A HAIKU BY FUSAKO SHIGENOBU / ХАЙКУ НА ФУСАКО ШИГЕНОБУ / ХАИКУ ФУСАКО ШИГЕНОБУ

The verdict is not the end, it is only the beginning. Strong will shall keep spreading. - Fusako Shigenobu . Присъдата не е краят, това е само началото. Силна воля ще продължи да се разпространява. - Фусако Шигенобу . Пресуда није крај, то је само почетак. Јака воља наставиће да се шири. - Фусако Шигенобу 2006.

СЕДЕМ ПАТРИОТИЧНИ ХАЙКУ (четири японски, едно сръбско и две български хайку)

СЕДЕМ ПАТРИОТИЧНИ ХАЙКУ (четири японски, едно сръбско и две български хайку) Аз съм самурай японски – юбилей на Шогун Токушимуне. Кьоши Такахама (1874-1959) /превод: Димитър Анакиев/ * Свещената война напредва през полето ледено студено. Хесагава Сосей (1907-1946) / превод: Димитър Анакиев / * Национален празник. Позицията на враговете гори и гори Мизухара Шуоши (1892-1981) / превод: Димитър Анакиев / * Светият глас на небето. Три хиляди години императорски календар. Аро Усуда (1879-1951) / превод: Димитър Анакиев / * Вестникът на победата ни обърна гръб. Есенна мъгла. Сръба Митрович (1931-2007) / превод: Димитър Анакиев / * България се събужда от кошмар от сто и петдесет години. Димитър Анакиев (1960) * Република Северна Македония; духа южният вятър. Димитър Анакиев (1960) *

ЕПИГОНСКИ И АУТОРСКИ ХАИКУ

ЕПИГОНСКИ И АУТОРСКИ ХАИКУ Познајем много људи широм света који мисле да хаику мора бити налик на Башоов, или ако ништа друго да мора бити будистички. Постоји и покрет хаику епигона који уздижу разне песничке култове. Хаику студирам и пишем 35 година, много времена сам посветио и Башоу и јапанској култури. Али то је мој ауторски избор који ми не даје право да кажем да хаику "мора" бити такав и такав... И као песничка врста хаику се дефинише начелима које је установио међународни ПЕН: "Све форме су универзалне, све културе су равноправне"... уз поштовање песничке лиценце. Ово потврђује и Деклерација из Мацујаме, написана 2000 године од стране јапанских ауторитета. Као аутор морам да браним право аутора да свако има право да пише хаику по свом нахођењу и песничким потребама. По томе се хаику нимало не разликује од било које литературне форме. Колико ће нечија уметност вредити и трајати не зависи од степена његове припадности овом или оном култу или идеологији већ од елемената којима подлеже сва поезија, литература и уметност: оригиналности, искрености, аутентичности, снази ... и доследности себи. Сви који дишу ваздух поезије знају добро шта то значи.


Певање и
дисање-имал' разлике?
Упитај Власту.
.
Димитър Анакиев

ХОДАНЕ ПPЕЗ НЕРАЗОРАНИ НИВИ, ренга

Въртоп от Знеполе



ХОДАНЕ ПPЕЗ НЕРАЗОРАНИ НИВИ, ("хан-касен") ренга

Димитър – (Димитър Анакиев)
Елена – (Елена Диварова)

1.
От Дълго поле
до Грознатовци: ходене през
неразоранитe ниви.
(Димитър)

2.
Кратък юнски дъжд.
Поети разговарят
за политика.
(Елена)

3.
Котаракът е
като поет - изяде
пеперуда.
(Димитър)

4.
Луна наднича
в стая на поет - сърдит
на котарака.
(Елена)

5.
Половин месец
отвежда ме в неизвестно -
светулки в тъмното.
(Димитър)

6.
Светулка денем
чуди се какво да прави
невидима е
(Елена)

7.
Невидими са
Въртопски герои-връхът
покрит с мъгла.
(Димитър)

8.
Стадо мъгливо
ниско приижда и тътне
над равнината
(Елена)

9.
Черен овен
е водачът на стадото - дали
е кастриран?
(Димитър)

10.
Стрела да метнем
сърцето на водача
да оживее
(Елена)

11.
Покрайнини на
сърцето ми неразделни
от Средецъ
(Димитър)


12.
Средецъ сърДце е
болно от аритмия
какво ще правим
(Елена)

