LEDENI STRAH - Haiku kalendar (27)

LEDENI STRAH/zima,život [ led, ledenice, inje, ledeni strah ]

Kako to biljka
prikriva ledeni strah
od nestajanja ?

Tomislav Mijović

Tomislava Mijovića sam par puta u ovom blogu pretstavio kao pesnika lirske meditacije a uzimao za primer njegove haikue koji su bili objektivne skice. Gornji haiku je medjutim meditativan, u njemu pesnik kroz proces poistovećenja sa prirodom projecira svoje misli na biljni svet i tako ga personifikuje. Izmedju velikog broja sličnih pesama uzetih iz knjige U blagosti i osami, najdublji utisak ostavljaju meditacije na reci, koje su na žalost prečesto sasvim apstraktne. Gornja pesma medjutim ima kigo i sasvim je moguće da nije primarno nastala u autorevoj psihi ( kao ekspresija, dakle ) koja se suočava sa prolaznošću već da je prva pomisao nastala pri pogledu na smrznuto bilje ( kao impresija ). Kigo ledeni strah ne deluje kao veštačka retorična figura jer često u životu čujemo da se neko smrznuo od straha. Bilo da je po nastanku ova pesma expresivna ili impresivna ona pokazuje dobru kigo tehniku. Upotreba kigoa nam omogućava, dakle, gradjenje složenih metafora, ali takodje i izražavanje jednostavnih, svokdnevnih misli koje opredmećene kigoom dobijaju na plastičnosti, uverljivosti i konkretnosti.

SEVERNI VETAR - Haiku kalendar (26)

Na slici: Nel Whatmore, Severni vetar




SEVERNI VETAR, zima, nebo [ severac, košava, bura... ]

Gradsko djubrište.
U grlić prazne flaše
svira severac.

Tomislav Mijović

U prethodnom postu sam pomenu Tomislava Mijovića kao pesnika koji progovara iz izbrušene forme. Ovaj haiku to potvrdjuje. Za Srpski haiku kalendar je haiku zanimljiv i zbog toga što je slika koju pesnik ocrtava vrlo skladno komponovana na način da namera sezonske reči, kigoa, severac, biva vrlo dobro postavljena u kontekst cele slike. Slika gradskog djubrišta čini se idealno nadjenom

ilustracijom namere kigoa, jer je to slika pustoši koju donosi zima. Na svaki način uzorna pesma koja može poslužiti kao školski primer upotrebe kigoa u haiku. Zanimljivo je primetiti i dinamičnost pesme, koja deluje više kao kratki film nego kao statična slika. Pesnik počinje pesmu sa filmski poznatim uvodnim kadrom u totalu ( establishing shot ) - širokom slikom djubrišta a zatim njegova kamera prilazi, putuje do detalja - flaše, gde nas upoznaje sa glavnim likom ove scene: severcom i sa tim šta junak ove pesme-filma radi: svira u flašu. Zato treba biti oprezan kada haiku imenujemo slikom; haiku jeste slikovit ali nikad samo slika. Mnogo preciznije je opredeliti haiku rečju metafora nego slika. U gornjoj pesmi je takodje metaforička pesnička figura personifikacije, koja je zapravo tačka spoja pesničke duše sa vidjenim prizor, tačka u kojoj pesnik i prizor postaju jedno. Veliko zadovoljstvo je sakupljati i čitati vrhunce srpskog haikua: za mnoge kod nas verovatno iznenadjujuće puno haiku poezije na izuzetno visokom nivou, takve koja stoji uz rame japanskom haikuu.

LETNJA NOĆ _ Haiku kalendar (25)

Na Slici: Vincent van Gog: Noćna terasa u Parazu


LETNJA NOĆ/leto, doba godine

Bučna letnja noć.
Ko koga doziva, ko
se kome javlja ?

