GULAG SLOVENIJA (2)

Na slici je tetovaža snimnjena na koži nekog sitnog huligana uhapšenog 1963 u Lenjigradu. na tetovaži piše: Kažnjenici gulaga jesu nova nacija SSSR-a dresirana od strane marksističkih djavola. Ako zamenimo simbole na ovoj tetovaži: antisemitsku oznaku - Davidovu zvezdu - sa katoličkim krstom i petokrake i srpove sa čekićima zamenima sa nacionalnim obeležjima Slovenije ( Triglav, more a možda i swastika nije daleko ) možemo lako dobiti tetovažu gulaga Slovenija identičnu ovoj. Moto gulaga Slovenija na tetovaži mogao bi biti: Kažnjenici gulaga Slovenija jesu budući Slovenci, dresirani od strane nacionalističkih djavola. Zanimljivo je kako su lenjigradski huligani pogodili ključnu reč satanizma: nacija.
Sliku preuzimam sa BBC-ov sajta o sovjetskim tetovažama.

Globalno zagrevanje
gulaga Slovenija
postaje nepodnošljivo.

U socijalnom centru
gulaga Slovenija na usluzi stalno
konobar Irfan.

Nahranjen
štrajkovima gladju
gulag Slovenija.

Kapetan Kuka
traži izlaz na more
za gulag Slovenija.

Iz dalekog Japana
preselih mladicu bambusa
u gulag Slovenija.

Predsednici Buš i Putin
razgovaraju o ozbiljnim stvarima
u gulagu Slovenija.


Kad nas otpuste iz
gulaga postaćemo
Slovenci.

"Sloboda je u srcu" -
reče logoraš.
Gulag Slovenija.

Zastrašujuća
normalnost.
Gulag Slovenija.

Dani su sve duži,
sve je više sunca...
Gulag Slovenija.

Logoraš
zaljubljen u logorašicu.
Gulag Slovenija.

Logoraš
zaljubljen u slobodu.
Gulag Slovenija.

Jagličak se pita:
"Smem li da proklijam" ?
Gulag Slovenija.

Sloboda pažljivo
uvijena u jutarnju novinu.
Gulag Slovenija.

U jednoj cigareti je
tri galaksija slobode.
Gulag Slovenija.

Gulag se otvara -
desničari se sele na
Madegaskar.

Dimitar Anakiev

LETEĆI PAPA

Ban'ya Natsushi je pre nekoliko godina stvorio poetsku sintagmu Letećeg pape ( Flying pope ) i napisao do sada preko dvesta haikua koristeći ovu vrlo rečitu frazu kao temu koju svako može da tumači po svom nahodjenju. Ono što Leteći papa govori meni je to da značenje priziva neki sveprisutni autoritet ( na primer: predsednika Amerike ) te stoga osećam ove pesme i kao šarmantnu kritiku globalnog sveta. Medjutim, naravno, tačno značenje fraze je neodredjeno i otvoreno što njen poetski potencijal podiže do neslućenih razmera.
Na slici je jedna od knjiga Letećeg pape sa 161 haikuem, objavljena nedavno u Japanu. Predjašnja je sa 127 haikua objavljena u Indiji. Prevodim i objavljujem uz dozvolu autora nekoliko haikua:

Pustinjski miš
salutira
Letećem papi

Leteći papa
putuje u Irak
njegova glava tako ogromna

Leteći papo !
Tvoje telo se već pretvara
u skelet ?

Preko Avinjonskog mosta
napola slomljen
papa leti.

Papa leti
Makedonskim nebom
punim golih planina

Pozvan je
na ukleti brod
Leteći papa

Leteći papa
u njegovoj glavi
veliki vodopad

Postaje
sunčana pega
Leteći papa

Ogledalo
u njegovim očima
Leteći papa

GULAG SLOVENIJA (1)

Nova slovenačka ministrica unutrašnjih poslova, Katarina Kresal, objavila je 26.01.2009 novi broj Jugoslovena izbrisanih 26.02.1992 iz knjiga stanovnika Slovenije. Umesto dosada poznate cifre od 18.305 ljudi izašla je u javnost sa brojem od 25.671 koji je po navodima njene službe konačan. Ministrica je objavila da će izbrisane preživele 17 godina bez dokumenata i imovine početi da retrogradno upisuju u knjigu stalnog boravka od datuma brisanja, što je i odluka ustavnog suda Slovenije. Po podacima istog ministarstva oko 5000 od ukupnog broja odpada na decu, a nešto više od 800 ljudi je u medjuvremenu umrlo. Najavljeno je dakle zatvaranje zvaničnog evropskog gulaga za Jugoslovene posle 17 godina robijanja zbog neprave nacije. Ovim dojučerašnjim nevidljivim zatvorenicima slovenačke demokratije neće biti vraćena zaplenjena imovina ( stanovi, kuće, imanja, penzije, dečiji dodaci, zdravstvena osiguranja i sl. ) posle raspuštanja gulaga, jer je u medjuvremeno plen podeljen punopravnim gradjanima.
U ovom i sledećim postovima počeću da objavljujem haikue iz zbirke Gulag Slovenija.

