SEDAM HAIKU NA TEMU „ŽENA“ SAŠE PROKOPIEVA

Sašu Prokopieva (1953, Skopje) nije potrebno posebno predstavljati srpskom čitalaštvu. Oprobao se je u svim žanrovima proze. Ipak, kada je u pitanju haiku sam autor naglašava da mu je dugo prilazio kao stilskoj vežbi, uglavnom zato da pročisti svoj izraz. Autor je tri zbirke haikua. Nakon studijskog putovanja u Japan njegov odnos prema haikuu se je produbio. Zahvaljujući ovoj kratkoj formi počeo je da putuje svetom a njegove pesme publikovane su na svim kontinentima sem Afrike; osam godina uzastopno objavljuje u reprezentivnom časopisu „World Haiku“. Kako u belešci o sebi kaže sam autor „uvideo je da je bio srećne ruke kada je otpočeo da piše haiku“. Naučio je, kaže dalje, da opaža stvari, naročito detalje i da uživa u raznovrsnosti i lepoti života. U svakom slučaju, svedok Sašinog haiku puta, mogao bi da opazi njegovo autorsko zrenje, pre svega to da se je od usputnih skica i dosetki okrenuo komponovanju pravih pesama. I danas je pred nama tu Saša Prokopiev, haiku pesnik, kolega i saputnik.
Šarmantnim i raznovrsnim ciklusom o ženi dominira erotsko-metafizička slika „žena u moru“, koji je vredan autorski domet. (D.A.)


Klupa u parku.
Momak i devojka: svako
svoj mobitel.

Žena u moru.
Predaje svoje telo
žutom zalasku.

Sred velikog grada
dvorište. Fontana žubori.
Ana pije čaj.

Pada, pada, dažd.
Pred ulazom te čekam
ljut k'o zgužvan jež.

Mraz steže, neka
žena se razvikala
i tad – pahulje.

Damska pisma: slatko
-gorke mrvice sa
bogate trpeze.

„Sunce je zvezda“
od jutra mu već peva
igriva žena.

Prepevao sa makedonskog: Dimitar Anakiev