TAKAHAMA KYOSHI (3)

Sin samuraja naterenog da se bavi poljoprivredom da bi preživeo: Takahama Kyoshi, u danima svoje oskudne mladosti


U prethodna dva posta o Kyoshiju mogli smo videti da je patriotizam osnova životne filozofije ŠINTOIZMA, religije koja slavi duh predaka i prirodu, i čiji odraz je japanska kultura u celini pa tako i haiku. Kyoshi, sin samuraja, učinio je od haikua močno kulturno oružje načinivši od njega branik cele japanske kulture. Medjutim, čitaoc mora znati da je ovakav stav, skoro jednako odlučan i čvrst, raširen po Japanu kao podrazumevajući, i da ga "rutinski" praktikuje mnogo haiku pesnika (drugačije prosto nije moguće!)--verovatno je to u velikoj meri i Kyoshijeva zasluga.
Kada sam pre nekoliko godina u Kumamotu razgovarao sa Hoshinagom Fumiom bio sam iznenadjen shvativši da sensei Hoshinaga smatra svoje haiku pesništvo ratničkom veštinom u kulturnoj borbi za svoju kulturu. S obzirom da Hoshinaga pripada plemenu Kuma, plemenu koje je u srednjem veku bilo do nogu potučeno od i danas vladajućeg plemena Jamato, koje je ustanovilo Japan i po kome je Japan dobio i ime, učitelj Hoshinaga je u glavni zadatak svog pesništva stavio nastavak (kulturne) borbe protiv plemena Jamato. On to radi tako što kroz svoje haikue oživljava duh Kuma i rekonstruiše, preko zaboravljenih ili asimilovanih reči jezika Kuma, poraženu kulturu. Danas je oko Hoshinage Fumia okupljena elita Kumamota i uživa status borca i "disidenta" kakvog na Zapadu možda ima Nelson Mendela i slični. Iz ovog stava se možemo i mi puno naučiti, jer danas se glavne borbe ne vode mačevima nego kulturom. Haiku pesnik je ratnik svoje kulture. To je amanet koji je na pijedestal postavio Takahama Kyoshi. U vreme posle poraza Japana, kada su mnogim pesnicima davali da potpišu izjave "lojalnosti" novim vlastima, Kyoshi je odbio da se izvini zbog svog patriotizma. U to vreme se je zbog takvog stava mogla izgubiti glava. Pogledajmo, kakve pesme je pisao Kyoshi nakon poraza Japana:

Zrikavci plaču, (5)
takodje crvi plaču... (7)
Svi samo plaču. (5)
(1945)


Prevod: Dimitar Anakiev

Kigo: "zrikavac"-jesen. "Nije vreme za plač nego za borbu!" kaže Kyoshi ovim haikuem. Poruka ove pesme je: "Izgubili smo oružanu borbu, ali borba za našu kulturu mora se dobiti..." Zaista fascinira Kyoshijev moralni integritet i duševna snaga, uspravnost kakvu može dati samo samurajsko vaspitanje. Medjutim, fascinira i Kyoshijevo pesničko majstorstvo da slikama iz prirode ocrtava društveno stvarnost: hijerarhija insekata ocrtava hijerarhiju društva. Kyoshi hoće da kaže: ovim porazom su izgubili glavu svi,
voditelji (veliki insekti-zrikavac) ali i mali ljudi (crvi). Kyoshi im poručuje: prestanite sa plačom i borite se. On im je pokazivao put tada, baš kao što njegovo delo i danas pokazuje put.

Neprijatelji (5)
konačno nestadoše. (7)
Jesenji mesec. (5)
(1945)

Prevod: Dimitar Anakiev

Kigo: "jesenji mesec". Nakon kapitulacije Japana, ratna propaganda je stala a sa njom i produkcija neprijatelja. Poraz je bolan, ali mir koji je nastao omogućava pesniku da se okrene pravom japanskom užitku: gledanja meseca. Došlo je vreme da se okrenemo svojoj kulturi kao izvoru moći i lepote. To je poruka i stav ove pesme.

Šta god mi život (6)
nosi veseli me: (6)
lomim ledenice. (5)
(1946)

Prevod: Dimitar Anakiev

Kigo: "ledenice"-zima. U posleratnim godinama život je težak, medjutim Kyosijev duh nije slomljen jer se oslanja na jedinstvo sa prirodom i tradicijom svojeg naroda. Uočite kako majstorski upotrebljava "kigo". Ledenice, slika zime, simbolično označavaju period teškoća, ohromljenosti. Kyoshi ove ledenice lomi snagom svojog jedinstva sa prirodom i tradicijom. Pesma je prevedena u 17 slogova sa nešto izmenjenim ritmom.