Sunce raskravljuje
zemlju po kojoj hodam.
Gulag Slovenija.

Predsednik vlade
i predsednik države -
gulag Slovenija.

Aktivistični mail
bolesne prijateljice.
Gulag Slovenija.

Cigareta, cigareta
cigareta... To je pravi život
u gulagu Slovenija.

Preko TV ekrana
upravnik gulaga Slovenija
naoružava stražare.

"Otac nacije"
pohvaljuje ksenofobiju
u gulagu Slovenija.(1)

Evropske diplomate
pokazuju puno razumevanje
za gulag Slovenija.

Sa krizom kapitalizma
ili bez nje -
gulag Slovenija.

Pobegla iz
slovenačkog gulaga
internetna pornografija.

Kerber na vratima
gulaga Slovenija
je demokrata.

Najlepši pogled
na Triglav prati anđeoski hor:
gulag Slovenija.

"Učinite mi tu državicu
konačno slovenačkom... (2)"
Gulag Slovenija.

Šetajući gradom
vekovne nemačke kulture -
gulag Slovenija.

I voditelji
gulaga Slovenija
govore o fojbama. (3)

Predsedavajuća
Evropskom zajednicom:
gulag Slovenija.

U gulagu Slovenija
obespravljenom logorašu
trombozirale vene.

Do gulaga Slovenija
dolete mi čestitka
za Valentinovo.

U kafani razgovaram
sa punjenim pticama.
Gulag Slovenia.

Način kako se
barbari uče civilizaciji:
gulag Slovenija.

Dok govorim
o gulagu Slovenija:
pogledi u stranu.

Dok govorim
o gulagu Slovenija:
pogledi u zemlju.

Logoraš bi da
podkrada logoraša.
Gulag Slovenija.

Naselićemo
možda druge planete.
Gulag Slovenija.

Dimitar Anakiev

(1) dr. France Bučar je 3.2.2009 u dokumentarnom filmu "Slovenija ide dalje" u primetime na TVSLO1 izjavio da je "ksenofobija održala Slovence kao narod..."

(2) Aludira na rečenicu Adolfa Hitlera "Učinite mi tu državu opet nemačkom..." izrečenu na poznatom govoru u Mariboru, 26.04.1941.

(3) It. foibe - kršne jame u kojima su po italijanskom podacima posle 2. svetskog rata završili mnogi od 350.000 Italiana proteranih iz Istre - delom kao odmazda, a delom kao sprovedeno etničko ćišćenje. Na italijanskom infoibare znači baciti u jamu.

PS. GULAG ( ГУЛАГ) je ruska skraćenica za Glavnoe upravljenje lagerej ( Главное Управление Лагерей ) što će reći: Glavna uprava logora.

Seksualnost

U prethodnom postu objavio sam nekoliko vrlo erotiziranih haikua švedskog državnika Daga Hamarskjelda. Na našim prostorima seksualnost je vrlo retka tema u haikuu. Nasuprot tome skoro svaki drugi haiku je religiozan ( bilo zen budustički, šintoistički ili hrišćanski ). S obzirom da mi nije poznato da je u našim krajevima osnovana neka džamahirija ( možda živim u neznanju ? ) čudi takva nesrazmerna prisutnost religioznih tema, i čuo sam već mišljenja da se radi o tzv. lažnoj religioznosti. ( Pored svih laži oko nas ne bi to bilo neko veliko čudo ). Medjutim, u to pitanje ne mogu da se upuštam ali je vredno razmišljanja. S obzirom da je oblast seksualnosti u našoj haiku poeziji nepopunjena pozajmiću pesme od Japanaca, od kojih izgleda treba učiti i te stvari. Ovde prevodim rubriku seksualnost iz Ban'yine knjige Sto savremenih japanskih haiku za godinu 2000. Svaka od oblasti je ilustrovana sa pet pesama i sledećih pet je urednik izabrao u oblsti seksualnosti:

Usreći me ta
kuglica iz zvona -
senzualno prolećno veče.

Tošio Micuhaši

Praziluk i forzicija -
kao kada bi sunce
imalo penis.

Hiroši Takenaka

Novogodišnja čajna ceremonija:
moja prijateljica tek zatrudnela
a ja sa menstruacijom.

Mikadjo Jagi

Znojeći se sledi urni
čoveka koji je umro usred
seksa sa njom.

Kazuja Macumoto

Mesec se pojavljuje
nakon što smo seksualno
upotrebili usnice

Akihiko Ezato

Dag Hammarskjöldovi haikui

Dag Hammarskjöld ( 1905-1961 ), drugi po redu generalni seketar Ujedinjenih nacija.



