Monday, April 20, 2009

PROČITAVANJE HAIKU NOVINA br.23 (2)


PROČITAVANJE HAIKU NOVINA br.23 (2)

Nešto o prevodima japanskih haikua. Svaka prevedena pesma sadrži u sebi dve bitne informacije: jedna je o sadržina a druga o formi. Kada čitaocu predajemo na čitanje pesmu, odgovornost je prevodioca kakvu informaciju će posredovati. U primeru naše prevodilačke prakse u Haiku novinama očito je da se premalo ili nimalo ne vodi računa o formi japanskog ( ili bilo kojeg drugog haikua ). Verujem da je ovo ozbiljan problem jer se čitaocu daje pogrešna informacija i tako ga navodimo na odredjenu praksu. Treba medjutim reći da je u japanskom haikuu gotovo nemoguće naći pesmu koja nije zapisana u 5,7,5 slogova. I ako japanskom pesniku date svoju pesmu za koju mu kažete da je haiku, on će je prevesti u 5,7,5 čak i ako dobije samo tri reči sa recimo ukupno 7 slogova. Dakle za Japance je haiku 5,7,5 i nikako drugačije. I pesme modernih haikuista ( koje predvodi Tohta Kaneko ) pisane su u 5,7,5.
Dakle, naši prevodi. S obzirom sa sam u ranijim postovima ovog bloga pesme Hošinage Fumia već objavio u 5,7,5 slogova, ovde ću se pozabaviti oblikovanjem Meiđi pesnika koje je prevodio Dragan Ristić.

kočijaš
kaže nešto konju:
hladno noću

Jel' to kočijaš
došapnu svojem konju:
hladno je noću
Meisetcu ( 1847-1926 )

Anglosaksaksonski haikuisti praktikuju pisanje stihova malim slovim da bi time istakli svoje shvatanje da haiku nije pesma, već je takoreći stvarnost sama. Medjutim haiku je pesma i nema nikakvih razloga da se ne piše gramatički tačno i u originalnoj formi ? Ko nama daje pravo da nepoštujemo japonski način pisanja ? Odakle ta bahatost, samovolja i nepoštovanje. Ako ih ne poštujemo zašto ih onda prevodimo ?

hladna zimska kiša-
niko niša ne govori
u usidrenom brodu

Ledena kiša.
U brodiću na molu
putnici ćute.
Seisei ( 1869-1937 )

Ovde treba reći dve stvari: japinske kigo fraze imaju takvo obilje nijansi da je to nemoguće doslovno prevoditi: umesto toga treba kigoe podesiti našim izrazima i formi. I drugo: Anglosaksonski haiku je poseban žanr, o tome treba uvek misliti kada se prevodi iz engleskog. Baš kao što je i „svetski haiku“ Ban'ye Natsuishia poseban žanr koji se jasno razlikuje od japanskog haikua.

vedar dan-
u duši mi i srcu
opada lišće

Razvedrilo se.
U duši mi i srcu
opada lišće.
Suiha ( 1872-1946 )

Zašto ne gramatička pravilnost i pravilan broj slogova ? Sa tako malo truda.

držeči kišobran
starac
kalemi drvo

Kalemi drvo
starac, sakrivši se
ispod kišobrana.
Šihoda ( 1873 )

Ovde je sa novim prevodom ne samo popravljena nepoetičnost prethodnog prevoda već i slika jasnija: starac se sakrio pod kišobran i kao da kriomice kalemi ( krišom od Boga ? ) to je poenta pesme koje se iz prvog prevoda ne vidi. Drugo, „držati kišobran“ ne znači baš ništa. Kišobran se može držati kao štap za podupiranje, može se držati pod miškom i još na sto dtugih načina – u toj frazi nema potrebnog značenja.

Jesenje veče -
reših
da se ne ženim

Jesenje veče.
Neću se ženiti
evo odlučih.
Tojođo ( 1878-1954 )

Popravljena ne samo poetičnost, već je i značenje pojačano. Pesnik očito donosi životnu odluku, to je njemu kosmički veliki čin, a ne neka „krišom izrečena“, mucava, misao.

Iz udaljenog seoceta
festivalska muzika -
kiša zaklanja mesec

Zvuci vašara
iz dalekog sela–mesec
sakrila kiša.
Ocuđi ( 1881-1920 )

U prvoj verziji uprkos obilja detalja smisao ostaje nejasan. Glavna pitanja koja pesnik i prepovodioc haikua mora da postavi pred sebe su: Šta je tema ove pesme ? i Drugo: šta je ovde kigo ? Bez odgovora na ta dva pitanja haiku je skoro nemoguće dobro prevesti. A onda, prvo uobličiti kigo frazom iz svog jezika. Ovde je kigo očito „festival“ znači letnji kigo. Medjutim „festival“ je OK za engleski, kod nas je to vašar. Drugo, deminutiv seoce nije u skladu sa činjenicom da se tamo održavaju festivali tj. vašari. Već samo po tome vidi se odredjeno otsustvo realizma u prevodu a zato što se prevodilac trudi ostati veran engleskim rečima koje prevodi umesto da rekreira doživljaj u sebi i pokuša da ga zamisli i dokuči. I sad šta je tema ove pesme ? Tj. šta je pesnik hteo da kaže ?
Tema je „dve daljine“. Tj. pesnik želi reći da mu je vašar predaleko da bi u njemu uživao a takođe i kiša mu uskraćuje drugo zadovoljstvo: gledanje meseca. Čuvena horizontalna crtica koja kod Amerikanaca zamenjuje celu gramatiku, ovde je gramatički našla svoje pravo mesto u sredini drugog stiha.

