СРПСКИ ХАИКУ КАЛЕНДАР

Pozivam poštovane čitaoce da se svojim prilozima, razmišljanjima i predlozima a pre svega dobrim haikuima pridruže finalnim radovima u gradnji SRPSKOG HAIKU KALENDARA

Sajt kalendara je dostupan na adresi:

http://srpskihaikukalendar.blogspot.com/

O KULTURNOJ POLITICI U HAIKU

Mnogi haiku pesnici pišu haiku zbog "eskapizma" tj. želje da se pobegne od svakodnevnih briga, i takodje neki od japanskih poznatih pesnika pisali su haiku sa istom motivacijom: pobeći od sveta patnji, sveta sukoba i borbi. Eskapizam kao idejna osnova pisanja prisutan je kod Santoke i Hosaia. Ali generalno japanski pesnici ne piši haiku da bi pobegli od sveta već ga pišu zato da bi ga uredili. Svaka umetnost je u suštini pokušaj uredjenja sveta a ne bekstvo od sveta. Biblijska fraza: "Na početku beše reč..." govori o tome. Stari pesnici su smatrali da umetnik-pesnik-vrač time što izgovara reč uredjuje svet. Muzika je takodje bila, i to svaka, pokušaj odredjene harmonizacije sveta. Tako je naravno i sa haiku, iz koga stoji šintoistička religija prirode i zato je svaki haiku ustvari pokušaj uskladjivanja sveta sa prirodom.
Zapadni pesnici pre svega nisu shvatili (i još neshvataju) filozofiju šintoizma: animističke religije koja smatra da svaka živa i neživa stvar (kamen, list, cigla ili mačka, pa tako i čovek) ima dušu. Haiku je zapravo priča o tome; haiku zastupa tu filozofiju i pokušava da kroz prirodni ritam 5,7,5 slogova obuhvati, uredi i izrazi svet u kome živi "osam miliona bogova", kako oni metaforički izražavaju svoj animizam. Medjutim, japanski haiku je bez sumlje suočavanje sa životom i uskladjivanje života sa prirodom, a ne beskstvo od sveta problema.
Monoteistički čovek Zapada sposoban samo za apstraktno razmišljanje i nesposoban da razgovara sa kamenom, hteo je videti u haikuu izraz Budizma i to na osnovu elemenata budističke estetike koja se nakalemila, kao i hrišćanske ideje, na filozofiju "8 miliona bogova" postavši time samo još jedan od mnogih Bogova. Za Japance su Buda i Hristi samo pojedini bogovi od tih "8 miliona" koje već postoje i zato nemaju većih problema sa verskom netolerancijom i podelama. Kod njih je normalno biti istovremeno i šintoist i Hrišćanin i Budist.
U doba New Age (Nju Ejdž) haiku je na Zapadu postao ALTERNATIVNA POLITIKA u kulturi tadašnje blokovske podeljenosti sveta. U stilu "dece cveća" i haiku je postao "budizam" i kao takav propagiran. Počev od "haiku momenta" - teorije nepoznate u japanskom haikuu koja je na Zapadu postala "glavno tumačenje"-pa dalje, haiku je smatran "zenom" i "prosvetljenjem". a eskapizma, društvena neangažiranost, "bekstvo u prirodu" glavna uloga. U to vreme se i kad nas pišu hiljade kvazireligioznih pesama u stilu: "Gle, vidi leptira a gle vidi tu je i mrav"
Glavni "pokretaš" kod nas Vladimir Devide je postao poznat po "anti-definiciji" haikua kao "poljubca pesme života". U svakom slučaju, čak i da je "prezirao" politiku, haiku pokret je opet bio vrsta kulturne politike, alternativne tadašnjoj.
Svet se od tada promenio, jedan blok je propao, svetom je zavladao globalni kapitalizam, a haiku je od alternative prešao u poziciju literature. Za vreme jugoslovenskih ratova su "neangižarani pesnici" prestali sa deljenjem poljubaca i pretvorili se u angažovane--eskapistička "fantazma" o poljubcu više nije delovala jer je život koji je došao bio sve pre nego objekt zaljubljivanja i pogodan predmet mistične identifikacije. U toku YU-rata nisam video niti jedan pravi religiozni haiku: toliko je jaka religija naših haiku pokretaša.
Želim reči, da haiku nikad nije bio apolitičan pa čak i tada kada je tvrdio da je apolitičnost njegova politika. I pošto je već tada bio politika, kao i svaka politika činio je razne izbore, delio je ljude i dogadjaje i zapravo se lažno predstavljao. Jednako kao što se i politika hrišćanstva lažno predstavlja kao apolitična i neškodljiva ideologija koja takodje samo deli poljubce.
Treba naravno razlikovati individualnu mističnost, zaljubljenost, religioznost-koja je nesporna- od "zaljubljenosti kao kulturne politike" koja može imati jednake ili još teže posledice od tvrdokornog patriotizma. Politika "haiku pokreta" je upravo to bila: velika šarena laža sa politikom zaslepljivanja.
Suprotno našim lažima u Japanu je haiku pesnišyvo uvek bilo jasno opredeljena kulturna politika sa svojom ideologijom. Izmedju različitih haiku škola i pravaca su se uvek, pa tako i danas, vodili kulturni ratovi ("bure u čaši vode" za koje su naši sukobi medju pesnicima meket jaganjaca) vrlo nalik na sukobe "gangova".
Haiku život nikad nije bio idealističan niti će ikad biti jer kultura ima veliku društvenu moć. Brecht je pisao "knjiga je oružje, uzmi je u ruke" i to isto važi za haiku. Haiku je oružje i orudje oblikovanja ovog našeg sveta i svaki haiku pesnik mora biti svestan da sa pisanjem haikua učestvuje u kulturnoj borbi, a to znači: bori se odredjene vrednosti. A svoje vrednosti svako bira za sebe.
Ovde želim da ovlaž skiciram glavne pravce u kulturnoj politici u haikuu izban Japana, koji se je toliko raširio da je postao izuzetnim velikim poljem kulturne borbe, Glavni pravci kulturnih politika su sledeći:

A. HAIKU KAO SREDSTVO GLOBALNOG KAPITALIZMA (uloga političke avangarde)
B. HAIKU KAO SREDSTVO POLITIKE LOKALNOG I NACIONALNOG (uloga literature)
C. HAIKU KAO IZRAZ KONFORMISTIČKE POLITIKE, a la- "nisam odavde"..."ja volim ovaj svet i brinem za kitove a pazim da ne gazim travu... "izvinite što živim"... itd."

Haiku se je kao sredstvo globalnog kapitalizma pokazao u svoja dva oblika: "internacionalni haiku" koji je šifra za kolonijalnu ekspanziju engleskog jezika i asimilaciju satelitskih kultura i tzv. "svetskog haikua" čija uloga je prikriveno pariranje engleskoj kulturi ali kroz simbiozu sa njom. Imperialistički brak iz računa. Ne bih se čudio da se sutra pojavi na globalnoj ravni i neki oblik "kineskog haikua" i onda se oni izmedju sebe bore ko će nas usrkrati i asimilovati.
Iz svega je jasno da naša nekritička participacija u bilo kom obliku "globalnog haikua" vodi u nestanak. Mi se prosto moramo organizovati u lokalne, nacionalne, literature ako želimo obstati. Kažem LITERATURE a ne POKRETE, jer bilo koja politika "nema veze" i "šta me briga" donosi brisanje. Svako zamlaćivanje sa "poljubcima" je politika neodgovornosti prema svojoj kulturi. A možda bi već bilo krajne vreme da nas neko zaista izbriše i da se ova agonija preživljavanja malih Balkanaca koja traje vekovima već jednom prekine.

ČITANJE BEZ OSTATKA(2)

Dimitar Anakiev
ČITANJE BEZ OSTATKA (2)

Broj 24 Haiku novina dobio sam istovremeno sa zbornikom „Svetski haiku 2010“ koga uredjuje japanski pesnik Banja Nacuiši. Dobro sam proučio obe publikacije i ne mogu sakriti zadovoljstvo činjenicom da su Haiku novine za klasu bolja publikacija. Čak i ako zaboravimo da su Haiku novine konceptualno mnogo šire od tzv. „svetskog haiku“ (eseji, japanski tradicionalni haiku, temat itd.) i usresredimo se samo na poredjenje srpskog i „svetskog“ haikua – odgovorno tvrdim, da je srpski haiku publikovan u Haiku novinama na mnogo višem nivou od „svetskog haikua“.
Haiku novine objavljuju pesme oko 70 autora koji haiku pišu na srpskom i još oko 40 autora iz sveta, a „svetski haiku“ donosi haikue 57 autora iz sveta, pod istim uslovima kao i Haiku novine: najviše 3 haikua po autora. Haiku novine su dakle i kvantititavno opsežnije, a što je pogotova važno: kvalitet srpskog haiku pesništva je veći od kvaliteta poezije „svetskog haiku“.
To potvrdjuje da je put strateškog povezivanja srpskog haikua sa tradicionalnim japanskih haikuom koju je izabrala redakcija Haiku novina ispravna. Globalni kapitalizam stalno izbacuje neke nove vrste haikua i mnogi se povode za modama, ali haiku može da napreduje samo kao literatura koja tematizuje prirodu i piše se i živi u svom jeziku.
I ovom broju Haiku novina nalazim veliki broj haiku koje uzimam za Srpski haiku rečnik. Idem redom počev od pesmama u kojima je „kigo“ (sezonska reč) jasan:


dunuo vetar-- (5)
promrdale ribice (7)
na suncobranu (5)
Dragan J. Ristić

Kigo: „suncobran“-leto. Dragan umesto uobičajnog gramatičkog pisanja izabira formu pisanja modernu u engleskom jeziku. Medjutim ova pesma je napisana u tačnih 5,7, 5 slogova, sadrži vrlo igrivu i poetičnu sliku i možemo reći da je ova pesma prava mala majstorija napisana u stilu japanskog modernog klasika Jamagući Seišija. Seši je bio poznat po kreiranju kigoa iz simbola prirode u proizvodima iz humanog sveta: raznih crteža, etiketa, artikala itd. Baš kao što Dragan upotrebljava ribice sa suncobrana. One su veštačke ali ih je pesnik oživeo.

Duboka noć- (4)
Na prozor mi kuca (6)
Ledena grana. (5)
Verica Živković

Kigo: „ledena grana“-zima. Verica u ovom haiku kroz pesonifikaciju grane izražava dubok poetski trenutak. Postoji izvesna slogovna nepravilnost a ona uvek govori da pesma može naći još bolji i još jači izraz. Vredi se potruditi kada u rukama imamo jak poetski doživljaj. Evo jednog mojeg predloga:

Ponoć je prošla. (5)
Na prozor mi zakuca (7)
ledena grana. (5)

Čini mi se da fraza u 5 slogova „ponoć je prošla“ još bolje ističe doživljaj od fraze od 4 sloga: „Duboka noć“. Ponoć je mitološka granica posle koje se dogadjaju čudne stvari. To je već sterotip koga poznajemo iz bajki ali i iz narodne kniževnosti. Posle ponoći izlaze vampiri itd. Dakle kad kažemo „Ponoć je prošla“ već pripremamo čitaoca na ledeno kucanje. Kao što film iskorišćava razne stereotipe, to isto radi i haiku, svaka umetnost. Takodje „zakuca“ svojom privremenošču posle koje opet nastaje turobna tišina dosta bolje deluje od kontinuiranog prezenta „kuca“. Haiku u engleskom jeziku upotrebljava samo prezent i zbog stalne izloženosti engleskom to dosta negativno utiče na nas jer polako gubimo finese svojeg jezika. Engleski haiku recimo nikad ne upotrebljava aorist a po mom iskustvu aurist je vrlo upotrebljiv u srpskom haiku, možda čak i više od prezenta. Ako se Verica slaže ja bih uzeo ovu drugu veziju sa Srpski haiku kalendar.

Prosjak zagleda (5)
novčić, čas sa jedne, čas (7)
sa druge strane. (5)
Momčilo Antić

Kigo: „prosjak“-zima. Prosjaka leti ni ne primetimo, medjutim zimi je prosjak dramatična slika. Formu sam neznatno popravio utoliko što sam rečcu „čas“ sa početka trećeg stiha na kraj tećeg.
Ova pesma je dobra „objektivna skica“ koja donosi istinit trenutak prosjaka.

Jedna uz drugu (5)
naslonjene sablje dve vojske (9)
-sajam antikviteta (7)
Svetlana Stanković

Kigo: „sajam“-leto. Svetlana je uhvatila izuzetno dobru i originalnu sliku, medjutim zapis sadrži čak 21 slog. Čini se da je reč „neslonjene“ potpuno suvišna. U haiku se retko može doslovno upotrebiti govorni jezik, treba se naučiti gutati reči i služiti se elipsom kao ključnom tehnikom.
Menjutim, sa samo malo truda ovaj haiku se može zapisati vrlo efektno i tačno, predlažem sledeću verziju:

Jedna uz drugu (5)
sablje dve vojske—sajam (7)
antikviteta. (5)

Ako mi Svetlana dozvoli, zainteresovan sam da drugu verziju uvrstim u SHK.

