ČITANJE BEZ OSTATKA(2)

Dimitar Anakiev
ČITANJE BEZ OSTATKA (2)

Broj 24 Haiku novina dobio sam istovremeno sa zbornikom „Svetski haiku 2010“ koga uredjuje japanski pesnik Banja Nacuiši. Dobro sam proučio obe publikacije i ne mogu sakriti zadovoljstvo činjenicom da su Haiku novine za klasu bolja publikacija. Čak i ako zaboravimo da su Haiku novine konceptualno mnogo šire od tzv. „svetskog haiku“ (eseji, japanski tradicionalni haiku, temat itd.) i usresredimo se samo na poredjenje srpskog i „svetskog“ haikua – odgovorno tvrdim, da je srpski haiku publikovan u Haiku novinama na mnogo višem nivou od „svetskog haikua“.
Haiku novine objavljuju pesme oko 70 autora koji haiku pišu na srpskom i još oko 40 autora iz sveta, a „svetski haiku“ donosi haikue 57 autora iz sveta, pod istim uslovima kao i Haiku novine: najviše 3 haikua po autora. Haiku novine su dakle i kvantititavno opsežnije, a što je pogotova važno: kvalitet srpskog haiku pesništva je veći od kvaliteta poezije „svetskog haiku“.
To potvrdjuje da je put strateškog povezivanja srpskog haikua sa tradicionalnim japanskih haikuom koju je izabrala redakcija Haiku novina ispravna. Globalni kapitalizam stalno izbacuje neke nove vrste haikua i mnogi se povode za modama, ali haiku može da napreduje samo kao literatura koja tematizuje prirodu i piše se i živi u svom jeziku.
I ovom broju Haiku novina nalazim veliki broj haiku koje uzimam za Srpski haiku rečnik. Idem redom počev od pesmama u kojima je „kigo“ (sezonska reč) jasan:


dunuo vetar-- (5)
promrdale ribice (7)
na suncobranu (5)
Dragan J. Ristić

Kigo: „suncobran“-leto. Dragan umesto uobičajnog gramatičkog pisanja izabira formu pisanja modernu u engleskom jeziku. Medjutim ova pesma je napisana u tačnih 5,7, 5 slogova, sadrži vrlo igrivu i poetičnu sliku i možemo reći da je ova pesma prava mala majstorija napisana u stilu japanskog modernog klasika Jamagući Seišija. Seši je bio poznat po kreiranju kigoa iz simbola prirode u proizvodima iz humanog sveta: raznih crteža, etiketa, artikala itd. Baš kao što Dragan upotrebljava ribice sa suncobrana. One su veštačke ali ih je pesnik oživeo.

Duboka noć- (4)
Na prozor mi kuca (6)
Ledena grana. (5)
Verica Živković

Kigo: „ledena grana“-zima. Verica u ovom haiku kroz pesonifikaciju grane izražava dubok poetski trenutak. Postoji izvesna slogovna nepravilnost a ona uvek govori da pesma može naći još bolji i još jači izraz. Vredi se potruditi kada u rukama imamo jak poetski doživljaj. Evo jednog mojeg predloga:

Ponoć je prošla. (5)
Na prozor mi zakuca (7)
ledena grana. (5)

Čini mi se da fraza u 5 slogova „ponoć je prošla“ još bolje ističe doživljaj od fraze od 4 sloga: „Duboka noć“. Ponoć je mitološka granica posle koje se dogadjaju čudne stvari. To je već sterotip koga poznajemo iz bajki ali i iz narodne kniževnosti. Posle ponoći izlaze vampiri itd. Dakle kad kažemo „Ponoć je prošla“ već pripremamo čitaoca na ledeno kucanje. Kao što film iskorišćava razne stereotipe, to isto radi i haiku, svaka umetnost. Takodje „zakuca“ svojom privremenošču posle koje opet nastaje turobna tišina dosta bolje deluje od kontinuiranog prezenta „kuca“. Haiku u engleskom jeziku upotrebljava samo prezent i zbog stalne izloženosti engleskom to dosta negativno utiče na nas jer polako gubimo finese svojeg jezika. Engleski haiku recimo nikad ne upotrebljava aorist a po mom iskustvu aurist je vrlo upotrebljiv u srpskom haiku, možda čak i više od prezenta. Ako se Verica slaže ja bih uzeo ovu drugu veziju sa Srpski haiku kalendar.

Prosjak zagleda (5)
novčić, čas sa jedne, čas (7)
sa druge strane. (5)
Momčilo Antić

Kigo: „prosjak“-zima. Prosjaka leti ni ne primetimo, medjutim zimi je prosjak dramatična slika. Formu sam neznatno popravio utoliko što sam rečcu „čas“ sa početka trećeg stiha na kraj tećeg.
Ova pesma je dobra „objektivna skica“ koja donosi istinit trenutak prosjaka.

Jedna uz drugu (5)
naslonjene sablje dve vojske (9)
-sajam antikviteta (7)
Svetlana Stanković

Kigo: „sajam“-leto. Svetlana je uhvatila izuzetno dobru i originalnu sliku, medjutim zapis sadrži čak 21 slog. Čini se da je reč „neslonjene“ potpuno suvišna. U haiku se retko može doslovno upotrebiti govorni jezik, treba se naučiti gutati reči i služiti se elipsom kao ključnom tehnikom.
Menjutim, sa samo malo truda ovaj haiku se može zapisati vrlo efektno i tačno, predlažem sledeću verziju:

Jedna uz drugu (5)
sablje dve vojske—sajam (7)
antikviteta. (5)

Ako mi Svetlana dozvoli, zainteresovan sam da drugu verziju uvrstim u SHK.

Koliko dugo (5)
još samo let leptira (7)
seća na tebe. (5)
Laslo Tot

Kigo: „leptir“-leto. Ovaj haiku povezuje humani sadržaj, sećanje na nekoga, sa prirodom, leptirom. Upravo to je suština haikua: povezivanje čoveka sa prirodom. Formalno sam popravio samo to što sam izbacio rečcu „li“ -ostatak govorne fraze, iz prvog stiha.

Devojačke oči (6)
Nad bunarom dubokim (7)
Sjaje u vodi (5)
Zorica Knežević

Kigo: „bunar“--leto. Dobar haiku i prilično tačno zapisan, ali može i još tačnije. Šest slogova u prvom stihu alarmiraju da nešto nije u redu. Tačna fraza bi bila „oči devojke“. Mala popravka ali vrlo bitna jer se težište, akcenat i zvuk celog haikua menjaju:

Oči devojke (5)
nad bunarom dubokim: (7)
sjaje u vodi (5)

Deluje kao „cepidlačenje“ ali nije. Pročitajte više puta („dok ne otpadne zub“) prvu i drugu verziju i osetićete razliku.

Skupljam lišće (4)
sa groba mog oca-- (6)
vetar sa susednog. (6)
Branislav Đordjević

Kigo: „opalo lišće“-jesen. Haiku doživljaj je vrlo lep, uporedjujući sebe sa vetrom pesnik se ujedinjuje sa prirodom. Medjutim, nepravilan ritam pokazuje nepreciznost u izrazu. Predlažem, sledeću varijantu:

Očev grob čistim (5)
od listova—susedov (7)
grob vetar čisti. (5)

To je sad skladan izraz. Ako mi Branislav dozvoli, uvrstio bi drugu verziju ovog haikua u SHK takodje.

Na vejavici (5)
prolazi Sneško Belić-- (7)
pozdravljamo se. (5)
Dragan J. Ristić

Kigo: „Sneško Belić“. Neposredan doživljaj sa pesonifikacijom (najčešćom stilskom figurom u srpskom i japanskom haiku, dok je engleski haiku zabranjuje!). Ovaj haiku nam otkriva dečiju dušu autora, takvu kakvu mora imati haiku pesnik. Forma skladna, izraz živ i rečit.

