TAKAHAMA KYOSHI (1)

高浜 虚子



Na Kamesan haiku blogu počeću da objavljujem prevode haikua Takahame Kyoshia 高浜 虚子 (1874-1959) sa nemerom, da bi haikui čoveka koji je presudno oblikovao japanski haiku u ono što mi danas smatramo japanskim haikuom--u šta pre svega spadaju fiksna forma 5,7,5 slogova (yuki teikei) i koncept harmonije sa prirodom nazvan "cveće i ptice" (kacho fuei), da bi dakle njegovi haikui dobili život u srpskom jeziku u obliku i formi za koji se on zalagao (a ne uprkos njegovim shvatanjima haikua što se kod nas obično radi). "Kyoshi", je njegovo pesničko ime koje priziva purizam a znači "čist". Već izbor ovog imena govori o smeru pesničke prakse koju je izabrao, akcentujući tradicionalne vrednosti japanske kulture. Kyoshi je počeo svoju pesničku karijeru periodu Meidji (1868-1912) kada Japan podpada pod uticaj Zapada i tradicionalne vrednosti počinju da se rastakaju. Zato je Kyoshijeva intencija ka očuvanju japanske kulture razumljiva. Kyoshi se smatra ocem tradicionalnog japanskog haikua i veoma je poštovana ličnost uprkos kritika koje mu se sa odredjenih mesta upućuju zbog pro-carističkog političkog angažmana pre i tokom drugog svetskog rata. Treba medjutim reči da Kyoshijevo delo, njegova poezija, svoj patriotizam iskazuje kroz posvećenost prirodi i uzdržavanju od iskazivanja emocija a ne otvorenom propagandom. Kyoshi je autor japanskog "saijikija", rečnika sezonskih reči "kidai" i "kigo". Sledeća izdanja ovog haiku rečnika je uredjivala i još uredjuje Kyoshijeva unuka Teiko Inahata (1931) koja je takodje urednica haiku časopisa Hototogisu (Kukavica) osnovang 1897. od strane Shiki Masaoke. Takahama Kyoshi je od 1898 bio u redakaciji časopisa a 1913 i njegov glavni urednik i učinio ga ključnim literarnim časopisom u Japanu.
Kyoshi je za života napisao oko 50.000 haikua. Njegov stil je poznat po upotrebi "shasei" (realističkih skica iz života) a odlikuje ga prefinjenost i elegancija.
Sledeći haiku je napisao 1913. u vreme kada odlučuje da preuzme uredjivanje časopisa Hototogisu:

Harukaze ya tohshi idakite oka ni tatsu

Uprkos vetru (5)
prolećnom--stojim (7)
na brdu čvrsto.(5)

Kyoshi Takahama, prevod: Dimitar Anakiev

Ovo je jedna od poznatih Kyoshijevih pesama. Reč koja odredjuje godišnje doba, "kigo" ovde je "harakuze"-"prolećni vetar". Pesma izražava čvrsto uverenje Kyoshijevo da se kao haiku pesnik i urednik Hototogisu odupre vetrovima promena u Japanu.
Već tu on izražava svoj stav borca za Japan i japansku tradiciju koji će tokom drugog svetskog rata izraziti u pesmi "ja sam samuraj japanski":


hinomoto no mononohu ware ya tokimune ki

Ja sam samuraj (5)
japanski—godišnjica (7)
šoguna Tokušimune. (8)

Kyoshi Takahama, prevod: Dimitar Anakiev

Ova pesma ne može biti prevedena u srpskih 17 slogova zato što sadrži ime. Ona takodje nema sezonski "kigo" već tzv. "muki-kigo", nesezonski kigo, i to je "šogun Tokušimune", koji je vodio japansku vojsku protiv Mongola u 13. veku i predstavlja simbol borbe protiv strane najezde na Japan.