Poezija je za neke ljude reka ponornica. Drugi po redu generalni sekretar Ujedinjenih nacija Dag Hamarskjeld, čovek koga je Džon F. Kenedi nazvao "najvećim državnikom dvadesetog veka", a koji je u dnevnicima koje je pažljivo vodio još od mladosti sebe nazivao "hrišćanskim mistikom" - pisao je u potaji haiku. U tim haikuima pokazuje se kao vitalan i erotski uzbudjen pesnik. Prevodim nekoliko haikua iz knjige "Nedotaknute strune" koju je priredio Kai Falkman a englesko izdanje pojavilo se pre godinu-dve u Red Moon Press-u, izdavačkoj kući Džima Kejšna:

Dečak u šumi.
Svukavši nedeljnu odeću
igra obnažen.

U senci dvorca
cvet se zatvorio
mnogo pre večeri.

Kaprifolijum.
U sivom sumraku
seksualno uzbudjen.

U praistorijsko veče
crkveni toranj u ravnici
kao falus u erekciji.

Nema povratka.
Drugi čovek nalazi
neko drugo mesto.

STRANICA REČNIKA

Original stranice rečnika ključnih reči, kako je predstavljena u Tolminu 2000., od strane Ban'ye Natsuishia, na prvoj konferenciji Svetskog haiku udruženja ( WHAC1)



Uzorak jedne strane kako ju je prikazao Ban'ya za ključnu reč Dream ( San ) podrazumeva dakle prvo naziv oblasti ( ovde je oblast Mind dakle Duh) samu ključnu reč, zatim njene varijante i različite gramatičke oblike, zatim objašnjenje reči posle koga idu reprezentativni primeri pesama. Posle navodjenja primera sledi kratko objašnjenje pesama koje se najčešće odnosi na objašnjenje pozadine pesme tj. kako je pesma nastala.
Sam rečnik ( sistem ) i svaka stranica su u postupku potpuno identični sa Saijikijem ( Rečnik ključnih reči i jeste saijiki samo da za predmet uzima ključne reči umesto kigoa ). Donosim ovde i prevod stranice:

*DUH
S A N, sanjač, sanjiv, sanjivo, noćna mora

O ključnoj reči:

Ne samo ljudi već i životinje sanjaju dok spavaju. Zato možemo reći da je san naizostavni deo života svih živih bića.

Haikui za ilustraciju:

Spavah dobro sve
dok suva polja mog sna
ne pozeleneše.

Tota Kaneko ( 1919- ) Japan

neprekidno sanjam
igramo se žmurke
u dvorištu groblja

Džoana Markom, SAD

brojni su kao
trnje na kaktusu-
m0ji snovi

Sumie Aihara ( 1929- ), Japan

U mom snu
plove
oblici svih veličina

Saki Inui ( 1990- )

Mlada trava...
Planina krvari iz šlema
prepunog snova.

Dimitar Anakiev

U mom snu
nežno se ljuljuška
ladja

Džim Kejšan

US-bombe US-pakao
u dečijim snovima.
Zašto Srbija ?

Miroslav Klivar, Češka

Komentar citiranih haikua: Snovi u haikuu Tota Kaneke simboliziraju stvarnu vitalnost njegovog života. Snovi u haiku Džoane Markom prikazuju se jednako ozbiljnim kakvi su i u životu. Snovi Sumie Aihare pokazuju gorčinu. Saki Inui izražava zbunjenost sadržajem svojih snova.
Aludirajući na poznatu Bašoovu pesmu Dimitar Anakiev vrlo vešto prikazuje besmislenu smrt u ratu, ali "snovi" u ovoj pesmi ukazuju i na posleratnu budućnost. U drugom stihu pesme Miroslava Klivara, reč "snovi" postavljena je u centar svih odnosa koji vladaju u pesmi; reč je o kritičkom ostvarenju koja se protivi nedužnim žrtvama rata. Nasuprot pesmama iz jugoistočne Evrope u pesmi Džima Kejšna snovi deluju relaksirajuće i osvežavajuće kao da bi ljuljuškanje broda bilo lekovito.

PS. Na kritiku gospodje Višnje McMaster iz Zagreba, da je uvrstio u izbor očito propagandni haiku Miroslava Klivara ( preuzet iz moje antologije antiratnog haikua Parče neba ) Ban'ya je, završivši čitanja u Tolminskom bioskopu, vrlo mirno odgovorio da ima raznih vrsta haikua i da mu ta propagandnost nimalo ne smeta, jer pored elemenata propagande haiku sadrži vrlo humanu poetsku poruku.

PPS. Verujem da su poslednja dva posta dovoljno uputstvo za sve koji su zainteresovani za sastavljanje haiku rečnika.

