PAŠTUNSKI LANDAJ (3-4)

PAŠTUNSKI LANDAJ (3-4)

Završavam prikaz paštunskih landaj pesama u nešto proširenom bloku (sve ukupno, u sva četiri dela, objavljeno je 50 landaj pesama) trudio sam se da bude zastupljeno što više tema. Fascinira činjenica da se celokupni društveni odnosi reflektuju kroz prizmu ženske seksualnosti tj. očigledna je snaga seksualnosti kao književne teme da generira celokupnost ljudskih odnosa. To je svakako vrlo poučan fakt za svakog pesnika i pesnikinju, jer seksualnost je svima nama lako dostupna budući da je deo svakog pojedinca i pojedinke. Znači da svaki pesnik i pesnikinja ima u rukama strašno oružje preko kojeg može da uređuju svet oko sebe-baš kao što to rade Paštunke-bilo da žele da taj svet harmonizuju, idealizuju ili da mu se suprotstavljaju. Dakle, i najnemoćniji čovek ima u rukama močno oružje. To je jedna od velikih poruka poezije paštunskih žena (i muškaraca).
Kao što sam već zapisao u nekom komentaru ova poezija otkriva da je čovek u svojoj ogoljenoj suštini potpuno poetsko biće. Izgleda da poetičnost čoveka ubija civilizacija. Ove priproste Paštunke pokazuju zadivljujući pesnički talenat i duhovnu slobodu, neophodnu poeziji. Spontanost slikovitog govora je ne samo imanentna njihovom izrazu, već opažamo i zapanjujući asocijativnu moć a takođe i autorsku hrabrost bez koje nema poezije (poezija u pravom smislu reči nije akt konformizma). Tu se drage volje prisećam reči Wernera Herzoga, koji je negde zapisao „da će film kao umetnost izumreti ako ne bude mogao da izumljuje nove slike“. Jednako se može reći i za poeziju i baš u landajima hrabrih Paštunki, opažamo mnogo slika koje plene svojom izvornošću. Jednom rečju bilo mi je zadovoljstvo da vam predstavim Paštunski landaj i nadam se da će mnogima ove lapidarne pesme biti inspiracija za književno stvaralaštvo. (Dimitar Anakiev)
***
O, pevče, sačekaj sa pesmom!
Dragi tek što me pošteno zagrlio.
#
Nežno klizi tvoja ruka u
moj grudnjak; nar u Kandaharu već je zreo.
#
Niz butine kliznuše šalvare
same – osećam to, većeras ćeš biti tu.
#
Založi vatru sve do neba.
Hoću da ti se podam na jarkom svetlu.
#
Najdraži moj dođi mi što pre.
Moj muž sad drema možeš me poljubiti.
#
Bacila sam sve narukvice.
Podaću se mom dragom neukrašena.
#
Poželeh da me dragi uzme-
on uplašen da ne probudimo muža.
#
Ako ne znaš kako se ljubi,
zašto probudi moje zaspalo srce?
#
Starac me vodi u svoj krevet,
okrutan svet još me pita zašto plačem.
#
Ljubav je nešto jako prosto.
Povežimo se, pošalji mi SMS.
#
Mulo, vrati mi nazad jarca.
zbog tvoje kletve niko da me poljubi.
#
Mog ljubavnika u lisicu,
suparnicu u kokoš, pretvori Bože.
#
U snovima sam predsednica,
kad se probudim obična prosjakinja.
#
Ožigoši me usijanim
gvožđem, opet ljubav da poreknem neću.
#
Čak i ako me dragi proda
na bazaru, do kraja sveta ću sa njim.
#
Zaljubih se u Amerikanca,
sad plikovi cvetaju u mom srcu.
#
Za dragog ja sam Talibanka,
on Američki vojnik, ja mučenica.
#
Prodade me starcu, oče moj.
Nek ti Bog kuću sruši, ja sam tvoja kći.
#
Sa mojih stisnutih usnica
ukrade poljubac, bolje psa poljubi.
#
Moj muž dovede drugu ženu
a ja vrim, ni pakla me više nije strah.
#
Šta mi to uradi Bože moj,
dok druge cvetaju ja ostah pupoljak.
#
Udovice u hram slatkiše
nose a ja kokice i molbu za smrt.
#
Otkriše našu ljubav tajnu-
podaj se u trk, ja ću preleteti.
#
Bože, zgromi seoske priče,
hrabru devojku spasi jezikanja.
#
Talibana da ljubim neću,
po celoj mahali taj će se hvaliti.
#
Srce mog srca u zatvoru
kuca, a šta bi mi drugo još trebalo?
#
Priredio i preveo: Dimitar Anakiev