13.
Въртоп стана
зелен и в Знеполе
червен мак.
(Димитър)

14.
макът разгръща
смачкана длан над река
и над граница
(Елена)

15.
Ерма все още чиста,
средновековна църква
и езерото носи.
(Димитър)


16.
Брегът на Ерма
Заслушан в тъмнина
Църковен звън
(Елена)

17.
Звънът на овчи камбанки
и звънещият глас на поети
отекват по долината.
(Димитър)

18.
Глас до глас
в зеленото усое
на клисурата.
(Елена)

SIMINA KUĆA, haibun

Vojvoda Simeon Sokolov, "Simo"


Dimitar Anakiev
SIMINA KUĆA, haibun

Danas posetih rodnu kuću najpoznatijeg i najvećeg Groznatovčana: vojvode Simeona „Sime“ Sokolova (1848 – 1948). Unuk je prvog Groznatovačkov vojvode Hrista Plakata, koji se 1821 borio protiv Turaka u Grčkom ustanku. Kao i većina slobodoljubivih Bugara u doba Otomske okupacije mesto za delovanje Simo je potražio u susedstvu (Hristo Botev i Ljuben Karavelov bili su u Rumuniji, Ivan Vazov u Rusiji). U predvečerje Srpsko-Tuskog rata 1876 javlja se kao dobrovoljac u srpsku vojsku gde organizuje dva bugarska dobrovoljačka bataljona sa po 500 vojnika. Zbog hrabrosti ispoljene u ratu dobija čin poručnika i tada najveći Takovski orden.
Nakon poraza srpske vojske decembra 1877 odlazi za Trn i tamo samoinicijativno podiže Šopski ustanak protiv Turaka. Njegova slabo naoružana vojska od oko hiljadu ljudi oslobodila je teritoriju u trouglu Trn-Breznik-Ćustendil a porazila je Turke i kod Surdulice, Bosilegrada i Radomira, boreći se kasnije i kod Krive Palanke i Kumanova. Nakon oslobođenja Bugarske poslanik je u parlamentu. Ugostio je u Sofiji svog starog prijatelja, Nikolu Pašića, posle sloma Timočkog ustanka.
Čim put kroz selo počne da se penje staza ulevo vodi na improvizovani mostić od dasaka i odmah preko Groznatovačke reke je malo dvorište sa ruševinama kuće. Nema tu nikakvog spomenika, niti putokaza, samo ostaci pušionice za sušenje mesa koju su njegovi rođaci kasnije postavili na temelju njegove kuće.
Obasut belim laticama šljive koje je nosio vetar u njegovom dvorištu zapisah haiku:

Simina kuća.
Iz temelja izrasle
mlade koprive.

ТРИ УСКРШЊА ХАИКУ (За Власту Младеновића)

Ево где добих
хаику побратима.
Власта, ко ласта.
*

Из крајине је
друг, Власта Младеновић.
Сојка запева.
*

Добих ускршњи
хлеб од сељака - хаику
од пријатеља.
*

Димитар Анакиев

СЕЋАЊА НА РАТ, хаибун

Димитар Анакиев
СЕЋАЊА НА РАТ, хаибун


Шетао сам једне вечери комшилуком и на неком балкону опазио тек опрану униформу како се суши на конопцу за веш, закачену штипаљкама. Светла на прозорима тек су почињала да се пале и ухватио сам себе како пиљим у њих осећајући да се тамо унутра догађа нешто што не познајем а што ће ми обележити живот.

Кроз голе гране
гледам куће суседа.
Почетак рата.

Рат ће ме касније, као војног лекара, водити диљем наше бивше заједничке домовине: од згаришта до згаришта, од уплаканих лица и збегова до рањених и болесних људи. Може ли се човек навићи на рат?
Једно вече пушио сам испред своје импровизоване санитетске станице крај неког локалног пута. Крај мене су тутњали војни транспортери возећи војнике у непознато. Гледао сам у њихова лица трудећи се да у тренутку разазнам судбину: ко се од њеих више неће вратити овим путим а чији ће прсти на оборачу расплакати нечију мајку...

Пролећно вече.
Под точком транспортера
прегажен гуштер.

Много година касније, посетио ме је човек, некад официр, кога сам неколико пута сретао на ратишту. Попили смо пар ракија и евоцирали сећања. Тренуци које смо делили вежу дубоко људе чак и кад међу њима нема других додирних тачака. Дуго смо се опраштали, знајући да нам се путеви разилазе.

