ХАЈДУЧКА ТРАВА (хаибун)

Димитар Анакиев
ХАЈДУЧКА ТРАВА (хаибун)


Једног давног зимског јутра, у праскозорје, обучен у сивомаслинасту униформу, изашао сам из воза на залеђени перон станице у Радовљици. Испод првих корака мојих војничких чизама зашкрипао је снег а свуда где је поглед досезао била је белина: бели врхови Јулијских Алпа, бела магла изнад смрзуте реке у долини... За јужњака који је у једној ноћи пропутовао хиљаду километара био је то поглед неизмерне а ипак негостољубиве лепоте.
Тек што сам завршио студиј медицине – било ми је двадесетседам година - био сам послат на одслужеље војног рока а ускоро, завршио сам у правом рату. Након победе национализма и распада Југославије наставио сам у Словенији изолован живот у политичкој немилости. Људи су ме углавном заобилазили и цели мој емоционални живот испунио је по свему изузетни тукседо мачак коме сам наденуо име Момчило. Преживели смо заједно скоро шест година. Био ми је најближи рођак и најбољи друг, мој учитељ... Стојим сад крај његовог гроба.

Расте из гроба
мог мачка Момчила
хајдучка трава