SAIĐIKI(2): Okean i more

Naslici: Ligia Exotica ( morska vaška )

U našim krajevima je okean sa svojim, za nas, egzotičnim životom velika nepoznanica. U Japanu, iz kojeg potiče haiku, okean je odrednica i osnovni elemenat ekosistema. Već zbog Japana bilo bi normalno u haiku kalendaru razmatrati teme vezane i za okean. Uostalom živimo u globalnom svetu i možda će u budućnosti sve veći broj naših ljudi biti upućen na razne okeane ovog sveta. Sledeće dve pesme ilustruju dve takve teme:

U Japanskom moru
morske vaške žive
u dubokoj sumlji.

Jamagući Seiši

(prevod: Dimitar Anakiev )

Funamushi - Ligia Exotica, "Morska vaška", "Morska bubašvaba" je mala životinjica koja živi na stenama pored egzotičnih mora, pesku i vodi. Kao i većina morskih tema je kigo za leto - životinje. Gornji haiku je Seiši napisao 1964. i čini se da ju putem ovih malih životinjica pokušao da izrazi svoje mišljenje o japanskom mentalitetu ili bar o trenutku tog mentaliteta.
Dali "morska vaška" može biti tema Srpskog haiku kalendara ? Zašto da ne ? Sve što zaživi u pesnikovom srcu i njegovom jeziku je tema kalendara. I svaka tema se može asocijativno upotrebljavati prema pesničkom nahodjenju, tako kao što pesnik u Svilajncu može da u svom selu piše pesme o Ajfelovoj kuli a da je nikad ne ugleda. A pesnik iz Beča, Milan Ilić, ako mu se to hoće, može iz Beča da piše nostalgične pesme o Srbiji. Pesnička sloboda je neograničena pa je tako i sa morskim vaškama koje u srpski haiku ulaze preko vrlo suptilnog haikua Jamagući Seišija. Ritam prevedene pesme je donekle nepravilan 6,6,7 ali to se nije moglo izbeći zbog dve fraze sa vlastitim imenima.



Naslici: "leteća riba" -
Parexocoetus brachypterus

Leteća riba.
Nepoznato sećanje
u koje uđoh.

Dimitar Anakiev

Ovaj haiku naslovio je moj esej "Nepoznati um u haiku" objavljen na nekoliko jezika(1),(2),(3) a isti esej može se naći i jednom od ranijih postova ( od 4. aprila ). Pesma je nastala na Pacifiku, na trajektu izmedju Kagošime ( Kjušu) i Mijanoure ( Jakušima ) - tokom celog puta su leteće ribe velelepno iskakale iz okeana i letele levo i desno od broda. Haiku je originalno napisan na engleskom jeziku i njegova "kosmpolitska verzija" prevedena na srpski glasi:

kao leteća riba
probijam se
kroz nepoznate uspomene

Zanimljiva je razlika između "kosmopolitske" i "lokalne" verzije. "Kosmopolitska" verzija je amorfna i to joj oduzima važna formalna sredstva: pravilnost formu, njenu napetost i asimetričnost, i zato je ona napisana kao naizgled "jasniji", linearni izraz. U lokalnoj verziji je sve suprotno tome - forma preuzima na sebe deo značenja i gubi se jednosmernost izraza zbog koje pesma postaje mataforična - dobija na višeznačnosti; važnu funkciju preuzima pauza posle prvog stiha, a kigo, "leteća riba" se osamostaljuje u značenju. Zašto pauza ( kire ) nije mogla da se uspešno upotrebi u amorfnom obliku sa sličnim efektom ? Zbog nepostojne i neadekvatne strukture tj. ritma pesme.
Sve to govori da su "kosmopolitske" verzije važan element u kulturnoj razmeni, ali da umetnost haikua, kao i svaka literatura, mora biti praktikovana na lokalnom-maternjem jeziku. Leteća riba je letnja tema. Vrlo slikovit, metaforičan i gotovo nadrealan kigo koji omogućava plodnu poetsku upotrebu.

1. Filozofski alternativi 5-6, Sofija, 2008
2. Modern Haiku 40.1, Evanston IL, 2009
3. Haiku stvarnost/Haiku Reality, Beograd, april-2009