Tomislav Mijović

Tomislav Mijović se po mojim saznanjima predstavio kao zreo haiku pesnik u svojoj prvoj zbirci haikua U blagosti i osami ( Prosveta, Niš, 1994 ) u kojoj je bilo oko 400 pesama i posle nastavio da publikuje kvalitetne haikue u Haiku novinama. Mijović je takodje od onih pesnika koji koriste haiku za meditaciju ali za razliku od kolega slične provinijence koji uglavnom formu poštuju samo toliko koliko im treba da saopšte svoje meditivne utiske, Mijovićovićeva polazna tačka je striktna forma 5,7,5. Njegovo baratanje formom zaslužuje poštovanje i predstavlja uzor ozbiljnog literarnog shvatanja haikua. Gornju njegovu pesmu citiram jer je po mnogo čemu jedinstvena: naime, oslikana je zvukom. Kao takva zaslužuje mesto u Srpskom haiku kalendaru. Vrlo retko vidimo da je zvuk osnovna čulna percepcija u haiku pesmi, jer haiku se uglavnom shvata kao pesma bliska slikarstvu. Ako je dakle slikanje zvukom moguće, onda je primer gornja pesma koja već u prvoj reči prvog stiha počne sa bukom pa nastavlja sa dozivanjem u drugom stihu i javljanjem u trećem. Ova zvučna slika dakle govori vrlo precizno o suštini letnje noći, hvatajući njenu dušu, kada su ljudi do kasno na ulici, šetaju, pričaju, muzika trešti a dozivanje i dovikivanje ne prestaje. Inspirisan zvukom letnje noći pesnik ju je zvučno i oslikao. Kad pominjem slikanje, njegovu knjigu U blagosti i osami oslikao je poznati niški slikar Miroslav Andjelković, i u primeru te zbirke možemo opet videti kako plodne simbioze su pesniško slikarske, a posebno u haikuu.

ZELENE JABUKE - Haiku kalendar (24)

Crtež Slavoljuba Stankovića: Jabuka, 1999.


ZELENA JABUKA/leto,život

Kolona vojnika
omamljena svežinom
zelenih jabuka.

Bojan Jovanović

Teško je opredeliti Bojana Jovanovića
a ne spomenuti njegovu javnu tihost i izuzetno obimno i kvalitetno haiku delo. Po gruboj proceni u tri svoje zbirke koje sam video
( Propoved mrava 1993, Peščana majka 1996, Kuća iz oblaka 1999, sve tri izdate u niškoj Prosveti ) objavio je oko 1200 haikua vrlo ujednačenog kvaliteta. Bojan je pesnik lirske meditacije sa prirodom, medjutim, i svakodnovni život ulazi u njegove haikue. Pročitao sam vrlo pažljivo sve tri njegove knjige ( prve dve sam dobio od Dobrivoja Jevtića, tadašnjeg urednika Prosvete, dok mi je treću poklonio autor sa posvetom prilikom promocije u Nišu )
i pronašao obilje pesničkih ideja od kojih mnoge plene svežinom opažanja. U tom obilju meditacija ( koje autor naziva tvarke kao da želi da istakne da su to pesme bliže prirodi nego kulturi, literaturi, dakle, da i nisu pesme ) izdvajam gornju pesmu za Srpski haiku kalendar koja mi se čini uopšte najbolja medju njegovim pesma iz sledećih razloga: prvo, jednostavnost izraza. Bojan ima mnogo pesama sa vrlo atraktivnim ( zenovskim ) idejama u kojima paradoks vidjenog upravo bode oči. U ovoj pesmi ne opažamo ništa specijalno, niti atraktivno. Dalje, u mnoge od svojih pesama Bojan zapisuje dvodelno, gradeći neku vrstu mehaničkih jukstapozicija. Gornja pesma je po svom karakteru običan jednodelni, pravolinijski iskaz i zapisan kao najobičnija skica vidjenog. Medjutim, ovaj haiku ima u sebi nešto zlobno ( izraz pozajmljujem od jedne slovenačke kolegenice izrečen drugim povodom za drugu pesmu, ali mi se dopao ). Zlobno znači u prvom redu nešto skriveno. Ali u redu, skrivena značenja nisu novost u haiku. Ovde je bitan karakter tog skrivenog značenja i taj karakter je zloban. Odmah u oči pada sezonska reč - kigo: zelene jabuke. Skoro da možemo osetiti i njihov kiseli ukus od kojeg nam se usta već refleksno skupljaju. Upitamo li se za nameru reči koju u sebi ima svaki kigo odmah nam padne napamet nezrelost plodova ( usta su se već skupila ). Principom unutrašnje, prirodne jukstapozicije ova reč se poredi sa opštim simbolom, to je reč: vojnik. Vojnici nisi plastično opisani poput jabuka vec dati uopštenim izrazom vojne kolone. Medjutim kigo je već preneo boju i na vojnike čiju uniforma ozeleni, a takodje je preneo i svoju nameru: nezrelost. Dolazi do potpunog izjednačavanja smisla jabuka i vojnika. I pošto su vojnici omamljeni jabukama, ništa normalnije nego očekivati da će neki od vojnika pružiti ruku i ubrati jabuku. Ta namera, iako nije napisana, već je utkana u sliku. I tu se pojavljuje zloba. Prerano otkinuta jabuka simbolizira i preranu vojničku smrt. Vojnik bere jabuku ne znajući da bere sebe, da je izabrao smrt. Ova jednostavna, gotovo pastoralna skica na vrlo skriven način tematizira preranu vojničku smrt. Vojnici su zapravo omamljeni svojom smrću ! Po svemu izuzetan i svojom jednostavnošću spektakularno dubok haiku.