Očeva majka (5)
stavljala je u nedra (7)
stručak bosiljka. (5)
Vrbislava Starović-Slobodanova

Kigo: „bosiljak“. Odličan haiku vredan i zbog upotrebe prošlog vremena. U ovoj eri prevlade engleskog haikua koji nas sa svih strana zasipa njihovim pravilima po kojima je prezent neophodan lepo je videti da naši pesnici pišu svojom a ne tudjom glavom. Haiku ima i etnološku vrednost. Forma je idealna.

Uspori vjetre- (5)
ovaj oblačić liči (7)
na nježno janje (5)
Živko Vujić

Kigo: „janje“-proleće. Vrlo poetično poredjenje i odlično napisan haiku.

Letnje popodne-- (5)
starica posmatra svoju senku (10)
na zidu oronule kuće (9)
Tomislav Ž. Vujić

Kigo: „letnje popodne“. Slika ovog haikua je vrlo originalna, sadrži izuzetne estetske kvalitete. Medjutim, ima previše informacija, što se vidi po broju slogova: čak 24. Pesnik mora da izabere koje informacije su mu bitne. Nudim ovde dve verzije:
Letnje popodne-- (5)
na zidu stare kuće (7)
babina senka (5)

ili

Letnje popodne-- (5)
na oronulom zidu (7)
babina senka (5)

Obe verzije mi se čine dobre, svaka na svoj način: „na zidu stare kuće“ ima vrlo lep ritam, „na oronulom zidu“ je možda originalniji izraz. Ipak je čini mi se kadar stare kuće širi i zato bolji od „oronulog zida“ jer je tu posmatrač malo bliže objektu posmatranja i zato malo manje vidi, sužava se prostor imaginaciji. Dakle, ja bih voleo drugu verziju (a ne treću) da uvrstim u SHK ako mi autor dozvoli.

Blatnjavim putem (5)
za pogrebnom povorkom (7)
stope sve dublje (5)
Jovanka Božić

Kigo: „blatnjav put“-jesen. Dobar haiku i dobra, idealno nadjena forma.

Crveni suton. (5)
Iznad krovova kruže (7)
slepi miševi. (5)
Borivoje Sekulić

Kigo: „slepi miševi“-leto. Takodje, dobar haiku, objektivna skica, forma precizna.

Raž na vetru (4)
leluja se levo desno-- (8)
sunce je zlati. (5)
Dušan M. Adski

Kigo: „raž“. Vrlo lepa slika u Dušanovom prepoznatljivom pastoralnom stilu. Forma je nepravilna ali ima 17 slogova, i zato prihvatljiva, verovatno je čak i tačna. Pokušao sam da nadjem drugačiji izraz ali nisam uspeo.

Kroz gole krošnje (5)
i prazna ptičja gnezda- (7)
ćarlija vetar. (5)
Danica Bakić

Kigo: „gole krošnje“. Tačan zapis i dobar haiku.

Crkvena porta. (5)
Devojče gurka loknu (7)
pod prazirni šal. (5)
Rajna Begović

Kigo: „šal“. Vrlo lepo pronadjen i tačno skiciran trenutak iz svakodnevnog života. Upotreba „kigoa“ majstorska.


niotkuda pahuljica-- (8)
praznina čini moju tugu (9)
još dubljom. (3)
Jasminka Nadaškić Đorđević

Kigo: „pahuljica“. Ispovedni trenutak ovog haikua je lepo uklopljen u „meteorološku situaciju“.
Medjutim, forma je haotična, Jasminka za koju znam da vlada vrlo dobro formom 5,7,5 u ovoj pesmi odustaje od oblikovanja. Čini mi se da je reć „praznina“ suvišna i čak i kontraproduktiva jer pre toga imamo sliku praznine sa jednom pahuljom. Predlažem sledeći oblik ove pesme:

Ta pahuljica (5)
niotkuda—još dublja (7)
je moja tuga. (5)

Takav oblik haikua se čini vrlo jednostavan i tačan-odgovara istini pesme. Ako se Jasminka slaže sa ovom verzijom uzeo bih je za SHK.

U šoping centru (5)
jasno čujem proplanke (7)
Jelove gore. (5)
Dušan Vidaković

Kigo: „Jelova gora“-leto. Odlično spojen savremeni kapitalistički trend sa prirodom. Dušan je jedan od doslednih pesnika haiku forme i njegov je izraz i ovde vrlo tačan.

Je li ta tvoja toga (7)
zavesa izmedju ovog (9)
i onog sveta. (5)
Svetomir Đurbabić

Kigo: „toga“-leto. Vrlo inventivan kigo, istorijski. Povezivanje dva sveta isto vrlo poetično. Medjutim slogova je previše, Sveta je zaboravio da kod pisanja haikua treba poneku reč i progutati. Ako se autor slaže ja bih ovu pesmu uzeo za SHK u sledećem obliku:

Izmedju ovog
i onog sveta: toga
kao zavesa.

I ovom bloku i pesma Miodraga Džunića:

Kučka u grmu- (5)
pokislo telo štiti (7)
psiće na sisi. (5)
Miodrag Džunić

Kigo: „psići na sisi“. Vrlo naturalistički haiku sa temom materinstva.


Nastavljam sa primerima dobrih haikua koji imaju tačnu formu ali kubure sa jasnoćom godišnjih doba tj. kigoem.

Magleno jutro--
trpim tužne sirene
slepih brodova.
Milan Ilić

Odlična i poetski vrlo duboka Milanova pesma ali „kigo“ nije jasan. Postoje dve mogućnosti, prva i verovatno principijalna je tretitrati pesmu kao „letnju“ ako uzmemo reć „brod“ kao kigo za leto. Znamo da je pesma sa Dunava, ali Srbija nema more i zato je možda opravdano uzeti reč „brod“ za kigo u istom košu kao „plaža“, itd. Druga mogućnost je opredeliti godišnje doba sa „jutarnjom maglom“ ali to je teže jer jutra sa maglom su tipika i jeseni i proleća.

Niz šoferšajbnu
brojim nestvarne staze
kišnih kapljica.
Dara Trifović

Vrlo tačna forma u koju je pesnikinja uspela da smesti i jednu stranu reč, što nije jednostavno! Možda je cena ulaza te šoferšajbne u pesmu ta, da nije ostalo mesta za sezonsku asocijaciju. U svakom slučaju reč je o vrlo dobroj pesmi koju kišne kapljice smeštaju u prirodni ambijent. Vredi razmišljati dalje o ovom haikuu jer je njegova pesnička vrednost nesumljiva.

Kroz polja
drugog putokaza nema
osim moje senke
Ljiljana Marković

Ljiljanina pesma je prikazuje vredno poetsko opažanje. Formalna nepravilnost je manje sporna od nedovoljno tačno lociranog godišnjeg doba. Naši pesnici ne razmišljaju o tome, ali trebalo bi jer sezonske asocijacije pune pesmu atmosverom i obogaćuju značenje. U ovoj pesmi je reč „polje“ nedovoljno odredjeno. Može biti „pusto polje“ i označavati zimu, isto i „svenulo polje. Može biti opet „cvetno polje“ i označavati leto....itd. Ako je ovo zadnje, možda je tačan oblik pesme:

Kroz cvetna polja
ne nalazim putokaz--
vodi me senka

Medjutim, mogući su mnogobrojni oblici.
I dve pesme Aleksandra Ševe, vrlo tačne po obliku ali sa dupliranjem sezonskih reči:

Jesenje veče.
Iz svakog ćoška vreba
po jedan pauk.
Aleksandar Ševo

kigo1=“jesenje veče“-jesen
kigo2=“pauk“-leto

Veče na plaži.
Muziku iz kafane
nadjača cvrčak.
Aleksandar Ševo

Kigo1=“plaža“-leto
Kigo2=“cvrčak“-jesen

Situacija sa duplim kigoima je moguća, i tada odredjujemo koji kigo je glavni a koji sporedni. Nominalna oznaka godišnjeg doba ima prednost, tako „jesenje veče“ postaje lokalni kigo koji označava godišnje doba, a pauk prestaje da bude kigo i dobija značenje univerzalnog simbola.
Takvih situacija ima i u japanskom haiku, nisu nepravilne iako se izbegavaju. A izbegavaju se zbog toga jer drugi kigo zauzima mesto u pesmi koje treba da pripadne čoveku, dakle humanom sadržaju pesme. I ako već čoveka izbacujemo iz pesme onda taj drugi kigo mora preuzeti funkciju univerzalnog simbola i govoriti i u čovečije ime. Tako bi pauk u prvoj pesmi bio oznaka neke opasnosti, dok cvrčak u drugoj pesmi preuzima na sebe značenje umetnosti.

