IŠČITAVANJE PROŠLOSTI

Delo, Književni listi, 08.08.2001, intervju D. Anakieva sa Ban'yom Natsuichijem.

U prošlom postu spominjem razgovor sa Ban'yom Natsuishijem prilikom njegovog gostovanja na Vilenici. Tom prilikom sam napravio intervju sa njim koji je objavljen 08. Avgusta 2001 u Kniževnim listovima časopisa Delo. U razgovoru smo diskutovali o mnogim stvarima bitnim za haiku a naslov teksta Trenutek haikuja ni zgolj prosto en trenutek ( Haiku trenutak nije jednostavno samo jedan trenutak ) govori o pokušaju borbe protiv poznate dogme na Zapadu da je sadržaj haikua tzv. haiku trenutak tj. trenutak prosvetljenja. Tu našu dogmu koja zbunjuje mnoge Japance jer oni o tome neznaju ništa lansirao je R.H. Blyth i njegovi sledbenici kroz shvatanje haikua kao ideološke pesme, pesme koja je izraz Zen Budizma. Ban'ya je u razgovoru kritikovao ovaj stav smatrajući ga krivim za uniformnost i pojednostavljenost haiku pesme na Zapadu. Odgovorio je: Haiku trenutak - u redu, ali to ne mora biti bukvalno samo jedan trenutak, taj 'trenutak' može sadržati u sebi vekove. Mene je medjutim u tom intervjuu veoma zanimao odnos jednog japanskog haiku pesnika prema zapadnoj literaturi i poeziji. Bio sam vrlo iznenadjen saznavši da su Ban'yini uzori francuski nadrealisti, baš kao što je Santoka tražio svoje uzore u ruskoj literaturi, Ogiwara kod Nemaca ( Gete, Rilke ) a Bašo kod mnogih kineskih klasika. Dakle, nema govora o eksluzivnosti japanske kulture u haikuu. Kao i svaka prava umetnost i haiku je proizvod kulturnih interakcija i izraz bezgranične duhovne slobode.
Medjutim ovaj intervju pominjem iz drugih razloga i ti razlozi tiču se porekla haiku izražavanja o kojem sam pisao u prethodnom postu. Ban'ya u tom intervjuu navodi da ga čitanje biblijskih poslovica ( to su poslovice Starog zaveta navedene kao jedna od pesničkih knjiga ) jer su očito preuzete iz usmenog predanja naroda i po formalnom izrazu, potsećaju ga na to da je kratka izražajna forma u detinjstvu čovečije kulture bila zajednička čovečanstvu i da to nije japanska posebnost. I tu su razlozi za ovaj post. Nema nikakve sumnje da je Ban'ya u pravu što se tiče univerzalnosti kratkog izraza. Medjutim čitanje biblijskih poslovica i pored sakupljene mudrosti ne oduševljava tako lako i intenzivno kao na primer Heraklitovi aforizmi. Razlog je njihova poprilična ideološka zatrovanost i te poslovice u velikoj meri slave poslušnost podanika kralju, žene mužu i dece roditeljima tj. u funkciji su očuvanja vlasti i hijerarhije jednog patrijahalnog sveta. Jedna od ideoloških dogmi koja dominira je mit o pravednosti ( što je u vezi i sa božijom pravednostošću hrišćanstva ). Za razliku od naroda knjige ( judeohrišćanstva i islama ) tzv. primitivni narodi nusu razvili taj apstraktni pojam - pojam pravde i umesto njega upotrebljavaju prirodni zakon ravnoteže tj. harmonije. Dovoljno je pogledati na primer srpsko društvo u kojem glavna frustracija proističe upravo iz ustoličenja pravednosti kao ključnog termina kulture ( šta god se pod tim mislilo ), pa da se odmah vidi kakvu društvenu promenu bi donelo oslanjanje na ravnotežu i harmoniju u ličnom i društvenom životu umesto oslanjanja na božiju pravdu. Da nije smešno bilo bi tragično. U psihijatriji postoji termin verba nociva ( štetna reč ) koji hoće reći da i reč može biti smatrana infektivnim agensom koji poput virusa može zahvatiti organizam. Mislim da je pravednost jedna od takvih štetnih reči čija štetnost izvire iz apstraktnosti i neprirodnosti. Laž koja nasilno želi postati istina i vladati u ime istine.
Medjutim, pažljivim iščitavanjem biblijskih poslovica, trebeći žito od kukolja, mogu se pronaći poslovice koje izražavaju egzistencijalnu istinu i takvi izrazi se ne samo po formi već i po sadržini potpuno približavaju egzistencijalnoj poetičnosti haikua:

14/4

Prazne su jasle gde volova nema,
a snaga volovska dobar plod pribavlja.

17/18

Bezuman čovek lako obaveze prima
i jemči se za bližnjega svoga.

25/28
Onaj ko ne ume sebe da savlada,
on je ko razvaljen grad bez zidova.

U mnogim od tih mudrih zapisa pojavljuju se vidljivi pesnički elementi a ponajviše metafore i poredjenja koji su srce poezije a pogotovo haikua. Pogledajmo samo pesničku sliku neobuzdanog čoveka kao grada ( tvrdjave ) bez zidina. Zapis o volovima pored opore istine sadrži i elemente humora...
Dakle, dokaze o postojanju brojnih ( nama danas nevidljivih ) kratkih poetskih ekspresija u dalekoj prošlosti Zapada nalazimo i u Bibliji.