15 GODINA 'HAIKU NOVINA' - Sećanje na prvi broj

( Na slici: prva strana, prvog broja Haiku novina )


Prvi broj Haiku novina izašao je oktobra 1993. u Nišu.
Tiraž prvog broja bio je 400 primeraka a novine su imale 12 stranica formata A4. Medjutim, bezmalo sve rubrike i koncept časopisa isti je kao danas. Sećam se kako smo sa Slavoljubom Stankovićem danima sedeli u njegovom ateljeu u podkrovlju kuće u ulici Stanoja Bunuševca i rešavali dizajn. Ja sam donosio odluke ali me je Slavoljub, koji je pre toga radio kao grafički urednik u dnevnom listu ( niške Narodne novine ), obučavao objašnjavajući šta znači ako stupci budu ovakvi, šta će biti ako slova budu onakva itd. - pristupili smo sasvim profesionalno radu kao da udaramo temelj kuće koja će trajati hiljadu godina. Ništa nije bilo na otprilike, a Slavoljub je voleo da ponavlja poslovicu, svoj umetnički kredo: Kako počneš tako traješ. Onda smo otišli u Slavoljubov bivši kolektiv, Narodne novine, gde su nam ljubazno pokazali tj. meni, ceo proces izrade, pravljenja preloma i štampanja. Zahvaljujući tako temeljitoj pripremi ušao sam u izdavanje Haiku novina osećajući se već starim, iskusnim urednikom koji zna sve o novinama, izdavaštu i uredjivanju. Ali, šalu na stranu, ta temeljita priprema i dobar kolektiv koji se vremenom stvarao, verujem da su bili i ostali zdrav koren na kojem je Dragan, opet u krugu vrednih saradnika - čiji stalni član je Slavoljub ostao do danas, nadzidavao i istrajavao kroz sve dnevno političke i istorijske muke.
U vreme izlaženja prvog broja inflacija u Srbiji je bila milionska. Moja lekarska plata koja je u nekoliko godina pala sa 2200 DEM na 500 DEM iztopila bi se zbog inflacije za nekoliko dana. Kad je čovek tada dobio platu trebao ju je odmah pametno potrošiti ( najbolje kupovinom maraka, ako je moguće ), a račune platiti što kasnije. Takva je bila taktika i situacija života. Ipak, tih 500 topljivih DEM za ondašnju Srbiju nije bilo malo para, naprotiv ( "Moja platica, moja slobodica"). Tako da mnogi nisu shvatali da ostavljam lekarski posao i okrećem se nekakvim novinama, a o haiku ih većina tada u Nišu nije ni pošteno čula. U kući mojih roditelja je vladalo opsadno stanje, jer su mislili da sam poludeo, a isto sam čuo i od kolega pesnika i književnika koji su za nešto manje pare sedeli po lokalnim redakcijama koje je finansirala država. U to vreme su se niški alternativci sakupljali u knjižari Dom, u suturenu ulice Orlovića Pavla br.20. Ja sam tamo takodje provodio dane i bio glavni inventar. Sećam se komentara devojke vlasnika Doma, koja čuvši šta planiram rekla: Znači Šomi, ti ćeš sad kao XXX. Šomi je bio moj šatravački, 'mangupski' niški nadimak a taj