БАШООВОМ УСКОМ СТАЗОМ, хаибун

Димитар Анакиев
БАШООВОМ УСКОМ СТАЗОМ, хаибун

Башоовим стопама ходам дуго, а ипак, тек недавно, наша стопала су се заиста преплела. Прво крај језера Бива, где је Башо пролазио на путу за Кјото, и где почива, и сада, овде, покрај реке Кацуре, над чијим кањоном, у литицама, је Зен манастир Даихикацу (Велика милост); ту је Башо, посетивши га накратко, записао хаику:

Планинска трешња
цвета – одмах изнад ње
Велика милост.

Даихикаку, је мали али живописан зен манастир на стрмим падинама планине Араши са кога пуца поглед на кањон Кацуре. Усхићеност пејзажом и положајем манастира до кога се долази серпентинама, а затим дрвеним, па каменим степеницама, једнака је његовој духовној лепоти.
До њега дођох ходајући од Ракушише преко планине Огура и затим прешавши пенушаву реку Кацуру преко издуженог и ниског моста Тогецу, који плени како именом¹, тако и изгледом.
Шетајући уским кругом манастира и загледајући све камене натписе по серпентинама узалуд сам тражио Башов хаику. Тек при излазу из манастира вртнар ме изведе до пута уз Кацуру на коме је стајао велики камен, местимично обложен маховином, са уклесаним Башоовим стиховима.
Наставивши истим путем назад до Тогетцу моста, од кога се је тешко опростити, провео сам пријатне тренутке са два песника која сам овде срео: Стефанoм Гилoм и Хисаши Мијазакијeм.. Начинили смо заједничку фотографију а ја сам, мислећи на Башову песму, записао хаику:

Тече Кацура
млечна – одмах покрај ње
сусрет песника.
*

¹Тогецу-кјо - “мост преко Месеца”
*