables giving a new meaning to everything. That poem as short as a dream making my reality. That haiku which pushes me on. And then one more, and one more, and one more.

just the moonlight
has dyed white
the murmur of the sea wave

Damir Damir

Prevod: Sasa Vazic

Sunday, July 12, 2009

5,7,5 i patke











Današnji večernji ginko mi je doneo još jedan haiku, ovaj put bez budističkih misli već potpunu
fascinaciju prirodom. I ovaj haiku je u neposrednoj vezi sa rekom Savom koja kod Radovljice, gde se spajaju dve planinske reke: Sava Dolinka i Sava Bohinjka, postaje malo veća i mirnija ali ne gubi još svoj planinski šarm. Zapisao sam:

Niz reku pliva
jato pataka-redom:
pet, sedam i pet.

Dimitar Anakiev

Ovaj haiku izražava uverenje da je haiku potpuno prirodna formacija baš kao i jato pataka koje pliva rekom.

Saturday, July 11, 2009

ZINOVY



















Nedavno me je posetio rusko-jevrejsko-američki pesnik Zinovy Vayman. Proveli smo nekoliko lepih dana pričajući o različitim stvarima i pokušavajući da vidimo vrh Triglava koji se uporno skrivao u oblacima i magli. Zinovy živi već 30 godina u Bostonu sa svojom ženom Keiko ali ga haiku svet poznaje kao globalnog lutalicu: putuje po svetu gurajući pred sobom dečija kolica natovarena koferima. Kad sam ga ispraćivao na železničkoj stanici Bled-Jezero prisetio se Zinovy da bih trebalo da napišem haiku kao pozdrav učesnicima haiku konferencije u Torinu gde je putovao. Napisao sam:

Friend departs;
I am following my thougts
in a stream of the lake

Dimitar Anakiev

PROBIJANJE KROZ VETAR - vežba iz kulturološko pesničke alhemije

Posle duže pauze nastale zbog nagomilanih obaveza sinoć mi se je "dogodio" haiku prilikom moje ginko ture uz reku Savu od Lancova prema kampu Zaka. Evo tog zapisa, koji nisam želeo da "pakujem" u 5,7,5 jer po duhu više spada u jiyuritsu (slobodnu formu):


prelazeći s jedne obale reke na drugu
probijam se kroz vetar

crossing the river from one bank to another
I break through the wind

Dimitar Anakiev

Ovaj haiku me je podsetio na poznatu Santokinu pesmu:

I go in I go in still the blue mountains
(tr.Hiroaki Sato)
Probijam se probijam se i dalje zelena gora
(pr. Hiroši Jamasaki i Srba Mitrović)

U mojoj pesmi prelazak sa jedne obale na drugu ( život je u budizmu često predstavljen kao metafora prelaska od obale do obale) može biti shvaćen kao metafora, na sličan način kao što je zelena planina metafora kod Santoke. Moja pesma tematizuje život, a Santokina budističku praksu ( Da bi se u potpunosti shvatila Santokina pesma moramo poznavati "jezik budizma" tj. poznavati budističke simbole. U budizmu planina vrlo često simboliše Budu samog odnosno večitost prosvetljenog uma. Dakle pesnik nas u svojoj pesmi obaveštava da koliko god meditirao /a Santoka je kao neki stari kineski monasi koristi hodanje kao način meditacije a ne sedenje koje obično praktikuje soto zen škola kojoj je Santoka pripadao/, koliko god daleko hodao-meditirao probijajući se kroz šipražje neznanje i poteškoće - još uvek njegova planina ostaje zelena tj. negovo prosvetljenje nedovoljno. Medjutim, čak i ako ne poznajemo budističke simbole mi intuitivno osećamo šta je Santoka želeo reči slikom o zelenoj planini). Treba reći da se Santokini haikui kod prevodioca označavaju kao ZEN HAIKU, dakle budistički haikui odnosno, srpski rečeno i pomalo uprošćeno: pesme meditacije (japanska reč zen znači meditacija). Ali već u ovoj oznaci "zen haiku" jasno je da reč "haiku" nije generično vezane na zen budizam već na nešto drugo. Šta je to nešto drugo videćemo kasnije. Da se vratim mojoj pesmi koja ima medidatitvni karakter takodje. Jasnost metafore i prizivanje budističke konotacije su razlog zašto sam ostavio pesmu sa tako velikim brojem slogova (22) jer ta pesma u stvari prestaje da bude (samo) pesma tj. njene estetske pretenzije ustupaju mesto filozofskim ili religijskim - tako kao što su radili Santoka i Hosai takodje: izražavali svoje mesto i "put" u ideologiji i praksi Budizma (Santoka možda više i "napadnije" nego Hosai). Medutim ima tu i nešto drugo a to je da bi "formatirenje" pesme u 5,7,5 promenilo njen ideološki predznak: prestala bi da bude "zen" haiku i postala bi samo haiku. Njen budistički pejzaž bi nestao a
evo i dodatnog objašnjenja: šta bi u stvari značilo zapisati doživljaj sa reke kao klasičnu japansku pesmu? U prvom redu popraviti broj slogova na 17, i drugo, esencijalno, dati vetru sezonski karater tj. učiniti da reč "vetar" postane kigo. Na primer prolećni vetar. Eve jedne klasične varijante, dakle:

Prelazim reku
probijajući se kroz
prolećni vetar.

Pored oblika i ritma pesma je zamenila potpuno svoju simboliku. Reč "vetar" u prvoj verziji
(nazovimo tu verziju "budističkom" ili samo "monoteističkom") označava, simboliše, životne teškoće koje čovek susreće u životu (dakle, dok prelazi "sa jedne obale reke na drugu" kako budisti slikovito predstavljaju život "od kolevke pa do groba"). U drugoj verziji medjutim reč "vetar" gubi značenje "životnih teškoća" i postaje simbol ponovnog radjanja života. Dogadja se znači potpuna zamena svega: ideološki background (pozadina) pesme se zameni tako što budistički (tj. monoteistički) pogled na život biva zamenjen animističkim, panteističkim, iz koga je zapravo haiku, kao pesnička forma, nastao. Na ovom mestu želim vrlo kategorično popraviti mišljenje (takodje vrlo kategoričko) koje je više puta izneo Devide i drugi Blythe-ovi sledbenici a to je da je "haiku izraz budizma". To nije tačno u generičkom smislu. Haiku može biti izraz budizma (kao Santokini haikui koji se tako i zovu: zen tj. budistički haikui) i hrišćanstva i islama konačno, ali je nastao iz paganskog, panteističkog osećanja sveta i baš to osećanje sveta da sve stvari, žive i nežive, imaju dušu je u osnovi haikua. Na Balkanu je panteizam (paganizam) još uvek vrlo živ i to je jedan od razloga zbog kojeg mi možemo uspešno da pišemo haikue koji su vrlo slični japanskim. Većina zapadnjaka na takav način to ne može (zapadnjački haiku je po svom kvalitetu po pravilu monoteistički tj. ideološki) i ako se pokušam prisetiti nalazim tek nekolicinu (Higginson, Kirkup) koji izlaze iz monoteističkog pesničkog kruga-obojica su bili veliki poznavaoci japanske kulture - dok balkanski pesnici pišu "japanske" (paganske) haikue izvirući iz vlastite kulture. Moja zbirka Kraj nadgrobnika/At the tombstone je živi dokaz mojeg vlastitog paganizma tj. sposobnosti da "govorim sa kamenom" ili u travki vidim majčinsku brigu. Medjutim, gornji doživljaj nema taj kvalitet, on govori nešto sasvim drugo, izvire iz drugih delova bića, verovatno plićih i već uhvaćenih, kodifikovanih, u monoteističke stereotipe, metafore i predstave o svetu. Racionalnom čoveku Zapada je monoteizam (kroz hrišćanstvo) bliži nego paganizam jer zapadnjaci polako ali sigurno gube sposobnost komuniciranja sa kamenjem i travkama a umesto toga njihovu/našu svest pokrivaju slojevi ideologije (hrišćanstva, budizma ili islama svejedno). Razlika izmedju budističke i hrišćanske simbolike je samo u tome da su budisti svoju ideologiju izražavali koristeći simbole uzete iz prirode a hrišćani iz mita o Hristu, dakle iz jednog dela istorije koji su prepoznali kao početak svoje kulture. Medjutim, značenja su skoro ista. Na primer, ako bi želeo da u gornjoj pesmi budističke simbole zamenim hrišćanskim, onda bi slika "prelaska sa jedne obale na drugu" postala moj "put na Golgotu" a vetar ( teškoća na tom putu) postao bi "moj krst" ( u stilu izraza "svako nosi svoj krst").
Da zaključim: pitanje forme nije banalno pitanje, ono vuče za sobom duboke posledice i pre svega označava pogled na život. Pisati haiku u 17 slogova i koristiti kigo znači na neki vrlo posredan način "propagirati" paganizam i odricati se monoteističkih ideoloških predstava. S obzirom da gornja pesma koristi budističke metafore to je bio razlog da je nisam želeo oblikovatu u 17 slogova -- potpuno bi izmenila svoj smisao i izneverila uzrok svog nastaka. Budistički pogled na svet koji se u trenutku kod mene javio morao bi da zamenim panteističkim, dakle da "lažiram" izvorni trenutak. A sve ovo je bilo potrebno napisati da bi se stvar razjasnila: putovanje kroz kulture nije lak posao a to je jedna od suština haiku pesništva - kako na Zapadu tako i na Istoku.
Za kraj ovog pesničko-kulturološkog razmatranja želim da isti osećaj izrazim u haiku formi ali koristeći hrišćansku simboliku. Dakle. pesma je počela kao zen budistička, pretvorio sam je zatim u pagansku, animističku, izvorno japansku formu a za kraj hoću taj isti doživljaj ispričati i kao da sam goreći hrišćanin, evo jedne hrišćanske verzije:

Golgotu predjoh
od obale do obale: krst
moj ovaj vetar.

Pesma je vrlo jaka, zato što je iza nje jak doživljaj, verovatno nama puno bliža od budustičke verzije ali to nije toliko bitno: očito je da su hrišćanska i budistička verzija bliže jedna drugoj po značenju (obe su izraz monoteizma) nego paganska, panteistička, koja relativizira životne teškoće jer u prirodi se stvari stalno ponovo radjaju, život se ciklično obnavlja i značenje života nije apsolutno kao u monoteizmima. U njoj je mnogo više "lakoće". Dakle: haiku, zen haiku i hrišćanski haiku. I tu sad možemo videti odakle Ban'yi Natsishiju ideja o "svetskom haiku". Prosto, haiku se danas piše u tako mnogo kultura, da je vrlo teško a možda i nemoguće razmatrati ga u okviru samo jednog kulturnog konteksta, jedne vere, jedne ideologije i usko definisane simbolike. Pogledajmo odmah ključne reči koje u svim ovim pesmama služe asocijativnoj nadgradnji direktnog izraza tj. one reči koje, da upotrebim matemičku frazu, linearne izraze pretvaraju u eksponencijalne; reči koje izkaz dižu na kvadrat, kub... U prvonapisanoj "budističkoj" pesmi je prisutna cela budistička alegorija o životu kao putovanju izmedju dve obale. Medjutim obala ovde nije ključna reč već vetar u značenju teškoća koje kroz život srećemo. U drugonapisanoj "paganskoj" pesmi reč vetar prestaje da bude univerzalni simbol teškoća i zahvaljujući atributu prolećni vetar koji ga lokalizuje postaje kigo tj. lokalni simbol ponovnog radjanja. U toj pesmi je dakle ključna reč pretvorena u kigo, univerzalni simbol pretvoren u lokalni. U trećenapisanoj "hrišćanskoj" pesmi je takodje prisutna alegorija, ovaj put hrišćanska, o Golgoti, je ključna reč krst u značenju, istom kao i vetar, sudbinskih teškoća.

Wednesday, July 8, 2009

SLAVUJ

Poshtovani gospodine Anakiev,
evo za Vas pisma od mornara sa dalekog Pacifika. U jednom od mailova razmenjenih sa gospodjom Sashom Vazhic, inace meni dragom osobom, naveo sam odushevljenje vashim Kamesan haiku blogom, tako da mi je ustvari ona dala Vashu adresu i predlozhila da vam to i sam kazhem. Kao jednom haidjinu pochetniku Kamesan blog mi dodje maltene kao bukvar. Neke stvari koje sam tek naslucivao, u njemu ste tako lepo objasnili i zato sam vam duboko zahvalan.
Postoji josh jedan razlog koji me naveo na pisanje ovog maila, a to je moj predlog "slavuja" za jedinicu vasheg haiku kalendara. Evo kako sam doshao na tu ideju. Pochetna pesma, nastala iz objektivne skice na jednom kampovanju, glasila je:

tama noci;
cvrkut cvrchaka nadglasao
tishinu neba

Kao shto vidite postojao je problem forme, a i prvi stih mi se nikako nije dopadao. Nakon meseci traganja za pravim izrazom, cvrchak je evoluirao u slavuja, a ja dobio haiku:

tishina neba;
na tren je nadglasao
cvrkut slavuja

Sada se postavlja pitanje zashto bash slavuj? Pa vidite kako kod nas u Crnoj Gori "josh ne svice rujna zora bez da je poj slavuja najavi":), pri njegovom pomenu meni se javlja asocijacija na noc, shto mi je opet automatski omogucilo da se otarasim nezeljenog prvog stiha. To mogu podkrepiti i chinjenicom da engleski naziv slavuja nightingale (Old English nihtegale,"nightsinger") u prevodu znachi nocni pevach. Kako je slavuj ptica selica, a cvrkut muzhjaka po kojem je inache poznat najraskoshniji u sezoni parenja koja traje od Aprila do Juna, predlazhem da se slavuj postavi kao kigo za prolece. Tako na kraju imamo: prolecnu noc u kojoj slavuj nebili privukao svoju zhivotnu ljubav ( slavuj je inache monogaman ) stvara tu raskoshnu melodiju koja je, pa makar i na tren, zasenila tishinu chitavog kosmosa. Nismo li i mi spremni da za ljubav napravimo slichne stvari.
Toliko od mene. Primite puno pozdrava!
U potpisu: Damir Damir
( Janjalija Damir, rodjen u Kotoru, Montenegro, 06.11.1977,
oficir trgovachke mornarice i haidjin u pokushaju )

P.S. Mozhda ce vam biti interesantna i informacija da slavuj ima svog dalekog rodjaka: Japanese nightingale or red-billed leiothrix, malu Azijsku pticu koja se obichno drzhi u krletkama.

Monday, April 27, 2009

MONSTRUM I JA (1)
























Kraj Bledskog jezera
sa monstrumom sedim
- govorimo o vremenu

Dimitar Anakiev



Današnji haiku mi nije donelo udubljivanje u znakove godišnjeg doba već neobična situacija. Zato je i pesma neobična. Međutim, čudovište se ubrzo pojavilo ponovo:


Jedem tetovac,
kad monstrum progovori:
"Tako ti je to"

Dimitar Anakiev

Sunday, April 26, 2009

RADIONICA (4) - Prevodi: PIJANI LEPTIR



Dve bitne stvari opterećuju prevode japanskog haikua na nejapanski jezik:
jedno su velike kulturne razlike zbog kojih prečesto eksperti za japansku kulturu dobijaju odlučujuću ulogu u prevođenju - tako naučnici uzimaju poeziju u svoje ruke - i zbog toga poezija trpi a polje japanskog haikua se mistifikuje i drugo, premalo velikih pesnika se je na Zapadu upreglo u haiku, a još manji broj njih prevodi. Koliko znam danas van Japana postoje samo dva pesnika od formata posvećena haikuu. Jedan od njih je britanski pesnik Džejms Kerkap ( James Kirkup ) koji je dugi niz godina živeo u Japanu pa tako poznaje i kulturu, i drugi je japanski pesnik Ban'ya Natsuishi koga ubrajam u Zapad zato što je kod nas u "dobrovoljnom izgnastvu" iz vlastite kulture - tvorac koncepta "Svetskog haikua". Međutim, Ban'ya nije prevodilac pa je stoga Kerkap jedini pesnik među prevodiocima na Zapadu sposoban dostojnik prepeva, razumevanja i poetske igre. Ovde ga navodim jer me jedan njegov prepev Bašoovog haikua veoma inspirisao da i sam pođem njegovim putem. Reč je o poznatom Bašoovom haiku o leptiru:

Hej, leptiriću!
Probudi se, probudi-
budimo drugovi.
Bašo
( prevod: Vladimir Devide )

U svojoj legendarnoj knjizi Stvarno stanje uma ( A Certain State of Mind, University of Salzburg, 1995 ), pravoj riznici poetske misli, Kerkap prvo daje svoj engleski prevod ove pesme u striktnih 5,7,5 ( kod Kerkapa naravno ne može niti drugačije ):

Wake up, wake up and
you shall be my friend today-
sleeping butterfly.


