PREVODI JAPANSKIH HAIKU u HN br.24

To da naši pesnici i prevodioci nepoznaju umetnost pisanja haikua nije nikakva tajna. Glavni razlog je nepoštovanje forme 5,7,5, i njenih alatki, metoda i sredstava. Mi smo zadovoljni hvatanjem "haiku trenutaka" i dobijanjem nagrada za prevode u stranom jeziku. To naravno nije po sebi slabo, naprotiv, uvek je dobro dobijati nagrade ako uporedo razvijamo samokritičnost (bez koje nema napredka) i svest da je poezija najlokalnija od svih umetnosti i da je pisanje u vlastitom jeziku njena jedina moguća mera.
Hvatanje "haiku trenutka" je tek prvi, neophodni korak. To je goli doživljaj. Njegovo oblikovanje u pesmu u svom jeziku sadrži nekoliko daljih koraka i zahteva ne samo malo talenta, jezičkog znanja i osećaja već i posvećeno vreme i trud. Neki put se pesma mora "nositi" u sebi danima, nespavati zbog nje da bi se pronašla prava i jedinstvena reč; neki put je takvu reč potrebno izmisliti, a neki put se treba zakopati u debele rečnike i popisivati sve moguče i nemoguće sinonime i toponime da bi se potrebna reč našla. Svega toga kod nas nema i zato je naša haiku poezija, sem retkih izuzetaka, svetlosnu milju daleko od ozbiljne literature.
Osim toga, kod nas je uspostavljena tradicija "aljkavosti" i neodgovornosti prilikom prevodjenja haiku pozije. To se počelo još u varaždinskom "Haiku" a zatim nastavilo u "Paunu". To su bili časopisi sa jasnom populističkom strategijom. U tom trenutku razvoja haikua kod nas je populizam bio ispravna politika jer je trebalo zainteresovati i pridobiti ljude za haiku. Ali populizam je strategija kratkog daha: jednako u politici ili poeziji. Vremenom je potrebno kvantitet zameniti kvalitetom. Jedna od ideja osnivanja "Haiku novina" bila je prekinuti sa tradicijom populizma i učiniti haiku ozbiljnom domaćom literaturom. Iz toga razloga počeli smo publikovati "haiku radionice" i pre svega uveli obavezne, redovne rubrike prevoda japanskih pesnika sa ciljem da se od Japanaca (a ne od Amerikanaca, Španaca i slično) naučimo šta je haiku. Izgleda, medjutim, da se mi ne želimo učiti i da su te rubrike više formalno prisutne. Vlastito samoljublje, površnost i plitkost su u prvom planu. Zatim naš tradicionalni nekritički ortakluk. Šta više, japanske pesnike prevodimo "po naški", "na otprilike" i ti su prevodi više dokaz da haiku kod nas ne može biti ozbiljna književna forma nego putokazi ka ozbiljnoj literaturi. Izgleda mi da je potrebno ponovo pokrenuti neki drugi časopis sa ciljem negovanja kvaliteta.
U Haiku novinama br. 24 mi je posebnu pažnju privukao tekst "Novonastali haiku". Tekst je fundamentalan zato što uspostavlja odnos izmedju tradicionalnog japanskog haikua i novonastalog i taj odnos postavlja u društveni kontekst. Vrlo paučan tekst, koji je u celini objavljan takodje na internetu u Haiku stvarnosti (tamo pod boljim naslovom "Novi haiku"). Tekst u HN br. 24 je kraći i prevod nije učinjen iz originala (engleskog) već sa nemačkog. Utisak je da autor prevoda nije pri prevodjenju konsultovao već sa originala prevedene pesme u Haiku stvarnosti. U njegovom tekstu su po tri pesme "tradicionalista" i tri "modernista" i sve su amorfne tj. autoru prevoda nije na pamet palo da bilo tradicionalne, bilo moderne pesme, prevede u klasičnom ritmu, iako je već iz teksta jasno da su tradicionalne tradicionalne baš po fatalističnom postavljanju tradicionalne forme u prvi plan. To bi odprilike bilo tako kao snimanje filma o nekom manastiru u kojem se kaludjeri ili kaludjerice pojavljuju goli, a pritom još i vode svoj kazino. Jer iz teksta saznajemo da su se u Japanu zbog odnosa prema haiku formi gubili i životi (na kraju ovog teksta, uz prevod pesme Aru Usude biće objašnjeno da haiku sa njegovom formu reprezentuje japanske svetinje, nije samo puka forma). Našeg prevodioca to ne interesuje. Ovde medjutim treba jasno i glasno reći: SVI JAPANSKI HAIKUI, BILO TRADICIONALNI ILI MODERNI (GENDAI) PISANI SU ISKLJUČIVO U 5,7,5 FORMI (!). Izuzeci su retki, i postoje više da potvrde pravilo nego da opovrgnu. AKO U JAPANU PITATE BILO KOGA ŠTA JE TO HAIKU REĆI ĆE VAM SAMO TRI REČI: 5,7,5. BILO DA PITATE TRAFIKANTA ILI AKADEMIKA ODGOVOR JE UVEK ISTI. Zašto mi to ne poštujemo, ostaje veliko pitanje, ali odgovor je izgleda u tome što smo mi američki a ne japanski djaci...
Pogledajmo te prevode:

Sveti rat preplavlja (6)
gnevno hladno polje (6)
i ide dalje (5)

Hesagava Sosei (1907-1946) /prevod: Dragan Ristić/

Višak dva sloga po sebi nije toliko kritičan, već je više u pitanju neizoštrenost fokusa peseme. Njeno značenje naziremo, ali slika nije potpuno jasna--kao kada gledamo kroz naočare za sunce: sve vidimo ali neka distanca postoji. Da je prevodilac sebi kao polazište postavio frazu od 5 slogova morao bi da pili ostale reči i tako bi izoštrio i fokus. Kao u umetnosti drame, koja takodje ima tri čina, počev od ekspozicije... Ovde nedostaje baš ta ekspozicija, a ekspozicija u haikuu je obično "kigo". Pokušajmo iskoristiti iste ove reči tako što čemo prvo izdvojiti "kigo" od 5 slogova:

Smrznuto polje (5)
gnevom preplavljuje rat (7)
sveti-ide dalje (6)

Slika je sada oštra, jasno je da rat preplavio polje, postoji kontrast izmedju vrućeg gneva i hladnoće polja. Ove iste reči u prethodnoj verziji nisu povezane uspešno, već "otprilike", haotično. A umetnost pisanja haikua je baš u tome da se rečima da najveća snaga i smisao, a slika bude jasna. I tačno zato je potrebna tehnika 5,7,5. Bez nje nemožemo uspešno, oštro i tačno oblikovati sliku. Dakle, tehniku 5,7,5 slogova ne koristimo zato što je to nečiji ćef, niti samo zato što Japanci tako pišu, već zato štu je u formu 5,7,5 slogava spakovan celi arsenal umetničkih zahvata, dramaturgija pesme, petstogodišnja tradicija oblikovanja stihova koje se odričemo i ostajemo bez načina da gradimo našu umetnost. A time ostajemo bez dubljeg kontakta sa smislom pesama. A da li nam trebaju besmislene stvari? Izgleda da smo ljubitelji besmislica.
Razumljivo je da mi koji smo uvek silom bili naterani da primamo tudje kulture i nikakvu svoju kulturu nismo stvorili, mi koji smo bez svojih tradicija, ne umemo da poštujemo ni tudje tradicije. Ali ovde nije o tome reč već hoćemo li se baviti nekom umetnošću ili ne. Ako hoćemo da imamo pozorište moramo se držati umetnosti pozorišta. Zašto to ne važi za haiku?
U umetnosti haikua važno je da svaki stih ima svoj nezavisni smisao (recimo "smrznuto polje" ima smisao kao samostalna fraza dok "sveti rat preplavlja" nema, nedovršen mu je smisao...) i da ujedno sva tri stiha zajedno grade novi smisao-značenje pesme. U mom gornjem prevodu za prvi stiha to pravilo važi a za drugi i treći ne. Dakle forma nije idealna ali je prihvatljiva jer nepravilnosti ne utiču na oštrinu slike. Višak od jednog sloga u zadnjem stihu je prihvatljiv zbog završetka "ide dalje" (kao da smisao te fraze opravdava formu koja "ide dalje"). Opkoračenje i inverzija "rat/sveti" akcentuje tu frazu, tako da je i to rešenje dobro. Jedini pravi problem te verzije je rascepkanost trećeg stiha, ali ta rascepkanost nije kritična po značenje pesme.
Namerno sam ovu verziju napisao sa istim rečima (nisam se bavio traženjem novih reči i sinonima) koje je koristio prevodilac da bih pokazao da nam forma 5,7,5 pruža mogučnost dobrog prevodjenja već i onda kada prevodimo iz druge ruke (i možda nepravim rečima), što je ovde slučaj. Jer 5,7,5 je ontološka formula, ona je formalni jezik haikua i često je jezik njegove forme značajniji za oblikovanje pesme i njenog smisla od jezika iz koga se prevodi. 5,7,5 je uvek pouzdan oslonac prevodiocu i pesniku-katkad jedino svetlo u tami, jedina sigurna poštapalica.
Pogledamo li verziju objavljenu u Haiku stvarnosti, prevod iz originala:

Sveti rat gazi(5)
i napreduje (5)
ledeno hladnim poljem (7)

(prevod: Saša Važić)

nalazimo nove reči i te nam reči omogućuju, uz neznatno ali nužno preuredjenje, još uspešniju verziju, evo je:

Sveti rat gazi (5)
i napreduje poljem (7)
ledeno hladnim (5)

(prevod: Dimitar Anakiev)

Ovo je formalno i sadržajno potpuno uspešan prevod haikua o Svetom ratu Hesagave Soseia na srpski jezik.
Sledeći haiku:

Prolećni sneg (4)
čisti zemlju i nebo-- (7)
naši neprijatelji propadaju (11)

Mizuhara Shuoshi (1892-1981) /prevod: Dragan Ristić/

prolećni sneg (4)
prečišćava zemlju i nebo-- (7)
neprijatelji ginu (7)

(prevod: Saša Vašić)

Čisti li to sneg (5)
prolećni zemlju i nebo (7)
od dušmanina? (5)

(prevod: Dimitar Anakiev)

Ovde imamo tri prevoda za poredjenje. Dragan Ristić je preveo pesmu u 22 sloga! Ne znam kako jedan haiku pesnik, prevodilac i urednik može sebi da dozvoli takvu nedisciplinu i rasipništvo? A pre svega nepoštovanje forme kojoj služi. Treba ga priupitati. Ja sam zbog slogovne pravilnosti umesto uobičajne i neutralne reči "neprijatelj" upotrebio sinonim "dušmanin". Dušmanin je onaj koji vadi dušu, znači reč koja je mnogo emotivnija i agresivnija. Ovde treba znati da je Mizuhara Shuoshi, po profesiji lekar-ginekolog, a po mestu službe Zdravstveni inspektor japanske imperialne vojske bio poznat po emocionalnom i ekspresivnom izrazu. Za razliku od Kjošija koji je formu 5,7,5 koristio za skiciranje objektivnih skica i nije dozvoljavao emocijama da dodju u prvi plan, Šuoši je naprotiv formu 5,7,5 punio romantičnim, emocionalnim i lirskim ekspresijama. Dakle, u slučaju Šuošija je zamena "objektivne fraze" za "emocionalnu" ispravna. Do ove zamene sigurno ne bi došlo da me na to nije naterala nužda: srpska forma 5,7,5.
Sledeća pesma:

Dan sećanja na osnivanje republike-- (13)
neprijateljski položaj pada (10)
gori i gori (5)

Mizuhara Suoshi (prevod: Dragan Ristić)

Proslava Dana državnosti – (9)
srušena neprijateljska baza (10)
gori i gori (5)

(prevod: Saša Važić)

Državni praznik. (5)
Položaj naših dušmana (7)
gori li gori. (5)

(prevod: Dimitar Anakiev)