Koliko dugo (5)
još samo let leptira (7)
seća na tebe. (5)
Laslo Tot

Kigo: „leptir“-leto. Ovaj haiku povezuje humani sadržaj, sećanje na nekoga, sa prirodom, leptirom. Upravo to je suština haikua: povezivanje čoveka sa prirodom. Formalno sam popravio samo to što sam izbacio rečcu „li“ -ostatak govorne fraze, iz prvog stiha.

Devojačke oči (6)
Nad bunarom dubokim (7)
Sjaje u vodi (5)
Zorica Knežević

Kigo: „bunar“--leto. Dobar haiku i prilično tačno zapisan, ali može i još tačnije. Šest slogova u prvom stihu alarmiraju da nešto nije u redu. Tačna fraza bi bila „oči devojke“. Mala popravka ali vrlo bitna jer se težište, akcenat i zvuk celog haikua menjaju:

Oči devojke (5)
nad bunarom dubokim: (7)
sjaje u vodi (5)

Deluje kao „cepidlačenje“ ali nije. Pročitajte više puta („dok ne otpadne zub“) prvu i drugu verziju i osetićete razliku.

Skupljam lišće (4)
sa groba mog oca-- (6)
vetar sa susednog. (6)
Branislav Đordjević

Kigo: „opalo lišće“-jesen. Haiku doživljaj je vrlo lep, uporedjujući sebe sa vetrom pesnik se ujedinjuje sa prirodom. Medjutim, nepravilan ritam pokazuje nepreciznost u izrazu. Predlažem, sledeću varijantu:

Očev grob čistim (5)
od listova—susedov (7)
grob vetar čisti. (5)

To je sad skladan izraz. Ako mi Branislav dozvoli, uvrstio bi drugu verziju ovog haikua u SHK takodje.

Na vejavici (5)
prolazi Sneško Belić-- (7)
pozdravljamo se. (5)
Dragan J. Ristić

Kigo: „Sneško Belić“. Neposredan doživljaj sa pesonifikacijom (najčešćom stilskom figurom u srpskom i japanskom haiku, dok je engleski haiku zabranjuje!). Ovaj haiku nam otkriva dečiju dušu autora, takvu kakvu mora imati haiku pesnik. Forma skladna, izraz živ i rečit.

Očeva majka (5)
stavljala je u nedra (7)
stručak bosiljka. (5)
Vrbislava Starović-Slobodanova

Kigo: „bosiljak“. Odličan haiku vredan i zbog upotrebe prošlog vremena. U ovoj eri prevlade engleskog haikua koji nas sa svih strana zasipa njihovim pravilima po kojima je prezent neophodan lepo je videti da naši pesnici pišu svojom a ne tudjom glavom. Haiku ima i etnološku vrednost. Forma je idealna.

Uspori vjetre- (5)
ovaj oblačić liči (7)
na nježno janje (5)
Živko Vujić

Kigo: „janje“-proleće. Vrlo poetično poredjenje i odlično napisan haiku.

Letnje popodne-- (5)
starica posmatra svoju senku (10)
na zidu oronule kuće (9)
Tomislav Ž. Vujić

Kigo: „letnje popodne“. Slika ovog haikua je vrlo originalna, sadrži izuzetne estetske kvalitete. Medjutim, ima previše informacija, što se vidi po broju slogova: čak 24. Pesnik mora da izabere koje informacije su mu bitne. Nudim ovde dve verzije:
Letnje popodne-- (5)
na zidu stare kuće (7)
babina senka (5)

ili

Letnje popodne-- (5)
na oronulom zidu (7)
babina senka (5)

Obe verzije mi se čine dobre, svaka na svoj način: „na zidu stare kuće“ ima vrlo lep ritam, „na oronulom zidu“ je možda originalniji izraz. Ipak je čini mi se kadar stare kuće širi i zato bolji od „oronulog zida“ jer je tu posmatrač malo bliže objektu posmatranja i zato malo manje vidi, sužava se prostor imaginaciji. Dakle, ja bih voleo drugu verziju (a ne treću) da uvrstim u SHK ako mi autor dozvoli.

Blatnjavim putem (5)
za pogrebnom povorkom (7)
stope sve dublje (5)
Jovanka Božić

Kigo: „blatnjav put“-jesen. Dobar haiku i dobra, idealno nadjena forma.

Crveni suton. (5)
Iznad krovova kruže (7)
slepi miševi. (5)
Borivoje Sekulić

Kigo: „slepi miševi“-leto. Takodje, dobar haiku, objektivna skica, forma precizna.

Raž na vetru (4)
leluja se levo desno-- (8)
sunce je zlati. (5)
Dušan M. Adski

Kigo: „raž“. Vrlo lepa slika u Dušanovom prepoznatljivom pastoralnom stilu. Forma je nepravilna ali ima 17 slogova, i zato prihvatljiva, verovatno je čak i tačna. Pokušao sam da nadjem drugačiji izraz ali nisam uspeo.

Kroz gole krošnje (5)
i prazna ptičja gnezda- (7)
ćarlija vetar. (5)
Danica Bakić

Kigo: „gole krošnje“. Tačan zapis i dobar haiku.

Crkvena porta. (5)
Devojče gurka loknu (7)
pod prazirni šal. (5)
Rajna Begović

Kigo: „šal“. Vrlo lepo pronadjen i tačno skiciran trenutak iz svakodnevnog života. Upotreba „kigoa“ majstorska.


niotkuda pahuljica-- (8)
praznina čini moju tugu (9)
još dubljom. (3)
Jasminka Nadaškić Đorđević

Kigo: „pahuljica“. Ispovedni trenutak ovog haikua je lepo uklopljen u „meteorološku situaciju“.
Medjutim, forma je haotična, Jasminka za koju znam da vlada vrlo dobro formom 5,7,5 u ovoj pesmi odustaje od oblikovanja. Čini mi se da je reć „praznina“ suvišna i čak i kontraproduktiva jer pre toga imamo sliku praznine sa jednom pahuljom. Predlažem sledeći oblik ove pesme:

Ta pahuljica (5)
niotkuda—još dublja (7)
je moja tuga. (5)

Takav oblik haikua se čini vrlo jednostavan i tačan-odgovara istini pesme. Ako se Jasminka slaže sa ovom verzijom uzeo bih je za SHK.

U šoping centru (5)
jasno čujem proplanke (7)
Jelove gore. (5)
Dušan Vidaković

Kigo: „Jelova gora“-leto. Odlično spojen savremeni kapitalistički trend sa prirodom. Dušan je jedan od doslednih pesnika haiku forme i njegov je izraz i ovde vrlo tačan.

Je li ta tvoja toga (7)
zavesa izmedju ovog (9)
i onog sveta. (5)
Svetomir Đurbabić

Kigo: „toga“-leto. Vrlo inventivan kigo, istorijski. Povezivanje dva sveta isto vrlo poetično. Medjutim slogova je previše, Sveta je zaboravio da kod pisanja haikua treba poneku reč i progutati. Ako se autor slaže ja bih ovu pesmu uzeo za SHK u sledećem obliku:

Izmedju ovog
i onog sveta: toga
kao zavesa.

I ovom bloku i pesma Miodraga Džunića:

Kučka u grmu- (5)
pokislo telo štiti (7)
psiće na sisi. (5)
Miodrag Džunić

Kigo: „psići na sisi“. Vrlo naturalistički haiku sa temom materinstva.


Nastavljam sa primerima dobrih haikua koji imaju tačnu formu ali kubure sa jasnoćom godišnjih doba tj. kigoem.

Magleno jutro--
trpim tužne sirene
slepih brodova.
Milan Ilić

Odlična i poetski vrlo duboka Milanova pesma ali „kigo“ nije jasan. Postoje dve mogućnosti, prva i verovatno principijalna je tretitrati pesmu kao „letnju“ ako uzmemo reć „brod“ kao kigo za leto. Znamo da je pesma sa Dunava, ali Srbija nema more i zato je možda opravdano uzeti reč „brod“ za kigo u istom košu kao „plaža“, itd. Druga mogućnost je opredeliti godišnje doba sa „jutarnjom maglom“ ali to je teže jer jutra sa maglom su tipika i jeseni i proleća.

Niz šoferšajbnu
brojim nestvarne staze
kišnih kapljica.
Dara Trifović

Vrlo tačna forma u koju je pesnikinja uspela da smesti i jednu stranu reč, što nije jednostavno! Možda je cena ulaza te šoferšajbne u pesmu ta, da nije ostalo mesta za sezonsku asocijaciju. U svakom slučaju reč je o vrlo dobroj pesmi koju kišne kapljice smeštaju u prirodni ambijent. Vredi razmišljati dalje o ovom haikuu jer je njegova pesnička vrednost nesumljiva.

Kroz polja
drugog putokaza nema
osim moje senke
Ljiljana Marković

Ljiljanina pesma je prikazuje vredno poetsko opažanje. Formalna nepravilnost je manje sporna od nedovoljno tačno lociranog godišnjeg doba. Naši pesnici ne razmišljaju o tome, ali trebalo bi jer sezonske asocijacije pune pesmu atmosverom i obogaćuju značenje. U ovoj pesmi je reč „polje“ nedovoljno odredjeno. Može biti „pusto polje“ i označavati zimu, isto i „svenulo polje. Može biti opet „cvetno polje“ i označavati leto....itd. Ako je ovo zadnje, možda je tačan oblik pesme:

Kroz cvetna polja
ne nalazim putokaz--
vodi me senka

Medjutim, mogući su mnogobrojni oblici.
I dve pesme Aleksandra Ševe, vrlo tačne po obliku ali sa dupliranjem sezonskih reči:

Jesenje veče.
Iz svakog ćoška vreba
po jedan pauk.
Aleksandar Ševo

kigo1=“jesenje veče“-jesen
kigo2=“pauk“-leto

Veče na plaži.
Muziku iz kafane
nadjača cvrčak.
Aleksandar Ševo

Kigo1=“plaža“-leto
Kigo2=“cvrčak“-jesen

Situacija sa duplim kigoima je moguća, i tada odredjujemo koji kigo je glavni a koji sporedni. Nominalna oznaka godišnjeg doba ima prednost, tako „jesenje veče“ postaje lokalni kigo koji označava godišnje doba, a pauk prestaje da bude kigo i dobija značenje univerzalnog simbola.
Takvih situacija ima i u japanskom haiku, nisu nepravilne iako se izbegavaju. A izbegavaju se zbog toga jer drugi kigo zauzima mesto u pesmi koje treba da pripadne čoveku, dakle humanom sadržaju pesme. I ako već čoveka izbacujemo iz pesme onda taj drugi kigo mora preuzeti funkciju univerzalnog simbola i govoriti i u čovečije ime. Tako bi pauk u prvoj pesmi bio oznaka neke opasnosti, dok cvrčak u drugoj pesmi preuzima na sebe značenje umetnosti.

Ovo predugo pročitavanje HN br. 24 bi moglo biti još i duže, izvinjavam se svima čije pesme nisam pomenuo a zavredjuju pažnju. Namera mi je bila dotaknuti se reprezentativnih primera od kojih svi možemo da učimo. Na kraju, završiću poredjenje izmedju svetskog i srpskog haikua, započetog na početku ovog teksta, svima nama poznatom pričom o tri krojača. Jedan je stavio tablu na radnji: „najbolji krojač na svetu“, drugi je stavio „najbolji krojač u gradu“ a treći „najbolji krojač u ovoj ulici“. I najbolje je radio. Isto je i sa haiku: pored svih svetskih čuda pa i svetstskog haiku najbolji haiku se piše u svojoj ulici. Politika lokalnog, nacionalnog haikua je jedina koja daje poezije vredne rezultate. A o tome sam se uverio i u Japanu gledajući lokalnu praksu Hoshinage Fumia.