A zatim Kerkap daje i drugu verziju jer je poznato da je Bašo voleo da popije koju više i prevodioc je zamislio da je Bašou trebao drug za piće, te zato budi leptira. Ta druga verzija glasi:

Wake up, wake up and
you shell drink with me today-
sleeping butterfly.

Sloboda i igrivost ovog prevoda su me inspirisali da napišem srpsku i slovenačku verziju ove pesme o leptiru koga Bašo budi da bi mu bio drug u piću. U mojoj verziji je leptir već pijanica, i on je taj koji svojom igrom "mami" pesnika ka piću. U stvari te dve pesme su potpuno moje napisane po motivu Bašoo-Kerkap. S obzirom na igrivi stil odlučio sam se za rimovane stihove u 5,7,5 formi da bi time dočarao kafansko-folklorni ambijent koji ova verzija može probuditi. Pesme na oba jezika su ispale odlično i vrlo su zanimljive i raznolike:

Po motivu M.Bašoa i Dž. Kerkapa

Hej, leptiriću !
I ja sam sklon ka piću
-dobar drug biću.

Metulj igrivi,
pridi k duši živi
-spijva dve pivi!

Dimitar Anakiev

( Bukvalni prevod sa slovenačkog: Igrivi leptiru / dodji kod žive duše / popijmo dva piva! ). Iza ovih pesama krije se moć forme koja oslobadja pesnika da se igra !!! Paradoksalno: u tzv. slobodnoj formi mogućnosti za takvu pesničku igru ne postoje ! Ovaj moj slovenački haiku objavljen je u nekoliko publikacija, a srpska verzija se objavljuje mislim premijerno.


Saturday, April 25, 2009

SAIĐIKI (3) - Cvrčak





















Tamo do Nare
hladna reka odnosi
cvrčanje cvrčka

Jamagući Seiši

( Prevod: Dimitar Anakiev )

Cvrčak, koga srećemo isključivo u akustičnoj slici preko cvrčanja, je čest motiv klasičnog haiku ( sećamo se Bašoove pesme o cvrčanju koje ponire u stene ) a ovde vidimo pesmu koju je 1964. napisao moderni klasik Seiši. I kod njega se, kao i kod Bašoa pokazuje fascinacija ne samim cvrčanjem već nestankom cvrčkovog zvuka ( kod Bašoa cvrčanje ponire u stene a ovde ga odnosi reka ). Šta je tema ovih pesama ? Da li samo prolaznost ovog sveta ili i to kuda odlazimo kad nestanemo ? Možda se pretvorimo u hridi a moguće je i da odlazimo sve do Nare. Ovo drugo bi za mene bilo bolje rešenje.


Cvrčak je kigo za leto/životinje.

SVETSKI HAIKU - Branislav R. Đorđević

Na slici: Branislav R. Đorđević




Većina nas, haikusta sa Zapada, ulazi u haiku iz svojevrstne japanofilske strasti, iz ljubavi prema spiritualnoj kulturi Japana ( i Kine, iz koje je proizašla ) koja nama zapadnjacima otvora potpuno nove dimenzije kulture i života, kroz mnoge tradicionalne umetnosti među kojima je i haiku. Međutim, o tome sam u ovom blogu već pisao, postoje mišljenja da je osnova haikua univerzalna i da je potpuno moguća pojava pesnika koji izražavaju sebe kroz kratku formu a da pritom nisu dublje vezeni za japanski haiku. Japanski pesnik Ban'ya Natsuihi ima za takav haiku posebno ime Svetski haiku smatrajući ga novim žanrom koji delimično nastaje pod uticajem japanskog haikua a delimično autohtono. Taj svetski haiku nije različica po svetu raširenog plagiranja japanskog haikua na američki način, iako može i takve haikue sadržati, već je potpuno nezavisan žanr za koga Ban'ya Natsushi smatra da je haiku budućnosti. U ovom blogu sam takođe objavljivao svoje haikue iz ciklusa Gulag Slovenija koji nisu povezani sa japanskom kulturom, a takođe i haiku švedskog diplomate Daga Hamarskjelda, kao i nekoliko haikua Ban'ye Natsuishia iz serije Leteći Papa. Pre par dana dobio sam međutim rukopis trideset kratkih pesama koji verovatno potvrđuju potrebu po konceptu Svetskog haikua. Rukopis mi je poslao Branislav R. Đorđević, rođen 1955 u Beogradu, fizičar koji živi u Virdžiniji. Pesme ovog talentovanog pesnika pune su poetskih ideja i iskrenosti koja pleni. Bez sumlje je reč o dobroj i autohtonoj haiku poeziji - još jedan primer žanra Svetskog haikua:


1

Сретосмо се случајно.
Као и некада -
ветар у крошњама.

2

После толико година
заспах као клада.
Јутро на њеним трепавицама.

3

Нечујан лахор у ноћи.
Изађох у врт
да шетам сам.

4

Јаче него у врту
мирише рузмарин
- на гробљу.

5

'' То је од сунца '' -
рече она са осмехом,
и порумене још више.

6

Мистиком одустајања
крв моја тешко
повредила снег.

7

Прокључала вода
за чај.
Касна зимска ноћ.
8

Трчим на ветру.
Страшно! – Године
Постају све краће.

9

Нема повратка.
Пролећна киша
однела траг.

10

На растанку
рекла је – ''Здраво''.
- О, како лако!

11

Проведох живот
чекајући њену љубав.
Како је био кратак!

12

''Помириши!'' – рече.
Да ли додирнух
уснама њен бели врат.

13

Скида се гола
да спава
у загрљају месечине.

14

Врела ноћ пуна снова...
Куда те односе
кристализације јутра?


15

Кад се усправих
знојем оросих мрак.
Страшан сан.

16

У ружичастом небу
прозорског окна
она нестаје са свитањем.

17

Оштрица месечине
расекла облаке
и моје око.


18

Јесење вече.
Прелиставам писма
која никад нећу послати.


19

Након пијанке
повраћам у траву.
Дрхтање ..., зрикавци ... .


20

Треперава светла града.
Опет сам изгубио аутобус.
Мост пређох последњи пут.



21

Ишчекивање

Закрвављених очију пушим.
Нервом ослушкујем мрак.
Ноћ тако споро пролази.

22

Тишина

Смирио се сан.
Мразна јутра.
Ни сат се више не чује.

23

Буђење

Опет ми њено лице
надом озарило ноћ.
Мрачно, мрзовољно јутро...

24

Перспективе

Све хладнији, све тиши,
тонем према децембру,
кроз окаснела јутра.

25

Час туге

Усамљена жена
Сећа се умрлог пријатеља.
Сумрак се спушта на море.


26

Неке давне зиме ...

Гле! Забелео снег!
Мајка је већ устала.
Врапци у прозору.

27

Повратак са распуста

Кућа зарасла у коров.
У жутом светлу, на мушеми,
мирују руке моје баке.

28

Страх

Сумрачно јесење двориште.
Ветар звижди у димњаку.
Неко је пред вратима...

29

Повратак

Ветар са мора у сумрак.
Уморих се од трагања.
Очајна самоћа надире са звезда...

30

Месечев лет по небу.
Подигао се ноћни ветар
у високим крошњама.


(Бранислав Р. Ђорђевић)

U jednom od pesnikovih pisama koje mi je poslao stoji sledeće: ... Ja sam te pesme uz muku napisao. Potrajalo bi i po par meseci dok ne bih bio zadovoljan sa zvukom i sadrzajem pesme. Nisam odavno napisao nista novo, iako stalno mislim o tome. Za to treba mnogo energije i vremena. Ali na kraju, kad sam posle vise godina procitao te pesme, zavoleo sam ih kao da su necije tudje, i mada mi je stalo da se i drugima dopadnu, ne uzbudjuje me mnogo kad se desi i suprotno - posto ih ja sam volim... Šta drugo dodati ovim rečima koje odaju ljubav i manir pravog pesnika koji ne može drugačije da se odnosi prema svom radu nego takao kao što opisije. Branislav R. Đorđević može biti primer haiđinima koji olako prilaze svojim haikuima.
Kamesan Haiku Blog je zato počašćen što može prvi predstaviti nadarenog i posvećenog autora. Nadam se da će Branislav prevesti svoje pesme na engleski i poslati ih Ban'yi. A trebalo bi razmisliti i o štampanoj zbirci.