Nije potrebno posebno komentarisati ove prevode. U prvom prevodu je 28 slogova, u drugom 24 u trećem 17. Dragan Ristić je profesionalni pedagog pa može zamisliti kakvu poruku šalje svojim čitaocima sa prevodom haikua u 28 slogova. Medjutim, još teži promašaj je proslavi carskih oficira na frontu pripisati proslavu "dana republike". Japan nikan nije bio republika, to je jedna od najpoznatijih carevina na svetu. Štaviše, tačno carevina i carevo božansko poreklo je specifična crta šintoizma i japanskog odnosa prema prirodi i ta crta čini srž japanskog patriotizma. Verovatno je Dragan preopterećen uredjivanjem HN, zašta mu treba odati priznanje, pa nema vremena da se udubljuje u kulturološke i formalne sitnice.
I konačno pesma:


Božanski glas nebesa – (6)
Božanski carski kalendar 2600 (14)
Aro Usuda (1879-1951) /prevod: Drgan Ristić, identično Saša Važić/

Ovako zapisana pesma nije samo formalno problematična, zbog prevelikog broja slogova a odsutnosti trećeg stiha. Prisustvo brojke u pesmi može relativizirati broj slogova, često je tako. Medjutim najveći problem je ovde nejasno značenje. Prevodioci su prevodili reči ne udubljujući se u smisao. Konačno, može li čitaoc shvatiti šta je brojka 2600? Kakvo je njeno značenje? U prevodu teksta Saše Važić stoji i objašnjenje Ita Yukia pa čitaoc može steći orijentaciju, medjutim čitaoc HN ne može shvatiti ništa. A pogotovu ne, što ni prevodioc nije shvatio (inače pesmu ne bi preveo na takav način), a to je da su 2600 godina trajanja japanske carevine, carevo nebesko poreklo i njegov nebeski kalendar (baziran u ritmičnim promenama prirode - iz kojeg se uzimaju "kidai" i "kigo" za pisanje pesama u 5,7,5 slogova), da je to sve jedna jedinstvena nebeska carevina deo koje je i 5,7,5 forma haikua i zbog čijeg prosperiteta i očuvanja se je prolivala tudja i svoja krv.
Predlažem ovakav prevod:

Sveti glas neba. (5)
Tri hiljade godina (7)
carski kalendar. (5)

(prevod: Dimitar Anakiev)

Pre svega očito je da naša, zapadnjačka personifikacija "Bog" ne ide dobro sa duhom ove pesme i da je upitanju ideja "svetosti" a ne "Boga"(u engleskom je ispravno naposano "divine" a ne "godness" ili slično). Pouka: vrlo je teško prevoditi pesmu bez prethodnog punog razumevanja smisla. Razumevanja smisla japanskih haikua traži kulturološko istraživanje, ili čak kulturološku posvećenost, pripadnost. Ako ne osećamo da srcem pripadamo japanskoj kulturi nemamo pravih potreba za haikuem, to sam siguran. Prevodjenje reči kao pukih reči (koje nisu nosioc smisla) nedaje dobre rezultate. Prevodioc u haikuu uvek mora poći od smisla (filozofije) i forme jer ove dve stvari čine jedinstvo.
Šta dakle gornji haiku Aru Usude hoće reći? On govori da je japanski car potomak neba (prirode) i da japansko carstvo koje traje tri hiljade godina nebesko carstvo (carstvo prirode). U kontekstu rata u kojem je publikovan on dalje govori da se japanski vojnici bore za očuvanje tog svetog carstva. Japanski vojnik je znači nebeski vojnik. To objašnjava lakoću njihovog odlaženja u smrt. Japanski vojnik ne brani "naciju" (taj zapadni pojam u Kini i Japanu nikad nije bio shvaćen šta tačno znači--otprilike kao što mi ne razumemo njihovu pripadnost prirodi), japanski vojnik brani "nebesko carstvo", kulturu prirode i prirodnosti koju su Japanci stvorili. I tom carstvu pripada haiku u svojih 5,7,5 slogova. A naš zapadni idimi-dodjimi haiku pripada carstvu BMW-a, Marksa i Engelsa, Rolling Stonesa i dragačevskih truba. Uz retke izuzetke.

Treba takodje reći da su prevodi japanskih haiku (pesnici Šova ere) uredjeni dosta dobro i odgovorno, kao i pesme Rjokana na sledećoj strani HN (ne znam da li oba prevoda potpisuje Mirjana Mihajlović?).