TAKAHAMA KYOSHI (7)

Ovim postom završavam objavljivanje 85 prevedenih pesama Takahame Kjošija. Iz ove zbirke domaći pesnik može čini mi se puno naučiti. Kjošijeva poezija pleni jednostavnošću i zanesenešću prirodom baš kao i humanošću. Kjoši uzdiže prirodu u svim svojim detaljima na pijedestal vrhovnog božanstva. Verujem, da Kjošijeva poezija može biti velika inspiracija i putokaz našem pesniku baš kao što je inspiracija i putokaz hiljadama japanskih pesnika. U mnogim delovima Balkana priroda nije izgubila svoja mitološka svojstva, zato nam je japanski odnos prema prirodi blizak. Sem odnosa prema prirodi Kjoši je kroz svoje haikue izražavao i svoje životne stavove i moralne principe. Njegov pesnički i ljudski inegritet je redak i takodje inspiritavan u jednakoj meri kao Bašoov. Od dva velika učitelja japanskog haikua: Bašoa i Kjošija balkanski pesnik može naučiti dosta o jedinstvu života i dela, a to se danas čini posebno važno kada društveni razvoj sveta sve više devastira bazične principe humanosti.
Kjošijeve pesme sam sa lakoćom preveo u srpskih 5,7,5 a da se pritom nijedan kigo nije izgubio ili promenio. Izuzetak je pesma "Ja sam japanski samuraj", koja sadrži japansko vlastito ime i zato nije mogla biti prevedena u srpskih 17 slogova, što je i normalno, a izuzetak u vezi kigoa je i zadnja pesma u ovom postu "mrtvog spaljuju" u kojoj se kigo razlikuje od japanskog, što je takodje normalno zbog razlike u običajima i kulturi. Ovakav, rekao bih blistav prevodilački rezultat u tako velikom broju pesama pokazuje da je forma 5,7,5 životna u srpskom jeziku-ne postoji objektivan razlog da bi je se pesnici klonili. Naprotiv, ona je siguran putokaz kako prevodiocu tako i pesniku.
Forma 17 slogova omogućava pesnički kontinuitet japanskog haikua kod nas, što srpski jezik i literaturu dodatno obogaćuje.
Kjoši je u japanskom haiku poznat kao prvi sastavljač japanskog saijiki - rečnik kigoa. Kjošijev saijiki je osnova na kojoj stoji celokupni japanski haiku. Nadam se da će ovi prevodi Kjošija odlučno pripomoći da se slično delo: srpski saijiki, na kome poduže intenzivno radim, ubrzo oživotvori.



Zalazak sunca:
mora da je Buda u
tim oblacima.

Kigo: "zalazak sunca"-zima
Prevod: Dimitar Anakiev



Posle kiše je
jedan list polovnije
seo na balkon.

Kigo: "list polovnije"-jesen
Prevod: Dimitar Anakiev



Kad dunu vetar
ne znam kako osetih:
Buda dolazi.
(1895)

Kigo: "Buda"-muki kigo
Prevod: Dimitar Anakiev


Banalan život
nalik je baš na ovaj
kaleidoskop.
(1949)

Kigo: „kaleidoskop“-leto
Prevod: Dimitar Anakiev


Starac sam sada
al’ ti si još uvek moj učitelj--
dan tvoje smrti.

Kigo: „dan Šikijeve smrti“-jesen
Prevod: Dimitar Anakiev


Veliko drvo
pezanije—podeli
jesenje nebo.
(1906)

Kigo: „jesenje nebo“
Prevod: Dimitar Anakiev



Čak i majušni
kamenčić nakvašen je
nežnom rosicom.
(1929)

Kigo: „rosa“-jesen
Prevod: Dimitar Anakiev


Uvi se rosa
oko mene a meni
nedostaje otac.

Kigo: „rosa“-jesen
Prevod: Dimitar Anakiev

Razboli li se
ko cvrčak ga poseti
i plače uz zid.
(1896)

Kigo: „cvrčak“-jesen
Prevod: Dimitar Anakiev



Bejaše slikar,
voleše suncokrete:
polude, umre.
(1942)

Kigo: „suncokret“-leto
Prevod: Dimitar Anakiev



Pozdraviše se
nemo ove dve senke.
Zima dolazi.

Kigo: „zima dolazi“
Prevod: Dimitar Anakiev


Plače veliki
crv: oče, oče, mama
nije sa nama.

Kigo: „crv“-leto
Prevod: Dimitar Anakiev



Podigoh pogled
nebo se raširilo.
Mesec samuje.

Kigo: „mesec“-jesen
Prevod: Dimitar Anakiev


Mrtvog spaljuju.
Vatra bi da utrne--
bukne ponovo.

Kigo: „kres“-proleće
Prevod: Dimitar Anakiev

TAKAHAMA KYOSHI (6)

Kjoši Takahama je verovatno najprećutaniji pesnik u istoriji literature, zapisao sam u predhodnom postu Kamesan Haiku bloga. Ovo tim više čudi s obzirom na značaj njegovog dela za japanski haiku. Medjutim, uporedimo li Kjošija sa pesnicima, umetnicima i misliocima koji su se tokom drugog svetskog rata svrstali na stranu sila osovine, uzmimo za primer američkog pesnika Ezru Paunda koji je bio obožavaoc i miljenik Musolinija i čak preko radija redovno i najdirektnije učestvovao u medijskom ratu protiv saveznika, nemačkog pesnika Gotfrida Bena i filozofa Martina Hajdegera koji su javno podržali Hitlera, ili režiserku Leni Rifenštal koja je stvorila najveća dela glorifikacije fašizma u istoriji umetnosti--niko od njih nije doživeo suspenziju svojeg umetničkog rada i njihova dela mogu se naći normalno u državnim bibliotekama, kinotekama i na tržištu uključno sa Hitlerovom knjigom Moja Borba, koja evo u Sloveniji doživljava treće izdanje, a o rehabiliticiji balkanskih saradnika fašizma da ni ne govorimo (od Stepinca, preko Draže do Vladike Velimirovića) Kjoši, koji ništa od toga nije radio, niti je religija šintoizma na bilo koji način povezana sa zapadnjačkim totalitarnim ideologijama, Kjoši dakle doživljava potpuno suspenziju svojega dela koja do danas aktualno traje. Očigledno u slučaju Kjošija treba razloge tražiti u nečem drugom: u američkim geopolitičkim interesima u Japanu i u činjenici da je japanski patriotski duh slomljen upotrebom atomskih bombi. Upravitelji Japana ne žele ni da pomisle da bi se taj duh ponovo probudio i zato Kjoši, koji je život posvetio opevanju "cveća i ptica" sledeći filozofiji prirode mora biti prećutan, nezvanično zabranjen. I pogledajmo dalje, u nastavku prvog objavljivanja pesama Takahame Kjošija na bilo kojem od zapadnih jezika, pogledajmo te pesme kojih se Zapad toliko plaši- Takahama Kjoši, nastavak objavljivanja zbirke njegove poezije na srpskom jeziku:


Iskrivio se (5)
hladni mesec preko (7)
staklenih vrata (5)

Kigo: "Hladni mesec"-zima
Prevod: Dimitar Anakiev



Osvetljen hladnim (5)
svetlom istanjio se (7)
i potporni stub. (5)

Kigo: "hladno svetlo"-zima
Prevod: Dimitar Anakiev



Rascvetala se (5)
trešnja ali izgleda (7)
tako samotna. (5)

Kigo: "procvala trešnja"-proleće
Prevod: Dimitar Anakiev



Rano proleće. (5)
Led kraj morskoga žala (7)
travu napušta. (5)

Kigo: "Rano proleće"
Prevod: Dimitar Anakiev



Koja li je boja
bolesti? Možda žuta?
Prolećni nazeb.

Kigo: "Prolećni nazeb"
Prevod: Dimitar Anakiev



Spalismo polja. (5)
Eletričnim sjajem sja (7)
majčina nežnost. (5)

Kigo: "spaljena polja"-jesen
Prevod: Dimitar Anakiev



Nagazio sam (5)
belu radu ali se (7)
ona uspravi. (5)

Kigo: "Bela rada"-leto
Prevod: Dimitar Anakiev



Utroših život (5)
na haiku—jedem sad (7)
repinu supu. (5)

Kigo: "repina supa"-jesen
Prevod: Dimitar Anakiev



Na kopnu su čak (5)
i devojke što rone: (7)
procvala kruška. (5)

Kigo: "Procvala kruška"-proleće. "Devojke što rone" to su devojke koje "rone na dah" da bi izvukle iz okeana biser.
Prevod: Dimitar Anakiev



Moja se sestra (5)
dotaknu jaglike i (7)
ona procveta. (5)

Kigo: "Jaglika"-proleće
Prevod: Dimitar Anakiev



Čarobna me moć (5)
vodopada uplaši (7)
i brzo odoh. (5)

Kigo: "vodopad"-leto
Prevod: Dimitar Anakiev



To je božanstvo. (5)
Božanstveno je lep taj (7)
vodopad Naći. (5)

Kigo: "vodopad"-leto
Prevod: Dimitar Anakiev



Kućni kimono (5)
osušio se—tako (7)
baš kao i ja. (5)

Kigo: "sušenje"-leto
Prevod: Dimitar Anakiev



Tužna ili srećna (6)
opraće svoju kosu (7)
bez razlike. (4)

Kigo: "pranje"-leto
Prevod: Dimitar Anakiev



Kako se duje (5)
konjska njuška tako (7)
se izvor prazni. (5)

Kigo:"izvor"-leto
Prevod: Dimitar Anakiev

TAKAHAMA KYOSHI (5)

Kjoši Takahama a posebno njegovo delo gotovo je nepoznato zapadnom čitaocu. Najopširnije izdato delo dostupno na internetu sadrži 15 haikua, sačinila ga je Kjošijeva unuka. Niti jedne knjige na bilo kom jeziku (!) sem japanskog na kome postoji zbirka 100 izabranih haikua ( od 50 000, koliko je za života napisao) . Kjoši je verovatno najprećutaniji pesnik u istoriji literature. Zašto je to tako čitaoc se je mogao upoznati na prethodnim postovima ovog bloga. Medjutim reč je o čoveku koji je stvorio japanski haiku. Pedesetak pesama koje objavljujem na srpskom u Kamesan haiku blogu je PREMIJERNO predstavljanje Kjošija sa zbirkom pesama na bilo kom jeziku sem japanskog. Čitaoc će verujem moći da proceni o kakvom delu je reč- Takahama Kyoshi, na srpskom, ekskluzivna svetska premijera:


Na mesečini (5)
dvadesetog septembra (7)
Šiki je umro. (5)
(1902)

Kigo: "septembar"-jesen
Prevod: Dimitar Anakiev


Zbogom Komoro (5)
evo me gde odlazim (7)
--mesec ostaje. (5)

Kigo: "mesec"-jesen
Prevod: Dimitar Anakiev


Zbog pogleda mog (5)
u staklu, zabrinu se (7)
vrabčeva majka.(5)

Kigo: "vrabačeva majka"-leto
Prevod: Dimitar Anakiev


Sa prijateljem (5)
o smrti popričasmo; (7)
letnja svežina.(5)
(1957)

Kigo: "letnja svežina"
Prevod: Dimitar Anakiev


Prolećni pljusak; (5)
u svratištu prihvatih (7)
tudji kišobran.(5)

Kigo: "prolećni pljusak"
Prevod: Dimitar Anakiev



Prolećna gora; (5)
ne bih na smrt da mislim (7)
ali uzalud.(5)
(1959)

Kigo: "Prolećna gora"
Prevod: Dimitar Anakiev



Usred Londona (5)
moje japanke gaze (7)
prolećnu travu (5)
(1936)

Kigo: "prolećna trava"
Prevod: Dimitar Anakiev



Pade na zemlju (5)
i okrenu joj ledja: (7)
cvet kamilice.(5)
(1955)

Kigo: "cvet kamilice"-leto
Prevod: Dimitar Anakiev


Ova godina (5)
odlazi kao da bi (7)
bila neki div.(5)
(1913)

Kigo: "Odlazi godina"-Nova godina
Prevod: Dimitar Anakiev



Žetveni mesec, (5)
ljudi—nedostaju mi (7)
ovde u Sumi.(5)
(1951)

Kigo: "žetveni mesec"-leto
Prevod: Dimitar Anakiev



Ulubi li se (5)
nebo prolećno, ruke (7)
kad pružih pravo.(5)
(1951)

Kigo: "Prolećno nebo"
Prevod: Dimitar Anakiev



Rodjen u Ujoi, (5)
starim u Sagami,(7)
Koromogae.(5)
(1957)

Kigo: "Koromogoe"-geografski pojam: "muki kigo" (cela godina)
Prevod: Dimitar Anakiev



Latica trešnje (5)
na balkonu, medjutim-- (7)
drveta nigde.(5)
(1913)

Kigo: "Latica trešnje"
Prevod: Dimitar Anakiev



U Kamakuri (5)
iznenadjenje za sve: (7)
povratak zime.(5)
(1914)

Kigo: "povratk zime"-proleće
Prevod: Dimitar Anakiev


Čestitanja me (5)
čine samotnim—star sam (7)
kao ta jesen.(5)
(1954)

Kigo: "jesen"
Prevod: Dimitar Anakiev



Sneg na planini-- (5)
nije li to napudran (7)
ženski obraz?(4)
(1946)

Kigo: "Sneg na planini"-leto
Prevod: Dimitar Anakiev



Nemir! Kakva reč! (5)
Za mene koji starim (7)
dodje proleće. (5)
(1958)

Kigo: "Došlo proleće"
Prevod: Dimitar Anakiev



Odpoče li to (5)
pakujac život znova? (7)
Iz ta dva lista.(5)
(1953)