Ратни другови.
Испратих госта, хладан
ваздух остаде.

А јутрос се, ево, са још пар голубова, шетам парком покрај неког масивног споменика рату. Голубови мира у потрази за мрвицама, а ја, лутајући бесциљно. Топло сунце се је уздизало и мамило шетаче у парк; окренух се и наставих стазом кроз оближњи шумарак. На неком дрвету опазих у кору урезана имена.

Војничко име
на тополи прочитах.
Млади листови.

KUKAVICA / CUCKOO

Danas trebaše
kukavica da poje
al' rano joj je.
.
On this yet long day
Cuckoo should appear, sing --
too early, not yet spring.
.

-Dimitar Anakiev (tr. by the author)

ОСТРВО ПРОГНАНИХ, хаибун

Димитар Анакиев
ОСТРВО ПРОГНАНИХ, хаибун

Од најранијих времена Икарија је била острво прогнаних, острво побуњеника и пиратска лука.
Од како ме је, по слому Југославије, нова словеначка власт прогнала и избрисала из званичних књига, прогонство је постало моја судбина. Зато пожелех да видим ово тајновито острво у Егеју, на које се је по предању срушио Икар, не могавши да дохвати сунце.

Столећа лете.
На Икаровом небу
нигде облачка.

Одседох у засеоку Пиги (Извор), на северној страни острва, на падинама Атере, надомак старе престолнице Евдилоса. Моја домаћица је госпођа Рене, Немица, која је још као девојка утекла испред благодети цивилизације и остала овде. Са терасе њене куће пуца поглед на залив Евдилоса, изнад којег се стрмо спуштају висови Атере.

Пуче хоризонт...
И баш ту дивље цвета
стручак мушкатле.

После другог светског рата, војна хунта је протерала на ово острво хиљаде комуниста. Од тог времена остао је назив острва “црвени камен”. Међу прогнанима нашао се и Микис Теодоракис, славни композитор.
Након што сам се удобно сместио и одморио, упутих се до села Вракадес, у брдима на западној страни острва, где још стоји кућа у којој је Микис Теодоракис проводио прогнаничке дане.
Била је то ониска камена кућа небеско плавих врата и прозора, усечена у брег, покривена каменим плочама, коју су локални становници називали “кућа шкорпија”. У просторији, претвореној у музеј, још стоје Микисове ствари и покоја партитура... Изађох из овог прогнаничког бивака дубоко ганут; са мора ветар дуну и донесе кишоносне облаке - замрачи се и паде неколико капи кише.

Кућа шкорпија.
Муња севну, загрме
и све утихну.

Моја љубазна домаћица, госпођа Рене, жели да ми поклони малог тукседо мачка, кога назива Манга а који се је прилепио за мене. Манга и ја проведосмо доста тренутака у мажењу на пространој тераси њене куће. Зато, сутрадан, он и ја пођосмо у посету ветеринару, на јужну страну острва, у главни град Икарије, Агиос Кирикос.
Мала, приватна, ветеринарска станици у главној улици била је пуна отворених џакова мачије хране из којих су вирили мачији репови... Ветеринар бејаше симпатичан и крупан брадоња. Помагала му је млада дама, вероватно рођака. Док је прегледавао Мангу опазих на зиду ветеринарску диплому Универзитета у Букурушту са великом црвеном петокраком у свом грбу... Љубазно али без много речи уручио ми је Мангине путне папире а ја му рекох на енглеском: “Хвала ти друже” - то га као за тренутак збуни, застаде, очи му се озарише а уста развукоше у осмех.


“Хвала ти друже”
У мрежи на вратима
зашуме лахор.

Комунисти су на Икарију донели организацију и напредак. Међу прогнанима било је доста инжењера, лекара и учитеља, а острво се још више одаљило од грчке владе. Али, и за време Отоманске окупације турска власт се је клонила острва које је 1912 разгласило Слободну државу Икарију.

Млад мачак Манга
напушта Икарију.
Руже цветају.

FLOWER OF RAKUSHISHA, haibun

Dimitar Anakiev
FLOWER OF RAKUSHISHA, haibun


After I had made the decision to leave my job in which I had invested considerable time, I was aware that I was beginning to resemble a rotten fruit fallen from a tree. At that time I was not yet familiar with Kyorai’s story of fallen persimmons, which his hut was named after.
Kyorai’s "Rakushisha" (House of Fallen Persimmons) - located in the part of Kyoto called Saga-Arashiyama - is itself a metaphor for an ideal of a self-imposed exile from society. Gathering in and around the hut were rotten windfalls, poets, entertainers and the occasional Buddhist monk.