REČNIK KLJUČNIH REČI

Ban'ya Natsuishi: Rečnik ključnih reči, 1990




U prethodna tri posta pokušao sam da predstavim viziju zajedničke osnove za Svetski haiku Ban'ye Natsuishia koja srećno korespondira sa traganjima nekih evropskih pesnika u istom pravcu ( D.Stefanov, D.Anakiev, A. Ehin ) ali i sa poetskom praksom savremenog japanskog haiku ( gendai ) i nekih evropskih pesnika o kojima će biti više reči u sledećim postovima ( T. Transtremer, D.Hammerskjeld, D. Anakiev... ). Ta nova ( ili staro-nova ), autohtona poetika svetskog haikua ima značaj samostalne literature i kao takva prevazilazi okvire haiku pokreta nalazi na svoje teoretsko utemeljenje 1990. u značajnom delu Ban'ye Natsuishia Rečnik ključnih reči.
Te reči predstavljaju simbole koji su tema pesama ( umesto japanskih kigo-a ) i pomoću njih dobijamo ključ za dublje razumevanje, sveta, istorije, kulture, mitologije i naravno: poezije.
Počevši od 2000, godine sa Ban'yom sam počeo rad na razradi ovog novog kosmogonijskog sistema a ovde predstavlja njegovu organizaciju tako kako ju je prvobitno postavio Ban'ya Natsuishi. Dakle, po prvi put u nekom nejapanskom jeziku - rečnik ključnih reči:

KLJUČNE REČI
SVETSKOG HAIKU REČNIKA
Ban'ya Natsuishi

legenda:
*označavaju pojedine OBLASTI dok su unutar
[ ] navedene KLJUČNE REČI iz navedenih oblasti

*DUH

[ Snovi, srce, ljubav, mržnja, zadovoljstvo, sreća, tuga, bes, strah, nada, usamljenost, razočaranje, želja, druga osećanja, ludilo, sećanja, sadašnjost, sloboda, volja ]

*TELO

[ Glava, kosa, brada, oči, uši, nos, usne, zubi, lezik, grlo, vrat, ramena, leđa, ruka, šaka, prst, nokti, stomak, zadnjica, stopalo, peta ]

*HRANA

[ Kuvanje, namernice, restoran, hleb, pirinač, meso, jaja, ribe, plodovi mora, povrće, knedle, testenine, supa, pića, čaj, kafa, sok, med, tečnost, voće, sladoled, kolači, doručak, ručak, večera, gastronomija, dijeta ]

*SEKSUALNOST

[ muškarac, žena, dečak, devojčica, čulnost, seks, homoseksualnost, seksualni položaji, seksualni organi, pornografija, prostitucija ]

*PORODICA

[ predci, prababa, pradeda, majka otac, stric, strina, rodjak, brat, sestra, muž, venčanje, razvod, žena, beba, dete, unuk, porodica, dom ]

*LJUDSKI ŽIVOT

[ rodjenje, ime, škola, igra, sport, jezik, razgovor, prijatelj, novac, karte, zabava, haiku, poezija, slika, knjiga, časopis, muzika, pesma, igra, pozorište, bioskop, lutija, TV, novine, kompjuter, šminka, kupovina, igre, društvo, zakon, rad, poljoprivreda, ribolov, lov, odmor, piknik, penzija,
starenje, rat, oružje, bomba, mir, obećanje ]

*OBLAČENJE

[ odelo, džemper, haljina, košulja, donji veš, šešir, cipele, kaiš, rukavice, tregeri, suknja, kupaći kostim, pranje ]

*KUĆA

[ kuća, stan, gradnja, kula, sto, pult, stolica, krevet, ostali nemaštaj, vrata, ulaz, zid, stub, vrata, podrum, soba, kuhinja, ognjište/kamin, peć/, zavesa, prozor, salon, sijalica,kupatilo, tuš, svetlarnik, lift, stepenice, hodnik, prizemlje, vrt ]

*PUTOVANJE

[ Putovanje, izlet, hodočašće, putnik, prosjak, pasoš, šetnja, strana zemlja, razgledanje znamenitosti, daljina, automobil, autobus, voz, stanica, stajalište, brod, luka, avion, aerodrom, raketa, hotel, nostalgija, povratak ]

*SMRT

[ starenje, bolest, bolnica, smrt, samoubistvo, ubistvo, sahrana, grob, poslednja želja, testament ]

*VREME

[ trenutak, sekunda, minut, sat, jutro, podne, veče, noć, dan, praznik, sedmica, mesec, nova godina, proleće, leto, jesen, zima, sezona, godina, vek, era, milenijum, prošlost, sadašnjost, večnost, kalendar, časovnik ]

*NEBO

[ nebo, sunce, ponoćno sunce, mesec, zvezda, satelit, aurora, svetlost, senka, oblak, magla, dijamantska prašina, kiša, sneg, vetar, oluja, grom, duga, galaksija, nebula, prostor ]

*ZEMLJA

[ tlo, kontinent, prerija, polje, pustinja, ravnica, basen, brdo, poluostrvo, rt, zaliv, ostrvo, more, okean, talas, planina, vulkan, kosina, rupa, pećina, dolina, jezero, ribnjak, reka, vodopad, rosa, inje, ledenik, grad, glavni grad, selo, država, farma, park, put, most, tunel, zemljotres, poplava, zemlja ]