Kigo: "novi izdanci"-proleće
Prevod: Dimitar Anakiev



Nova godina (5)
donese led—čistim ga (7)
iz sudopere. (5)

Kigo: "Nova godina"
Prevod: Dimitar Anakiev


Novogodišnje (5)
golemo nebo—iznad (7)
starca Kjošija.(5)

Kigo: Novogodišnje nebo"
Prevod: Dimitar Anakiev


Ljubav je važna (5)
ali ćudljiva—bacih (7)
ljubavno pismo. (5)

Kigo: "ljubavno pismo"-muki kigo
Prevod: Dimitar Anakiev



Pahulje lete (5)
zato da se promene (7)
oblici sveta. (5)

Kigo: "Pahulje"
Prevod: Dimitar Anakiev

TAKAHAMA KYOSHI (4)

Kjoši je za haiku važan toliko kao i Bašo. Da li je ta tvrdnja, koja se može u Japanu često čuti, prejaka? Rekao bih da odgovara istini u mnogim aspektima. Kjoši je ne samo novi početak japanskog haikua u vremenu kada se japansko društvo i kultura savijaju pod jakim pritiscima zapadnih vetrova već i javna ličnost, pesnik i urednik, koji odoleva vetru, stvarajući značajno delo i pleni moralnim integritetom i snagom. Obojica, Bašo i Kjoši, ulaze u svet haiku literature direktno iz sveta samaruja: Bašo kao ronin oslobodjen službe gospodarevom smrću, a Kjoši kao sin samuraja kome istorijske okolnosti oduzimaju zvanje i status potiskujući ga u bedu. Ova činjenična veza samurajstva i haiku poezije je važna, a nije tajna i da je haiku i njegov specifični asketski duh stvoren u redovima samuraja koji su počeli pisati ovu kratku formu još pre Bašoa. Etika društvenog sloja samuraja nereskidiva je od suštine haikua.
Kjoši upravo pokazuje svojim primerom svoj izuzetni integritet kao ličnost, dokazujući da je haiku ne samo poezija već i vrsta etičke prakse. Zato je Kjoši svetli primer od koga se može učinti ne samo poezija, principi haikua kao japanske tradicionalne veštine, već i životni principi. Pored svega Kjoši je i savremeni čovek koji rešava dileme slične našim. Ako je Bašo bio često razmatran kao feudalni čovek čija životna načela podpadaju pod drugačiju društvenu optiku, ta argumentacija kod Kjošija ne važi. Šta više, vidimo da su principi i načela koji služe kao opora Bašoa jednako životni i u slučaju Kjošija. Reč je o tradicionalnim principima japanske kulture, a ista načela važe i u poeziji.

Kjoši je poznat po pet poetskih načela svoje (i japanske) škole haikua:

1. Načelo "objektivne skice" (kyokkan shasei)
2. Načelo pejzaža, unutrašnje pokrajine (keshiki)
3. Načelo nedostupnosti istine čulima
4. Načelo "cveća i ptica" (kacho fuei) manifestovano kroz "kigo"
5. Načelo kratkoće života

Iako zapadni tumači načelo "objektivne skice" smatraju načelom zapadnjačkog realizma, ovaj princip je uzet iz tradicionalne japanske estetike i baš to načelo važi i za poeziju Bašoa-svakako su najbolje Bašoove pesme pisane po tom načelu. Kjoši kaže: Prvo skiciraš objekt posmatranja i približavaš mu se, zatim se poistovećuješ sa njim i konačno objekat dolazi k tebi. Ovo isto načelo postoji u japanskoj kulturi i kroz razne druge metaforične iskaze, recimo: Uči od bora da budeš bor.
U načelu "unutrašnjeg pejzaža" ili "mentalnog pejzaža" Kjoši izražava stav da svaki pesnik mora kroz svoju poeziju da uhvati one pokrajine, koji odgovaraju njegovoj unutrašnjoj istini. Za primer svog unutrašnjeg pejzaža daje pesmu o usahlom polju. Medjutim to isto načelo važi u svim umetnostima svuda i u filmu ga posebno ističu Tarkovski i Herzog.
I načelo o nedostupnosti istine čulima je široko poznato u umetnosti, i u haiku ono znači metaforičnost ili "višak značenja": govorimo o jednom a iza toga se skriva i još nešto. Razni umetnici izražavaju ovo načelo svako na svoj način: recimo Hoshinaga Fumio kaže Ko veruje da je more plavo ne može razumeti moje pesme.
"Cveće i ptice" je drugo ime za prirodu (oko nas i u nama) ali samo onu podložnu promeni godišnjih doba. Tradicionalni japanski pogled.
Načelo o kratkoći života je takodje tradicionalni filozoski stav.


Zadnji put hvata (5)
sunčev zrak—pavlovnije (7)
list što opade.(5)
(1906)


Kigo: "opade list"-jesen
Prevod: Dimitar Anakiev



Izmedju neba (5)
i zemlje prsnu po kap, (7)
dve zimske kiše.(5)

Kigo: "zimska kiša"
Prevod: Dimitar Anakiev



Rano se dani. (5)
Cveće i ptice učim (7)
Isusu hvala. (5)

Kigo: "rano se dani"-leto
Prevod: Dimitar Anakiev



Želatinozna (5)
žablja iskra isto zna: (7)
život je kratak. (5)
(1956)

Kigo: "žablja ikra"-proleće
Prevod: Dimitar Anakiev



Duša zatrepta (5)
od kako kod nas dunu (7)
jesenji vetar. (5)
(1948)

Kigo: "jesenji vetar"
Prevod: Dimitar Anakiev



Sa listom palim (5)
na nos--na površinu (7)
šaran izroni. (5)

Kigo: "opao list"-jesen
Prevod: Dimitar Anakiev



Sevnula munja.(5)
Prodavačica na putu (8)
bosonoga. (4)
(1937)

Kigo: "munja"-leto
Prevod: Dimitar Anakiev



Vetar i kiša (5)
besne—iz meteža sve (7)
ovo nastade. (5)
(1897)

Kigo: "metež"-zima
Prevod: Dimitar Anakiev



Kao što vidim (5)
gore-dole mrdaju (7)
larve komarca. (5)
(1938)

Kigo: "larve komarca"-leto
Prevod: Dimitar Anakiev



Oprez, uhode! (5)
Pribijeni hodamo (7)
hladnog proleća.(5)
(1925)

Kigo: "hladno proleće"
Prevod: Dimitar Anakiev


Zaseo je sneg (5)
u baš svakoj parceli (7)
rižovog polja.(5)

Kigo: "sneg"
Prevod: Dimitar Anakiev



Dok se obukoh (5)
tama najednom nasta (7)
i nadjoh se nag. (5)
(1930)

Kigo: "rano se noći"-zima
Prevod: Dimitar Anakiev

TAKAHAMA KYOSHI (3)

Sin samuraja naterenog da se bavi poljoprivredom da bi preživeo: Takahama Kyoshi, u danima svoje oskudne mladosti


U prethodna dva posta o Kyoshiju mogli smo videti da je patriotizam osnova životne filozofije ŠINTOIZMA, religije koja slavi duh predaka i prirodu, i čiji odraz je japanska kultura u celini pa tako i haiku. Kyoshi, sin samuraja, učinio je od haikua močno kulturno oružje načinivši od njega branik cele japanske kulture. Medjutim, čitaoc mora znati da je ovakav stav, skoro jednako odlučan i čvrst, raširen po Japanu kao podrazumevajući, i da ga "rutinski" praktikuje mnogo haiku pesnika (drugačije prosto nije moguće!)--verovatno je to u velikoj meri i Kyoshijeva zasluga.
Kada sam pre nekoliko godina u Kumamotu razgovarao sa Hoshinagom Fumiom bio sam iznenadjen shvativši da sensei Hoshinaga smatra svoje haiku pesništvo ratničkom veštinom u kulturnoj borbi za svoju kulturu. S obzirom da Hoshinaga pripada plemenu Kuma, plemenu koje je u srednjem veku bilo do nogu potučeno od i danas vladajućeg plemena Jamato, koje je ustanovilo Japan i po kome je Japan dobio i ime, učitelj Hoshinaga je u glavni zadatak svog pesništva stavio nastavak (kulturne) borbe protiv plemena Jamato. On to radi tako što kroz svoje haikue oživljava duh Kuma i rekonstruiše, preko zaboravljenih ili asimilovanih reči jezika Kuma, poraženu kulturu. Danas je oko Hoshinage Fumia okupljena elita Kumamota i uživa status borca i "disidenta" kakvog na Zapadu možda ima Nelson Mendela i slični. Iz ovog stava se možemo i mi puno naučiti, jer danas se glavne borbe ne vode mačevima nego kulturom. Haiku pesnik je ratnik svoje kulture. To je amanet koji je na pijedestal postavio Takahama Kyoshi. U vreme posle poraza Japana, kada su mnogim pesnicima davali da potpišu izjave "lojalnosti" novim vlastima, Kyoshi je odbio da se izvini zbog svog patriotizma. U to vreme se je zbog takvog stava mogla izgubiti glava. Pogledajmo, kakve pesme je pisao Kyoshi nakon poraza Japana:

Zrikavci plaču, (5)
takodje crvi plaču... (7)
Svi samo plaču. (5)
(1945)


Prevod: Dimitar Anakiev

Kigo: "zrikavac"-jesen. "Nije vreme za plač nego za borbu!" kaže Kyoshi ovim haikuem. Poruka ove pesme je: "Izgubili smo oružanu borbu, ali borba za našu kulturu mora se dobiti..." Zaista fascinira Kyoshijev moralni integritet i duševna snaga, uspravnost kakvu može dati samo samurajsko vaspitanje. Medjutim, fascinira i Kyoshijevo pesničko majstorstvo da slikama iz prirode ocrtava društveno stvarnost: hijerarhija insekata ocrtava hijerarhiju društva. Kyoshi hoće da kaže: ovim porazom su izgubili glavu svi,
voditelji (veliki insekti-zrikavac) ali i mali ljudi (crvi). Kyoshi im poručuje: prestanite sa plačom i borite se. On im je pokazivao put tada, baš kao što njegovo delo i danas pokazuje put.

Neprijatelji (5)
konačno nestadoše. (7)
Jesenji mesec. (5)
(1945)

Prevod: Dimitar Anakiev

Kigo: "jesenji mesec". Nakon kapitulacije Japana, ratna propaganda je stala a sa njom i produkcija neprijatelja. Poraz je bolan, ali mir koji je nastao omogućava pesniku da se okrene pravom japanskom užitku: gledanja meseca. Došlo je vreme da se okrenemo svojoj kulturi kao izvoru moći i lepote. To je poruka i stav ove pesme.

Šta god mi život (6)
nosi veseli me: (6)
lomim ledenice. (5)
(1946)

Prevod: Dimitar Anakiev

Kigo: "ledenice"-zima. U posleratnim godinama život je težak, medjutim Kyosijev duh nije slomljen jer se oslanja na jedinstvo sa prirodom i tradicijom svojeg naroda. Uočite kako majstorski upotrebljava "kigo". Ledenice, slika zime, simbolično označavaju period teškoća, ohromljenosti. Kyoshi ove ledenice lomi snagom svojog jedinstva sa prirodom i tradicijom. Pesma je prevedena u 17 slogova sa nešto izmenjenim ritmom.