Living in a hut,
I am but a firefly feeding
on smartweeds
- - - Kyorai

Besides Kyorai another rotten windfall, was Bashô, a poet teacher of many fallen fruits. Bashô lived the life of a windfall, travelling constantly. He stopped by Rakushisha twice: the first time in May, 1691, when he stayed for 16 days and wrote the Saga Diary.

Long summer rains--
poetry cards now peeled off,
traces on the wall
- - - Bashô

A short time before his death, Basho revisited one of his favourite disciple Kyorai at Rakushisha. This time he sojourned for three weeks.

River Katsura
no dust in the ripples
summer moon
- - - Bashô


Now I sit in the backyard of Rakushisha, my thoughts swarming. Here the past and the present meet. In front of Rakushisha is the former rice field, and above it, on Mt. Ogura. Between Ogura and Arashiyama runs the Katsura river, which in the mountains ran under a different name – the Hozu. Human spirituality has been rooted in this region since ancient times, and whether by chance or not, it is precisely here that, our small society of fallen fruits had gathered.

Before closing time of this famous hut, tourists have left Rakushisha, and suddenly I am left to its peacefulness.

Flower of Rakushisha:
shishi-odoshi's sudden
sound, silence again.




03rd April, 2020 Kyoto/Groznatovci

(Translated from Serbian by Branko Manojlović, Stephen Gill and Dimitar Anakiev)

ЦВЕТ РАКУШИШЕ

Димитар Анакиев
ЦВЕТ РАКУШИШЕ

Када сам донео одлуку да напустим посао у који сам уложио значајно време био сам свестан да постајем нешто налик на гњилу опалу воћку. Тада још нисам познавао причу о Кјорајевим опалим какијима и његовој колиби коју је именовао по њима.
Кјорајевља “Ракушиша” (Кућа опалих какија) – налази се у делу Кјота који се назива Сага-Арашијама - заправо је метафора која одпадништво од друштва узима за идеал. У овој колиби окупљале су се гњиле, опале воћке, углавном песници, девојке за забаву и покоји будистички монах.

Налик на свица
што се храни трстиком
живот у колиби
- - - Кјорај

Гњила, опала воћка био је, поред Кјораија, и Башо, узор и песнички учитељ многих опалих плодова. Башо је свој живот опалог плода живео непрестано путујући. У Ракушиши се је зауставио два пута, први пут маја месеца 1691 и остао је 16 дана током којих је написао Дневник из Саге.

Киша у лето-
траг песничких картица
на зиду видљив.
- - - Башô

Мало пред смрт, 1694, Башо је опет посетио свог омиљеног ученика Кјораиа. Задржао се три седмице у Ракушиши.

Река Кацура-
тако бистри таласи
летњи је месец.
- - - Башô

Седим сада у дворишту Ракушише и моје се мисли роје. Далека прошлост и садашњост додирују се. Испред Ракушише је некадашње пиринчано поље а између Огуре, која ту почиње и планине Араши онстран реке, текла је Кацура која је међу планинама још носила назив Хозу. Човечија спиритуалност устоличила се је у овом крају од прадавних времена и баш ту се је, да ли случајно, сретало друштво опалих плодова.
Пред затварање ове знамените колибе, задњи туристи напустише Ракушишу и одједном остадох сам обузет њеним миром.

Цвет Ракушише-
звук страшила за јелене
затим тишина.
*

БАШООВОМ УСКОМ СТАЗОМ, хаибун

Димитар Анакиев
БАШООВОМ УСКОМ СТАЗОМ, хаибун

Башоовим стопама ходам дуго, а ипак, тек недавно, наша стопала су се заиста преплела. Прво крај језера Бива, где је Башо пролазио на путу за Кјото, и где почива, и сада, овде, покрај реке Кацуре, над чијим кањоном, у литицама, је Зен манастир Даихикацу (Велика милост); ту је Башо, посетивши га накратко, записао хаику:

Планинска трешња
цвета – одмах изнад ње
Велика милост.