Ovo predugo pročitavanje HN br. 24 bi moglo biti još i duže, izvinjavam se svima čije pesme nisam pomenuo a zavredjuju pažnju. Namera mi je bila dotaknuti se reprezentativnih primera od kojih svi možemo da učimo. Na kraju, završiću poredjenje izmedju svetskog i srpskog haikua, započetog na početku ovog teksta, svima nama poznatom pričom o tri krojača. Jedan je stavio tablu na radnji: „najbolji krojač na svetu“, drugi je stavio „najbolji krojač u gradu“ a treći „najbolji krojač u ovoj ulici“. I najbolje je radio. Isto je i sa haiku: pored svih svetskih čuda pa i svetstskog haiku najbolji haiku se piše u svojoj ulici. Politika lokalnog, nacionalnog haikua je jedina koja daje poezije vredne rezultate. A o tome sam se uverio i u Japanu gledajući lokalnu praksu Hoshinage Fumia.

TAKAHAMA KYOSHI (7)

Ovim postom završavam objavljivanje 85 prevedenih pesama Takahame Kjošija. Iz ove zbirke domaći pesnik može čini mi se puno naučiti. Kjošijeva poezija pleni jednostavnošću i zanesenešću prirodom baš kao i humanošću. Kjoši uzdiže prirodu u svim svojim detaljima na pijedestal vrhovnog božanstva. Verujem, da Kjošijeva poezija može biti velika inspiracija i putokaz našem pesniku baš kao što je inspiracija i putokaz hiljadama japanskih pesnika. U mnogim delovima Balkana priroda nije izgubila svoja mitološka svojstva, zato nam je japanski odnos prema prirodi blizak. Sem odnosa prema prirodi Kjoši je kroz svoje haikue izražavao i svoje životne stavove i moralne principe. Njegov pesnički i ljudski inegritet je redak i takodje inspiritavan u jednakoj meri kao Bašoov. Od dva velika učitelja japanskog haikua: Bašoa i Kjošija balkanski pesnik može naučiti dosta o jedinstvu života i dela, a to se danas čini posebno važno kada društveni razvoj sveta sve više devastira bazične principe humanosti.
Kjošijeve pesme sam sa lakoćom preveo u srpskih 5,7,5 a da se pritom nijedan kigo nije izgubio ili promenio. Izuzetak je pesma "Ja sam japanski samuraj", koja sadrži japansko vlastito ime i zato nije mogla biti prevedena u srpskih 17 slogova, što je i normalno, a izuzetak u vezi kigoa je i zadnja pesma u ovom postu "mrtvog spaljuju" u kojoj se kigo razlikuje od japanskog, što je takodje normalno zbog razlike u običajima i kulturi. Ovakav, rekao bih blistav prevodilački rezultat u tako velikom broju pesama pokazuje da je forma 5,7,5 životna u srpskom jeziku-ne postoji objektivan razlog da bi je se pesnici klonili. Naprotiv, ona je siguran putokaz kako prevodiocu tako i pesniku.
Forma 17 slogova omogućava pesnički kontinuitet japanskog haikua kod nas, što srpski jezik i literaturu dodatno obogaćuje.
Kjoši je u japanskom haiku poznat kao prvi sastavljač japanskog saijiki - rečnik kigoa. Kjošijev saijiki je osnova na kojoj stoji celokupni japanski haiku. Nadam se da će ovi prevodi Kjošija odlučno pripomoći da se slično delo: srpski saijiki, na kome poduže intenzivno radim, ubrzo oživotvori.



Zalazak sunca:
mora da je Buda u
tim oblacima.

Kigo: "zalazak sunca"-zima
Prevod: Dimitar Anakiev



Posle kiše je
jedan list polovnije
seo na balkon.

Kigo: "list polovnije"-jesen
Prevod: Dimitar Anakiev



Kad dunu vetar
ne znam kako osetih:
Buda dolazi.
(1895)

Kigo: "Buda"-muki kigo
Prevod: Dimitar Anakiev


Banalan život
nalik je baš na ovaj
kaleidoskop.
(1949)

Kigo: „kaleidoskop“-leto
Prevod: Dimitar Anakiev


Starac sam sada
al’ ti si još uvek moj učitelj--
dan tvoje smrti.

Kigo: „dan Šikijeve smrti“-jesen
Prevod: Dimitar Anakiev


Veliko drvo
pezanije—podeli
jesenje nebo.
(1906)

Kigo: „jesenje nebo“
Prevod: Dimitar Anakiev



Čak i majušni
kamenčić nakvašen je
nežnom rosicom.
(1929)

Kigo: „rosa“-jesen
Prevod: Dimitar Anakiev


Uvi se rosa
oko mene a meni
nedostaje otac.

Kigo: „rosa“-jesen
Prevod: Dimitar Anakiev

Razboli li se
ko cvrčak ga poseti
i plače uz zid.
(1896)

Kigo: „cvrčak“-jesen
Prevod: Dimitar Anakiev



Bejaše slikar,
voleše suncokrete:
polude, umre.
(1942)

Kigo: „suncokret“-leto
Prevod: Dimitar Anakiev



Pozdraviše se
nemo ove dve senke.
Zima dolazi.

Kigo: „zima dolazi“
Prevod: Dimitar Anakiev


Plače veliki
crv: oče, oče, mama
nije sa nama.

Kigo: „crv“-leto
Prevod: Dimitar Anakiev



Podigoh pogled
nebo se raširilo.
Mesec samuje.

Kigo: „mesec“-jesen
Prevod: Dimitar Anakiev


Mrtvog spaljuju.
Vatra bi da utrne--
bukne ponovo.

Kigo: „kres“-proleće
Prevod: Dimitar Anakiev

TAKAHAMA KYOSHI (6)

Kjoši Takahama je verovatno najprećutaniji pesnik u istoriji literature, zapisao sam u predhodnom postu Kamesan Haiku bloga. Ovo tim više čudi s obzirom na značaj njegovog dela za japanski haiku. Medjutim, uporedimo li Kjošija sa pesnicima, umetnicima i misliocima koji su se tokom drugog svetskog rata svrstali na stranu sila osovine, uzmimo za primer američkog pesnika Ezru Paunda koji je bio obožavaoc i miljenik Musolinija i čak preko radija redovno i najdirektnije učestvovao u medijskom ratu protiv saveznika, nemačkog pesnika Gotfrida Bena i filozofa Martina Hajdegera koji su javno podržali Hitlera, ili režiserku Leni Rifenštal koja je stvorila najveća dela glorifikacije fašizma u istoriji umetnosti--niko od njih nije doživeo suspenziju svojeg umetničkog rada i njihova dela mogu se naći normalno u državnim bibliotekama, kinotekama i na tržištu uključno sa Hitlerovom knjigom Moja Borba, koja evo u Sloveniji doživljava treće izdanje, a o rehabiliticiji balkanskih saradnika fašizma da ni ne govorimo (od Stepinca, preko Draže do Vladike Velimirovića) Kjoši, koji ništa od toga nije radio, niti je religija šintoizma na bilo koji način povezana sa zapadnjačkim totalitarnim ideologijama, Kjoši dakle doživljava potpuno suspenziju svojega dela koja do danas aktualno traje. Očigledno u slučaju Kjošija treba razloge tražiti u nečem drugom: u američkim geopolitičkim interesima u Japanu i u činjenici da je japanski patriotski duh slomljen upotrebom atomskih bombi. Upravitelji Japana ne žele ni da pomisle da bi se taj duh ponovo probudio i zato Kjoši, koji je život posvetio opevanju "cveća i ptica" sledeći filozofiji prirode mora biti prećutan, nezvanično zabranjen. I pogledajmo dalje, u nastavku prvog objavljivanja pesama Takahame Kjošija na bilo kojem od zapadnih jezika, pogledajmo te pesme kojih se Zapad toliko plaši- Takahama Kjoši, nastavak objavljivanja zbirke njegove poezije na srpskom jeziku:


Iskrivio se (5)
hladni mesec preko (7)
staklenih vrata (5)

Kigo: "Hladni mesec"-zima
Prevod: Dimitar Anakiev



Osvetljen hladnim (5)
svetlom istanjio se (7)
i potporni stub. (5)

Kigo: "hladno svetlo"-zima
Prevod: Dimitar Anakiev



Rascvetala se (5)
trešnja ali izgleda (7)
tako samotna. (5)

Kigo: "procvala trešnja"-proleće
Prevod: Dimitar Anakiev



Rano proleće. (5)
Led kraj morskoga žala (7)
travu napušta. (5)

Kigo: "Rano proleće"
Prevod: Dimitar Anakiev



Koja li je boja
bolesti? Možda žuta?
Prolećni nazeb.