TAKAHAMA KYOSHI (2)

Kyoshi je u srpskom jeziku nedovoljno i slabo predstavljen. Iako je otac japanskog tradicionalnog haikua njegov rad se kod nas slabo poznaje a temeljni principi njegove i japanske haiku poezije nisu niti osvetljeni niti objašnjeni. Zašto je to tako teško je odgovoriti. Možda, Zapad, a sa njim i mi kao njegova poslušna margina, time jednostavno kažnjava Kyoshija za patriotski stav tokom drugog svetkog rata. Ako je to tako onda se sa Kyoshijem kažnjava i japanska kultura čiji je Kyoshi ugaoni kamen. Kyoshi potiče iz samurajske porodice sa Matsuyame, njegov otac bio je majstor mačevanja. Pitam se šta je normalnije za samarujskog sina od časnog patriotskog stava, koji je Kyoshi zastupao odbijajući da se povinuje pravilima zapadne kulture?
U knjizi "Japanska haiku poezija" Vladimir Devide objavljuje 3 Kyoshijeva haikua, od kojih jedan sa negativnom konotacijom-objavljen kao primer "slabe pesme", drugi komentariše pohvalno i kratko a treći nadugačko ali veoma uopšteno, poetskim komentarom kome Kyoshiev haiku nije ni potreban.
U maloj antologiji savremenog japanskog haikua "Četiri godišnja doba" koju je 1994. uredila Kayoko Yamasaki-Vukelić a kao prevodioci se podpisuje poznati prevodilački tandem Hiroshi Yamasaki-Vukelić i Srba Mitrović, Kyoshi je zastupljen sa 5 pesama-ravnopravno sa ostalim modernim majstorima, ali ne i puno više od toga. Jedna od važnih Kyoshijevih pesama čini se da nije dobro shvaćena i prevedena, to je pesma o "svenulom polju"-tom i ostalim prevodima ću se posvetiti kasnije.
U broju 16 Haiku novina, izašlom 2003 godine, donesen je poetski portret Takahame Kyosija koga je priredila Saša Važić. Autorica je uložila veliki trud u prezentaciji Kyoshia donoseći srpskom čitalaštvu 12 za nas novih pesama uz rekapitulaciju ranije objavljenih prevoda. Možemo slobodno reći da je Kyoshi kod nas po prvi put ozbiljnije predstavljen tim tekstom, informacija koju dobija čitalac je važna iako površna, a glavna zamerka prevodima je da su prevedeni bez uvažavanja Kyoshievih principa-više su informacija o sadržini pesme, nego pesma sama. Medjutim, reč je o objektivnim okolnostima koje valja uvažiti i pohvaliti autoricu za veliki i pionirski trud.
U nastavku donosim prevode Kyoshijevih pesama skladne sa njegovim poetskim principima, uz potrebne komentare i poredjenja:

Dolazi pljusak. (5)
Planina se pokrila (7)
crnim oblacima. (5)
(1927)

Prevod: Dimitar Anakiev


Kigo: "plusak"-leto. Ovde imamo primer "personifikacije". Tako mi na Zapadu stručno zovemo gornju pesničku figuru gde planina dobija personalna svojstva tj. pokriva se kao da je čovek. Ustvari Kyoshi nije gradio nikakve pesničke figure. On se poistovetio sa prirodom i za njega je slika planine koja se pokriva oblacima realistična. Ovakav zapis bi naši američki kolege verovatno odbili da publikuju jer po njihovim "imažističnim" shvatanjima, stilske figure, pa tako i "personifikacija" ne spadaju u haiku. Oni bolje znaju šta je haiku i od Kyoshija, oca japanskog haiku. Zato Kyoshia a i ostale "nepoznavaoce" pravog haikua treba ukloniti.
Uzgred budi rečeno, balkanskom pesniku je japanski senzibilitet i poistovećenje, osećaj prirode, veoma blizu. Zato u našem haikuu ima mnogo "personifikacija".

Pobeže zmija. (5)
Iz trave još me motre (7)
njezine oči.(5)
(1916)

Prevod: Dimitar Anakiev


Kigo: "zmija"-leto. Ovaj prevod u srpskih 5,7,5 napravio sam zato da bih pokazao da su Kyoshievi poetski principi primenjivi u srpskom jeziku i da se ih možemo držati gotovo doslovno. Ekspertski prevod, Hiroshija i Srbe je bliži originalu a možda i ekspresivniji iako formalno jedva malo netačan:

Uteče zmija: (5)
oči što spaziše me (7)
ostaše u travi. (6)

Prevod: Hiroshi Yamasaki Vukelić i Srba Mitrović

Gotovo isti takav prevod haikua o zmiji, u hrvatskom, nudi i knjiga Vladimira Devidea.

Domaćin i gost (5)
tiho zbore--uz bambus (7)
puž se uspinje. (5)
(1906)

Prevod: Dimitar Anakiev


Kigo: "puž"-leto. Ovaj haiku uporedjuje dve paralelne radnje: trivijalnost našeg svakdana koga predstavlja razgovor sa gostom i večni mir kosmosa koga u ovoj pesmi simbolizira puž. Tiha i velika pesma ujedno, velika kao puž, kao kosmos.

Tako duboka (5)
je voda okeana. (7)
Na kopnu suša. (5)
(1904)

Prevod: Dimitar Anakiev


Kigo: "suša"-leto. Ovaj haiku je Kyoshi napisao tokom nekog književnog susreta. Haiku je napisan po sećanju na pesnikovu tešku mladost tokom koje je njegov otac, demobilisani samuraj, majstor mačevanja, pokušavao u novoj zapadnjačkoj stvarnosti Japana koja je ukinula njegovu profesiju, da nahrani porodicu učeći se farmerskog posla, ali nije išlo dobro jer su leta bila sušna. Slično kao i haiku o pužu on uporedjuje ljudski život ovde izražen kroz kigo "suša" sa idiličnom slikom večne prirode koja se iz puža u gornjem haiku ovde pretvorila u dubine okeana.

U noć izbacih (5)
skarabeja—kako je (7)
tama duboka. (5)
(1908)

Prevod: Dimitar Anakiev


Kigo: "skarabej"-leto. Pesnik je izbacio bubu i onda se nehotično zagledao u tamu ruralnog okoliša u kojem nema gradskih svetiljki i tama je stvarno tama. Shvatio je da je ta tama, baš kao i okean i gornjoj pesmi, baš kao i priroda u celini, duboka kao vasiona.


Još potopljeno (5)
je sunce na Istoku. (7)
Divlji cvetovi. (5)
(1915)

Prevod: Dimitar Anakiev


Kigo: "divlji cvetovi"-jesen. Ako se je Kyoshi u prethodnim pesmama pokazao kao pesnik koji slavi veličinu prirode, nenjenu bezgraničnu i nedosegljivu dimenziju prema kojoj je ljudski život trivijalan, ovaj haiku govori o suptilnosti prirode, o nijansama. Sunce je još potopljeno na Istoku, još se nije pojavilo i donelo svetlo. Pesnik hoda poljem u polutami i samo nazire cvetove. Ističući ih u trećem stihu on usresredjuje našu pažnju na nijanse svetlosti koje će korak po korak, sa izlaženjem sunca, sve više pokazivati sada tamom skrivenu lepotu divljih cvetova.

Nakon predstave (5)
ko da su maske manje. (7)
Kasna je jesen.(5)
(1918)

Prevod: Dimitar Anakiev


Kigo: "kasna jesen". Predstava "No-drame" je završana i maske koje se koriste za ovu vrstu pozorišta, odložene su. Tako odložene, izgledaju manje, kao i sve stvari kojima vrema prodje. Ovaj haiku je metafora o prolaznosti.

Suncem obasjana (6)
daleka planina. (6)
Usahlo polje. (5)
(1900)

Prevod: Dimitar Anakiev

Kigo: "usahlo polje"-zima. Ova pesma je po kontrastnosti slična Kyoshijevoj pesmi o "suši" gde se suve njive porede sa plavim dubinama okeana. Pesnikov pogled ide preko zimske pustoši usahlog polja da bi se u daljini zaustavio na planini u božijoj milosti, osunčanu. Planine su, kao i okeani često simbol večnosti a ovde je planina i osunčana. Naravno da je večnost i božija milost u daljini, nedosegljiva nama koji život provodimo kraj usahlih polja i podložni smo prolaznosti.
Ovaj haiku, pominjem u predgovoru u vezi sa antologijom Četiri godišnja doba.Tamo su prevodioci Hiroshi Yamasaki Vukelić i Srba Mitrović preveli ovu pesmu ovako:

Na delekoj gori(6)
obasjanom suncem leži (9)
svenulo polje (5)

Prevod: Hiroshi Yamasaki Vukelić i Srba Mitrović

Ovaj prevod je ne samo formalno netačan (20 slogova) več je i po sadržini konfuzan. Prevodioci smeštaju naše svenulo/usahlo polje na vrh udaljene planine--što je kao prvo nemoguća i nelogična vizura (kako videti uopšte polje, pa još njegovu svenulost na nekoj dalekoj planini?) i dalje, što je ključno, oni su time pomešali večnost planine u božijoj milosti sa svenulim poljem naših trivijalnih života i time potpuno zablokirali ne samo poredjenje koje ova pesma nudi več i bilo kakvo značenje. Ovaj prevodilački promašaj, inače redak u odličnom opusu Hiroshija i Srbe potvrdjuje da se haiku ne može prevoditi samo prevodjenjem reči tj. prevod zahteva potpuno razumevanje pesme, a to znači i duhovnu srodnost sa autorom i njegovom filozofijom života. Takodje možemo videti da formalni problemi i netačnosti odražavaju probleme sa sadržajem.
Ako ovaj prevod u kome su sve reči tačne a smisao nije, pokazuje jednu stranu medalje na kraju ovog teksta pokazaću primer prevoda Saše Važić u kome reči nisu tačne ali taj prevod prenosi značenje pesme.


Svoj prvi zračak (5)
baci na vrh planine (7)
boginja zime. (5)
(1920)

Prevod: Dimitar Anakiev

Kigo: "boginja zime"-zima. Ovde Kyoshi direktno imenuje šintoističko božanstvo koje je u svoju milost prvo uzelo vrh planine obasjavši ga suncem. Pesnik se je nalazio na brodu, vraćajući se iz posete teško bolesnom sinu. Milost boginje zime prema vrhu planine smatrao je dobrim znakom za ozdravljenje sina. Boginja zime je izašla u susret njegovim željama.

Leči li vreme (5)
sve brige i probleme? (7)
Čekam proleće. (5)
(1914)

Prevod: Dimitar Anakiev

Kigo: "čekam proleće". Ovo nije pesma koja izražava fatalizam i filozofsku pasivnost već izražavanje vere u pozitivne promene koje, zajedno sa uskladjenim ljudskim naporima, donosi promena godišnjih doba. Reč je o harmoniji sa prirodom. Postoje trenuci kada treba sačekati bolji trenutak za akciju.

Boginjo gora! (5)
Vidi kako gazimo (7)
prolećnu travu!(5)
(1917)

Prevod: Dimitar Anakiev

Kigo: "prolećna trava".Pored čulnog uživanja u gaženju mlade trave pesnik želi da istakne njegovo duhovno jedinstvo, harmoniju, sa bogovima prirode. Kyoshi nije želeo ni korak da napravi ako taj korak nije izraz japanske harmonije sa prirodom, izraz šintoizma dakle, religije koja slavi duh predaka i duhove prirode.

Istog korena (5)
lišće pliva zasebno.(7)
Prolećne vode.(5)
(1913)

Prevod: Dimitar Anakiev

Kigo: "Prolećne vode".U ovom haiku Kyoshi dobro demonstrira "učenje od prirode" jedinog učitelja koga je on zaista poštovao. Sa njim je želeo pokazati da su obrasci čovečijeg ponašanja sakriveni u prirodi i da ih tamo možemo naći, ako umemo da posmatramo prirodu. Gornji haiku je rezultat opservacije neke barske biljke za vreme jutarnjeg umivanja. Baš kao što pripadnici jedne iste porodice podju svako na svoju stranu, tako i listovi koji potiču od istog korena lelujaju na prolećnoj vodi svaki za sebe. Peteljka ih vezuje za jedinstveni koren ali vodena struja ih odvlači na različite strane. Njegovo kasnija politika nacionalnog jedinstva za vreme japansko-kineskog rata i za vreme drugog svetskog rata bila je znači u suprotnosti sa naukom iz prirode koga nudi ova pesma koja slikovito pokazuje nejedinstvo listova iz istog korena.


Danas obranu (5)
baštu dodje da leči (7)
kiša u noći. (5)
(1913)

Prevod: Dimitar Anakiev

Kigo: "obrana bašta"-leto. Posle branja boranije Kyoshi je legao da spava uznemiren da je rad seljaka u vrtu naneo rane zemlji i biljkama. Tek kada je noću čuo zvuk kiše mogao je mirno da zaspi zaključujući da su bogovi prirode poslali kišu da zaleči rane biljkama i travi koju su oni napravili. Verovatno je ovakav senzibilitet i vezanost za prirodu stran zapadnom čoveku koji se je od prirode odvojio i napravio je predmetom svoje eksploatacije. Medjutim, balkanskom čoveku je japanski senzibilitet blizak. Na primer, u mnogim svojim haikuima Tomislav Mijović izražava ideju o čovečijem ranjavanju prirode (u nekoliko Mijovećevih haikua kupači svojim telima ranjavaju reku. Pitam se da li je slučajno da baš Mijović piše haiku u striktnom ritmu 5,7,5?)


"Beli božur" mu (5)
vele--ipak je, vidim,(7)
malo rozikav (5)
(1925)

Prevod: Dimitar Anakiev

Kigo: "božur"-leto. Ništa nije tako kao što se predstavlja, i ovome nas uči priroda, odnosno, učenik prirode i haiku majstor Takahama Kyoshi.