NULA DIES SINE HAIKU (2) - Paša








Danas, gledam od ranog jutra kako seljaci iz okoline teraju stoku na pašu.
Neko konje, neko krave, ko šta ima.
Procenili su da je vreme da se stoka istera iz štala: otoplilo se, trava je ozelenela i narasla.
I baš u mojoj blizini stacionirane su dve krave sa telićima koji besne od sreće neznajući odkud ih je spopala najednom takva širina i sloboda:đjilitaju se zadnjim nogama u vazduh... Zapisao sam sledeći haiku:


Prvi dan paše.
Dve krave i telići
pušteni u svet.
Dimitar Anakiev

Pastoralni haiku u bukvalnom značenju ( takođe: eng. pasture - paša, pašnjak ). Izražava običnu životu sreću životom, novim ciklusom života. Kigo je prvi dan paše - proleće.


Friday, April 24, 2009

RADIONICA (3) - Aplikacija poetskih ideja


Poetske misli i poetske ideje u vezi sa prirodom su sadržina japanskog haikua. Te poetske misli nemoraju biti izvorno naše, možemo ih pozajmiti, slučajno čuti ili pročitati pa nas obuzmeju do mere da ih pozajmimo kao vlastite.
Svi znamo da su deca jedan od nepresušnih izvora poetskih ideja i misli. A takodje i pesnici, medjutim poetske ideje se susreću svuda.
Ja sam na primer dugo vremena bio obuzet poetskom mišlju Hoshinage Fumia da more nije plavo. U jednom intervjuju on kaže da njegove pesme ne može da razume neko ko misli da je more plavo i da je jedna od najvećih spoznaja njegovog života da stvari nisu takve kakvim ih vidimo. Drugim rečima, njegov moto je: ne veruj svojim očima. To je otprilike suprotno onome kako mi mislimo da se piše haiku: nešto vidiš, pa zapišeš. Takav, površan, haiku, kao umetnost viđenog se piše na Zapadu. U našem postupku nedostaje meditacija, udubljivanje u viđeno i traganje za onim što se iza viđenog krije. Zato je visok haiku moguće učiti samo od majstora jer nam otkrivaju tajne poezije. Poezija je svet tajni, a ne svet isprazne pojavnosti. Hošinagin moto dobro korespondira sa Heraklitovim aforizmom: prava istina voli da se krije. Međutim, ova apstraktna tvrdnja, koja deluje poznato, i čak i razumljivo, dobije sasvim drugačije značenje kad se konkretizuje i kad neko kaže: more nije plavo. Dakle, more nije plavo je već konkretna poetska ideja koja deluje ubitačno kad vam se pred očima prikaže široka morska plavet. Pitate se kako more nije plavo kad je plavo ? I tek onda negde u podsvesti počinjete polako da osećate snagu poetskih misli koje se odupiru racionalnom umu. Postajete svesni snage poezije.
Gledajući jedno jutro patke kako pasu, Alma, moja kćerka, izrekla je takođe poetsku misao: ove patke se gegaju kao neki brodovi kroz more trave. Setio sam se Hoshinaginog da more nije plavo i zapisao sledeći haiku kao kombinaciju te dve poetske misli:

U zelenom su
moru kao brodovi:
patke u travi.
Dimitar Anakiev

To je dakle umetnost komponavanja haikua, jer za haiku se ne kaže da se piše već da se komponuje. Kigo je zelena trava - označava proleće.


Wednesday, April 22, 2009

RADIONICA (2) - Prevodi


Na slici: Kato Šuson ( 1905-1993 )



Kada govorimo o haiku radionicama onda treba istaći da je jedan od najboljih vidova radioničkog rada: prevođenje. Mislim na prevođenje koje proizilazi iz prakse TRI JEZIKA ( jezik iz koga se prevodi, jezik u koga se prevodi i jezik forme ). Poštovanje jezika forme je ključno. U haiku jezik forme znači na prvom mestu ritam od 5,7,5 slogova, zatim sezonsku reč ( kigo ) i cezuru ( kire ) - upravo tim redosledom. Nepoštovanje forme vodi do devastacije izraza i, posledično, često i do gubitka smisla - teme pesme. Uz to gube se principi umetnosti koju haiku izrgrađuje vekovima i haiku se iz prvorazredne kulture pretvara u kulturni ispljuvak. I na kraju, izgubivši svoj umetnički jezik i kulturni položaj haiku gubi i svoju dušu, ono zbog čega je postao omiljen. Zato je prakticiranje umetnosti pisanja haikua svakodnevna obaveza, potrebna je utreniranost pesnika u baratanju frazama i rečima, u vladanju formom, kao i u svakoj drugoj umetnosti. I tu je prevodjenje u srpskih 5,7,5 važna radionička praksa. Evo jednog haikua Katoa Šusoona, izuzetnog pesnika poznatog po svom humanizmu:

I kill an ant
and realize my three children
have been watching


Engleska verzija je dosta dobra, napisana u 17 slogova ( ako računamo jedan dugi engleski slog u "realize" za 2 sloga, dakle ritam je: 4,9,4. (makar da i tumačenje 4,8,4 je zadovoljavajuće ). Međutim, naš zadatak nije da se bavimo engleskim prevodom, već da na osnovu doživljaja koji nam prenosi rekreimo pesmu u naših 17 slogova - znamo da je japanski original 5,7,5, kigo nam je poznat: mrav, a pitamo se šta je tema pesma. Tema je zločin ubistva mrava, bar takvu scenu, pred svedocima-dečijim očima, nam pesnik nudi.
Koliko je meni uspelo da pronađem, za srpskih 17 slogova potreban je aorist, možda ovako:

Mrava ubih
shvativši: troje dece
moje gledaše
Kato Šuson

( Prevod: Dimitar Anakiev )

Usuđujem se da potpišem prevod iako neke igre još može biti: drugi stih završavam sa inverzijom "troje dece / moje" a moguće je napraviti i prelom: "troje moje / dece ". Međutim želeo sam jasan kraj drugog stiha, jer "troje moje" ostavlja na kraju stiha čitaoca u nedoumici. Nisam želeo niti malo nedoumice na kraju stiha kod čitaoca. Ne znamo gde se cezura nalazi u originalu, u engleskom prevodu je nema a u mom prevodu je u sredini drugog stiha (:). Ostaje dilema isto zadnji glagol: gledati ili videti. Za sada ostavljam ovako pa će nadam se vreme pokazati pravu opciju, ako se ne pojavi još neka. Ali sa prevodom sam već sada zadovoljan. Forma je kristalno čvrsta, reči utegnute, u međusobnoj napetosti, već u samoj formi je mnogo energije i drame. I naravno: smisao potpuno očuvan i jasan, sa svim elementima.

Izuzetno dramatičan haiku, koji govori dosta o tome šta priroda znači japanskom duhu.


















Grob Katoa Šusona na kome je umesto epitafa samo zapis njegovog haikua.