*ŽIVOTINJE

[ pas, mačka, konj, magarac, zebra, žirafa, krava, majmun, slon, lav, tigar, medved, lisica, jelen, zec, veverica, kit, delfin, drugi sisari, kornjača, lasta, vrabac, labud, kokoška, galeb, patka, čaplja, ždral, ostale ptice, školjka, puž, zmija, krokodil, gušter, crv, dinosaurus, zmaj, ajkula, ribe, rakovi, žabe, zoo, bakterije ]

*INSEKTI

[ mrav, leptir, moljac, vilin-konjic, svitac, konjska muva, cvrčak, pauk, pčela, osa, muva, komarac, skakavac, zrikavac, buba-mara, buba-švaba, ostali ]

*BILJKE

[ ruža, trešnja, kamelija, azalea, jabuka, kruška, maslina, vinovaloza, badem, pomorandža, kaki, orah, kesten, platan, bor, jela, hrast, jasen, javor, vrba, buka, i ostalo drveće, trave, kaktus, lišće, deblo, koren, seme, repa, ladolež, ljiljan, suncokret, orhideja, ljubičica, hrizantema, ostalo cveće, mahovina, šuma, drvo, cvećar, botanički vrt ]

*MATERIJALI

[ kamen, stena, pesak, zlato, srebro, bakar, bronza, gvoždje, drugi metali, dragikamen, staklo, voda, led, vatra, struja, plastika, cement, papir, vazduh, zvuk, boja, miris, hemijski elementi, vakum ]

*RELIGIJE

[ molitva, bogovi, kaludjer, svetost, hram, crkva, manastir, džamija, duhovi, djavo,
duh, raj, raj, čistilište, pakao, Biblija, Sutre, Koran, Božić, Ramadan, tabou, praznici ]

*VLASTITA IMENA

[ ličnosti, heroji, mesta, radovi ]

PS. Reč je o otvorenom sistemu koji dozvoljava intervencije, dopune, dorade i preosmišljavanja.

HERAKLIT MRAČNI

Heraklit iz Efesa ( 550-475 p.n.e ) zvani "Mračni"




Traženje univerzalne, zajedničke osnove za haiku u pradavnoj kulturi čovečanstva ( pominjao sam u prethodnim postovima zapise kana Omortaga i biblijske poslovice preuzete iz usmene narodne kulture ) završavam sa Heraklitom iz Efesa. Njegovi filozofski aforizmi su mi još kao studentu bili omiljena literatura kojoj sam se kasnije ponovo i ponovo vraćao. Bez ikakve sumlje može se reći da je njegova misao i shvatanje sveta u to vreme bila potpuno univerzalna i zastupljena na istoku ( Kina, Japan ) kao i na Zapadu ( Grčka ). Drugim rečima iz Heraklita progovara čovek univerzalne kosmogonijske kulture u vremenu pre iznicanja kulturoloških zidova i kulturnih i verskih podela. Heraklite je pesnik i filozof celog tadašnjeg sveta, a ne samo Maloazijske Grčke. Njegov kratak, sažeti izraz u potpunosti odgovara današnjim potrebama koncepta Svetski haiku.
Navodim ovde nekoliko meni omiljenih aforizama:

*

Ulica što vodi uzbrdo i ona što vodi nizbrdo
jeste jedna ista ulica

*

Pravo ustrojstvo stvari voli da se krije

*

Tragaoci za zlatom
silnu zemlju prekopaju
da nadju malo zlata.

*
Ja sam zapitao samog sebe.

*

U stalnoj promeni vatra nalazi svoj mir.

*

Zamorno je kulučiti stalno istim
i biti pod njihovom vlašću.

*

Sunce je svaki dan novo.

*

Sve radjaju godišnja doba.

*

Grom je kormilar ovog univerzuma

*

Ne treba delati i govoriti kao
deca svojih roditelja

+++

Komentar samo uz zadnji aforizam: Za razliku od Biblije i njenih poslovica u kojima se traži da deca liče na roditelje tj. poštovanje roditelja, vlasti i plemena ( "svojeg roda" ) Heraklit veruje u čoveka kao originalno i neponovljivo biće. Danas je taj imperativ ličiti na roditelja ključni elemenat vladanja na nacionalističkom Balkanu. Evo Heraklita koji je već tada video gde stvari vode.

PS. Kako se malo ili nimalo razlikuju ovi Heraklitovi zapisi od onih koje su nam ostavili Santoka ili Hosai pišući haiku !

IŠČITAVANJE PROŠLOSTI

Delo, Književni listi, 08.08.2001, intervju D. Anakieva sa Ban'yom Natsuichijem.