XXX bio je lokalna pijanica koji je dolazio da otspava po par sati u Dom. Takav je bio moj tadašnji rejting i perspektiva. Medjutim, ispalo je sve drugačije. Novine su nailazile na dobar prijem kod svih čitaoca, kao nešto novo, sveže i dobro, a naišle su i na podršku Hirošija Jamasakija, Mome Dimića i beogradskog kluba koji se tada osnivao. Haiku novine su zato svaki broj promovisale u Udruženju književnika Srbije, što je veoma odudaralo od dotadašnjeg javnog života haikua koji je bio ograničen na provinciju ( Požega-Odžaci-Kula). Mi smo iz korena promenili odnos do te pesničke forme koji je do tada bio prisutan. Izašli smo iz samoljubivog svaštakluka dotadašnjeg jugoslovenskog haiku pokreta u kojem su svi hvalili sve, i okrenuli se haikuu kao pravoj literaturi, štampali novine u ćirilici i tražili od pesnika disciplinu i poštovanje literarnih kriterijuma. Počeli smo u stalnoj rubrici da masovno prevodimo i objavljujemo japanski savremeni haiku da bi mogli uopšte da uspostovimo neke vrednosti kojih pre nije bilo nigde, i da prevodimo tekstove autora za koje se pre nije dosta znalo. Kad malo bolje razmislim Srpski haiku kalendar je logična posledica politike haikua koju smo vodili sa Haiku novinama. Istovremeno, ostavili smo i otvorena vrata za kulturnu razmenu sa okolinom jer nam je ta funkcija bila takodje važna. Haiku novine smo prodavali u nekoliko glavnih beogradskih knjižara u, i oko, ulice Kneza Mihajla ( Na Studentskom trgu, i u Gezi Konu su bili glavni prodajni punktovi ), a isto je bilo i u Nišu ( Dom i Svetlost ). Sa prvim brojem počeli smo i javno da objavljujemo adrese japanskih haiku konkursa ( koje su se do tada 'dilale' ispod ruke, za prijatelje ) jer smo želeli da što više pesnika uputimo prema Japanu. I naravno, sledeći dogadjaj od značaja koji će obeležiti Haiku novine je pojava Dragan J. Ristića sa kojim su novine dobile sve što je kasnije on sa njima uspeo da uradi - takodje na krajnje neverovatan način ( možda samo da pomenemm finansiranje od strane Vlade RS, koje je Dragan jedne godine uspeo dobiti - HN su verovatno dosad jedini haiku časopis izvan Japana finansiran od vlade neke države ). Ali o tome neću ja pisati, to će Dragan, kad se jednog dana bude sabirao i oduzimao. Ja sam Haiku novine uredjivao do 1995. a onda je ih preuzeo Dragan, dok sam ja otišao za Sloveniju. Uz sećanja na prvi broj želeo bih da objavim i nekoliko kuriozitetnih haikua iz njega: prvo jedan Slavoljubov haiku a onda i jedan moj reklamni haiku pisan jednom od tadašnjih sponzora Haiku novina, kompjuterskoj firmi Libis g. Miladinovića, i drugom sonzoru - putničkoj agenciji Mondorama:

Skakavac skoči
pred svakom stopom
pre no što zgaziš.