Kigo: "Prolećni nazeb"
Prevod: Dimitar Anakiev



Spalismo polja. (5)
Eletričnim sjajem sja (7)
majčina nežnost. (5)

Kigo: "spaljena polja"-jesen
Prevod: Dimitar Anakiev



Nagazio sam (5)
belu radu ali se (7)
ona uspravi. (5)

Kigo: "Bela rada"-leto
Prevod: Dimitar Anakiev



Utroših život (5)
na haiku—jedem sad (7)
repinu supu. (5)

Kigo: "repina supa"-jesen
Prevod: Dimitar Anakiev



Na kopnu su čak (5)
i devojke što rone: (7)
procvala kruška. (5)

Kigo: "Procvala kruška"-proleće. "Devojke što rone" to su devojke koje "rone na dah" da bi izvukle iz okeana biser.
Prevod: Dimitar Anakiev



Moja se sestra (5)
dotaknu jaglike i (7)
ona procveta. (5)

Kigo: "Jaglika"-proleće
Prevod: Dimitar Anakiev



Čarobna me moć (5)
vodopada uplaši (7)
i brzo odoh. (5)

Kigo: "vodopad"-leto
Prevod: Dimitar Anakiev



To je božanstvo. (5)
Božanstveno je lep taj (7)
vodopad Naći. (5)

Kigo: "vodopad"-leto
Prevod: Dimitar Anakiev



Kućni kimono (5)
osušio se—tako (7)
baš kao i ja. (5)

Kigo: "sušenje"-leto
Prevod: Dimitar Anakiev



Tužna ili srećna (6)
opraće svoju kosu (7)
bez razlike. (4)

Kigo: "pranje"-leto
Prevod: Dimitar Anakiev



Kako se duje (5)
konjska njuška tako (7)
se izvor prazni. (5)

Kigo:"izvor"-leto
Prevod: Dimitar Anakiev

TAKAHAMA KYOSHI (5)

Kjoši Takahama a posebno njegovo delo gotovo je nepoznato zapadnom čitaocu. Najopširnije izdato delo dostupno na internetu sadrži 15 haikua, sačinila ga je Kjošijeva unuka. Niti jedne knjige na bilo kom jeziku (!) sem japanskog na kome postoji zbirka 100 izabranih haikua ( od 50 000, koliko je za života napisao) . Kjoši je verovatno najprećutaniji pesnik u istoriji literature. Zašto je to tako čitaoc se je mogao upoznati na prethodnim postovima ovog bloga. Medjutim reč je o čoveku koji je stvorio japanski haiku. Pedesetak pesama koje objavljujem na srpskom u Kamesan haiku blogu je PREMIJERNO predstavljanje Kjošija sa zbirkom pesama na bilo kom jeziku sem japanskog. Čitaoc će verujem moći da proceni o kakvom delu je reč- Takahama Kyoshi, na srpskom, ekskluzivna svetska premijera:


Na mesečini (5)
dvadesetog septembra (7)
Šiki je umro. (5)
(1902)

Kigo: "septembar"-jesen
Prevod: Dimitar Anakiev


Zbogom Komoro (5)
evo me gde odlazim (7)
--mesec ostaje. (5)

Kigo: "mesec"-jesen
Prevod: Dimitar Anakiev


Zbog pogleda mog (5)
u staklu, zabrinu se (7)
vrabčeva majka.(5)

Kigo: "vrabačeva majka"-leto
Prevod: Dimitar Anakiev


Sa prijateljem (5)
o smrti popričasmo; (7)
letnja svežina.(5)
(1957)

Kigo: "letnja svežina"
Prevod: Dimitar Anakiev


Prolećni pljusak; (5)
u svratištu prihvatih (7)
tudji kišobran.(5)

Kigo: "prolećni pljusak"
Prevod: Dimitar Anakiev



Prolećna gora; (5)
ne bih na smrt da mislim (7)
ali uzalud.(5)
(1959)

Kigo: "Prolećna gora"
Prevod: Dimitar Anakiev



Usred Londona (5)
moje japanke gaze (7)
prolećnu travu (5)
(1936)

Kigo: "prolećna trava"
Prevod: Dimitar Anakiev



Pade na zemlju (5)
i okrenu joj ledja: (7)
cvet kamilice.(5)
(1955)

Kigo: "cvet kamilice"-leto
Prevod: Dimitar Anakiev


Ova godina (5)
odlazi kao da bi (7)
bila neki div.(5)
(1913)

Kigo: "Odlazi godina"-Nova godina
Prevod: Dimitar Anakiev



Žetveni mesec, (5)
ljudi—nedostaju mi (7)
ovde u Sumi.(5)
(1951)

Kigo: "žetveni mesec"-leto
Prevod: Dimitar Anakiev



Ulubi li se (5)
nebo prolećno, ruke (7)
kad pružih pravo.(5)
(1951)

Kigo: "Prolećno nebo"
Prevod: Dimitar Anakiev



Rodjen u Ujoi, (5)
starim u Sagami,(7)
Koromogae.(5)
(1957)

Kigo: "Koromogoe"-geografski pojam: "muki kigo" (cela godina)
Prevod: Dimitar Anakiev



Latica trešnje (5)
na balkonu, medjutim-- (7)
drveta nigde.(5)
(1913)

Kigo: "Latica trešnje"
Prevod: Dimitar Anakiev



U Kamakuri (5)
iznenadjenje za sve: (7)
povratak zime.(5)
(1914)

Kigo: "povratk zime"-proleće
Prevod: Dimitar Anakiev


Čestitanja me (5)
čine samotnim—star sam (7)
kao ta jesen.(5)
(1954)

Kigo: "jesen"
Prevod: Dimitar Anakiev



Sneg na planini-- (5)
nije li to napudran (7)
ženski obraz?(4)
(1946)

Kigo: "Sneg na planini"-leto
Prevod: Dimitar Anakiev



Nemir! Kakva reč! (5)
Za mene koji starim (7)
dodje proleće. (5)
(1958)

Kigo: "Došlo proleće"
Prevod: Dimitar Anakiev



Odpoče li to (5)
pakujac život znova? (7)
Iz ta dva lista.(5)
(1953)

Kigo: "novi izdanci"-proleće
Prevod: Dimitar Anakiev



Nova godina (5)
donese led—čistim ga (7)
iz sudopere. (5)

Kigo: "Nova godina"
Prevod: Dimitar Anakiev


Novogodišnje (5)
golemo nebo—iznad (7)
starca Kjošija.(5)

Kigo: Novogodišnje nebo"
Prevod: Dimitar Anakiev


Ljubav je važna (5)
ali ćudljiva—bacih (7)
ljubavno pismo. (5)

Kigo: "ljubavno pismo"-muki kigo
Prevod: Dimitar Anakiev



Pahulje lete (5)
zato da se promene (7)
oblici sveta. (5)

Kigo: "Pahulje"
Prevod: Dimitar Anakiev

TAKAHAMA KYOSHI (4)

