ПОЉЕ ЦРНОГ ЛУКА, хаибун

Димитар Анакиев
ПОЉЕ ЦРНОГ ЛУКА, хаибун

Ако будете шетали северним Кјотом, делом знаним као Китајама, можда ћете недалеко од ботаничке баште опазити човека средњих година како надзире поље црног лука засађено пред његовом кућом. То је Бранко Манојловић, српски песник који већ подуже живи у Кјоту. Иако је црни лук важан за српску културу – не могу се сетити ни једног јела у којем се не ставља црни лук – Бранко није посадио тај лук већ незнани комшија и две године је прошло од тада а лук је необран и даље био ту.
Поље црног лука заокупљало је и моју пажњу: са прозора своје себе, у време док сам боравио у Кјоту, и тада становао код Бранка, сваки дан сам гледао у поље презрелог лука које је изгледа било ту да би нас упозоравало на нешто што није очигледно а присутно је и важно.
Гледајући са прозора расквашено поље црног лука – киша тек бејаше престала – записао сам хаику:

Другу годину
црни лук труне – ко ће
да га обере?

За доручком Бранко бејаше нерасположен и очигледно неиспаван са тамним подочњацима испод очију. Док сам себи мутио чај и упитно га гледао како у журби испија кафу и одлази на посао, гурнуо ми је пресавијен папирић прозборивши “хаику од ноћас”...

Нема ми сна...
Поље црног лука
напала олуја.

Приметио сам да је Бранко у некој посебној вези са пољем црног лука али о томе нисмо расправљали. Једно поподне опазио сам да се шета око поља лука и као да загледава сваку главицу, свако зелено перо које се наперило према небу понаособ. Следеће јутро добио сам опет смотуљак папира на којем је писало:

Групна фотографија:
ми смо црни лукови што
са надстрешнице висе.

И сам сам писао хаикуе на тему поља црног лука које као да је владало нашим мислима и емоцијама. Онда сам са друге стране улице којом је пролазио аутобус бр.4 приметио мали шинтоистички храм постављен вероватно из разлога сујеверја. Налик на хришћанске капелице, подизали су их локални људи, овај је био наслољен на комшијску кућу.
Када сам полазио из Кјота оставио сам Бранку овакав хаику:

У Китајами
поље лука надзире
неки шинто бог.

Не знам да ли је данас то поље лука тамо. Ако случајно јесте, Бранко га сигурно и даље обилази.

13.4. 2019 Кјото/Радовљица