Slavoljub Stanković

Libis kompjuteri-
pišu
haiku!

Mondorama!
Vodi nas pravo
u Japan !

Dimitar Anakiev

PS. Po Bašoovoj kvalifikaciji ovi bi haikui spadali u niži razred, medjutim ja se ne stidim što sam ih pisao - naprotiv, bili su mi dokaz životnosti haikua, koji se eto mogao upotrebiti i za zaradjivanje tj. dobijanje sponzorstva. Kasnije sam još jednom pisao reklamne haikue, ovaj put za Skopsku pivaru, na književnom konkursu čija tema je bila ako se ne varam 'Sakam skopsko' ili nešto slično. Ti haiku su bili i malo višeg ranga od gornjih (kojima takodje nisam nezadovoljan ), inventivniji i maštovitiji ( sada ih nemam više, izgubili se ) a bili su objavljeni u knjižici koju je zatim objavila Skopska pivara. Svašta čovek može da radi sa haiku !

ĐAVOLA VAROŠ - Haiku kalendar (23)

(Đavola varoš, foto: Dejan Petronijević )



ĐAVO/ leto, život [ đovolski vruće, pakleno vruće, đavolja varoš ]

Đavola sretoh
ali navukoh masku
ravnodušnosti.

Dragan J. Ristić

Juče mi je Dragan Ristić poslao opsežnu zbirku haikustičkih skica nastalih letos u Đavoloj varoši i moram reći da je Dragan zaista autor autentičnog kigoao: djavo tj. djavola varoš. Iz te kolekcije sam uzeo neznatno modifikovan gornji haiku koji omogućava ulazak ove teme u Srpski haiku kalendar. Da još jednom napišem ovde: kigo mora biti rodjen u autorovom srcu, trenutkom dubokog spajanja autora i prirode, tada kada pesnik postane svetac ( da upotrebim Hošinaginu metaforu iz haikua o vilinom konjicu ) a to znači da dubok sadržaj autorove psihe 'proradi' u prirodnom kontekstu, dobije svoje oprirodnjenje. To je znači trenutak epifanije, da se izrazim 'našom' tj. grčkom terminologijom. Takvi trenuci nisu česti i nalaze se u promilima haiku zapisa. Gornji haiku je dobar primer u kojem je Dragan odlično uhvatio masku ravnodušnosti kao ljudski, psihološki deo ove pesme. Još jedan odličan primer je Dragovićeva letnja oseka, koja više priča o njemu nego ceo napisani roman. Trenutak svetosti mora pronaći i svoju prirodnu formu izraza zašta traži i pesnički napor a i iskusnu umetničku ruku. Zato uopšte ne verujem u 'Saijiki-je' koje prave klubovi poput Nemačkog haiku društava ili brojnih američkih društava, koji tretiraju saijiki ( haiku kalendar ) i haiku kao egzotičnu praksu pravljenja ikebane, ili oblačenja kimona. Sve to me potseća na mnoge zapadnjačke 'karatiste' za koje je karate takmičarski sport, ili judiste i sl. To zaista nema nikakve veze sa duhom pravog karatea, ili judoa, ili haikua-saijikija. Pravljenje saijiki-ja nije kolektivno-kolekcionarski sport već autorski rad nalik pisanja pesme ili još bolje: romana. To je bukvalno zidanje kuće kulture u koju se sa mukom dodaje i oduzime cigla. Nema tu ništa na kubik, ili na o-ruk. O tome svemu sam već pisao ali pretpostavljam da teško dolazi do pameti jer takve kulturne prakse kod nas nije bilo a kolege sa Zapada nas zasipaju svojim uzornim radom. Poznato mi je da na Zapadu postoje igrice pravljenja 'saijikija' kao vrste hobija i razbibrige. Ne mislim, medjutim, da takve igrarije mogu imati ikakav uticaj na nemačku, američku ili bilo čiju kulturu. One ostaju egzotični klubski sportovi za odredjeni uzak krug ljudi. Ideja Srpskog haiku kalendara je medjutim da od haikua