Kjoši je za haiku važan toliko kao i Bašo. Da li je ta tvrdnja, koja se može u Japanu često čuti, prejaka? Rekao bih da odgovara istini u mnogim aspektima. Kjoši je ne samo novi početak japanskog haikua u vremenu kada se japansko društvo i kultura savijaju pod jakim pritiscima zapadnih vetrova već i javna ličnost, pesnik i urednik, koji odoleva vetru, stvarajući značajno delo i pleni moralnim integritetom i snagom. Obojica, Bašo i Kjoši, ulaze u svet haiku literature direktno iz sveta samaruja: Bašo kao ronin oslobodjen službe gospodarevom smrću, a Kjoši kao sin samuraja kome istorijske okolnosti oduzimaju zvanje i status potiskujući ga u bedu. Ova činjenična veza samurajstva i haiku poezije je važna, a nije tajna i da je haiku i njegov specifični asketski duh stvoren u redovima samuraja koji su počeli pisati ovu kratku formu još pre Bašoa. Etika društvenog sloja samuraja nereskidiva je od suštine haikua.
Kjoši upravo pokazuje svojim primerom svoj izuzetni integritet kao ličnost, dokazujući da je haiku ne samo poezija već i vrsta etičke prakse. Zato je Kjoši svetli primer od koga se može učinti ne samo poezija, principi haikua kao japanske tradicionalne veštine, već i životni principi. Pored svega Kjoši je i savremeni čovek koji rešava dileme slične našim. Ako je Bašo bio često razmatran kao feudalni čovek čija životna načela podpadaju pod drugačiju društvenu optiku, ta argumentacija kod Kjošija ne važi. Šta više, vidimo da su principi i načela koji služe kao opora Bašoa jednako životni i u slučaju Kjošija. Reč je o tradicionalnim principima japanske kulture, a ista načela važe i u poeziji.

Kjoši je poznat po pet poetskih načela svoje (i japanske) škole haikua:

1. Načelo "objektivne skice" (kyokkan shasei)
2. Načelo pejzaža, unutrašnje pokrajine (keshiki)
3. Načelo nedostupnosti istine čulima
4. Načelo "cveća i ptica" (kacho fuei) manifestovano kroz "kigo"
5. Načelo kratkoće života

Iako zapadni tumači načelo "objektivne skice" smatraju načelom zapadnjačkog realizma, ovaj princip je uzet iz tradicionalne japanske estetike i baš to načelo važi i za poeziju Bašoa-svakako su najbolje Bašoove pesme pisane po tom načelu. Kjoši kaže: Prvo skiciraš objekt posmatranja i približavaš mu se, zatim se poistovećuješ sa njim i konačno objekat dolazi k tebi. Ovo isto načelo postoji u japanskoj kulturi i kroz razne druge metaforične iskaze, recimo: Uči od bora da budeš bor.
U načelu "unutrašnjeg pejzaža" ili "mentalnog pejzaža" Kjoši izražava stav da svaki pesnik mora kroz svoju poeziju da uhvati one pokrajine, koji odgovaraju njegovoj unutrašnjoj istini. Za primer svog unutrašnjeg pejzaža daje pesmu o usahlom polju. Medjutim to isto načelo važi u svim umetnostima svuda i u filmu ga posebno ističu Tarkovski i Herzog.
I načelo o nedostupnosti istine čulima je široko poznato u umetnosti, i u haiku ono znači metaforičnost ili "višak značenja": govorimo o jednom a iza toga se skriva i još nešto. Razni umetnici izražavaju ovo načelo svako na svoj način: recimo Hoshinaga Fumio kaže Ko veruje da je more plavo ne može razumeti moje pesme.
"Cveće i ptice" je drugo ime za prirodu (oko nas i u nama) ali samo onu podložnu promeni godišnjih doba. Tradicionalni japanski pogled.
Načelo o kratkoći života je takodje tradicionalni filozoski stav.


Zadnji put hvata (5)
sunčev zrak—pavlovnije (7)
list što opade.(5)
(1906)


Kigo: "opade list"-jesen
Prevod: Dimitar Anakiev



Izmedju neba (5)
i zemlje prsnu po kap, (7)
dve zimske kiše.(5)

Kigo: "zimska kiša"
Prevod: Dimitar Anakiev



Rano se dani. (5)
Cveće i ptice učim (7)
Isusu hvala. (5)

Kigo: "rano se dani"-leto
Prevod: Dimitar Anakiev



Želatinozna (5)
žablja iskra isto zna: (7)
život je kratak. (5)
(1956)

Kigo: "žablja ikra"-proleće
Prevod: Dimitar Anakiev



Duša zatrepta (5)
od kako kod nas dunu (7)
jesenji vetar. (5)
(1948)

Kigo: "jesenji vetar"
Prevod: Dimitar Anakiev



Sa listom palim (5)
na nos--na površinu (7)
šaran izroni. (5)

Kigo: "opao list"-jesen
Prevod: Dimitar Anakiev



Sevnula munja.(5)
Prodavačica na putu (8)
bosonoga. (4)
(1937)

Kigo: "munja"-leto
Prevod: Dimitar Anakiev



Vetar i kiša (5)
besne—iz meteža sve (7)
ovo nastade. (5)
(1897)

Kigo: "metež"-zima
Prevod: Dimitar Anakiev



Kao što vidim (5)
gore-dole mrdaju (7)
larve komarca. (5)
(1938)

Kigo: "larve komarca"-leto
Prevod: Dimitar Anakiev



Oprez, uhode! (5)
Pribijeni hodamo (7)
hladnog proleća.(5)
(1925)

Kigo: "hladno proleće"
Prevod: Dimitar Anakiev


Zaseo je sneg (5)
u baš svakoj parceli (7)
rižovog polja.(5)

Kigo: "sneg"
Prevod: Dimitar Anakiev



Dok se obukoh (5)
tama najednom nasta (7)
i nadjoh se nag. (5)
(1930)

Kigo: "rano se noći"-zima
Prevod: Dimitar Anakiev

TAKAHAMA KYOSHI (3)

Sin samuraja naterenog da se bavi poljoprivredom da bi preživeo: Takahama Kyoshi, u danima svoje oskudne mladosti


U prethodna dva posta o Kyoshiju mogli smo videti da je patriotizam osnova životne filozofije ŠINTOIZMA, religije koja slavi duh predaka i prirodu, i čiji odraz je japanska kultura u celini pa tako i haiku. Kyoshi, sin samuraja, učinio je od haikua močno kulturno oružje načinivši od njega branik cele japanske kulture. Medjutim, čitaoc mora znati da je ovakav stav, skoro jednako odlučan i čvrst, raširen po Japanu kao podrazumevajući, i da ga "rutinski" praktikuje mnogo haiku pesnika (drugačije prosto nije moguće!)--verovatno je to u velikoj meri i Kyoshijeva zasluga.
Kada sam pre nekoliko godina u Kumamotu razgovarao sa Hoshinagom Fumiom bio sam iznenadjen shvativši da sensei Hoshinaga smatra svoje haiku pesništvo ratničkom veštinom u kulturnoj borbi za svoju kulturu. S obzirom da Hoshinaga pripada plemenu Kuma, plemenu koje je u srednjem veku bilo do nogu potučeno od i danas vladajućeg plemena Jamato, koje je ustanovilo Japan i po kome je Japan dobio i ime, učitelj Hoshinaga je u glavni zadatak svog pesništva stavio nastavak (kulturne) borbe protiv plemena Jamato. On to radi tako što kroz svoje haikue oživljava duh Kuma i rekonstruiše, preko zaboravljenih ili asimilovanih reči jezika Kuma, poraženu kulturu. Danas je oko Hoshinage Fumia okupljena elita Kumamota i uživa status borca i "disidenta" kakvog na Zapadu možda ima Nelson Mendela i slični. Iz ovog stava se možemo i mi puno naučiti, jer danas se glavne borbe ne vode mačevima nego kulturom. Haiku pesnik je ratnik svoje kulture. To je amanet koji je na pijedestal postavio Takahama Kyoshi. U vreme posle poraza Japana, kada su mnogim pesnicima davali da potpišu izjave "lojalnosti" novim vlastima, Kyoshi je odbio da se izvini zbog svog patriotizma. U to vreme se je zbog takvog stava mogla izgubiti glava. Pogledajmo, kakve pesme je pisao Kyoshi nakon poraza Japana:

Zrikavci plaču, (5)
takodje crvi plaču... (7)
Svi samo plaču. (5)
(1945)


Prevod: Dimitar Anakiev

Kigo: "zrikavac"-jesen. "Nije vreme za plač nego za borbu!" kaže Kyoshi ovim haikuem. Poruka ove pesme je: "Izgubili smo oružanu borbu, ali borba za našu kulturu mora se dobiti..." Zaista fascinira Kyoshijev moralni integritet i duševna snaga, uspravnost kakvu može dati samo samurajsko vaspitanje. Medjutim, fascinira i Kyoshijevo pesničko majstorstvo da slikama iz prirode ocrtava društveno stvarnost: hijerarhija insekata ocrtava hijerarhiju društva. Kyoshi hoće da kaže: ovim porazom su izgubili glavu svi,
voditelji (veliki insekti-zrikavac) ali i mali ljudi (crvi). Kyoshi im poručuje: prestanite sa plačom i borite se. On im je pokazivao put tada, baš kao što njegovo delo i danas pokazuje put.

Neprijatelji (5)
konačno nestadoše. (7)
Jesenji mesec. (5)
(1945)

Prevod: Dimitar Anakiev

Kigo: "jesenji mesec". Nakon kapitulacije Japana, ratna propaganda je stala a sa njom i produkcija neprijatelja. Poraz je bolan, ali mir koji je nastao omogućava pesniku da se okrene pravom japanskom užitku: gledanja meseca. Došlo je vreme da se okrenemo svojoj kulturi kao izvoru moći i lepote. To je poruka i stav ove pesme.

Šta god mi život (6)
nosi veseli me: (6)
lomim ledenice. (5)
(1946)

Prevod: Dimitar Anakiev

Kigo: "ledenice"-zima. U posleratnim godinama život je težak, medjutim Kyosijev duh nije slomljen jer se oslanja na jedinstvo sa prirodom i tradicijom svojeg naroda. Uočite kako majstorski upotrebljava "kigo". Ledenice, slika zime, simbolično označavaju period teškoća, ohromljenosti. Kyoshi ove ledenice lomi snagom svojog jedinstva sa prirodom i tradicijom. Pesma je prevedena u 17 slogova sa nešto izmenjenim ritmom.

TAKAHAMA KYOSHI (2)

Kyoshi je u srpskom jeziku nedovoljno i slabo predstavljen. Iako je otac japanskog tradicionalnog haikua njegov rad se kod nas slabo poznaje a temeljni principi njegove i japanske haiku poezije nisu niti osvetljeni niti objašnjeni. Zašto je to tako teško je odgovoriti. Možda, Zapad, a sa njim i mi kao njegova poslušna margina, time jednostavno kažnjava Kyoshija za patriotski stav tokom drugog svetkog rata. Ako je to tako onda se sa Kyoshijem kažnjava i japanska kultura čiji je Kyoshi ugaoni kamen. Kyoshi potiče iz samurajske porodice sa Matsuyame, njegov otac bio je majstor mačevanja. Pitam se šta je normalnije za samarujskog sina od časnog patriotskog stava, koji je Kyoshi zastupao odbijajući da se povinuje pravilima zapadne kulture?
U knjizi "Japanska haiku poezija" Vladimir Devide objavljuje 3 Kyoshijeva haikua, od kojih jedan sa negativnom konotacijom-objavljen kao primer "slabe pesme", drugi komentariše pohvalno i kratko a treći nadugačko ali veoma uopšteno, poetskim komentarom kome Kyoshiev haiku nije ni potreban.
U maloj antologiji savremenog japanskog haikua "Četiri godišnja doba" koju je 1994. uredila Kayoko Yamasaki-Vukelić a kao prevodioci se podpisuje poznati prevodilački tandem Hiroshi Yamasaki-Vukelić i Srba Mitrović, Kyoshi je zastupljen sa 5 pesama-ravnopravno sa ostalim modernim majstorima, ali ne i puno više od toga. Jedna od važnih Kyoshijevih pesama čini se da nije dobro shvaćena i prevedena, to je pesma o "svenulom polju"-tom i ostalim prevodima ću se posvetiti kasnije.
U broju 16 Haiku novina, izašlom 2003 godine, donesen je poetski portret Takahame Kyosija koga je priredila Saša Važić. Autorica je uložila veliki trud u prezentaciji Kyoshia donoseći srpskom čitalaštvu 12 za nas novih pesama uz rekapitulaciju ranije objavljenih prevoda. Možemo slobodno reći da je Kyoshi kod nas po prvi put ozbiljnije predstavljen tim tekstom, informacija koju dobija čitalac je važna iako površna, a glavna zamerka prevodima je da su prevedeni bez uvažavanja Kyoshievih principa-više su informacija o sadržini pesme, nego pesma sama. Medjutim, reč je o objektivnim okolnostima koje valja uvažiti i pohvaliti autoricu za veliki i pionirski trud.
U nastavku donosim prevode Kyoshijevih pesama skladne sa njegovim poetskim principima, uz potrebne komentare i poredjenja:

Dolazi pljusak. (5)
Planina se pokrila (7)
crnim oblacima. (5)
(1927)

Prevod: Dimitar Anakiev


Kigo: "plusak"-leto. Ovde imamo primer "personifikacije". Tako mi na Zapadu stručno zovemo gornju pesničku figuru gde planina dobija personalna svojstva tj. pokriva se kao da je čovek. Ustvari Kyoshi nije gradio nikakve pesničke figure. On se poistovetio sa prirodom i za njega je slika planine koja se pokriva oblacima realistična. Ovakav zapis bi naši američki kolege verovatno odbili da publikuju jer po njihovim "imažističnim" shvatanjima, stilske figure, pa tako i "personifikacija" ne spadaju u haiku. Oni bolje znaju šta je haiku i od Kyoshija, oca japanskog haiku. Zato Kyoshia a i ostale "nepoznavaoce" pravog haikua treba ukloniti.
Uzgred budi rečeno, balkanskom pesniku je japanski senzibilitet i poistovećenje, osećaj prirode, veoma blizu. Zato u našem haikuu ima mnogo "personifikacija".

Pobeže zmija. (5)
Iz trave još me motre (7)
njezine oči.(5)
(1916)

Prevod: Dimitar Anakiev


Kigo: "zmija"-leto. Ovaj prevod u srpskih 5,7,5 napravio sam zato da bih pokazao da su Kyoshievi poetski principi primenjivi u srpskom jeziku i da se ih možemo držati gotovo doslovno. Ekspertski prevod, Hiroshija i Srbe je bliži originalu a možda i ekspresivniji iako formalno jedva malo netačan:

Uteče zmija: (5)
oči što spaziše me (7)
ostaše u travi. (6)

Prevod: Hiroshi Yamasaki Vukelić i Srba Mitrović

Gotovo isti takav prevod haikua o zmiji, u hrvatskom, nudi i knjiga Vladimira Devidea.

Domaćin i gost (5)
tiho zbore--uz bambus (7)
puž se uspinje. (5)
(1906)

Prevod: Dimitar Anakiev


Kigo: "puž"-leto. Ovaj haiku uporedjuje dve paralelne radnje: trivijalnost našeg svakdana koga predstavlja razgovor sa gostom i večni mir kosmosa koga u ovoj pesmi simbolizira puž. Tiha i velika pesma ujedno, velika kao puž, kao kosmos.