On progovori, (5)
ja uzvratih—udjosmo (7)
dublje u jesen. (5)
(1950)

Prevod: Dimitar Anakiev

Kigo:"duboka jesen". Prevod ove pesme je odlično uspeo u srpskom, gotovo je idealan i pokazuje vrlo funkcionalno čovekovu duboku vezu sa ritmom prirode. Ovaj haiku je tako majstorski napisan da predstavlja ljudske radnje, poput govora, fazama u smeni godišnjih doba. Kao da i čovek, koji je deo prirode, okreće točak godišnjih doba svojim delima. Verovatno je čovek nekada davno stvarno živeo u skladu sa ritmom prirode. To je bio idealni čovek koga više nema sem negde ponegde još u Japanu i na Balkanu.
Za poredjenje, dopisujem prevod Saše Važić iz gore pomenutog broja Haiku Novina:

Jedna njena reč(5)
Jedna moja reč (5)
Verujem, jesen zri.(6)

Prevod: Saša Važić

Značenje Kyoshijeve pesme je premešteno u polje muško-ženskih odnosa, bračnu ili ljubavnu situaciju dok godišnje doba sem malo neobične artikulacije zrenja i izražene vere nije u funkcionalnom odnosu sa prvim delom pesme. Značenje ostaje nejasno, zamagljeno, jedva se nazire, ako se uopšte nazire. Ovo ne pišem da bih kritovao prevodioca čija hrabrost je za svaku pohvalu, već samo da pokažem da svi moramo uložiti više napora ako želimo da japanski pesnici, kao Kyoshi, dodju do naših srca, i budu shvaćeni. Njihova poezija je nama lako shvatljiva, uprkos silnim mistifikacijama sa kojima nam se obično servira.


Pitaš li vetre (5)
listove: čiji je red (7)
da ga oduvaš? (5)

Prevod: Dimitar Anakiev

Kigo: "jesenji vetar". Ovde Kyoshi hoće da kaže da je smrt slepa sila koja ne poštuje puno red. To što važi za listove u krošnji drveta, važi i za čoveka.


Smrt hrizanteme.(5)
Pa ipak iza nje (7)
nešto ostaje. (5)

Prevod: Dimitar Anakiev

Kigo: "hrizantema"-jesen. Ovde Kyoshi opet razmišlja o smrti, ali na način da smrt nije kraj svega, ako ništa drugo bar za hrizanteme, koje svojom lepotom bivaju upamćene. Hrizantema je u Japanu simbol carske kuće. Simbolizira takodje čistost i Kyoshi, možda baš sa ovom pesmom postavlja pitanje posthumnog opstanka svojeg rada, jer i on je, zajedno sa svojim radom, svojevrstna hrizantema.
Osećam potrebu da komentarišem i sledeću pesmu zajedno sa komentarom prevodioca.


Jesenji vetar:
sve stvari što opažam
-sve je haiku.

Prevod: Vladimir Devide

Devide u komentaru ove pesme kaže da je ova pesma "slaba i kao haiku i kao senryu" time otkriva ne samo zapadnjačku površnost i gledanje sa visine na japanske veze sa prirodom, već pokazuje i drugačija očekivanja od haikua. Ja bih ovde rekao suprotno: "Ovo je dobro i kao haiku i kao senryu." Devide nije bio imun od uzdinjanja svojeg ličnog mišljenja na nivo kulturoloških stavova i zato je više puta pisao o haikuu kao o izrazu budizma u poeziji. Iako nema sumnje da su se haikua doticali i budizam i hrišćanstvo--dve velike monotoističke religije--i da su mnogi pesnici ili koketirali sa budizmom (kao Bašo na primer) ili izražavali hrišćanske stavove (Seishi i Shuson su bili hrišćani, na primer) ipak ni Budizam ni Hrišćanstvo koji su se kasnije uklopili u japansku kulturu ne mogu pretstavljati osnovu za pravo razumevanje japanskog haikua. Haiku je bio i ostao pesma harmonije sa prirodom i pre svega ili izvan svega izraz ŠINTOIZMA koji je takvu kulturu stvorio. Neko je rekao: "Jedinstvo sa prirodom je suština svega najboljega u japanskoj kulturi". A ovaj Kyoshiev haiku kao da kaže: "Japanska kultura čiji deo je haiku i priroda su jedinstveni". Ne znam šta tu može biti slabo? Ova Kyoshijeva pesma je u stvari nešto što bi mi na Zapadu nazvali "programskom pesmom". Kyoshi, koji se je u rasulu japanske kulture Meidji i Showa perioda stavio na njen branik, pisao je mnogo takvih haikua kojim je utvrdjivao svoju veru u bazične principe japanske kulture. Time se je bodrio da istraje jer njegov položaj je bio položaj čoveka koji prkosi istoriji, čoveka koji hoda napred nasuprot vetru, nasuprot orkanu, i svakog trenutka može očekivati da ga taj vetar oduva. Kyoshi je time dokazao visoki moralni integritet i pre svega to da je haiku takodje moćno kulturno oružje. Principe samurajskog kodeksa Hagakure je pretočio u haiku i učinio ih životnim. Zapad mu to neće oprostiti.
Devideov stav da je "haiku poljubac pesmi života" ima najviše veze sa hrišćanstvom, medjutim haiku nije ideološka pesma, nije "pesma sa tezom". Taj stav pokazuje njegovu želju i očekivanje od haikua, šta bi on želeo da haiku bude, ali ne može biti uzdugnut na nivo objektivne informacije. Devide je tokom gradjanskog rata u Jugoslaviji devedesetih takodje pisao vrlo snažne realistične pesme kakve je trenutak zahtevao, izašavši, pod pritiskom stvarnosti, bar za trenutak iz svoje široko publikovane "fantazme o haiku".Na primer sledeća pesma je pre anti-ratni protest nego "poljubac":

Dubrovnik-
minute bombardiranja
brišu stoleća.

Vladimir Devide

Medjutim kod nas a i u Americi je u doba New Age masa pesnika pokušavala da haiku reinterpretira kao pesmu za izražavanje "budističkog prosvetljenja". "Zen u poeziji" i slično. Zato je pravi japanski haiku za nas ostao sakriven i prikriven. Tako kao Kyoshi. I za sve one koji u skladu sa u Japanu nepoznatom teorijom "haiku trenutka" i teorijom "prosvetljenja" gornja Kyosijeva pesma može biti razočaravajuća jer u njoj nema ni budizma, ni hrišćanstva, ni prosvetljenja ni spasenja. Ta pesama takodje ne govori o tome da je svuda oko nas dovoljno materijala za haiku, i takav komentar sam mogao pročitati. Taj haiku samo kaže da je haiku pesma sveobuhvatne Prirode. Njen ritam 5,7,5 prenosi bilo prirode i to isto bilo postoji u vetru, reci...čoveku, svuda. Mozda vrlo banalno za Zapadnjaka kome 5,7,5 ne znači puno ali za Japanca nije banalno.

Za kraj ovog razmatranja dopisujem obećani prevod Saše Važić Kyoshijevog haikua koji u mom prevodu glasi:

Uprkos vetru (5)
prolećnom--stojim (7)
na brdu čvrsto.(5)

Kyoshi Takahama, prevod: Dimitar Anakiev

U Haiku novinama br.16 objavljen je sledeći prevod:

Prolećni vetar!(5)
Sa dušom ratnika (6)
na brdu stojim ja. (6)

Prevod: Saša Važić,

Ovaj prevod dobro prenosi ideju pesme, i prilično je sveden, ima tačno 17 slogova.

TAKAHAMA KYOSHI (1)

高浜 虚子



Na Kamesan haiku blogu počeću da objavljujem prevode haikua Takahame Kyoshia 高浜 虚子 (1874-1959) sa nemerom, da bi haikui čoveka koji je presudno oblikovao japanski haiku u ono što mi danas smatramo japanskim haikuom--u šta pre svega spadaju fiksna forma 5,7,5 slogova (yuki teikei) i koncept harmonije sa prirodom nazvan "cveće i ptice" (kacho fuei), da bi dakle njegovi haikui dobili život u srpskom jeziku u obliku i formi za koji se on zalagao (a ne uprkos njegovim shvatanjima haikua što se kod nas obično radi). "Kyoshi", je njegovo pesničko ime koje priziva purizam a znači "čist". Već izbor ovog imena govori o smeru pesničke prakse koju je izabrao, akcentujući tradicionalne vrednosti japanske kulture. Kyoshi je počeo svoju pesničku karijeru periodu Meidji (1868-1912) kada Japan podpada pod uticaj Zapada i tradicionalne vrednosti počinju da se rastakaju. Zato je Kyoshijeva intencija ka očuvanju japanske kulture razumljiva. Kyoshi se smatra ocem tradicionalnog japanskog haikua i veoma je poštovana ličnost uprkos kritika koje mu se sa odredjenih mesta upućuju zbog pro-carističkog političkog angažmana pre i tokom drugog svetskog rata. Treba medjutim reči da Kyoshijevo delo, njegova poezija, svoj patriotizam iskazuje kroz posvećenost prirodi i uzdržavanju od iskazivanja emocija a ne otvorenom propagandom. Kyoshi je autor japanskog "saijikija", rečnika sezonskih reči "kidai" i "kigo". Sledeća izdanja ovog haiku rečnika je uredjivala i još uredjuje Kyoshijeva unuka Teiko Inahata (1931) koja je takodje urednica haiku časopisa Hototogisu (Kukavica) osnovang 1897. od strane Shiki Masaoke. Takahama Kyoshi je od 1898 bio u redakaciji časopisa a 1913 i njegov glavni urednik i učinio ga ključnim literarnim časopisom u Japanu.
Kyoshi je za života napisao oko 50.000 haikua. Njegov stil je poznat po upotrebi "shasei" (realističkih skica iz života) a odlikuje ga prefinjenost i elegancija.
Sledeći haiku je napisao 1913. u vreme kada odlučuje da preuzme uredjivanje časopisa Hototogisu:

Harukaze ya tohshi idakite oka ni tatsu

Uprkos vetru (5)
prolećnom--stojim (7)
na brdu čvrsto.(5)

Kyoshi Takahama, prevod: Dimitar Anakiev

Ovo je jedna od poznatih Kyoshijevih pesama. Reč koja odredjuje godišnje doba, "kigo" ovde je "harakuze"-"prolećni vetar". Pesma izražava čvrsto uverenje Kyoshijevo da se kao haiku pesnik i urednik Hototogisu odupre vetrovima promena u Japanu.
Već tu on izražava svoj stav borca za Japan i japansku tradiciju koji će tokom drugog svetskog rata izraziti u pesmi "ja sam samuraj japanski":


hinomoto no mononohu ware ya tokimune ki

Ja sam samuraj (5)
japanski—godišnjica (7)
šoguna Tokušimune. (8)

Kyoshi Takahama, prevod: Dimitar Anakiev

Ova pesma ne može biti prevedena u srpskih 17 slogova zato što sadrži ime. Ona takodje nema sezonski "kigo" već tzv. "muki-kigo", nesezonski kigo, i to je "šogun Tokušimune", koji je vodio japansku vojsku protiv Mongola u 13. veku i predstavlja simbol borbe protiv strane najezde na Japan.

GINKO PO SNEGU

Бројећи прстима:
пет, седам, пет, седам, пет...
прођох мећаву.


Газим дубок снег,
следћи траговима
можда вyчјим.


Крај реке, у снегу
сусрећу се трагови
два незнанца.

HAIKU ZA KEIKO

-за Кеико Гилберт

Пада нови снег:
засипава топлином
смрзнути бамбус.

-for Keiko Gilbert

Fresh snow is falling;
it is showering with warmth
a frozen bamboo

Dimitar Anakiev

POVRATAK PTICAMA I CVEĆU

Dimitar Anakiev
POVRATAK PTICAMA I CVEĆU

So, Japanese culture remains unknown more than 200 years later or for ever.
--iz pisma japanskog haiku pesnika

Prošlo je dvadeset godina od pada komunizma na Balkanu. Sa nestankom „gvozdene zavese“ i širenjem režima tzv. globalne demokratije došlo je do značajnih promena i u kulturnoj politici haiku pesništva u ovom delu sveta. Balkan je po raširenosti, i još više po odomaćenosti haikua, jedan od svetskih centara. Balkanski haiku je u novom trenutku kulturnu politiku svojeg haikua preusmerio od japanaskog haikua ka haikuu na engleskom jeziku. Taj preobrat doveo je do destrukcije domaćeg haiku pesništva u elementima po kojima je balkanski haiku bio bliži japanskom nego engleskom haikuu. Da bi čitaoc razumeo o čemu se radi potrebno je prikazati stanje balkanskog haikua pre njegovog okretanja od Istoka ka Zapadu i istovremeno orisati glavne tendencije u haiku na engleskom jeziku.

