KRAJ BAŠOOVOG GROBA, haibun Dimitra Anakieva

Nadgrobnik Macuo Bašoou u hramu Gićuđi, u mestu Otsu, kraj jezera Biva (foto: Dimitar Anakiev)

Dimitar Anakiev
KRAJ BAŠOOVOG GROBA, haibun

Prolećni vetar nosio je tmurne oblake preko jezera Biva koje se svojim divljim talasima otimalo urbanom ambientu gradića Otsu u kojem je sahranjen Macuo Bašoo. Vetar sa planine Hira, koju pređoh krajem marta, a bilo je to doba godine kada duva vetar toliko jak da prevrće čamce i potopljuje brodice - bio je sada samo blagi vetrić i cvetovi trešnje bejahu već otvoreni.
Bašoo je zalazio u ove krajeve putujući za Kjoto i možda se je kao ja sada divio divljim patkicima kako hrabro brode na uzburkanim talasima jezera velikog kao more. Bašoovo zadnje počivalište nalazilo se u omanjem budističkom hramu Gićuđi, uskraćenog za pogled na jezero obližnjim zgradama, a do koga vodi uska uličica između kuća.
Grob ovog pesnika ujedno je i grob vojnika. Bašoova pesnička sudbina ujedno je i njegova vojnička sudbina, kojoj se on predavao u potpunosti, sa spremnošću da joj služi i za nju umre išavši prvo vojničkim, zatim pesničkim putem. Po tome se Bašo razlikuje od većine pesničkih kolega sličnog talenta, u tome je, pored pesničke snage, jednostavnosti i prirodnostni njegovog pesničkog govora, njegov grandeur i njegovu životna drama, koja pleni svojim fatalističkim sjajem… Nosio je odoru budustičkog monaha i poezijom je propovedao budizam ali nikad se nije zamonašio ostavši samo to što zaista jeste: bivši vojnik i pesnik. Po vlastitoj želji Bašoo počiva pored pogrebnih ostataka slavnog ratnika iz Minamoto klana: Kisa Yoshinake.

Kiso i Bašoo
spremni da umru - žive.
Cvat kamelije.

Počašćen, vetrić
osećam na tom svetom
mestu: Gićuđi.

Kiša kraj groba
Bašoovog – u bari
cvet kamelije.

01.04. 2019