RADIONICA (1) - Poetska misao


Kažu da je Kato Šuson (1905-1993), jedan od četvorice japanskih modernih klasika, umro dok je brojao slogove na prste jedne ruke. Kažu takođe da je nezaboravan prizor videti Japance kako na prste broje slogove haikua.
Ja taj prizor nisam video ( niko predamnom nije pisao haiku u Japanu ) ali sam svedok mnogih sličnih iskustava koji potvrđuju značaj 5,7,5 forme za japanskog pesnika. A poznajem fenomen brojanja slogova i iz svoje prakse. Nebrojeno puta mi se je desilo da parkiram auto i na nepropisnom mestu da bih uspeo da prebrojim slogove pre no što mi pobegne iznenadna poetska misao. I upravo imati POETSKU MISAO je nešto zabranjeno u današnjem međunarodnom haiku tj. haiku na engleskom jeziku. Tamo se zabranjuju svi elementi poetske misli: metafore, personifikacije i sl. a umesto poetskih misli uvodi se mehaničko slaganje slika tzv. jukstapozicija, koja od pesme pravi hladan objekat tj. sliku. Međutim, može li postojati pesništvo bez poetskih misli, onih misli koje izviru iz poetskih osećanja ? Pitanje je naravno retoričko jer pesnik je osoba koja život oplemenjuje svojim poetskim mislima. I zato nam je forma 5,7,5 neophodna jer kanališe svojim umetničkim sredstvima i daje prirodni ritam poetskim mislima. Drugim rečima postavlja se pitanje ulaska u pesmu: da li pesnik ulazi u svoj poetski izraz putem misli i ritma ili pasivnim slaganjem slika. Bez obzira na slikovitost haikua kao poetske forme za japanskog pesnika je jedini mogući ulaz u haiku putem ritma.
Baš kao što je i u tradiciji srpskog pesništva i praksi srpskog pesnika. Poetsku misao ritam izbacuje na papir.
Ritam je najprimitivnija i najednostavnija poluga pesništva, puls - ritam je u osnovi života i prirode ( ritam dana i noći, godišnjih doba ). Ritam je život i baš princip života se ukida imažizmom. Umesto pesnika uronjenog u ritam života iz kojeg pesnik živi i piše, imažizam uvodi poziciju pesnika voajera - objektivnog posmatrača. Takav neživotan položaj pesnika je stran haikuu. U imažizimu je odnos pesnik-pesma odnos subjekta i objekta, a u haiku su pesnik i pesma jedno te isto, znači odnos je: subjekat-subjekat. Sem toga, ritam kao ulazna vrata u pesmu, predstavlja najednostavniji princip pisanja haikua jer svako, pa i dete, ume da na prste izbroji do pet. Oduzimanje principa ritma za stvaranje pesme od jednostavne pesmičice ( hai-ku, znači "šaljiva pesma" a možda bi mi rekli "kao od šale" pesma ) stvara se kompleksna i komplikovana teorija za pisanje haikua koju mogu pisati samo teški eksperti za imažizam koga je utemeljio Ezra Paund, inače lični prijatelj i pobornik Musolinija. Drugim rečima, pesma se uklanja iz naroda, postaje nedostupna onima koji umeju samo na prste da broje, i premešta se u elitu odabranih a sama pesma postaje objekat tj. roba ( koju ocenjuju ne po poetičnosti već po "kvalitetu" ).
Zato većina današnjih anglosaksonskis haikua liči na slike mrtve prirode ( mrtva priroda je izum Zapada, to Istok ne poznaje ) jer je iz njih drakula kapitalizma i materijalizma isisao svu krv, sav život: poetsku misao i ritam.
Srećom, kod nas nije tako: haiku je još uvek široko prisutan u narodu, narod, brojeći na prste, piše haikue svojim poetskim mislima i ritmom - baš kao i u Japanu.
I sad kako izgleda radionica 5,7,5 forme ? U poređenju sa imažističkom radionicom vrlo prsto: potrebno je imati poetsku misao koju je rodio trenutak, svest o tome šta želite reći i brojati na prste par puta dok se ne pronađe pravi oblik. Evo primera mog današnjeg haikua iz prethodnog posta:

Lepota me
zašamuti-sunce se
kupa u reci.


Poetska misao koja se stvorila dok sam vozio sporednim putem od Ljubljane prema Radovljici rodila se iz fascinacije sunčevim bljeskom u valovitoj reci koji me je susreo na jednoj krivini.
Poetska misao je bila: sunce se kupa u reci. Zaustavio sam na prvom prigodnom mestu auto i zapisao ovu poetsku misao u blok, da mi ne pobegne. Ova misao je poetska zbog metafore tj. poetske figure personifikacije: sunce se kao čovek ( devojka ? ) kupa u reci. U toj figuri je magični spoj pesnika i prirode.
Nastavio sam vožnju brojeći na pamet slogove. Ponovo sam stao, prebrojao na prstima prvu verziju izraza i zapisao je:

Dok ja vozim
po brdima-sunce se
kupa u reci.

Razmišljao sam o zapisanoj verziji tokom dalje vožnje i brzo zaključio da je to stranputica. Stranputica zato što sam sa strane, kao puki gledaoc, zapisao spoljašnje činjenice, fakte a fakti su irelevantni za poetsku istinu. Vrlo nepoetičan zapis. Medjutim, ta verzija nije bila potpuno nekorisna jer sam pomoću nje došao do strukture. Shvatio sam da je drugi deo pesme tačan, imao sam znači pesmu u sledećem obiku:

XXXXX
XXXX - sunce se
kupa u reci.

Imao sam dakle svoju poetsku misao i definisanu strukturu pesme tj. našao sam mesto za poetsku misao u pesmi. Trebao mi je prvi deo pesme. Da bi ga našao morao sam promeniti mesto objektivnog posmatrača za mesto subjekta događaja tj. dočepati se unutrašnje pozicije gledanja. Da bih došao do nje pitao sam se šta u stvari želim reći ? Šta je tema ove pesme ?
I odgovorio: želim preneti svoju fascinaciju lepotom sunčevog sjaja u reci. Setio sam se da me sjaj za trenutak zaslepio i zaključio da mi to "zaslepljenje" treba za prvi deo pesme. Opet sam stao i prebrojao na prstima par mogućnosti dok se nije pojavilo "zašamuti". I to je bilo sve.
Zapisavši pesmu u konačnom obliku primetio sam da u sebi ima nekakvog neizrečenog erotizma. To je bila prava tema ove pesme, moj motiv da je zapišem. Otkrio sam u sebi erotsku fascnaciju prirodom preko sjaja u reci. Naravno, već pri zapisu prve misli video sam da je u njoj kigo kupanje - letnja tema.


NULA DIES SINE HAIKU - HAIKU OD 22.04.2009


Život im prođe
i sad sa vetrom plešu
latice trešnje.

Dimitar Anakiev



Ovaj haiku doživeo sam dok sam stajao na semaforu u Ljubljani. Ispod drveta japanske trešnje vetar je kovitlao opale latice. Iz njega provejava metafizička misao da se život ne završava smrću. Kigo je vrlo poznat i omiljen u Japanu: sakura, latice trešnje, simbol prolaznosti života - prolećna tema.






Lepota me
zašamuti - sunce se
kupa u reci.

Dimitar Anakiev







Istog dana, vozeći uz Savu ka Radovljici. Zahvaljujući personifikaciji u tom haikuu ima neizrečenog a prisutnog erotizma: kao gledanje lepe devojke koja se kupa u reci. Kigo je kupanje - letnja tema.

Džejms Kerkap ( James Kirkup ), koji je pretprošle godine prevalio devedesetu i još živi u punoj stvaralačkoj-pesničkoj vitalnosti, voli da citira britansku poslovicu An apple a day keeps the doctor away ali u svojoj japanskoj, haiku verziji: A haiku a day keeps the doctor away. Ovde su danas već dva haikua, ali dobro je praktikovati ovaj savet za dugovečan život: svaki dan po jedan haiku ili, što bi možda rekli Latini kada bi kojim slučajem bili stupili u kontakt sa japanskom kulturom: nula dies sine haiku.




Tuesday, April 21, 2009

HAIKU OD 21.04.2009









Događaj dana:
kišonosni oblaci
prelaze planine

Dimitar Anakiev

PS. Proverivši u rečniku književnog jezika Matice srpske na svoje iznenadjenje video sam da srpski jezik nema ni jedan sinonim za reč planina.

GULAG SLOVENIJA (3)








Ovaj post zajedno sa prethodna dva iz serije Gulag Slovenija ne spada u žanr japanskog haikua već pre u svetski haiku koga zastupa i krči mu put svuda po svetu Ban'ya Natsuishi. Objavljujem ih ovde iako je to total a ne izbor prosto da bi dobronamernog čitaoca suočio sa raznolikošću žanrova u pisanju haiku. Haiku se grana i razvija u različitim pravcima i o tome treba razmišljati.


Amnestirani zatvorenici
umiru od sreće:
gulag Slovenia
*
Da li bi neki fašista
došao da ga poljubim ?
Gulag Slovenia.
*
Samo vreme
uteklo
iz gulaga Slovenija
*
Ministar zdravlja
gulaga Slovenija
zabranjuje pušenje
*
Od fejsbuka
do Merkatora
gulag Slovenija
*
Ne pitaj me
za novac.
Gulag Slovenija
*
Nasmejani turisti
dođu i odu:
gulag Slovenia
*
Velike su to kuće-
sudovi i crkve.
Gulag Slovenia.
*
Gulag,
slatki gulag.
Gulag Slovenija.
*
Nema tog vetra
da pomakne teške oblake.
Gulag Slovenija.
*
Prolećni popust
na danak u krvi.
Gulag Slovenija
*


Dimitar Anakiev

Monday, April 20, 2009

PROČITAVANJE HAIKU NOVINA br.23 (2)


PROČITAVANJE HAIKU NOVINA br.23 (2)

Nešto o prevodima japanskih haikua. Svaka prevedena pesma sadrži u sebi dve bitne informacije: jedna je o sadržina a druga o formi. Kada čitaocu predajemo na čitanje pesmu, odgovornost je prevodioca kakvu informaciju će posredovati. U primeru naše prevodilačke prakse u Haiku novinama očito je da se premalo ili nimalo ne vodi računa o formi japanskog ( ili bilo kojeg drugog haikua ). Verujem da je ovo ozbiljan problem jer se čitaocu daje pogrešna informacija i tako ga navodimo na odredjenu praksu. Treba medjutim reći da je u japanskom haikuu gotovo nemoguće naći pesmu koja nije zapisana u 5,7,5 slogova. I ako japanskom pesniku date svoju pesmu za koju mu kažete da je haiku, on će je prevesti u 5,7,5 čak i ako dobije samo tri reči sa recimo ukupno 7 slogova. Dakle za Japance je haiku 5,7,5 i nikako drugačije. I pesme modernih haikuista ( koje predvodi Tohta Kaneko ) pisane su u 5,7,5.
Dakle, naši prevodi. S obzirom sa sam u ranijim postovima ovog bloga pesme Hošinage Fumia već objavio u 5,7,5 slogova, ovde ću se pozabaviti oblikovanjem Meiđi pesnika koje je prevodio Dragan Ristić.