Haiku na engleskom jeziku je tokom zadnje dve decenije postao izraz imperijalne politike globalnog kapitalizma koji je skoro u potpunosti sproveo iskorenjivanje lokalnih kultura a uticaj japanske kulture suzbio. Reč je o potpunoj, totalitarnoj dominaciji. Ključni aspekti te kultururne politike bila je demonizacija japanske forme haikua od 5,7,5 slogova koja je napadnuta praktično sa svih strana i iz svih oružja, a vodeća propagandna floskula bila je da japanski „onji“ nisu slogovi. Time je naravno idirektno rečeno da ni japanski pesnici ne pišu u 5,7,5 slogova. Medjutim, ako bi se ova mistifikacija japanskih „onji“ uzela ozbiljno, ona bi u svom radikalnom obliku dovela i do negacije japanskog jezika. Sa tom tvrdnjom, pesnici engleskog haikua koji su se stavili na čelo kulturnog boja, napuštaju zajednička poetska tla i počinju da vode politiku kulturnih razlika. Ta politika je u odredjenim aspektima dostigla ksenofobne dimezije. Na više mesta mogli smo pročitati teze o tudjosti „japanskog senzibiliteta“ a mogli smo pročititati štošta i o specifičnom „japanskom uvu“ (naviklom na ritam 5,7,5 slogova ) itd. Kultururni mostovi koji su zahvaljujući pionirima haiku na Zapadu obezbedjivali koegzistenciju „japanskog senzibiliteta“ i time obogaćivali Zapadnu kulturu počeli su se rušiti. Štaviše, pesme pesnika u engleskom jeziku koji su pisali haiku u „japanskom stilu“, poput Richarda Wright ili Jamesa Kirkupa, eliminisane su iz glavnog toka engleskog haikua.

Drugi značajni aspekt kulturne borbe za dominaciju engleske kulture putem haikua je koncept „imažizma“ kojim je u engleskom haiku zamenjen konept 5,7,5. Imažizam je lažno preuzeo mesto ontološkog koncepta u haikuu, nadomestivši pravi ontološki koncept – formu 5,7,5. Lideri kulturne borbe u engleskom haiku zatvrdili su da oni putem imažizma slede „unutrašnju prirodu“ haikua (dakle, ontološki koncept) dok je forma 5,7,5 spoljašnja i mehanička. Naravno, ako se formi 5,7,5 oduzmu ontološka svojstva onda ona zaista izgleda kao puko brojanje, tako kao što je to slučaj u aleksandrincu, recimo. Medjutim, iza ove argumentacije se skriva potpuno drugačija poetska percepcija. Suština ontološke forme 5,7,5 nije toliko u brojanju koliko u ritmu kao osnovi poezije. Hoću reći: osnova haikua nije slika nego ritam. Haiku nije intelektualna, hladna, objektivna slikovnica, već jednostavna, razigrana i za bilo života vezana pesma. Ritam, kao osnova i ulazna vrata u pesmu je arhetip poezije a i života samoga.
To da osnova haiku nije slika nego ritam je vrlo lako dokazati na primeru sledećeg haikua sa najviše „slika“:

烏賊 はっか　アカ刑事　放火　金盞花
ika hakka akadeka hoka kinsenka

squid peppermint
Red-detective arson
marigold

Hoshinaga Fumio /tr. Ito Yuki & Richard Gilbert/

lignja pepermint
udbadžija paljevina
neven


/prevod: Dimitar Anakiev/

Ovaj haiku ima čak pet „slika“ ali on nije imažistična nego ritmična pesma. Ako je istinita tvrdnja ruskog filmskog režisera Andreja Tarkovskog, da „umetnička istina nje u objektu umetnosti već u metodu, da umetnost ne odgovara na pitanje „šta“ več „kako“, onda je jasno da se ontološka istina haikua skriva u njegovom ritmu. Sam autor gornje pesme, Hoshinaga Fumio, tvrdi da je njegov umetnički metod bio kopiranje ritma dečije brojanice. A to što haiku generalno preuzima, „kopira“ je ritam prirode. Brojevi 3, 5 i 7 se takodje na Zapadu smatraju poetskim, „magičnim“ brojevima.

U haiku engleskog jezika i satelitskim kulturama takodje je promenjen i u potpunosti odbačen japanski sistem vrednosti relevantan za razmatranje haiku pesme. Od ranije često isticane vrednosti „makoto“ (iskrenost, srčanost) prešlo se je na mnogo prozaičniji pojam „kvaliteta“. Očito je i haiku dobio status „robe“. Uz sve te promene literarnih vrednosti i ontološke osnove, haiku je na sasvim drugi način počeo da prelama i ostale vrednosti života. Uzmimo za primer samo jednu temu o kojoj sam nedavno pisao tekst „Patriotizam i haiku“. Ali ne samo patriotizam, prizma zapadnjačke haiku koalicije izražena u vodećoj ulozi engleskog haikua deformisala je ili ukinula mnoge druge vrednosti od suštinskog značenja za život pojedinca i život pojedih kultura.

Većina gore pomenutih pogleda ne bi bilo spornih kada tu ne bi bilo trećeg, ključnog aspekta, političkog aspekta, koji je sebi dao pravo da stavove koji bi bili nesporni kao individualni stav ili „litentia poetica“ nekog pesnika, uzdigne na nivo svevažećeg kulturološkog stava. Ova po svojoj prirodi totalitarna tendencija je funkcionisala kao bojni poklič, poziv satelitskim kulturama da se priključe u dominantni kulturni trend. Većina balkanskih haiku uradnika i relevantnih autoriteta je podlegla toj agresivnoj tendenciji. Čak i Vladimir Devidé, dobitnik odlikovanja japanske carske kuće, koji je tridesetak i više godina uporno propagirao haiku i japansku kulturu na Balkanu, u nedavnom intervjuo za niške Haiku novine (Srbija) u br. 24 ovih novina izjavio je da je zastupanje forme 5,7,5 bio „nesporazum“. Medjutim, i ugledna japanska delegacija podpisnika dekleracije iz Matsuyame u sastavu: Arima Akito, ministar obrazovanja Japana, Haga Toru, predsednik fakulteta za umetnost univerziteta u Kjotu, Ueda Makato, gost profesor na universitetu Standford, Soh Sakon, pesnik, Kaneko Tohta, predsednik Udruženja modernih haiku pesnika, Jean Jacques Origas, francuski japanolog -- izjavili su u jednoj tački te delaracije da je „insistiranje na 5,7,5 formi i pratećim tehnikama u stranim jezicima besmisleno“ („non-sense“). Iako je ova izjava malo omekšana svojom širinom ( „5,7,5 i prateće tehnike“—jer, nisu sporne prateće tehnike koje se na široko upotrebljavaju u „imažističkom haikuu“ već samo 5,7,5) ipak čudi tendencija ove izjave da zauzme kulturološki stav i da govori u ime tudjih kultura—zašta ih niko nije pozvao, koliko znam, a pogotovo ih nisu pozvale sve tudje kulture, niti je takav stav u ozbiljnom diskurzu uopšte moguć--čudi dakle, da prisustvo japanske forme 5,7,5 u tudjim kulturama ovi ugledni Japanci smatraju besmislenim. I tu „besmislicu“ uzdižu na nivo kulturološkog stava. Ali več u sledećem pasosu Matsuyamske izjave ovi ugledni Japanci „veruju“ u rodjenje „nove fiksne forme i pratećih tehnika“ za pojedinačne jezike. Dakle, ipak priznanju neophodnosti yuki teikei, fiksne forme, za haiku. Ova krajnje neobična vera u novu fiksnu formu odkriva pravo stanje stvari jer očito aludira na formu 2-3-2 u engleskom jeziku, formu koju je umesto 5,7,5 predložio William Higginson, tvorac ranije spomenute teorije „onji“. Ako svi ti ljudi koji sami pišu u 5,7,5 slogova -- kao što reče Vladimir Devidé: „Mnogobrojni eksperimenti u haiku su potvrdili klasičnu formu“ (Paun,3-4/1989), ako dakle svi ti ljudi najednom negiraju formu 5,7,5 onda ne čudi da su se i mnogi haiku pesnici engleskog haikua, čak i oni koji zastupaju multikulturizam, uzdigli svojim tvrdnjama do zastupnika pobedonosne kulture. Jer ova kulturna uzurpacija pruža iluziju kulturološkog napredka. Na ovom mestu se treba setiti Kyoshi Takahame (1874-1959) koji je smatran japanskim nacionalistom i konzervativcem zato što je formu 5,7,5 i svoju teoriju haikua kacho fuei („ptice i cveće“) uzdigao na nivo kulturološkog stava.
U vreme kada balkanski haiku trči u demokratski zagrljaj engleskog haikua na prostorima Balkana već postoji ozbilja haiku literatura. Pogledajmo za primer Srbiju, zemlju u kojoj je haiku možda najodomaćeniji. Pored odlične literature na do tada zajedničkom srpskohrvatskom jeziku, gde spadaju i dela Vladimira Devidéa, Srbija je zemlja u kojoj je većina tzv. „nacionalnih pesnika“
pisala haiku, i to u 5,7,5 slogova; mnogi medju njima su ostavili i značajne opuse u haiku poeziji. Da pomenem samo tri od njih: Desanku Maksimović, Dobricu Erića i Srbu Mitrovića.
Desanka Maksimović, najveća srpska pesnikinja, koja svakako nije formalistični pesnik pisala je haiku u 5,7,5 slogova. Čak i one njene pesme koje nemaju striktnih 5,7,5 slogova pisane su u maniru 5,7,5 i bazirane su u ritmu a ne u imažizmu. Njen opus broji stotinak haiku pesama, pisala je i haiku za decu takodje. Zanimljivo je da su srpski prevodioci kod posthumnih izdanja njenih pesama njene haikue prevodili u engleskih 5,7,5, --dakle u jezik gde ta formula navodno ne može biti dobra:

Bogorodica (5)
neoprezno drži Hrista (8)
ispustiće ga! (5)

The Virgin Mary
holds Jesus Christ awkwardly-
She will let him fall!

Desanka Maksimović (1898-1993)


Preci sa zida (5)
gledaju me iz neke (7)
strašne daljine. (5)

Dobrica Erić (1936)


Vesnik pobede (5)
okrenuo nam ledja. (7)
Jesenja magla. (5)

Srba Mitrović (1931-2007)


Neću preterati ako kažem da se broj srpskih haikua napisanih u 5,7,5 slogova meri hiljadama. Mnogi stručnjaci, medju njima i Hiroshi Yamasaki Vukelić, lektor japanskog jezika na univerzitetu u Beogradu smatraju da je ritam 5,7,5 slogova prirodan u srpskom jeziku. A možda je još važnije reći da je tradicionalno srpska poezija, ne samo haiku, bazirana u ritmu a ne u imažizmu. Ne postoji ni jedna deklaracija, niti ministarstvo, pa ni ministar kulture Japana, koji može kulturne činjenice spske literature smatrati besmislicom. Niti je posredi "nesporazum".
Na žalost, mnogi pesnici, prevodioci i urednici u današnjoj Srbiji smatraju nove glasove koji do njih dolaze iz engleskog haikua, pa vidimo i iz Japana, releventnim. Iako je za većinu srpskih pesnika imažistička teorija apstraktna i neživotna sve je više bezobličnih haikua. Nepoštovanje klasične forme vidi se i u prevodima. Nedavno sam u Haiku novinama uočio dva prevoda japanskih pesnika Kyoshieve Hototogisu škole: u srpskom jeziku u kome je ritam 5,7,5 prirodan jedan od haikua bio je preveden u 22 sloga, a drugi u 28! Očito, „imažizam“ pobedjuje. Koliko će nove generacije srpskih pesnika shvatiti suštinu Hototogisu škole sa takvim primerima u svom jeziku teško je reći.
Posledice takvog stanja su nepoznavanje umetnosti pisanja haikua i to da se mnoga kulturna obeležja značajna za ovaj prostor gube u objektivnosti imažizma. Na Balkanu je kontakt ljudi sa prirodom mnogo dublji i neposredniji nego što je to na Zapadu. Zato je u mnogim elementima balkanski haiku bliži japanskom od haiku na engleskom jeziku. To se u haiku pre svega prepoznaje u izraženoj metaforici pojedinih pesnika i spontanoj upotrebi pesonifikacija.
Dajem za primer pesmu Momčila Tešića, još jednog od značajnih srpskih pesnika kojem je haiku bio pri srcu:

Kristalni izvor. (5)
Šumica me posmatra (7)
njegovim okom. (5)

Momčilo Tešić (1911-)


I pesmu poznatog haiku pesnika Nikole Nilića:

Tužno je lepa (5)
prazna vaza na stolu: (7)
sanja proleće. (5)

Nikola Nilić (1939-2002)


Ako bi se usudio da kvalifikujem, rekao bi da su dva gornja haikua i njihova sredstva, dakle: yuki teikei, kacho fuei i personifikacija „trade mark“ balkanskog haiku i istovremeno primer vrste „narodnog haikua“, „folklornog haiku“, koga Zapad ne može imati. I evo baš danas mi dolazi u ruke nova knjiga haikua Predraga Pešića-Šere, plodnog i dobrog srpskog pesnika sa Kosova koji danas živi u Smederevu, kraj Dunava. Otvorim knjigu i nerazočaram se: kacho fuei. Knjiga me je osvežila i vratila mi optimizam. Možda sledeći Šerin haiku govori baš o budućnosti balkanskog haikua. Prevod pesme je načinio sam autor:

U sitnoj zemlji (5)
mama sakriva vešto (7)
sitno semenje. (5)

Into loose soil
mom skillfully hides
little seedlings.