Даихикаку, је мали али живописан зен манастир на стрмим падинама планине Араши са кога пуца поглед на кањон Кацуре. Усхићеност пејзажом и положајем манастира до кога се долази серпентинама, а затим дрвеним, па каменим степеницама, једнака је његовој духовној лепоти.
До њега дођох ходајући од Ракушише преко планине Огура и затим прешавши пенушаву реку Кацуру преко издуженог и ниског моста Тогецу, који плени како именом¹, тако и изгледом.
Шетајући уским кругом манастира и загледајући све камене натписе по серпентинама узалуд сам тражио Башов хаику. Тек при излазу из манастира вртнар ме изведе до пута уз Кацуру на коме је стајао велики камен, местимично обложен маховином, са уклесаним Башоовим стиховима.
Наставивши истим путем назад до Тогетцу моста, од кога се је тешко опростити, провео сам пријатне тренутке са два песника која сам овде срео: Стефанoм Гилoм и Хисаши Мијазакијeм.. Начинили смо заједничку фотографију а ја сам, мислећи на Башову песму, записао хаику:

Тече Кацура
млечна – одмах покрај ње
сусрет песника.
*

¹Тогецу-кјо - “мост преко Месеца”
*

MISTIČNI SUSRET SA HANDKEOM U GREBINJU (12 haiku)

Dimitar Anakiev
MISTIČNI SUSRET SA HANDKEOM U GREBINJU*
(Jesenje putovanje u Austrijsku Korušku, 12 haikua)
-

Kameno srce
Karavanki a moje
uznemireno.
-
Jesen pre mene
stigla na put 66
za Grebinje.
-
Kraj Starog sela
četiri breze čuvaju
kukuruzište.
-
Jugoslovenstvo
ovde jesenas cveta:
Koruška njiva.
-
Jesenji vetar
leluja grane breze
uz Staro selo.
-
U Starom selu
planinska staza prema
ruševinama.
-
Jesenje sunce:
bankomat u Grebinju
ne zna slovenački.
-
U ogledalu
Kulturnog doma Grebinje
susrećem pisca.
-
Iznad Grebinja
kamena hrid a na njoj
Marijin zamak.
-
Lepo zvuči u
Koruškoj rečenica:
„ja sam srpski pesnik“.
-
Pastorala
na putu za Blajburg: krave
se mirno pasu.
-

Na spomeniku
ljudi koji beže već
zarđaveli.
-
*Rodno mesta Petra Handkea

НИШТА НА СИЛУ, 12 хаику са Икарије

Каво Папас, Евдилос, Икарија, Грчка, са стеном у коју су уклесани стихови Клеобулуса, песника из 6. века П.Н.Е. ”Ништа на силу”


Димитар Анакиев
НИШТА НА СИЛУ, 12 хаику са Икарије, септембар 2018

1.
Пуче хоризонт...
И баш ту дивље цвета
стручак мушкатле.

2.
“Ништа на силу”-
литица где северац
таласе ломи.

3.
Са Атере пут
неба заплови сунце
а за њим и ја.

4.
Капела светог
Димитра-литица
пада у море.

5.
У Косикији
кућа са шупом, кућа
са црквицом.

6.
Безбројне њиве
од камена све до
Коскина замка.

7.
Козији брабоњци
у Коскина замку-зло
убија Ђорђе.

8.
Врата црквице
Свете Богородице
отвори гуштер.

9.
Повезује све
културе свих времена
домаћи мачак.

10.
Село Трапало:
под литицама куће,
плажа и црква.

11.
Немилосрдни
ветар – Артемидина
је светковина.

12.
Насеље Пиги –
прве сунчане зраке
разносе мрави.

T'GA ZA JUG (12 haikua Dimitra Anakieva)

Dimitar Anakiev
T'GA ZA JUG
Putovanje do sela Groznatovci i gradova Trn, Sofiju i Niš krajem septembra 2019 (12 haikua)

1.
Planinska magla
selo Groznatovci sa
nebom spojila.

2.
Kuća u selu
preživela – obešen
veš uz muškatle.

3.
Iz šume – mačka:
uši opaljene suncem,
naša Pegi.



4.
Zvezdano nebo
dečaštva skrila senka:
poras'o jasen.

5.
Iz paraklisa
Svete Petke: vijuga
uz Jermu grad Trn.



6.
Ispod Vitoše
na Dan nezavisnosti
pun Sofijski-ring.*

7.
Dovede me put
i do majčinog groba -
buket šumana.



8.
Sedam godina
otsutan iz Niša - vrh
Suve planine.

9.
Jata ptica u
praskozorje a moj Niš
još uspavan.



10.
Probudila se
pa u oblak uvila
Suva planina.

11.
Niška se zora
rađa – porumenela
Suva planina.



12.
Pegava mačka
iz sela – u mislima
sa mnom putuje.


*Sofijski ring je mega trgovački centar (mall) na kružnom toku oko Sofije.