kočijaš
kaže nešto konju:
hladno noću

Jel' to kočijaš
došapnu svojem konju:
hladno je noću
Meisetcu ( 1847-1926 )

Anglosaksaksonski haikuisti praktikuju pisanje stihova malim slovim da bi time istakli svoje shvatanje da haiku nije pesma, već je takoreći stvarnost sama. Medjutim haiku je pesma i nema nikakvih razloga da se ne piše gramatički tačno i u originalnoj formi ? Ko nama daje pravo da nepoštujemo japonski način pisanja ? Odakle ta bahatost, samovolja i nepoštovanje. Ako ih ne poštujemo zašto ih onda prevodimo ?

hladna zimska kiša-
niko niša ne govori
u usidrenom brodu

Ledena kiša.
U brodiću na molu
putnici ćute.
Seisei ( 1869-1937 )

Ovde treba reći dve stvari: japinske kigo fraze imaju takvo obilje nijansi da je to nemoguće doslovno prevoditi: umesto toga treba kigoe podesiti našim izrazima i formi. I drugo: Anglosaksonski haiku je poseban žanr, o tome treba uvek misliti kada se prevodi iz engleskog. Baš kao što je i „svetski haiku“ Ban'ye Natsuishia poseban žanr koji se jasno razlikuje od japanskog haikua.

vedar dan-
u duši mi i srcu
opada lišće

Razvedrilo se.
U duši mi i srcu
opada lišće.
Suiha ( 1872-1946 )

Zašto ne gramatička pravilnost i pravilan broj slogova ? Sa tako malo truda.

držeči kišobran
starac
kalemi drvo

Kalemi drvo
starac, sakrivši se
ispod kišobrana.
Šihoda ( 1873 )

Ovde je sa novim prevodom ne samo popravljena nepoetičnost prethodnog prevoda već i slika jasnija: starac se sakrio pod kišobran i kao da kriomice kalemi ( krišom od Boga ? ) to je poenta pesme koje se iz prvog prevoda ne vidi. Drugo, „držati kišobran“ ne znači baš ništa. Kišobran se može držati kao štap za podupiranje, može se držati pod miškom i još na sto dtugih načina – u toj frazi nema potrebnog značenja.

Jesenje veče -
reših
da se ne ženim

Jesenje veče.
Neću se ženiti
evo odlučih.
Tojođo ( 1878-1954 )

Popravljena ne samo poetičnost, već je i značenje pojačano. Pesnik očito donosi životnu odluku, to je njemu kosmički veliki čin, a ne neka „krišom izrečena“, mucava, misao.

Iz udaljenog seoceta
festivalska muzika -
kiša zaklanja mesec

Zvuci vašara
iz dalekog sela–mesec
sakrila kiša.
Ocuđi ( 1881-1920 )

U prvoj verziji uprkos obilja detalja smisao ostaje nejasan. Glavna pitanja koja pesnik i prepovodioc haikua mora da postavi pred sebe su: Šta je tema ove pesme ? i Drugo: šta je ovde kigo ? Bez odgovora na ta dva pitanja haiku je skoro nemoguće dobro prevesti. A onda, prvo uobličiti kigo frazom iz svog jezika. Ovde je kigo očito „festival“ znači letnji kigo. Medjutim „festival“ je OK za engleski, kod nas je to vašar. Drugo, deminutiv seoce nije u skladu sa činjenicom da se tamo održavaju festivali tj. vašari. Već samo po tome vidi se odredjeno otsustvo realizma u prevodu a zato što se prevodilac trudi ostati veran engleskim rečima koje prevodi umesto da rekreira doživljaj u sebi i pokuša da ga zamisli i dokuči. I sad šta je tema ove pesme ? Tj. šta je pesnik hteo da kaže ?
Tema je „dve daljine“. Tj. pesnik želi reći da mu je vašar predaleko da bi u njemu uživao a takođe i kiša mu uskraćuje drugo zadovoljstvo: gledanje meseca. Čuvena horizontalna crtica koja kod Amerikanaca zamenjuje celu gramatiku, ovde je gramatički našla svoje pravo mesto u sredini drugog stiha.

na večernjem nebu
poredjale se grane-
miholjsko leto

ovaj haiku ne mogu da prepevam jer ga ne razumem, ne znaš šta je tema tj- šta pesnik želeo da kaže.

cepanka za ogrev-
iver zajedno sa
zaostalim snegom

Ložim cepankom.
I zaostali se sneg
uz iver na'šo.
Šaćiku ( 1872-1913 )

Ovde samo mala promena reda u stihovima i reformulacija. „Cepanka za ogrev“ je vrlo nepoetičan kigo. Treba engleske fraze temeljito preurediti i pretvoriti u srpske.

ližem sladoled -
postavljam sebi pitanja
odgovarajući na njih

Ližem sladoled,
postavljam pitanja
i odgovaram.
Rogecu ( 1873-1928 )

Letnja tema „sladoleda“ omogućava prevod koji potencira lakoću i igrivost leta.

prodavaćica cveća
ide ulicom Širakava
ispod prve duge
Šimei ( 1850-1917 )

Upotreba vlastite imenice čini mogućnosti prevoda ograničenim i ovaj je dosta dobar.

koji će od ovih listova
prvi otpasti ?
pita vetar

Koji listovi
će sad prvo otpasti ?
Pita se vetar.
Soseki ( 1867-1916 )

Ovom prevodu je nedostajala samo volja po oblikovanju.

kad žanju
kasni pirinač
evo ti planinskog vetra

Otpoče žetva
kasnog pirinča. Dunu
planinski vetar.
Dakotsu ( 1885-1962 )

I ovde je nedostajala samo volja ( ili vreme ) za oblikovanje.

izlazi da sretne
posetioca koji stoji
kod zadnje hrizanteme

Posetiocu
kod zadnje hrizanteme
pođe u susret
Fusei ( 1884-1979)

Isto – volja ili vreme ( i vrlo malo umeća tj. osećaja ) nedostaju

proleće se bliži kraju
cvetovi otpadaju
u bašti bez trešanja

i ovaj haiku Takešija nije dovoljno jasan

Saturday, April 18, 2009

MEDITACIJE IZ SUTURENA (2)





dimitar anakiev









iznad sklupčanog psa pušim i kašljem

u noći, na brdu, šuma uličnih svetiljki

dim iz cigarete uvlači se između vodovodnih cevi

tipka "7" na kompjuteru ne radi

ruka naučena da se sama krsti

pas i ja, kišonosni oblaci

pada kiša, Triglav se zavio u oblake

u čaši sa vodom, zatvorio se rođendanski cvet

korak dalje od strehe, kisnem

toplina tuđeg ogrtača


PROČITAVANJE HAIKU NOVINA br.23


Čitanje Haiku novina br.23, koje ujedno obeležavaju petnaestogodišnjicu ovog jedinstvenog lista ( jubilej koga se moramo setiti jer prošlost i budućnost idu ruku pod ruku ) donosi izuzetno zadovoljstvo zbog velikog broja izuzetnih tekstova i haikua. Ako je jubilej prilika za sagledavanje misije Haiku novina onda je ta misija u ovom broju jasno vidljiva i to je najbolja pohvala i preporuka redakcije i časopisa: haiku je kod nas postao prava literatura, to je poezija koja nama, kao i Japancima, pruža mogoćnosti da izrazimo sebe, svoje muke, želje, preokupacije i htenja i da istovremeno uzgajamo kulturu prirode i prirodnog kroz vešto napisanu poetsku formu.
Pokušaću u ovom postu Kamesan haiku bloga da izdvojim i pokažem najbolja dostignuća, ona koja mogu odmah uću u Srpski haiku rečnik. A visokih dostignuća je zaista u izobilju. Haikue ću citariti redom koji su objavljivani u Haiku novinama.
Izbor koji sledi donosi prvo pesme koje zadovoljavaju oba visoka standarda neophodna za dobar haiku: originalnu i jasnu sadržinu ( pesnik ima šta da kaže ) a zatim i dobro napisanu formu ( pesnik ume da uobliči svoj iskaz ). Ove pesme, koje zadovoljavaju oba kriterijuma ( sadržine i forme ), mogu odmah ući u SHR. Njima sledi pomen pesama koje koje bilo donose zanimljiv sadržaj a formalno su neoblikovanje ( rad pesnika izostaje ) ili donose pravilnu formu ali se sadržajno ne ističu ( nema jasne misli, osećaja ). Ovu drugu grupu pesama navodim kao apel pesnicima da ulažu veći trud u svoje pesništvo.