Predrag Pešić-Šera (1956-)


PS. Ovaj tekst napisan je na molbu Toma D'Evelyna urednika časopisa Juxtapositions.

PATRIOTSKI HAIKU

Na slici: samurajski šlem sa zaštitnom maskom za pola lica; Edo period, 17 vek.



Rat jeste otac sviju i car sviju;
on je taj što jedne ljude izbaci na videlo kao bogove
a druge kao (smrtne) ljude;
što jedne učini robovima,
a druge slobodnim ljudima.

Heraklit is Efesa, zvani Mračni (540-480 p.n.e.)
prevod: Miroslav Marković


U delu intervjua objavljenom u Haiku Novinama br. 24 Vladimir Devide započinje zanimljivu temu „lažnog patriotizma“. Vladimir ispravno tvrdi da su naši novodobni „patriote“ i "profesionalni nacionalisti" zapravo obični karijeristi. I ako potvrdimo postojanje lažnog patriotizma moramo se pitati šta je sa onim pravim patriotizmom? Moramo se pitati da li patriotizmu ima mesta u haiku, poeziji koja ne trpi laž, pa stoga ni lažni patriotizam? Moramo se pitati šta bi uopšte bio patriotizam i koje su njegove vrednosti u haikuu? A pre svega moramo razumeti šta u stvari znači filozofija prirode iz koje uzimamo haiku kao njeno izražajno sredstvo i na koji način opreirodnjenje umetnosti reinterpretira društvene i individualne teme i samu humanost kao takvu. U tekstu „Novi haiku“ japanski autor Ito Yuki navodi patriotske pesme japanskih haiku pesnika iz vremena Drugog svetskog rata uz rame sa antiratnim pesmama, smatrajući da su anti-ratne pesme mnogo vitalnije. Mislim da ova tvrdnja Ita Yukija ima ideolološku osnovu („anti-ratni stav“) ali da ne mora biti tačna: pod uslovom da je patriotizam pravi. PATRIOTIZAM SLAVI RAT KAO PRIRODNU VREDNOST. Kao načelo i princip rat ne može biti odbačen ni iz života ni iz poezije, a pogotovu ne iz istorije jer je rat takoreći jedini njen sadržaj. Šta više, presokratovac Heraklit iz Efesa smatra rat za meru svih stvari. Na osnovu čega stoga smatramo pacifizam istinitijim i vitalnijim načelom života i umetnosti od onog koji slavi rat i borbu? Po mom skromnom poznavanju nama relevantne istorije postoje mnogi ratovi iz kojih pripadnici pojedinih naroda mogu izaći sa pozitivnim patriotskim načelima slaveći rat, hrabrost pa čak i smrt. Svakako može i mora biti slavljen patriotizam bugarskih vojnika u Balkanskim ratovima, srpskih vojnika u Prvom svetskom ratu, boraca NOB u drugom svetskom ratu, nemačkih i ruskih vojnika na Istočnom frontu, saveznika u Normandiji..., jer svi ti primeri pokazuju da rat može biti pozitivno, prirodno načelo u kome se afirmiše hrabrost i sposobnost samožrtvovanja. Naravno ne možemo smatrati patriotizmom i slaviti kao pozitivnu vrednost pljačkanje i paljenje komšijskih kuća i pobijanje ratnih zarobljenika, žena i dece. Takve scene su bile osnova nedavnog gradjanskog rata na tlu bivše Jugoslavije. Primeri takvog „patriotizma“ su sramota za predke koji su bili sposobni pravog patriotizma, viteštva, čojstva i junaštva. Pre svega mislim da pravi patriotizam znači poštovanje svojih neprijatelja. Onaj ko slavi rat i ratnika, poštovaće neprijatelja jer samo protiv dostojnog neprijatelja se ima smisla boriti. Takodje, teško je zamesliti ženu koja iskreno piše pro-ratne haikue. Medjutim primer Jovanke Orleanske potvrdjuje izuzetke. Danas je čovečanstvo otrgnuto i udaljeno od prirodnih načela ratovanja, vojnici su plaćenici i motivi prozaični, lišeni višeg smisla. Zbog toga „anti-ratni stav“ (ideologija pacifizma) danas izgleda jedino logičan. Savremeni čovek nije više sposoban da dublje doživi prirodu, pa je zato jednako konfuzan kad su u pitanju rat i načela patriotizma. Medjutim, pogledajmo haikue koji oprirodnjuju rat i zaključimo sami o kakvim pesmama je reč.

Ta letnja trava:
tragovi pustih snova
silnih ratnika.

Matsuo Basho (1644-1694) /prevod: Hiroshi Yamasaki i Srba Mitrović/


Ovaj haiku nije „anti-ratni“, već patriotski. Bašo je bio samuraj ali piše da je na mestu poznate bitke „plakao dok nije zaboravio na sebe“. Ovaj haiku združuje divljenje prema silnim ratnicima koji su se sudarili na starom bojištu Hiraizumi, ali iskazuje i neizmernu tugu zbog kratkoće ratničkog života i zuba vremena koji nagriza i prekriva zaboravom prizore junaštva.

Mlada trava:
iz šlema prepunog snova
krvari gora.

Dimitar Anakiev (1960-)

Igrom slučaja bio sam svedok velikog broja epizoda Jugoslovenskog gradjanskog rata. Kao lekar i oficir savezne jugoslovenske vojske prolazio sam devedesetih kroz ratom zahvaćenu zemlju. Ono što sam mogao videti svojim očima teralo me je da pišem anti-ratne haikue: to su bile slike besmislenog bratoubilačkog rata. Medjutim, gornji haiku je po mom ubedjenju patriotski. On pokazuje rat kao scenu prirode. Napisan je na istorijskom poprištu jedne od najvećih i najkrvavijih bitaka prvog svetskog rata: fronta na Soči. U sudaru vojnika italijanskog generala Luidjija Kadorne i austrijskog generala Svetozara Borojevića (von Bojna) pod čijom komandom su bili uglavnom budući Jugosloveni i madjarski husari poginulo je tokom tri godine bitaka oko milionom ljudi. Stajao sam 1999. kraj starog austrijskog šlema, na planini Mrzli vrh kraj Tolmina, obuzet sličnim osećanjima kao Bašo 1689. kada je pisao svoj poznati haiku. Moj haiku je u stvari posveta Macuo Bašu, kao pesniku i kao vojniku. To je posveta pesnika pesniku i vojnika vojniku.

Ja sam samuraj
japanski—godišnjica
šoguna Tokušimune.

Kyoshi Takahama (1874 – 1959) /prevod: Dimitar Anakiev/


Kjošijevu izjavu „Ja sam samuraj japanski“ autor ovih redova oseća u stomaku; od nje se ledi krv-- ne od straha, već od arhetipske snage „biti vojnik svoje zemlje“. Na suprotnom polu arhetipa „biti vojnik“ je po snazi jednak samo antipod: „biti majka“. Naravno ne mislim na zloupotrebljenog, mobilisanog i u rat gurnutog vojnika, koji je više u položaju mučenika nego heroja. Kjošijeva izjava je jednako jaka kao i prva rečenica hajbuna „Poruka graničarima“ Vladimira Devidea: „Vi ste vojnici ove zemlje“ (hajbun je na kraju ovog teksta). Dve izuzetno jake, izuzetno inspirativne, izjave patriotizma. Kjošijev haiku dalje priziva poznati istorijski kontekst. Kažu, da je posle rata koji je Japan izgubio Kjoši bio jedan od onih pesnika koji je odbio da se izvini zbog svog patriotizma. Ali, i da nije te anagdote, ja bih na osnovu gornje pesme prosudio da je njegov patriotizam bio iskren.

Sveti rat gazi
i napreduje poljem
ledeno hladnim.

Hesagava Sosei (1907-1946) /prevod: Dimitar Anakiev/


U Japanu je ne samo rat svetinja već i gotovo svaka stvar svakodnevnog života. To je filozofija japanske kulture bazirane u prirodi. Ako je svaka stvar života Japanaca svetinja treba li isključiti rat iz tog svetog kruga? Da li je to uopšte moguće? Ne znači li to uništenje japanske kulture?

Čisti li to sneg
prolećni zemlju i nebo
od dušmanina?

Mizuhara Shuoshi (1892-1981) /prevod: Dimitar Anakiev/

Ako je japanski vojnik vojnik nebeskog carstva, vojnik kulture iznikle iz prirode normalno je doživeti pahulje prolećnog snega kao čistilište.

Državni praznik.
Položaj naših dušmana
gori li gori.

Mizuhara Shuoshi (1892-1981) /prevod: Dimitar Anakiev/


Dovodjenje u vezu državnog praznika sa gorećim neprijateljskim položajima je logična asocijacija ukoliko postojanje neprijatelja prihvatimo kao prirodnu činjenicu i borbu protiv neprijatelja usvojimo kao vitalni princip.

Sveti glas neba.
Tri hiljade godina
carski kalendar.

Aro Usuda (1879-1951) /prevod: Dimitar Anakiev/

Ovaj haiku govori da je japanski car potomak neba (prirode) i da japansko carstvo koje traje tri hiljade godina nebesko carstvo (carstvo prirode). U kontekstu rata u kojem je publikovan on u podtekstu sugeriše da se japanski vojnici bore za očuvanje tog svetog carstva. Japanski vojnik je znači nebeski vojnik. To objašnjava lakoću njihovog odlaženja u smrt. Japanski vojnik brani "nebesko carstvo", kulturu prirode i prirodnosti koju su Japanci stvorili. Izraz te kulture je carski kalendar iz koga pesnici uzimaju „kidai“ i „kigo“ za svoje pesme u 5,7,5. Već pisati haiku je akt patriotizma. A ja bih rekao da je akt patriotizma svaka pripadnost kulture prirodi, svako oprirodnjenje kulture.

Moj haiku je
maleno drvo kedra
staro hiljadu leta.

Ban'ya Natsuishi (1955-) /prevod: Dimitar Anakiev/

Gornji haiku Ban'ye Natsuishija izražava vrlo sličnu ideju haiku Aro Usude. Iako nigde ne pominje cara to je patriotski haiku koji govori o hiljadugodišnjem jedinstvu prirode i japanske kulture i u njemu je jasna ideja večnosti, koja sa svetošću ide ruku pod ruku.


Po celoj planini
do zuba naoružan
kedar stvara sneg.

Hoshinaga Fumio (1933-)/prevod: Dimitar Anakiev/


Još jedna pesma o kedru, koja u suprotnom smeru pokazuje da ideja patriotizma izvire iz prirode i da je nešto toliko prirodno kao formacije naoružanih kedrova koje su zaposele planinu.

Za 25 godina povedenih uz haiku sreo sam vrlo malo ili nimalo patriotskih pesama medju zapadnim haiku pesnicima. Za vreme jugoslovenskog gradjanskog rata bilo je dosta „anti-ratnih“ haikua i mnogo histeričnih reakcija izbezumljenih ljudi.
Kao primere patriotskih izdvajam haikue Srbe Mitrovića:

U bedemu su
starih ratnika kosti.
Uveli venci.

Srba Mitrović (1931-2007)

Vesnik pobede
okrenuo nam ledja.
Jesenja magla.

Srba Mitrović (1931-2007)

I izuzetno nadahnuti hajbun Vladimira Devidea

PORUKA GRANIČARIMA

Vi ste vojnici ove zemlje. O vama ovisi njezina sloboda.

Neka zna dušmanin koji se kani iskrcati na našim obalama: neka zna da je ova zemlja natopljena znojem i krvlju naših predaka, neka zna da su po njoj rasute njihove kosti. Neka zna da je ova zemlja skupa zemlja: svaka četvorna stopa stoji jednu glavu.

Neka zna dušmanin koji pokušavao osvajati ovu zemlju: neka zna da će mu svaki naš čovjek i svaka naša žena i svako naše dijete biti neprijateljem. Neka zna da će mu svako stablo i svaki kamen ove zemlje biti neprijateljem. Neka zna da će danju i noću biti okružen neprijateljima.

Posle bitke, kada skupite leševe, neka se obavi pogreb uz vojne svečanosti; za naše pale vojnike kao i za pale vojnike našega neprijatelja.

A kad poslednja ladja potučene vojske dušmanina nestane sa obzorja, spustite koplja i podjite svojim kućama.I vodite računa o djeci vaših palih drugova: ona će, kad odrastu, voditi novu bitku protiv novoga dušmanina.

Vladimir Devide (1925-)


Svi poznajemo Vladimira kao romantičnog i pomalo idealističnog čoveka koji „ni mrava ne bi zgazio“. Vladimire je takodje autor niza dirljivih anti-ratnih haikua. A evo u njemu toliko čistog, jakog i ushitljivog patriotizma. To je dokaz više da je patriotizam plemenito i duboko humano osećanje.

Razmatranje teme prirodnosti patriotizma završavam svojim haikuom koji sliku prirode opisuje ratnom terminologijom:

Okupacija
brda je završena:
sneg se povlači.

---Dimitar Anakiev