U prošlom postu spominjem razgovor sa Ban'yom Natsuishijem prilikom njegovog gostovanja na Vilenici. Tom prilikom sam napravio intervju sa njim koji je objavljen 08. Avgusta 2001 u Kniževnim listovima časopisa Delo. U razgovoru smo diskutovali o mnogim stvarima bitnim za haiku a naslov teksta Trenutek haikuja ni zgolj prosto en trenutek ( Haiku trenutak nije jednostavno samo jedan trenutak ) govori o pokušaju borbe protiv poznate dogme na Zapadu da je sadržaj haikua tzv. haiku trenutak tj. trenutak prosvetljenja. Tu našu dogmu koja zbunjuje mnoge Japance jer oni o tome neznaju ništa lansirao je R.H. Blyth i njegovi sledbenici kroz shvatanje haikua kao ideološke pesme, pesme koja je izraz Zen Budizma. Ban'ya je u razgovoru kritikovao ovaj stav smatrajući ga krivim za uniformnost i pojednostavljenost haiku pesme na Zapadu. Odgovorio je: Haiku trenutak - u redu, ali to ne mora biti bukvalno samo jedan trenutak, taj 'trenutak' može sadržati u sebi vekove. Mene je medjutim u tom intervjuu veoma zanimao odnos jednog japanskog haiku pesnika prema zapadnoj literaturi i poeziji. Bio sam vrlo iznenadjen saznavši da su Ban'yini uzori francuski nadrealisti, baš kao što je Santoka tražio svoje uzore u ruskoj literaturi, Ogiwara kod Nemaca ( Gete, Rilke ) a Bašo kod mnogih kineskih klasika. Dakle, nema govora o eksluzivnosti japanske kulture u haikuu. Kao i svaka prava umetnost i haiku je proizvod kulturnih interakcija i izraz bezgranične duhovne slobode.
Medjutim ovaj intervju pominjem iz drugih razloga i ti razlozi tiču se porekla haiku izražavanja o kojem sam pisao u prethodnom postu. Ban'ya u tom intervjuu navodi da ga čitanje biblijskih poslovica ( to su poslovice Starog zaveta navedene kao jedna od pesničkih knjiga ) jer su očito preuzete iz usmenog predanja naroda i po formalnom izrazu, potsećaju ga na to da je kratka izražajna forma u detinjstvu čovečije kulture bila zajednička čovečanstvu i da to nije japanska posebnost. I tu su razlozi za ovaj post. Nema nikakve sumnje da je Ban'ya u pravu što se tiče univerzalnosti kratkog izraza. Medjutim čitanje biblijskih poslovica i pored sakupljene mudrosti ne oduševljava tako lako i intenzivno kao na primer Heraklitovi aforizmi. Razlog je njihova poprilična ideološka zatrovanost i te poslovice u velikoj meri slave poslušnost podanika kralju, žene mužu i dece roditeljima tj. u funkciji su očuvanja vlasti i hijerarhije jednog patrijahalnog sveta. Jedna od ideoloških dogmi koja dominira je mit o pravednosti ( što je u vezi i sa božijom pravednostošću hrišćanstva ). Za razliku od naroda knjige ( judeohrišćanstva i islama ) tzv. primitivni narodi nusu razvili taj apstraktni pojam - pojam pravde i umesto njega upotrebljavaju prirodni zakon ravnoteže tj. harmonije. Dovoljno je pogledati na primer srpsko društvo u kojem glavna frustracija proističe upravo iz ustoličenja pravednosti kao ključnog termina kulture ( šta god se pod tim mislilo ), pa da se odmah vidi kakvu društvenu promenu bi donelo oslanjanje na ravnotežu i harmoniju u ličnom i društvenom životu umesto oslanjanja na božiju pravdu. Da nije smešno bilo bi tragično. U psihijatriji postoji termin verba nociva ( štetna reč ) koji hoće reći da i reč može biti smatrana infektivnim agensom koji poput virusa može zahvatiti organizam. Mislim da je pravednost jedna od takvih štetnih reči čija štetnost izvire iz apstraktnosti i neprirodnosti. Laž koja nasilno želi postati istina i vladati u ime istine.
Medjutim, pažljivim iščitavanjem biblijskih poslovica, trebeći žito od kukolja, mogu se pronaći poslovice koje izražavaju egzistencijalnu istinu i takvi izrazi se ne samo po formi već i po sadržini potpuno približavaju egzistencijalnoj poetičnosti haikua:

14/4

Prazne su jasle gde volova nema,
a snaga volovska dobar plod pribavlja.

17/18

Bezuman čovek lako obaveze prima
i jemči se za bližnjega svoga.

25/28
Onaj ko ne ume sebe da savlada,
on je ko razvaljen grad bez zidova.

U mnogim od tih mudrih zapisa pojavljuju se vidljivi pesnički elementi a ponajviše metafore i poredjenja koji su srce poezije a pogotovo haikua. Pogledajmo samo pesničku sliku neobuzdanog čoveka kao grada ( tvrdjave ) bez zidina. Zapis o volovima pored opore istine sadrži i elemente humora...
Dakle, dokaze o postojanju brojnih ( nama danas nevidljivih ) kratkih poetskih ekspresija u dalekoj prošlosti Zapada nalazimo i u Bibliji.