1. Pesme izabrane za Srpski haiku rečnik:

Uskršnje jutro.
Na procvetalom stablu
molitva ptica.
Lenka Jakšić

Klasična forma 17 slogova, pauza ( kire ) posle prvog stiha koji je ujedno i kigo, duboka i prava religiozna osećanja odlikuju ove stihove u kojima je kigo uskršnje jutro.

Prolećni pljusak
sa školskog zida skida
Čiča Glišin osmeh.
Zoran Antonić

Usudio bih se da iz zadnje reči, uz neznatno promenjen smisao, izbacim prvo slovo "o", i tako broj slogova smanjim na idealnih 17. Broj slogova veoma utiče na sluh i strukturalnu postojanost pesme, niji puki "nečiji ćef" i o tome je dobro uvek misliti. Medjutim, prihvatimo li šaljiv karakter pesme možemo u njega ubrojiti i povećanje broja slogova u zadnjem redu. Lepa i originalna slika, dobro zapisana, koja donosi sećanje na dečije dane. Kigo je prolećni pljusak.

Uskršnja zvona
Odnesoše u oblake
Jato golubova
Svetomir Đurbabić

Klasična forma 17 slogova, kigo i duboka religioznost koja poetično uverljivo nadilazi dnevnopolitičke religiozne stereotipe svojom iskonskom prirodnošću. Kigo je uskršnja zvona.

Ledena kiša.
Na prevrnutom čamcu
Mrtva gugutka.
Gordana Petković

Ovaj haiku Gordane Petković donosi apokaliptičnu sliku smrti ( koja metaforično može biti shvaćena i kao slika društvenih prilika ) u kojoj se odlično vidi "namera reči" koja sugeriše godišnje doba tj. kigo, a to je ledena kiša. Kroz takozvanu "nameru reči" lepo se vidi pesnička funkcionalnost kigoa tj. da to nije reč koja se proizvoljno nakalemi na pesmu da bi ona "imala" kigo već to da je "namera" kiga uvek prisutna. Zadatak pesnika je ili da oseti kigo u trenutku percepcije ili da ga kasnije pronađu tokom komponovanja haikua. U oba slučaja "kigo se mora roditi u pesnikovom srcu". Njegova namera ovde je da istakne apokaliptičnost doživljaja u kojem se smrt pojavljuje u sva tri stiha: led, prevrnut čamac, mrtva gugutka. Forma je, ne treba ni reći, zapisana idealno u 17 magičnih slogova.

U razmacima
ćurliče neka ptica -
Kaplje infuzija
Rajna Begović

Rođendanski cvet.
Od uzdrhtalih reči
pade latica.
Rajna Begović

Obe pesme pesnikinje Rajne Begović odaju senzibilnog i talentovanog pesnika izoštrene percepcije i zanatliju koji sa lakoćom pronalazi prave reči u oblikovanju svog izkaza. Drugim rečima pred nama je pesnikinja zavidnog haiku majstorstva od koga se može učiti. U gornjim pesmama je sve postojano i jako: osećanja, zapažanje i izraz. Pesme dostojne visokih dometa originalne japanske poezije. U prvoj pesmi se povezuje ćurlik ptice sa kapljicama infuzije, a drugoj uzderhtale reči ( uzdrhtale zbog osećanja ) odnose latice. U prvoj je kigo ćurlik ptice u drugoj latice. Oba označavaju proleće. Treba primetiti takođe, da je pesnikinja Rajna Begović sposobna da, poput Japanaca, oseti bilo prirode u svom neposrednom životnom okruženju: na radnom mestu, u krugu porodice i da joj ne treba "bekstvo u prirodu" da bi je pronašla.

zvižduk voza -
prsti sve jače stežu
buket ruža
Jasminka Nadaškić-Đorđević

Jasminka je u svojoj dugogodišnjoj haiku praksi ostala dosledna klasičnim principima japanske haiku poezije. Iako je u gornjoj pesmi ritam nepravilan ( 15 slogova ) fraze su odnegovane i dobro nadjene, ne vidi se način uspešne popravke ritma. Haiku majstorski izražava psihološko stanje kroz stisak prstiju. Jedan mali stisak prsta koji tako mnogo kaže. Kigo je letnji: buket ruža.

Prolećno jutro.
Deda govori deci
imena ptica.
Predrag Pešić Šera

Ovaj skladno ukomponovani haiku idealne forme, u kojem je i kigo i kire i 5,7,5 forma, donosi više sadržaja nego što pokazuje pastoralno-patrijahalna slika koju pruža. Deda smatra da su imena ptica važno znanje njegovih unuka: deda, ptica i unuci postaju skladna celina u čijem centru su ptice, znači priroda. Ptice povezuju dedu i unuke. Kigo je prolećno jutro.

Mršti se oblak -
kao nekad moj deda
kad ga naljutimo
Zoran Nikolić Mali

Za razliku od kineske krake pesme ( jueju, 絕句 ), koja je svojevrsna preteča haikua, haiku se nije razvijao preko različitih folklorno-narodnih predfaza već je počeo takoreći odmah kao klasična poezija sa svojim vrhuncem Bašoom. Bašooov uzor bio je klasični kineski pesnik Tu Fu ( ili Du Fu u pinjinu ). I mi danas uzimamo klasični oblik haikua kao osnovni. Haiku je zbog kasnog početka u svojoj kulturi preskočio folklornu fazu i zato mu je folkorizam pomalo stran. Gornja pesma Zorana Nikolića Malog međutim "boluje" od izvesne folklorističke frazeologije tj. napisana je u folkornom stilu iz koga provejavu fraze našeg epskog miljea. Izraz je zato "neispeglan", pun "čvorova" ( prelazi iz stiha u stih nisu glatki već se odvijaju preko narativnih rečca nalik na epiku ) medjutim pesniku uspeva da se drži klasičnog oblika u koj smešta svoj narodni govor, zato je pokušaj stilski uspešan. Pesma je pastoralna ali njom dominira personifikacija "mršti se oblak" koja je ujedno kigo ( kišonosni oblak ).

Dečak zaspao
Na očevom ramenu.
Hvata leptire
Dragan Žigić

Dirljiva i izuzetno poetična slika starog haikuiste Dragana Žigića, koji je takođe kroz dugogodišnje pesnikovanje haikua ostao dosledano predan klasičnoj formi. Kigo je hvatanje leptirova tj leptir, prolećna tema.

Sleti muva
na rukopis i stavi
tačku gde bilo
Ljubiša Rajković Koželjac

Forma je približno tačna, a sobzirom na igrivost sadržaja može se smatrati i tačnom. Sadržaj je izuzetno poetičan: povezuje muvu ( prirodni element ) sa rukopisom ( kulturom, čovekom ) na vrlo zabavan način istovremeno iskazujući istinu: pravu prirodu muve, koja je ovde i kigo za leto.

Škocijanska jama-
svetlucave stene
u svakom pogledu
Dejan Bogojević

Lepo uhvaćen "pećinski" trenutak, koji donosi novu verziju sličnih refleksija u očima koje su bile čest motiv u jugoslovenskom haikuu. Forma je približno tačna, a kigo je jama tj. jamaranje, koje je letnja tema.

2. apel pesnicima za ulaganje većeg truda:

Kopar-
dok čitamo haiku
palme su mirne
Dejan Bogojević

Mirnoća palmi sred procesiranja druge radnje je vrlo dobro uhvaćena ali mislim da je prvi stih "Kopar" preolako izabran jer "namera" ove reči je preopšta i ničim dublje povezana sa donja dva stiha. Zašto ne "Atina" ili "Kazablanka" ili "Šangaj" ? Samo zato što je pesnik bio u Kopru ?
Ako je to funkcija ove pesme, onda je možda bolja, "istinitija verzija" napisati u prvom stihu "Dobio vizu". "Pravi" prvi stih nije nađen tako da produbljuje pesmu već ostaje na nivou skice, koja čeka doradu. Haiku, kao i svaka umetnost nije puko preslikavanje života već je "istinitiji" od života.