napravi srpsku kuću kulture. Nešto odomaćeno a ne egzotično, nešto što može biti kulturno potentno a ne mrtvo i namenjeno razbibrigi. I kad pominjem da je saijiki autorski rad a ne kolektivni sport, ili hobi nalik na sakupljanje insekata, ne mogu a da ne pomenem japansku praksu. Kalendar japanskog klasičnog haikua, dakle nacionalno priznat, je sastavio samo jedan čovek. Njegovo ime je Kyoshi Takahama. Haiku kalendar Modernog japanskog haikua je sastavio opet samo jedan čovek, zove se Kaneko Tohta. Sastaviti haiku kalendar je dakle potpuno autorski ( i celoživotni ) posao i on sadrži odredjenu pesničku viziju. Pesnička vizija Kyoshija i Tohte su prilično različite, alo na svoj način Tohta ustvari nadgradjuje Kyoshija, njihovi radovi nisu paralelni već su plod različitog vremena, konteksta i društveno-istorijskih okolnosti. Balkanski pesnici mogli su da upoznaju još jednog sastavljača haiku kalendara: Ban'yu Natsuishija. Njegov rad iako sadrži originalne ideje ustvari nastavlja koncept Kaneka Tohte. U Japanu sam mogao da upoznam još jednog satavljača haiku kalendara: Hoshinagu Fumija. On je sastavio lokalni haiku kalendar Kumamota, i opet je to plod pesničke vizije da haiku kalendar ne sme biti centralizovan već da mora da poštovati lokalne boje, lokalne izraze i dijalekte. Ovo je za Japan prilično 'sececionistički' i hrabar koncept jer pobija princip podredjenosti centru. Dakle iza svakog kalendara stoje izraziti autorski principi, pesnički koncepti i vizije a bogami i političke ideje se reflektuju kroz njih. A pre svega, i iznad svega saijiki je izraz majstorske prakse. Ja bih voleo da se naš haiku toliko razgrana i raširi, te da naše haiku majstorstvo dostigne visoke nivoe, i da u budućnosti imamo kalendare potpuno različitih koncepata. Ali sada smo vrlo na početku i biće velika stvar da uopšte shvatimo šta je to saijiki i čemu služi. A pre toga shvatiti šta je kigo. Da to nije nešto što se po automatizmu dodaje u pesmu da bi ona bila haiku, kao kad posolimo ručak, već da je kigo deo prirode koji priča o nama samima i zbog toga smo sposobni da ga duboko doživimo i sa njim gradimo vlastitu pesmu. Nešto raditi, praktikovati, a ne znati šta se u stvari radi je prilično sizifov posao. Čestitam Draganu za otkrivanje autentičnog lokalnog kigoa.
ĐAVO je pozanti OPŠTI simbol zla i zato ima veliki izražajni potencijal. Zahvaljujući pre svega hrišćanskoj mitologiji koja je storila sliku pakla, djavola nije teško dovesti u vezu sa toplotom tj. letom. A to što kod nas postoji Đavolja varoš koju ekskurzije opet posećuju uglavnom leti, celo pogljave se srećno zatvara sa ĐAVOLOM kao našim takodje LOKALNIM simbolom-kigom za leto.
PS. Treba primetiti u gornjoj pesmi još jednu simbolićnu reč sa opštim i lokalnim ( sezonskim ) značenjem: maska. Maska je kigo za proleće, jer su se u stara vremena ljudi maskirali i na karnevalima isterivali zimu i slavili proleće. Ali maska je takodje i opšti simbol tranformacije ( kao u pozorištu ). Hrišćanska crkva smatra moć transformacije iz jednog oblika u drugi ili iz jednog lika u drugi - djavolskom osobinom. Šta znači da je pesnik u susretu sa djavolom morao i sam postati djavo. U ovoj pesmi reč maska je upotrebljena ne u lokalnom već opštem značenju.

