MIROSLAV TODOROVIĆ PESNIK ŠUMOVA I SENKI, nekoliko reči uz haiku zbirku Lepet krila, Istok, Knjaževac, 2018

Dimitar Anakiev
MIROSLAV TODOROVIĆ PESNIK ŠUMOVA I SENKI
(nekoliko reči uz haiku zbirku Lepet krila, Istok, Knjaževac, 2018)

Od pojave haiku poezije na Zapadu ona je predstavljena kao poezija svesti i svesnosti ali ovakvo shvatanje nije u potpunosti tačno. Mnogi pesnici u Japanu koriste ovu formu za izražavanje hermetičnih ekspesija. Naročito posle drugog svetskog rata stvorila se je velika grupa pesnika koja je odbijala ne samo klasičnu naraciju već kao da uopšte nisu želeli da govore. Od užasa drugog svetskog rata i poraza Japana, naprasno su onemeli. I u Evropi su mnogi pesnici slično reagovali na veliku ratnu traumu. U srpskoj haiku poeziji mnogi pesnici postavljali su iracionalne uvide u svet i prirodu u prvi plan: Momčilo Tešić i Dragan Studen, na primer. Drugi su eksperimentisali sa jezikom, poput M.T. Vida. Haiku poezija Miroslava Todorovića njiše se između govora i negovora. Pesnik uspostavlja svoj zaumni jezik i oslanja se na iracionalno kao osnovu svog izraza. Čak i stil zapisivanja haikua u kojem je uvek prva reč zapisana velikim slovima izgleda želi da istakne neracionalni, nelogični karakter njegove haiku poezije. Ova nelogičnost kaže se pre svega u gustoj metaforičnosti koja se kreće od jednostavnih metafora, tipičnih za haiku, kao što je personifikacija, vrlo čestih sinestezija, pa sve do razvoja alegorija. S druge strane pesnikove omiljene teme i motivi su obskurni: senke, šumovi, prazna gnezda, svetlost, oblaci a figuracija često izblede u nefigurativni izraz, nalik na akvarel. Evo nekoliko primera:

TO senke u
noćnoj tišini
njišu grane

NASLONJEN na zid
senka se u
travi odmara

SENKA mog štapa
odmara se u travi.
Pesma je na putu.

SNEŽNE mrlje
uzdasi zime
na gorskim stranama

IDEM kroz šumu-
osećam kako me
drveće motri

Sve ove pesme su primeri personifikacija. U „primitivnim“ društvima, kakvo je japansko, personifikacija je kao izraz animizma najtipičnija metafora haikua. I u Srbiji je personifikacija jedno od osnovnih sredstava haikua. U racionalnim, Zapadnim, društvima ona je nepoželjna i većina urednika u haiku časopisima neće primiti pesmu sa personifikacijom - svodeći haiku na racionalnu skicu iz prirode tj. naturalizam ili realizam. U haiku pesmama Miroslava Todorovića vidimo animističko stanje duha: senke upravljaju granama, zatim odmaraju, zima uzdiše (i njeni uzdasi su mrlje) a drveće motri na prolaznika. Rukopis je pun sličnih pesničkih radnji. Pored personifikacija vrvi i od sinestezija:

ZUJ pčela-
zlati se maslačak
miris tišine čuje

ŠUM krila-
u praznom gnezdu
još topla tišina

GORSKI izvor
niz planinu
svetlost žubori

Dok su svakako vrhunac metaforičnosti haikui koji su razvijeni u alegoriju:

OVA žuta
iz hajdučkog je ćupa
svetlost jutarnja

ili

KOS u travi-
u krošnji trešnje
tren veverice

(Istorijski razvoj haikua u Japanu doneo je pomak od primitivnih i jednostavnih metafora ka alegoriji,
takozvani Gendai haiku /savremeni haiku/ u velikoj meri je alegoričan...).

U rukopisu Miroslava Todorovića ima i racionalnih tema i motiv ali su ređi i opet na zavidnom su nivou:

RADOSNA
sa buketom u ruci-
ali i buket vene

SKUPLJA poglede-
buket ruža u
rukama starice

KOSA već seda-
u sećanju dečak
čudi se starcu

Nekoliko ličnih ispovesti je takođe metaforično ispevano:

SLUŠAM žubor vode-
i moje misli
otiču u svet

KAO ovo stablo
gradom ogoljeno
ćutim na brdu

Ipak fascinacije senkama i šumovima dominaraju:

ONE senke
iz sećanja sve
jasnije se glase

U PUSTOJ kući
slušam kako šumi
senke šapuću

TO dišu senke
u noćnoj tišini-
trepere zvezde

ŠUM lišća-
u napuštenom gnezdu
lepet krila

Zanimljivo je da u svetu pesnika neartikulisani zvukovi kakvi su šumovi spadaju u svet senki, dok artikulisani glasovi čoveka i živitinja donose svetlost:

JABUKIN cvet-
kukurikanje petla
razvedrava jutro

I REČ moja
u toj svetlosti
razvedrava nebo

Haiku pesme Miroslava Todorovića su svedočanstva o dubokoj, iracionalnoj, animističkoj komunikaciji pesnika sa prirodom. Slike sveta koje on na ovaj način predstavlja liče na slike naivnih umetnika ili dece. To su najneposredniji uvidi u stanje čoveke duše koja ume duboko i neposredno da razgovara sa prirodom. Neverovatna je ujednačenost kvaliteta ovih pesama : one predstavljaju bogatu riznicu koja će oduševiti svakog ljubitelja duboke poetske misli.