Aranđelovdan:
sa nedohvatne grane
svetli jabuka
Momčilo Antić

Ova pesma je formalno vrlo dobro napisana, ali sadržina nije dovoljno jasna. Pre svega, kao i u prethodnom "koparskom" haikuu, nije jasna "namera reči" - kigoa Aranđelovdan, tj. u kakvoj je vezi sa nedosegljivom jabukom ? Sv. Arhangel Mihail ima svoju mitologiju ali ja ne znam da se njegov mitos povezuje sa jabukom ? Ima li tu neke pesnički produktivne veze koju ističe pesnik ? Dakle, kao i kod "Kopra" u prethodnom haikuu, nije dovoljno da je danas fizički tačno dan Sv. Mihaila da bi postao kigo. Činjenično stanje nema nikakve veze sa poetskom istinom koja je skoro uvek ekstatična, dakle nečinjenična ili više od činjenične. Mora namera tog kigoa biti dublje povezana sa pesničkim doživljajem. Možda uz jabuku ide više mitologija Sv. Petke ? Ili mitologija 40 mučenika ili Sv. Sava ? Plašim se da mitologije jevrejskih, grčkih i rimskih svetaca nama nikad nisu srasle tako duboko u srce da bi iz njih pisali pesme, stoga verske izraze upotrebljavamo mehanički. Ili je, suprotno, pesnik možda doživljaj povezao sa postom pa hoće reći da posti na taj dan tj. da je ostao gladan. Ako je post sadržina pesme onda je pitanje da li je motiv posta dovoljan razlog za pesmu tj. ima li poetsko značenje.

miris tople kiše
meša se lagano
sa zvucima leta
Dragan Ristić

Ova i sledeće dve pesme su primeri nečega što ja zovem kosmopolitska forma tj. haikua prevedenih dvosmerno iz engleskog. U kosmopolitskoj formi naši haikui ulaze u kulturne razmene i bila je vrlo popularna u doba haiku pokreta ( Izuzetak je moja knjiga Kraj Nadgrobnika / At the tomstone, u kojoj sam od prevodioca Džima Kejšna tražio da sledi praksu literarnih prevoda tj. poštuje formu originala u prevodu i zato su sve pesme iz srpskih 5,7,5 prevedene u engleskih 5,7,5. ) Kosmopolitski haiku je zbog prevodilačke prakse u engleskom amorfnog oblika tj. bezobličan. Gornji haiku ima dva istosmerna kigoa: topla kiša i zvuci leta. Što znači da pesnik ima dosta slobode i prostora u oblikovanju lokalne verzije. U prvom redu treba rešiti koji od dva kigoa je glavni i osamostaliti ga putem pauze u samostalnu frazu...(*PS.)

Julska žega.
U liftu
leptir...
Rajna Begović

Suprotno gornjem haikuu, ovde je doživljaj zapisan sa par reči i ne znam da li ga je moguće bez promene smisla proširiti. Pesma ima isto dva istosmerna kigoa: julska žega i leptir. Najverovatnije je ovaj haiku primer retke identičnosti kosmopolitske i lokalne forme.

Ljubljenje-
miris snega
u njegovoj bradi
Verica Živković

Ovaj haiku je izuzetan i zbog kod nas retke teme seksualnosti i uveren sam da se gornja kosmopolitska forma može lako prevesti u klasičnu lokalnu formu. Prilažem jedan moj skromni pokušaj:

Dok se ljubimo
zamirisima mi na sneg
njegova brada.

U zaključku samo jedna rečenica: Haiku novine br.23 su prava riznica dobrih haikua, od kojih neki nisu pomenuti ovim pregledom.

PS. Dajem ovde i jednu lokalnu verziju pesme Dragana Ristića, možda ta pesma na srpskom treba biti napisana ovako:

Zvukovi leta
lagano se mešaju
sa mirisom kiše

Tu je jedan slog više ali forma je klasična i glavna vrednost pesme: sinestezija, istaknuta do maksimuma; nepotrebni atribut "topla" je otpao ( ako je leto, zašto treba atributirati kišu kao "toplu", to je nepotrebno, jer se podrazumeva da je letnja kiša topla ). Uopšte uzev klasična forma je nepropustivi filter za suvišne reči.
Sinteztija ( mešanje različitih čulnih percepcija ) je glavna vrednost u poznatoj Bašoovoj pesmi:

More u sumrak -
blijedo-bijeli glasovi
divljih pataka

(Prevod: Vladimir Devide)


Tuesday, April 14, 2009

SAIĐIKI(2): Okean i more

Naslici: Ligia Exotica ( morska vaška )

U našim krajevima je okean sa svojim, za nas, egzotičnim životom velika nepoznanica. U Japanu, iz kojeg potiče haiku, okean je odrednica i osnovni elemenat ekosistema. Već zbog Japana bilo bi normalno u haiku kalendaru razmatrati teme vezane i za okean. Uostalom živimo u globalnom svetu i možda će u budućnosti sve veći broj naših ljudi biti upućen na razne okeane ovog sveta. Sledeće dve pesme ilustruju dve takve teme:


U Japanskom moru
morske vaške žive
u dubokoj sumlji.
Jamagući Seiši

(prevod: Dimitar Anakiev )

Funamushi - Ligia Exotica, "Morska vaška", "Morska bubašvaba" je mala životinjica koja živi na stenama pored egzotičnih mora, pesku i vodi. Kao i većina morskih tema je kigo za leto - životinje. Gornji haiku je Seiši napisao 1964. i čini se da ju putem ovih malih životinjica pokušao da izrazi svoje mišljenje o japanskom mentalitetu ili bar o trenutku tog mentaliteta.
Dali "morska vaška" može biti tema Srpskog haiku kalendara ? Zašto da ne ? Sve što zaživi u pesnikovom srcu i njegovom jeziku je tema kalendara. I svaka tema se može asocijativno upotrebljavati prema pesničkom nahodjenju, tako kao što pesnik u Svilajncu može da u svom selu piše pesme o Ajfelovoj kuli a da je nikad ne ugleda. A pesnik iz Beča, Milan Ilić, ako mu se to hoće, može iz Beča da piše nostalgične pesme o Srbiji. Pesnička sloboda je neograničena pa je tako i sa morskim vaškama koje u srpski haiku ulaze preko vrlo suptilnog haikua Jamagući Seišija. Ritam prevedene pesme je donekle nepravilan 6,6,7 ali to se nije moglo izbeći zbog dve fraze sa vlastitim imenima.



Naslici: "leteća riba" -
Parexocoetus brachypterus





Leteća riba.
Nepoznato sećanje
u koje uđoh.

Dimitar Anakiev


Ovaj haiku naslovio je moj esej "Nepoznati um u haiku" objavljen na nekoliko jezika(1),(2),(3) a isti esej može se naći i jednom od ranijih postova ( od 4. aprila ). Pesma je nastala na Pacifiku, na trajektu izmedju Kagošime ( Kjušu) i Mijanoure ( Jakušima ) - tokom celog puta su leteće ribe velelepno iskakale iz okeana i letele levo i desno od broda. Haiku je originalno napisan na engleskom jeziku i njegova "kosmpolitska verzija" prevedena na srpski glasi:

kao leteća riba
probijam se
kroz nepoznate uspomene


Zanimljiva je razlika između "kosmopolitske" i "lokalne" verzije. "Kosmopolitska" verzija je amorfna i to joj oduzima važna formalna sredstva: pravilnost formu, njenu napetost i asimetričnost, i zato je ona napisana kao naizgled "jasniji", linearni izraz. U lokalnoj verziji je sve suprotno tome - forma preuzima na sebe deo značenja i gubi se jednosmernost izraza zbog koje pesma postaje mataforična - dobija na višeznačnosti; važnu funkciju preuzima pauza posle prvog stiha, a kigo, "leteća riba" se osamostaljuje u značenju. Zašto pauza ( kire ) nije mogla da se uspešno upotrebi u amorfnom obliku sa sličnim efektom ? Zbog nepostojne i neadekvatne strukture tj. ritma pesme.
Sve to govori da su "kosmopolitske" verzije važan element u kulturnoj razmeni, ali da umetnost haikua, kao i svaka literatura, mora biti praktikovana na lokalnom-maternjem jeziku. Leteća riba je letnja tema. Vrlo slikovit, metaforičan i gotovo nadrealan kigo koji omogućava plodnu poetsku upotrebu.

1. Filozofski alternativi 5-6, Sofija, 2008
2. Modern Haiku 40.1, Evanston IL, 2009
3. Haiku stvarnost/Haiku Reality, Beograd, april-2009