KNOTS - ČVOROVI, Antologija balkanskog haikua

Book Description
This seminal volume is the first collection of contemporary haiku from the war-torn Balkans available in English. Over 2500 poems in 23 languages were considered and translated to arrive at this volume featuring 125 poets and nearly 200 poems. The volume also marks the movement of poets away from Japanese models to a more contemporary and international style of writing.

Ideja bavljenja filmom me je početkom novog milenijuma spopala zaključivši da mi je potreban univerzalan jezik u kome ću biti kao umetnik ravnopravan - moj maternji jezik nije više važio u državi u kojoj sam živeo a rad u engleskom donosio mi je podredjenost. Hteo sam direktan dostup do globalnih trgova ali ne sekundarno i podredjeno već punovažno. Ipak moram reći da je moj prvi i dosad jedini potpuni globalni uspeh bio sa haiku a ne sa filmom. To je bilo sa antologijom Knots, koja još uvek može da se kupi kod najvećeg svetskog internetnog distributera Amazon.com, i to kako na američkom Amazonu ( gornji opis je američkog amazona ) tako i i na engleskom i čak i japanskom. Ako se ne varam, cena na Amazonu joj je 19.95 $ odnosno 5,556 japanskih jena. Da bih izdao tu knjigu koju mi je pre toga slovenački izdavač odbio za publikovanje, ocenivši je rizičnom i neperspektivnom, moja partnerka je uzela kredit u banci, jer ja kao stranac to nisam mogao, i sa tim parama sam 1999. izdao knjigu. Ona je taj kredit otplaćivala do pre dve godine. Prvo sam se javio u Grčkoj živećem Amerikancu Tomu Nojesu da bi mi pomogao oko engleskog, a on me je uputio na Džima Kejšna, koji je zatim bio moj kourednik za engleski. Ovaj prvi masovni upad balkanskog haikua na svetsku scenu uveliko je pomogla i skoro istovremena organizacija osnivački kongresa Svetskog haiku udruženja (WHA) koje je direktno izraslo iz Knots-a. Takodje, izuzetno atraktivan dizajn koga je uradio Slavoljub Stanković, potpuno balkanski i potpuno japanski istovremeno, izuzetno je privukao pažnju: svaka od tvrdo povezanih knjiga je u sredini probušena a zatim prevezana, i u mašnicu uvezena - suvom stabljikom vinove loze. Slavoljub je ideju za prevezivanje knjiga dobio setivši se kako se vezuju vinski čokoti u okolini Niša - i hteo je da ima baš to. Kad je prvi put dobio knjigu u ruku sensei Hošinaga je skinuo vrpcu i odmah je isprobao zubima, a onda me pitao: Šta je to ? Nasmejao se je kad je čuo odgovor. Imalo je dušu sve to što smo tada radili: od Haiku novina, preko Prijatelja do Knotsa. Ništa od toga nije bilo radjeno zbog uspeha ili novca, već zbog unutrašnjih potreba jednog kruga ljudi koji se oko haikua skupio. Komercialni uspeh je bio puka posledica. Donosim ispod deo prodajnog oglasa sa japanskog sajta Amazon.com:

Knots: The Anthology of Southeastern European Haiku Poetry (ハードカバー)
Dimitar Anakiev (編集), Jim Kacian (編集)

まだカスタマーレビューはありません。 今すぐどうぞ。

---

在庫状況（詳しくはこちら）: 出品者からお求めいただけます。

4点の新品/中古商品を見る： ￥ 5,556より マーケットプレイスからの新品/中古品購入は簡単&安全！Amazonポイントは、Amazon.co.jp が販売する商品にのみご利用、獲得できます。

•