Tako duboka (5)
je voda okeana. (7)
Na kopnu suša. (5)
(1904)

Prevod: Dimitar Anakiev


Kigo: "suša"-leto. Ovaj haiku je Kyoshi napisao tokom nekog književnog susreta. Haiku je napisan po sećanju na pesnikovu tešku mladost tokom koje je njegov otac, demobilisani samuraj, majstor mačevanja, pokušavao u novoj zapadnjačkoj stvarnosti Japana koja je ukinula njegovu profesiju, da nahrani porodicu učeći se farmerskog posla, ali nije išlo dobro jer su leta bila sušna. Slično kao i haiku o pužu on uporedjuje ljudski život ovde izražen kroz kigo "suša" sa idiličnom slikom večne prirode koja se iz puža u gornjem haiku ovde pretvorila u dubine okeana.

U noć izbacih (5)
skarabeja—kako je (7)
tama duboka. (5)
(1908)

Prevod: Dimitar Anakiev


Kigo: "skarabej"-leto. Pesnik je izbacio bubu i onda se nehotično zagledao u tamu ruralnog okoliša u kojem nema gradskih svetiljki i tama je stvarno tama. Shvatio je da je ta tama, baš kao i okean i gornjoj pesmi, baš kao i priroda u celini, duboka kao vasiona.


Još potopljeno (5)
je sunce na Istoku. (7)
Divlji cvetovi. (5)
(1915)

Prevod: Dimitar Anakiev


Kigo: "divlji cvetovi"-jesen. Ako se je Kyoshi u prethodnim pesmama pokazao kao pesnik koji slavi veličinu prirode, nenjenu bezgraničnu i nedosegljivu dimenziju prema kojoj je ljudski život trivijalan, ovaj haiku govori o suptilnosti prirode, o nijansama. Sunce je još potopljeno na Istoku, još se nije pojavilo i donelo svetlo. Pesnik hoda poljem u polutami i samo nazire cvetove. Ističući ih u trećem stihu on usresredjuje našu pažnju na nijanse svetlosti koje će korak po korak, sa izlaženjem sunca, sve više pokazivati sada tamom skrivenu lepotu divljih cvetova.

Nakon predstave (5)
ko da su maske manje. (7)
Kasna je jesen.(5)
(1918)

Prevod: Dimitar Anakiev


Kigo: "kasna jesen". Predstava "No-drame" je završana i maske koje se koriste za ovu vrstu pozorišta, odložene su. Tako odložene, izgledaju manje, kao i sve stvari kojima vrema prodje. Ovaj haiku je metafora o prolaznosti.

Suncem obasjana (6)
daleka planina. (6)
Usahlo polje. (5)
(1900)

Prevod: Dimitar Anakiev

Kigo: "usahlo polje"-zima. Ova pesma je po kontrastnosti slična Kyoshijevoj pesmi o "suši" gde se suve njive porede sa plavim dubinama okeana. Pesnikov pogled ide preko zimske pustoši usahlog polja da bi se u daljini zaustavio na planini u božijoj milosti, osunčanu. Planine su, kao i okeani često simbol večnosti a ovde je planina i osunčana. Naravno da je večnost i božija milost u daljini, nedosegljiva nama koji život provodimo kraj usahlih polja i podložni smo prolaznosti.
Ovaj haiku, pominjem u predgovoru u vezi sa antologijom Četiri godišnja doba.Tamo su prevodioci Hiroshi Yamasaki Vukelić i Srba Mitrović preveli ovu pesmu ovako:

Na delekoj gori(6)
obasjanom suncem leži (9)
svenulo polje (5)

Prevod: Hiroshi Yamasaki Vukelić i Srba Mitrović

Ovaj prevod je ne samo formalno netačan (20 slogova) več je i po sadržini konfuzan. Prevodioci smeštaju naše svenulo/usahlo polje na vrh udaljene planine--što je kao prvo nemoguća i nelogična vizura (kako videti uopšte polje, pa još njegovu svenulost na nekoj dalekoj planini?) i dalje, što je ključno, oni su time pomešali večnost planine u božijoj milosti sa svenulim poljem naših trivijalnih života i time potpuno zablokirali ne samo poredjenje koje ova pesma nudi več i bilo kakvo značenje. Ovaj prevodilački promašaj, inače redak u odličnom opusu Hiroshija i Srbe potvrdjuje da se haiku ne može prevoditi samo prevodjenjem reči tj. prevod zahteva potpuno razumevanje pesme, a to znači i duhovnu srodnost sa autorom i njegovom filozofijom života. Takodje možemo videti da formalni problemi i netačnosti odražavaju probleme sa sadržajem.
Ako ovaj prevod u kome su sve reči tačne a smisao nije, pokazuje jednu stranu medalje na kraju ovog teksta pokazaću primer prevoda Saše Važić u kome reči nisu tačne ali taj prevod prenosi značenje pesme.


Svoj prvi zračak (5)
baci na vrh planine (7)
boginja zime. (5)
(1920)

Prevod: Dimitar Anakiev

Kigo: "boginja zime"-zima. Ovde Kyoshi direktno imenuje šintoističko božanstvo koje je u svoju milost prvo uzelo vrh planine obasjavši ga suncem. Pesnik se je nalazio na brodu, vraćajući se iz posete teško bolesnom sinu. Milost boginje zime prema vrhu planine smatrao je dobrim znakom za ozdravljenje sina. Boginja zime je izašla u susret njegovim željama.

Leči li vreme (5)
sve brige i probleme? (7)
Čekam proleće. (5)
(1914)

Prevod: Dimitar Anakiev

Kigo: "čekam proleće". Ovo nije pesma koja izražava fatalizam i filozofsku pasivnost već izražavanje vere u pozitivne promene koje, zajedno sa uskladjenim ljudskim naporima, donosi promena godišnjih doba. Reč je o harmoniji sa prirodom. Postoje trenuci kada treba sačekati bolji trenutak za akciju.

Boginjo gora! (5)
Vidi kako gazimo (7)
prolećnu travu!(5)
(1917)

Prevod: Dimitar Anakiev

Kigo: "prolećna trava".Pored čulnog uživanja u gaženju mlade trave pesnik želi da istakne njegovo duhovno jedinstvo, harmoniju, sa bogovima prirode. Kyoshi nije želeo ni korak da napravi ako taj korak nije izraz japanske harmonije sa prirodom, izraz šintoizma dakle, religije koja slavi duh predaka i duhove prirode.

Istog korena (5)
lišće pliva zasebno.(7)
Prolećne vode.(5)
(1913)

Prevod: Dimitar Anakiev

Kigo: "Prolećne vode".U ovom haiku Kyoshi dobro demonstrira "učenje od prirode" jedinog učitelja koga je on zaista poštovao. Sa njim je želeo pokazati da su obrasci čovečijeg ponašanja sakriveni u prirodi i da ih tamo možemo naći, ako umemo da posmatramo prirodu. Gornji haiku je rezultat opservacije neke barske biljke za vreme jutarnjeg umivanja. Baš kao što pripadnici jedne iste porodice podju svako na svoju stranu, tako i listovi koji potiču od istog korena lelujaju na prolećnoj vodi svaki za sebe. Peteljka ih vezuje za jedinstveni koren ali vodena struja ih odvlači na različite strane. Njegovo kasnija politika nacionalnog jedinstva za vreme japansko-kineskog rata i za vreme drugog svetskog rata bila je znači u suprotnosti sa naukom iz prirode koga nudi ova pesma koja slikovito pokazuje nejedinstvo listova iz istog korena.


Danas obranu (5)
baštu dodje da leči (7)
kiša u noći. (5)
(1913)

Prevod: Dimitar Anakiev

Kigo: "obrana bašta"-leto. Posle branja boranije Kyoshi je legao da spava uznemiren da je rad seljaka u vrtu naneo rane zemlji i biljkama. Tek kada je noću čuo zvuk kiše mogao je mirno da zaspi zaključujući da su bogovi prirode poslali kišu da zaleči rane biljkama i travi koju su oni napravili. Verovatno je ovakav senzibilitet i vezanost za prirodu stran zapadnom čoveku koji se je od prirode odvojio i napravio je predmetom svoje eksploatacije. Medjutim, balkanskom čoveku je japanski senzibilitet blizak. Na primer, u mnogim svojim haikuima Tomislav Mijović izražava ideju o čovečijem ranjavanju prirode (u nekoliko Mijovećevih haikua kupači svojim telima ranjavaju reku. Pitam se da li je slučajno da baš Mijović piše haiku u striktnom ritmu 5,7,5?)