Fotografije: Dimitar Anakiev

URBANOST I MODERNOST U HAIKU POEZIJI DEJANA BOGOJEVIĆA

Dimitar Anakiev
URBANOST I MODERNOST U HAIKU POEZIJI DEJANA BOGOJEVIĆA

Susret sa haiku poezijom Dejana Bogojevića uvek je izazov. Iako sam u nekoliko navrata pisao o fenomenu Dejana Bogojevića u našem haikuu, neka mi bude dozvoljeno da napišem još nekoliko reči uz njegove zbirke koje su tek nedavno došle do mene.
Reč je o trojezičnoj zbirci sabranih haiku izašloj u Sloveniji “Iščem obraz vode” (Tražim lice vode) i njegovom poslednjom zbirkom Ćutim sa majkom, izašlom povodom majčine smrti.
Dok čitam slovenačku zbirku nameće mi se misao da je Dejan Bogojević, uprkos tome da živi u srpskoj provinciji, kao malo ko u našem haikuu, izuzetno urban haiku pesnik. Ova pojava nije tipična za haiku, a kod nas posebno. Uzimam za primer njegov ciklus turističkih haikua napisanih tokom posete Budimpešti. Ne mogu se setiti da sam kod nas uopšte video turističkih haikua a nije ga ni lako pisati, jer pesnik biva izmešten iz svog prirodnog okoliša što znači da je sposobnost identifikacije, tako značajna za haiku, veoma umanjena. Ovaj fenomen, otežanog pisanja (dobrih) haikua izvan domaćeg tla, prvi put su uočili japanski pesnici koji su kao imperijalni vojnici bili poslati u Kinu. Potreban je elemenat urbanosti, da bi pesnik mogao biti duboko intiman i u stranoj zemlji. Za primer dajem tri zaista odlična Dejanova haikua napisana u Budimpešti:

Budimska tvrđava-
pogledi u tmini
postaju nove senke
*
obala Dunava -
svetlost koja uranja
i izranja u mašti
*
88 bisti kraljeva -
ponegde žbun
potamnele mahovine
*
Od urbanosti, potrebno je učiniti samo korak i uskočiti u modernost, kako je definiše japanski koncept “modernog haikua” (Gendai haiku). Haiku zbog svoje kratkoće obično nije liniearan izraz (neka mi bude dozvoljeno poređenje sa matematikom) već je pre svega za njega tipična eksponencijalnost (kao u matematici kvadratna funkcija). Ona se postiže jukstapozicijom, superponiranjem dva nezavisna elementa u asocijativnu vezu, čime su u stvari formira primitivna metafora, postupak kakvog viđamo u filmskoj montaži (o čemu je pisao Tarkovski u svojoj knjizi Kiparenje u vremenu). I Dejanovi haikui bazirani su u jukstapoziciji, evo nekih primera:

ciganska muzika -
starac preturom štapom
po kontejneru
*
sahrana -
lica pokislih ljudi
osvetli munja
*
Međutim, posle drugog svetskog rata grupi japanskih pesnika na čelu sa Kaneko Totom, prosti i jednostavni asocijativni postupci tako tipični za klasičan haiku nisu bili dovoljni u tesnoj koži koju im je skrojila nagla urbanizacija i modernizacija Japana. Oni su počeli da dižu eksponencijalni novo svojih pesama čineći od njih ne samo kvadrate već i kubove sve više se udaljavajući od fizičke stvarnosti, koristeći pritom simbolički jezik i pomerajući haiku od jednostavne, primitivne metafore ka kompleksnim alegorijama (zar nije fascinantno da se alegorija može stvoriti u samo u tri stiha?).
Jedan od tipičnih primera je poetski odgovor Tota Kaneke na poznatu Bašovu pesmu o usahlom polju:

Bolestan na putu
moji snovi lutaju
usahlim poljem.
(Macuo Bašo)