O POREKLU HAIKUA

kan Omurtag, vladar Bugara od 814 do 831



Haiku je ne samo nomadska literatura već i, šire gledano, literarni izraz nomadizma. Polazeći od ovog mišljenja Ban'ya Natsuishi je početkom 2000., prilikom gostovanja na literarnom festivalu Vilenica, izrazio mišljenje da su u stara vremena mnogi narodi, a posebno nomadska plemena, izražavala svoja egzistencijalna shvatanja kroz kratku formu sličnu japanskom haikuu. Svetski haiku, po njegovom mišljenju može i mora tražiti svoje poreklo i izvan Japana, a pogotovo ne sme biti izraz jednog-jedinog, japanskog, kulturnog modela. Poreklo haikua po tom shvatanju nije (samo) japansko ( bez obzira što je u Japanu kratka forma poetskog izražavanja našla plodno tlo i razvila se u gigantsku literaturu ), već univerzalno... Dosta je setiti se Heraklitovih filozofskih aforizama pa videti da Ban'yino mišljenje nije bez osnova. Mogli bismo dakle smatrati haiku zajedničkom kulturnom baštinom a ne poetskim uvozom iz Japana - to je osnova na kojoj Ban'ya Natsuishi gradi koncept Svetskog haikua, haikua oslobodjenog kulturnog tutorstva, haikua koji slobodno i nezavisno cveta svuda, širom zemljine kugle.
Slično razmišljanje o haikuu čuo sam ranije od bugarskog pesnika Dimitra Stefanova, a nešto kasnije i od estonskog pesnika Andreasa Ehina koji je tvrdio da su estonski pesnici u ranom srednjem veku uglavnom izražavali sebe kroz kratku formu.
Dimitar Stefanov je 1997 u Sofiji izdao knjigu eseja pod nazivom "Nesuglasja" (Несъответствия ) gde na strani 17 nalazimo zanimljivu priču o prvom bugarskom haikuu. Pesnik je pošao tragom pošalica njegovog prijatelja Mihaila Berberova, da je kan Omurtag, treći po redu vladar bugarske države na Balkanu, bio zapravo prvi evropski egzistencijalista. Dimitar Stefanov je započeo izučavanja zapisa koji su ( uglavnom u kamenu ) ostavljali bugarski tatarski vladari pre asimilacije sa Slovenima i zaista našao haiku u poznatom "trnovskom rukopisu" kana Omurtaga. Taj haiku iz 822. glasi ovako:

Човек и добре
да живее, умира
и друг се ражда.

kaн Омуртаг ( 822 )

ili, u prevodu na srpski:

Čovek i kad
dobro živi, umire
i drugi se radja.

kan Omurtag (822)

a evo i originalnog(1) grčkog teksta prvog bugarskog haikua, kako ga naziva Stefanov. Grčki tekst desno je originalan, a slika kamena je simbolična, na njoj je neki drugi Omurtagov zapis jer tekst na kamenu počinje rečima kan Omurtag.

ο ανθροπος κ(ε) καλα ζον αποθνισκι κε αλος γενατε κε ινα ο εσχατον γηνομενος ταυτα θεορον υπομνησκετε τον πυισαντα αυτο

Čovek i kad
dobro živi, umire
i drugi se radja.

Uz ovu priču o kanu ( hanu ) Omurtagu i njegovim kamenim zapisima može se razmišljati. Sa velikom izvesnošu se može reći da je prekid razvoja autohtone kratke, egzistencijalne pesničke forme kod mnogih naroda ( naprimer Estonaca i Bugara ) usledio sa pretapanjem u totalitarnu ideologiju hrišćanstva koja više nije ostavila prostor nizašta drugo sem za epiku i mantre o Isusu Hristu i njegovim sledbenicima. Verovatno se nešto slično desilo i sa Keltima - pomoću hrišćanstva pretopljeni su u veće narode. Literarna predistorija slovenskih plemena je iz istog razloga ( potpune asimilacije slovenske u judeo -hrišćansku, odnosno grčko - latinsku kulturu ) potpuno nepoznata, a jedva malo više je poznata slovenska mitologija. Postavljaju se i druga pitanja: u kom jeziku, kojim pismom i na čemu bi nomadi pisali svoju autohtonu haiku literaturu ? Od bugarskog tatarskog jezika je nakon primanja hrišćanstva od strane kana Borisa ( kasnije: cara Mihaila ) i stapanja - kroz hrišćanstvo - sa Slovenima ostali su samo tragovi: nekoliko vlastitih imena ( Asen, Boris, Krum, Asparuh... ) od kojih je naročito Boris široko prihvaćeno ime od strane Slovena i odredjeni član ( "kosveni padež") po kome je bugarski specifičan medju slovenskim jezicima. Kan je mogao pisati na kamenu, a ostali ? Ako su pisali na kožama, što je moguće i vrlo nomadski na kom je to bilo jeziku ? Izgleda presudno u sudbini japanskog haikua što je razvoj omogućila izolovanost, vlastito pismo i kultura. Na Zapadu su nomadi i kad bi bili vojno jaki i stvorili države bili lako kulturno porobljeni od strane hrišćana, a zatim pretopljeni i praktično izbrisani u masi onih koji postoje zato da bi slavili Isusa ( ili Alaha ). Omurtagov haiku ( njegovo ime je rečito: Omur je planinski vrh na planini Han Šan u Kini čije podnožje je pradomovina Bugara - slovenski pandan bi bio možda Triglav ) je preživeo samo zato što ga je pisao vladar: omogućio mu je kameni zapis i grčki jezik koji je tada bio verovatno ono što je danas engleski.
Zanimljivo je videti koliko su susreti kultura i u stara vremena, a tako i danas važna i velika stvar. Principi su ostali gotovo isti.
Verovatno je tačno da je poreklo haikua univerzalno. Nama na Zapadu trebalo je mnogo vekova razvoja kulture da bi stigli do individualnog izraza sposobnog da se izdigne iznad kulture koja je u funkciji nadvladavanja, pretopljavanja i brisanja masa. Medjutim i to da se je haiku tako masovno i lako vratio na Zapad govori da nam je inherentan, urodjen, a ne prikalemljen kao "Gost sa Istoka". Haiku nama nije tudj, haiku nije gost. Haiku je iz naših krajeva nekada davno, još kao dete, bio prognan zbog interesa vlasti, vladanja i nadvladavanja a sada nam se, kroz mnogobrojne pesnike, vraća u svoj svojoj snazi i lepoti i priseća se domaćih pokrajina svojega srca.
Kroz i pomoću haikua možemo sa lakoćom nazad u krajeve naše daleke podsvesti za koju se mislilo da je zanavek izgubljena.

