PLODOVI DUHA MIRJANE BOŽIN (12 novijih haiku)

(Mirjana Božin na proslavi 300 godišnjice Macuo Bašoa u Beogradu)

Dimitar Anakiev
PLODOVI DUHA MIRJANE BOŽIN, 12 haiku

Mirjana Božin je ono što Ban'ya Natsuishi naziva "genuine haiku poet" (rođena haiku pesnikinja) a takvih na srpskom poetskom nebu jedva da još ima. To su pesnici koji ne moraju učiti haiku da bi ga pisali (a haiku je, setimo se Santokine definicije: "srce poezije")...
Kada haiku ne bi bio najdemokratičnija poetska vrsta na svetu, Mirjanu bi morali zvati Kraljicom srpskog haiku, ili još bolje Princezom, ili vilom, jer su njen duh i poezija večito sveži i mladi, igrivi, stalno naviru strastno i provokativno otvarajući nove duhovne perspektive, bilo da se oslanjaju na impresiju ili ekspresiju...
Mirjanine haikue sam prvi put čitao u požeškom Paunu 1990 i do danas njeni haiku stihovi ostali su ne samo jednako uzbudljivi već je Mirjana bila sposobna da neprestano obogaćuje i produbljuje horizont svog haiku pesništva. I po poetskom kvalitetu i po kontinuitetu trajanja Mirjana je svojevrsni fenomen ne samo u srpskoj poeziji već i šire.
Dvanaest novijih haiku (sem prvog, koji je, veze radi, iz ranijeg rukopisa) koje ovde objavljujem, preuzeo sam sa njenog Facebooka, kao ilustraciju poetskog bogastva, svežine i originalnosti (uz neophodnu a retku iskrenost). Čega sve tu nema, u samo dvanaest kratkih pesama! Kao što bi i očekivali od rođene haiku pesnikinje, Mirjana je i vrstan akvarelista - ovaj niz pesama je ilustrovan njenim akvarelom "Plodovi duha".


Zalivam baštu
čuje se šapat
zemlje u mraku

Daleki mesec -
dete se zaigralo
udno sobe

kakvo osveženje
usred ljubavi-trenutak
nerazumevanja

stašni sud
na kojem svedočiš o vaskrsenju-
nežna voćko u cvatu!

Čupanje bisera
iz meke utrobe školjke-
sastavljam pesmu...

Sve osim reči
razume- kažem joj nešto-
mačka zeva!

Pod trešnjama u cvetu
rado bih bila panteista
(Ipak : neću )

kroz zaledjenu
noć odjekuje
oštar Mesec-

Pčela mi je sletela na grudi-
Je li joj moje srce
Sada medonosni cvet?

Reči su
ugljen-
dioksid?

Trenutak zebnje:
u čistom srcu ogledah
svoje lice

Udarivši o crep kokošinjca
Upravo je otpao jedan krupan orah-
(ako sam dobro razumela ovaj svet...)


(Akvarel: "Plodovi duha", Mirjane Božin)