Ima i ovde upotrebe simboličnog jezika, “usahlo polje”, inače “kigo” (reč koja označava godišnje doba”) za zimu, označava smrt i autor ovde zapravo izražava svoje predosećanje skorašnje smrti. Potpuno sjajna pesma, jednostavna, duboka i melanholična, tipični Bašo, ali pogledajmo poetski “odgovor” Tota Kaneka na istu temu:

Spavah dobro
sve dok usahlo polje mog sna
neozelene.
(Tota Kaneko, prevod Dimitar Anakiev)

Kanekina pesma nije samo jednostavan izraz osećanja već je cela priča sažeta u trostihu. Tu više nije samo jedno godišnje doba, već pored zime, smrti (usahlo polje) imamo i “kigo” za proleće “ozeleniti”. Jasna je ideja reinkarnacije ali paradoksalno, ona pesniku ne donosi olakšanje već nesanicu. Bašo se je “uplašio” smrti a Tota Kaneko se je uplašio da će se ponovo roditi. Kakav fascinantan preokret u samo tri stiha, kako kompleksan i prefinjen poetski izraz iz koga može nastati ne samo jedna ili više priča već i poetski eseji.

Naš haiku je svojim pretežno rustičnim i narodnjačkim duhom mnogo bliži tradicionalnom japanskom shvatanju haikua od recimo američkog i zapadnjačkog haikua uopšte. Međutim, na celom Zapadu (sa izuzetkom haikua Tomasa Transtremera i Daga Hamarskjelda)), pa tako i kod nas, modernizam, zbog epigonskog shvatanja ove forme, još nije zakucao na vrata. Kod nas se vrlo retko vide haikui koji su rašireni do celih alegorija. Ovde je opet izuzetak Dejan Bogojeveć, za koga se može sa sigurnošću tvrditi da je jedna od prvih lasta haiku modernizma kod nas. Pogledajmo na primer njegove sledeće haikue:

Eksplozija bisera -
tišina naše ljubavi
zamire
*
Svaki moj stih
za tren je dubina
tvog imena.
*
okrečen zid-
za večnost
senke lica
*

Haikui Dejana Bogojevića, u svoj svojoj kompleksnosti i raznolikosti, prava su i kvalitetna literatura a pored toga i svojevrstna poetska avangarda. Dejan Bogojević je pesnik koji je prekoračio kulturne šablone i razlike i od haiku napravio vlastiti izraz. Iz njegovog pera haiku progovara istovremeno svojom arhetipskom dubinom i modernim duhom. A to u stvari i jeste haiku.
Evo još nekoliko Dejanovih haikua tipičnih za Gendai haiku:


prve pahulje -
otrgnut pas
od zelenila
*
pod kabanicom
bledi prećutano
pero srca
*
zrele dunje -
tik do zida
prva suza

25 YEARS OF "PRIJATELJ", THE FIRST SLOVENIAN HAIKU MAGAZINE

It is now 25 years as I founded the first Slovenian haiku magazine Prijatelj (Friend, 友 Tomo in Japanese). It was hand-made publication, done in the way as Japanese magazin Azami, from Osaka, edited by my late friend Ikkoku Santo. It was still time of splitting Yugoslavia, the wars caused by nationalists-communist coalition were not yet finished but Prijatelj succeed to link poets from all warring sides and also to link Balkans' haiku poets with the world haiku scene. From 1996 to 1998 I published 7 issues with about 37 authors in each issue. In sum it was published 747 haiku, 29 articles, 10 renga poems (collective linked form) and about 100 haiga (drawings and aquarelles mostly).
At the time I was living in a small town Tolmin (western Slovenia, in the foots of Julian Alps by Soča river) without any personal document (like ID, or Passport) being one of 25.000 Slovenian Yugoslavs "erased" from official records (administrative ethnic cleansing). I "enjoyed" such "status" of living without papers 17 years. Prijatelj helped me much to stay alive, with some social function. It was very beginning of the haiku movement in Slovenia. After the last Prijatelj was issued, next year (1999), Jim Kacian and I started editing Knots, an anthology of Southeastern haiku poetry which was also one of great turning points in world's haiku movement, with the influence in connecting ex-Yugoslav poets. In that way Prijatelj was predecessor also of World Haiku Association founded in 2000 in Tolmin. I served as the very first WHA director about a year... Modest magazine with enormous impact. Unfortunately, it is mostly forgotten in today Slovenia.