(1) Ne znamo da li je Omurtag zaista govorio grčki. Pre će biti da je kao vladar oko sebe imao armiju učenjaka koji su njegove reči izrečene na turkmenskom jeziku ( jeziku Protobugara ) prevodili u grčki, a takodje pre je za verovati da je imao klesare koje su te reči uklesali u kamen nego da je vladar sam klesao kamen. Verovatni jezički put ovog haikua bio je turkmenski ( protobugarski ) - grčki - savremeni (slovenski ) bugarski. Vidljiva je uloga lingua franca tj. lingua greca u posredovanju jezičkog zapisa. Bez grčkog taj zapis ne bi preživeo, kao ni bez carskih klesara i kamena. Medjutim, poznato je da je Omurtagov čukundeda, kan Kubrat - vladar Bugara pre doseljivanja na Balkan - tečno čitao i pisao grčki, jer je mladost proveo na vizantijskom dvoru kao taoc tj. garant mira izmedju Bugara ( Crnomorski kaganat ) i Vizantije.

SWASTIKE I KRSTOVI

Na slici: "Hill of crosses"












Više puta u ovom blogu pomenuti haiku o swastici dobio je slovenačkog pobratima izpod pera pesnika, filozofa, prevodioca, eseiste, putnika i šta sve ne: Iztoka Osojnika. U danas promenjenim mejlovima Iztok mi je poslao svoj pesnički odgovor na moj haiku o swastici:

V Sloveniji

v imenu demokracije

rastejo križi

Iztok Osojnik

u prevodu na srpski:

U Sloveniji
u ime demokratije
rastu krstovi

Iztok Osojnik

Slika slovenačke demokratije koju slika haiku Iztoka Osojnika možda liči na gornju sliku "Brdo krstova" nepoznatog autora. Vratim li se na predjašnji post u ovom blogu - JOŠ O SWASTICI ili O RUSTIKALNOM OPTIMIZMU, u kojem je kroz prizmu pokušaja optimističke interpretacije svastike Toma Maretića iz Zagreba pokrenuto pitanje stajne tačke u gledanju na život. Medjutim moram zapisati sledeće: u ovim haikuima mi se ne čini ključnim pitanje da li je u pitanju optimistički ili pesimistički pogled na život ( Iztok Osojnik gornjim haikuem čini se u potpunosti deli pesimizam u gledanju na današnje društvo koje izražavam i ja haikuom sa swastikama ) već pre da autori kroz unutrašnje povezivanje/poredjenje pojmova ( "ključnih reči" ) postavljaju pitanja o karakteru društvenih pojmova i pojava. Uspospostavljeni su poredbeni parovi: rustika - swastika ( što će reći preispituje se veza seoske idile sa fašizmom ) i demokratija - krstovi ( preispituje vezu demokratije sa crkvom ili možda čak sa celim hrišćanstvom ). Hoću reći: kritička intonacija društva nije jedina poruka haikua o swastici i krstovima iako je to važna dimenzija. Iz kritike je sakriven ( što je vrlo u haiku stilu ) ozbiljan filozofski akcenat znakova našeg vremena koji ima nesumljiv misaoni potencijal za one koji žele da osmišljavaju i preispituju svoje vreme i prostor.
To što haiku skriva je često njegovo glavno značenje - uzmimo na primer Bašov haiku o žabi, iza koje je sakrivena cela kosmogonija.