"Beli božur" mu (5)
vele--ipak je, vidim,(7)
malo rozikav (5)
(1925)

Prevod: Dimitar Anakiev

Kigo: "božur"-leto. Ništa nije tako kao što se predstavlja, i ovome nas uči priroda, odnosno, učenik prirode i haiku majstor Takahama Kyoshi.


On progovori, (5)
ja uzvratih—udjosmo (7)
dublje u jesen. (5)
(1950)

Prevod: Dimitar Anakiev

Kigo:"duboka jesen". Prevod ove pesme je odlično uspeo u srpskom, gotovo je idealan i pokazuje vrlo funkcionalno čovekovu duboku vezu sa ritmom prirode. Ovaj haiku je tako majstorski napisan da predstavlja ljudske radnje, poput govora, fazama u smeni godišnjih doba. Kao da i čovek, koji je deo prirode, okreće točak godišnjih doba svojim delima. Verovatno je čovek nekada davno stvarno živeo u skladu sa ritmom prirode. To je bio idealni čovek koga više nema sem negde ponegde još u Japanu i na Balkanu.
Za poredjenje, dopisujem prevod Saše Važić iz gore pomenutog broja Haiku Novina:

Jedna njena reč(5)
Jedna moja reč (5)
Verujem, jesen zri.(6)

Prevod: Saša Važić

Značenje Kyoshijeve pesme je premešteno u polje muško-ženskih odnosa, bračnu ili ljubavnu situaciju dok godišnje doba sem malo neobične artikulacije zrenja i izražene vere nije u funkcionalnom odnosu sa prvim delom pesme. Značenje ostaje nejasno, zamagljeno, jedva se nazire, ako se uopšte nazire. Ovo ne pišem da bih kritovao prevodioca čija hrabrost je za svaku pohvalu, već samo da pokažem da svi moramo uložiti više napora ako želimo da japanski pesnici, kao Kyoshi, dodju do naših srca, i budu shvaćeni. Njihova poezija je nama lako shvatljiva, uprkos silnim mistifikacijama sa kojima nam se obično servira.


Pitaš li vetre (5)
listove: čiji je red (7)
da ga oduvaš? (5)

Prevod: Dimitar Anakiev

Kigo: "jesenji vetar". Ovde Kyoshi hoće da kaže da je smrt slepa sila koja ne poštuje puno red. To što važi za listove u krošnji drveta, važi i za čoveka.


Smrt hrizanteme.(5)
Pa ipak iza nje (7)
nešto ostaje. (5)

Prevod: Dimitar Anakiev

Kigo: "hrizantema"-jesen. Ovde Kyoshi opet razmišlja o smrti, ali na način da smrt nije kraj svega, ako ništa drugo bar za hrizanteme, koje svojom lepotom bivaju upamćene. Hrizantema je u Japanu simbol carske kuće. Simbolizira takodje čistost i Kyoshi, možda baš sa ovom pesmom postavlja pitanje posthumnog opstanka svojeg rada, jer i on je, zajedno sa svojim radom, svojevrstna hrizantema.
Osećam potrebu da komentarišem i sledeću pesmu zajedno sa komentarom prevodioca.


Jesenji vetar:
sve stvari što opažam
-sve je haiku.

Prevod: Vladimir Devide

Devide u komentaru ove pesme kaže da je ova pesma "slaba i kao haiku i kao senryu" time otkriva ne samo zapadnjačku površnost i gledanje sa visine na japanske veze sa prirodom, već pokazuje i drugačija očekivanja od haikua. Ja bih ovde rekao suprotno: "Ovo je dobro i kao haiku i kao senryu." Devide nije bio imun od uzdinjanja svojeg ličnog mišljenja na nivo kulturoloških stavova i zato je više puta pisao o haikuu kao o izrazu budizma u poeziji. Iako nema sumnje da su se haikua doticali i budizam i hrišćanstvo--dve velike monotoističke religije--i da su mnogi pesnici ili koketirali sa budizmom (kao Bašo na primer) ili izražavali hrišćanske stavove (Seishi i Shuson su bili hrišćani, na primer) ipak ni Budizam ni Hrišćanstvo koji su se kasnije uklopili u japansku kulturu ne mogu pretstavljati osnovu za pravo razumevanje japanskog haikua. Haiku je bio i ostao pesma harmonije sa prirodom i pre svega ili izvan svega izraz ŠINTOIZMA koji je takvu kulturu stvorio. Neko je rekao: "Jedinstvo sa prirodom je suština svega najboljega u japanskoj kulturi". A ovaj Kyoshiev haiku kao da kaže: "Japanska kultura čiji deo je haiku i priroda su jedinstveni". Ne znam šta tu može biti slabo? Ova Kyoshijeva pesma je u stvari nešto što bi mi na Zapadu nazvali "programskom pesmom". Kyoshi, koji se je u rasulu japanske kulture Meidji i Showa perioda stavio na njen branik, pisao je mnogo takvih haikua kojim je utvrdjivao svoju veru u bazične principe japanske kulture. Time se je bodrio da istraje jer njegov položaj je bio položaj čoveka koji prkosi istoriji, čoveka koji hoda napred nasuprot vetru, nasuprot orkanu, i svakog trenutka može očekivati da ga taj vetar oduva. Kyoshi je time dokazao visoki moralni integritet i pre svega to da je haiku takodje moćno kulturno oružje. Principe samurajskog kodeksa Hagakure je pretočio u haiku i učinio ih životnim. Zapad mu to neće oprostiti.
Devideov stav da je "haiku poljubac pesmi života" ima najviše veze sa hrišćanstvom, medjutim haiku nije ideološka pesma, nije "pesma sa tezom". Taj stav pokazuje njegovu želju i očekivanje od haikua, šta bi on želeo da haiku bude, ali ne može biti uzdugnut na nivo objektivne informacije. Devide je tokom gradjanskog rata u Jugoslaviji devedesetih takodje pisao vrlo snažne realistične pesme kakve je trenutak zahtevao, izašavši, pod pritiskom stvarnosti, bar za trenutak iz svoje široko publikovane "fantazme o haiku".Na primer sledeća pesma je pre anti-ratni protest nego "poljubac":

Dubrovnik-
minute bombardiranja
brišu stoleća.

Vladimir Devide

Medjutim kod nas a i u Americi je u doba New Age masa pesnika pokušavala da haiku reinterpretira kao pesmu za izražavanje "budističkog prosvetljenja". "Zen u poeziji" i slično. Zato je pravi japanski haiku za nas ostao sakriven i prikriven. Tako kao Kyoshi. I za sve one koji u skladu sa u Japanu nepoznatom teorijom "haiku trenutka" i teorijom "prosvetljenja" gornja Kyosijeva pesma može biti razočaravajuća jer u njoj nema ni budizma, ni hrišćanstva, ni prosvetljenja ni spasenja. Ta pesama takodje ne govori o tome da je svuda oko nas dovoljno materijala za haiku, i takav komentar sam mogao pročitati. Taj haiku samo kaže da je haiku pesma sveobuhvatne Prirode. Njen ritam 5,7,5 prenosi bilo prirode i to isto bilo postoji u vetru, reci...čoveku, svuda. Mozda vrlo banalno za Zapadnjaka kome 5,7,5 ne znači puno ali za Japanca nije banalno.

Za kraj ovog razmatranja dopisujem obećani prevod Saše Važić Kyoshijevog haikua koji u mom prevodu glasi:

Uprkos vetru (5)
prolećnom--stojim (7)
na brdu čvrsto.(5)

Kyoshi Takahama, prevod: Dimitar Anakiev

U Haiku novinama br.16 objavljen je sledeći prevod:

Prolećni vetar!(5)
Sa dušom ratnika (6)
na brdu stojim ja. (6)

Prevod: Saša Važić,

Ovaj prevod dobro prenosi ideju pesme, i prilično je sveden, ima tačno 17 slogova.