na večernjem nebu
poredjale se grane-
miholjsko leto

ovaj haiku ne mogu da prepevam jer ga ne razumem, ne znaš šta je tema tj- šta pesnik želeo da kaže.

cepanka za ogrev-
iver zajedno sa
zaostalim snegom

Ložim cepankom.
I zaostali se sneg
uz iver na'šo.
Šaćiku ( 1872-1913 )

Ovde samo mala promena reda u stihovima i reformulacija. „Cepanka za ogrev“ je vrlo nepoetičan kigo. Treba engleske fraze temeljito preurediti i pretvoriti u srpske.

ližem sladoled -
postavljam sebi pitanja
odgovarajući na njih

Ližem sladoled,
postavljam pitanja
i odgovaram.
Rogecu ( 1873-1928 )

Letnja tema „sladoleda“ omogućava prevod koji potencira lakoću i igrivost leta.

prodavaćica cveća
ide ulicom Širakava
ispod prve duge
Šimei ( 1850-1917 )

Upotreba vlastite imenice čini mogućnosti prevoda ograničenim i ovaj je dosta dobar.

koji će od ovih listova
prvi otpasti ?
pita vetar

Koji listovi
će sad prvo otpasti ?
Pita se vetar.
Soseki ( 1867-1916 )

Ovom prevodu je nedostajala samo volja po oblikovanju.

kad žanju
kasni pirinač
evo ti planinskog vetra

Otpoče žetva
kasnog pirinča. Dunu
planinski vetar.
Dakotsu ( 1885-1962 )

I ovde je nedostajala samo volja ( ili vreme ) za oblikovanje.

izlazi da sretne
posetioca koji stoji
kod zadnje hrizanteme

Posetiocu
kod zadnje hrizanteme
pođe u susret
Fusei ( 1884-1979)

Isto – volja ili vreme ( i vrlo malo umeća tj. osećaja ) nedostaju

proleće se bliži kraju
cvetovi otpadaju
u bašti bez trešanja

i ovaj haiku Takešija nije dovoljno jasan

4 comments:

Sasa said...

Da, Dimitre, odlicno si ovo iskritikovao i prepepevao, ali vratis li se nazad i preturis po ranijim brojevima HN, naci ces koliko god hoces primera mojih prevoda koji su jos gori. Pitanje je volje i inspiracije, a i talenta, koji ti posedujes. Bravo! Ali, mi se trudimo. I sada znamo sta nam je dalje ciniti. Mada, znali smo i pre... Sasa Vazic

Kamesan Haiku Blog said...

Hvala za komentar Saša. Važno je o temi prevoda razmišljati, i sam sam objavio masu slabih prevoda. Čovek se uči stalno, a našem učenju odmaže to što smo zapljusnuti američkom praksom amorfnih prevoda, i treba vrema da se shvati da je njihov haiku u stvari poseban žanr. Džejms Kerkap je objavio nekoliko knjiga prevoda u kojim popravlja ono što su amerikanci preveli i britanski (pa i naš) čitalac danas retko može dobiti validne prevode japanskih haikua. Druga stvar je vreme, treba imati vreme i igrati se sa mogućnostima. U svakom slučaju mislim da je dobro uvesti neki princip da prevod japanskog haikua mora biti regularan, ako već od njih učimo. Druga mogućnost je učiti od Amera. O tome je Devide davno pisao.

Sasa said...

Mi smo zbunjeni... tj. ja. Mora li u haiku 5/7/5, i na srpskom i na engleskom? I mora li 5/7/5 u prevodu ako original nije 5/7/5?
Ameri idu na sto krace, neki urednici cak nece ni da se bakcu onima koji nisu, recimo, 3/5/3. Data nam je, pa oduzeta sloboda a sam si pisao da haiku nisu pravila vec oslobadjanje itd...

Kamesan Haiku Blog said...

Razumem zbunjenost jer smo pod velikim uticajem AMERIČKOG HAIKUA koji je poseban žanr i koji teži da istisne JAPANSKI HAIKU. Američki haiku nas asimiluje u američku kulturu a to je samo jedan od problema. Glavni problem je taj da se zahvaljujući amofnom američkom haiku gubi UMETNOST PISANJA HAIKUA, a ona bazira u formi 5,7,5. Kad se prevodo haikui operišemo praktično sa TRI JEZIKA: jezik iz koga se prevodi, jezik u koga se prevodi i jezik forme. Taj jezik forme nam AMERIČKI HAIKU oduzima, ali ništa ne može da nas spreči da u svom jeziku pratikujemo umetnost haikua koja je vezana za formu 5,7,5. Razultati su očito različiti jer kada se u prevodu ( i pisanju svojih haikua ) odreknemo jezika forma osudjeni smo na strašno osiromašenje izraza. Naravno, da forma nije važna kod KULTURNE RAZMENE ( objavljivanja na engleskom, slanje na konkurse itd. ) ali u vlastitoj praksi je ona ključna, jer pomaže da se razvije pesnička misao. U AMERIČKOM HAIKU ( sinonimi: INTERNACIONALNI HAIKU, GLOBALNI HAIKU, KOSMOPOLITSKI HAIKU, KAPITALISTIČKI HAIKU ) je pesnička misao zakržljala, izraz siromašan a pesma pretvorena u puki objekat. Devide je na jednom mestu pisao da moramo sami da izaberemo hoćemo li učiti haiku od Japanaca ili Amerikanaca. Ja sam pitanja forme i odnos forme i američkog haikua pominjao u više postova u ovom blogu, tako u postovima o Kerkapu ( 11 July ), Richardu Wright-u ( 9 July ) a i u više drugih postova pominjem istu temu, na primer u postu o Džimi Kejšnu.