ОСМЕХ ЈАКУЗЕ, хаибун

Димитар Анакиев
ОСМЕХ ЈАКУЗЕ, хаибун

Пробијам се,
пробијам се и даље
зелена шума
Сантока

Прешавши у сумрак реку Кума у покрајини Јацуширо на острву Кјушу, путујемо према градићу Хинагу у којем је познати песник Сантока¹ волео да борави. У Хинагу је записао: “Преноћиште је добро, и купатило је добро и људи су добри; када бих овде могао да живим до своје смрти.”

Изађосмо из
тунела право у ноћ –
градић Хинагу.

У центру града љубазни крчмар одведе нас до хотела за бескућнике у којем је Сантока одседао. То је двоспратна дрвена кућа под називом “Плетионица”: у приземљу је скромни дневни боравак и кухиња а уске дрвене степенице воде нас до места за спавање на потпуно празном горњем спрату. Ту је, у Сантокино време, умело да преспава и двадесетак људи. Време је стало и прошлост је оживела. Какав срећан тренутак.
Недалеко од Плетионице налазио се онсен² у којег је Сантока волео да залази. У његовој гардероби су биле старе дрвене кутије са једноставним кључаоницама а омањи базен био је обложен тиркизно плавим керамичким плочицама, очито прилично старим. Неке плочице биле су поломљене а неке је била захватила браонкаста корозија налик на густу пучину. Била је то патина радничког купатила и осећај је био домаћ. Око базена било је 5-6 славина за умиваље, мала пластична седала и сунђери. У базену је било пар старијих људи. Након сапуњања тела и испирања, следило је опуштаље у топлој води у којој уморно тело нестане а ум се преда снивању... За тренутак поново је оживео Сантока...
Касније, у уској уличици сусрећемо веселе младиће у кућним хаљинама и дрвеним нанулама. Поделили су нам широке осмехе и наставили према купатилу.

Напуштајући
купатило Сантоке
осмех јакузе³.

¹Танеда Шоићи – Сантока (1882-1940), зен монах и вечити луталица, песник слободног стила
²онсен – јавно купатило
³”Ја-ку-за” означава бројеве “осам-девет-три” губитничка комбинација у јапанској игри са картама. Симболично, реч “јакуза” означава оне којима живот није доделио добре карте, губитнике и криминалце. Пошто јакузе живе изван система морају бити организовани у кланове, што није важило за песнике.