Four issues of Prijatelj

IF YOU ARE HAIRY, haiku from the edge (1)

Dimitar Anakiev and Maribor's public toilets muralists
IF YOU ARE HAIRY
(Haiku from the social margin or LGTB beyond the gentrification)



Hello my darling!
Free fucking in the ass or
blow job for all?
*
If you are hairy
stop for a while
cocks are waiting.
*
Public toilet
graffiti "Blow job" – in the hottest
day of the year.
*



Ejaculation with
blow job – my pleasure is
making people happy.
*
“Steal or die” -
if they catch you: sex
and food are gratis.
*
I am young and hairy,
already 18 years old – do with me
what you want.
*
Blow job, licking – ass,
balls – kissing and fucking –
only if you are hairy.
*


I adore all kinds of dicks:
blow job, fucking, jerking,
all this and more – gratis.
*
My name is Ella,
I love hairy and shaved –
I am a gifted boy.
*
Hey, salesman,
stop for a while – for a small money
you can suck my dick.
*
I work with asses and dicks -
you will never forget
my fucking.
*
If you have bigger dick
then fuck me – If my dick is bigger
I will fuck you.
*

GAZA, 21 haiku by David Rodrigues

1.
through walls
steel butterflies
in Gaza

2.
all the Earth
leans towards the Sea
in Gaza

3.
a piece of steel
embedded in the olive tree
in Gaza

4.
hands
smash stones
in Gaza

5.
only missiles
seen intelligent
in Gaza

6.
lips
are in hurry
in Gaza

7.
eyes on the ground
a couple of lovers
in Gaza

8.
palm trees -
dates covered with dust
in Gaza

9.
olive eyes
smile at the sunflowers
in Gaza

10.
written on the wall
God and the question-mark
in Gaza

11.
Full Moon -
like a spyglass
in Gaza

12.
which God
choose the people
in Gaza

13.
a new shoe
lost on the street
in Gaza

14.
you do not look up
to see the sky
in Gaza

15.
children already know
that it's better not see
in Gaza

16.
sparrows sleep
on the naked limbs of the trees
in Gaza

17.
silence
is warning
in Gaza

18.
there's no space for wishes
between the stones of the wall
in Gaza

19.
this women doesn't know
to whom she's crying
in Gaza

20.
Spring
only the fig trees didn't flourish
in Gaza

21.
weather forecast -
someone can read the future
in Gaza


Haiku by David Rodrigues (Portugal)
from the book Gaza, 2009

AMERICAN MOSQUITOES ARE NOT XENOPHOBIC?

This conversation happened recently on Facebook:


Dimitar Anakiev:

This morning I got a letter from a leading American haiku poet and editor. In this letter he suggests me to change the title of my haiku collection Xenophobic Mosquitoes because, as he said, "mosquitoes cannot be xenophobic"... What do you think about the state of poetry in the USA?


Adis Imamovic Pixi:

Mosquito flying,
Diving, taking blood
Horisont is red


Colin Stewart Jones:

My own experience with midges in Scotland and people who go to countries where there are mosquitoes suggests that all biting flies prefer to attack visitors because their blood is different in the hotter climate. This means that biting flies discriminate. Xenophobic is a very clever synonym to describe this selective dining.


Kim Goldberg:

He sounds like a literal-minded nit-picker. Not the mind of a poet.


Dimitar Anakiev:

It is hard to add something but for these who learn from us (I face such objections two decades and I suppose all other poets... That is a disqualification of personification, which is one of the most frequent kind of metaphor in haiku because it comes from identification of poet with subject i.e. from empathy) let me remind you on famous Zhuang Zhou reply from his (mythological) discussion with Confucius where he answered similar objective statement about fishes with: "How do you know when you are not fish"? In this case "How do you know about mosquitoes when you are not a mosquito"? This Zhuang Zhou answer is classical defense of poetic mind, defense of poetry against flat rationalism. Only the identification can speak in the name of things, so only poets. Cold rational mind is killer of poetry. Such "poets" create formalist approach to "poetry". So yes, Kim Goldberg, not a poetic mind. But unfortunately more than two decades he shapes the haiku in US and present day situation in the haiku of US is result of his work - which is very different compared with the situation related to beat generation.


Marta Stothers:

xenophobic twit
can't discern the difference
between bugs and art


Dimitar Anakiev:

Exactly Marta! In fact what are "bugs" in reality in art they become symbols. But it is hard to understand even for leading poets and editors.


Samo Dekleva:

Change the title to Mosquitos Allergic to Foreign Blood?