MISTIČNI SUSRET SA HANDKEOM U GREBINJU (12 haiku)

Dimitar Anakiev
MISTIČNI SUSRET SA HANDKEOM U GREBINJU*
(Jesenje putovanje u Austrijsku Korušku, 12 haikua)
-

Kameno srce
Karavanki a moje
uznemireno.
-
Jesen pre mene
stigla na put 66
za Grebinje.
-
Kraj Starog sela
četiri breze čuvaju
kukuruzište.
-
Jugoslovenstvo
ovde jesenas cveta:
Koruška njiva.
-
Jesenji vetar
leluja grane breze
uz Staro selo.
-
U Starom selu
planinska staza prema
ruševinama.
-
Jesenje sunce:
bankomat u Grebinju
ne zna slovenački.
-
U ogledalu
Kulturnog doma Grebinje
susrećem pisca.
-
Iznad Grebinja
kamena hrid a na njoj
Marijin zamak.
-
Lepo zvuči u
Koruškoj rečenica:
„ja sam srpski pesnik“.
-
Pastorala
na putu za Blajburg: krave
se mirno pasu.
-

Na spomeniku
ljudi koji beže već
zarđaveli.
-
*Rodno mesta Petra Handkea

НИШТА НА СИЛУ, 12 хаику са Икарије

Каво Папас, Евдилос, Икарија, Грчка, са стеном у коју су уклесани стихови Клеобулуса, песника из 6. века П.Н.Е. ”Ништа на силу”


Димитар Анакиев
НИШТА НА СИЛУ, 12 хаику са Икарије, септембар 2018

1.
Пуче хоризонт...
И баш ту дивље цвета
стручак мушкатле.

2.
“Ништа на силу”-
литица где северац
таласе ломи.

3.
Са Атере пут
неба заплови сунце
а за њим и ја.

4.
Капела светог
Димитра-литица
пада у море.

5.
У Косикији
кућа са шупом, кућа
са црквицом.

6.
Безбројне њиве
од камена све до
Коскина замка.

7.
Козији брабоњци
у Коскина замку-зло
убија Ђорђе.

8.
Врата црквице
Свете Богородице
отвори гуштер.

9.
Повезује све
културе свих времена
домаћи мачак.

10.
Село Трапало:
под литицама куће,
плажа и црква.

11.
Немилосрдни
ветар – Артемидина
је светковина.

12.
Насеље Пиги –
прве сунчане зраке
разносе мрави.

T'GA ZA JUG (12 haikua Dimitra Anakieva)

Dimitar Anakiev
T'GA ZA JUG
Putovanje do sela Groznatovci i gradova Trn, Sofiju i Niš krajem septembra 2019 (12 haikua)

1.
Planinska magla
selo Groznatovci sa
nebom spojila.

2.
Kuća u selu
preživela – obešen
veš uz muškatle.

3.
Iz šume – mačka:
uši opaljene suncem,
naša Pegi.



4.
Zvezdano nebo
dečaštva skrila senka:
poras'o jasen.

5.
Iz paraklisa
Svete Petke: vijuga
uz Jermu grad Trn.



6.
Ispod Vitoše
na Dan nezavisnosti
pun Sofijski-ring.*

7.
Dovede me put
i do majčinog groba -
buket šumana.



8.
Sedam godina
otsutan iz Niša - vrh
Suve planine.

9.
Jata ptica u
praskozorje a moj Niš
još uspavan.



10.
Probudila se
pa u oblak uvila
Suva planina.

11.
Niška se zora
rađa – porumenela
Suva planina.



12.
Pegava mačka
iz sela – u mislima
sa mnom putuje.


*Sofijski ring je mega trgovački centar (mall) na kružnom toku oko Sofije.

Fotografije: Dimitar Anakiev

URBANOST I MODERNOST U HAIKU POEZIJI DEJANA BOGOJEVIĆA

Dimitar Anakiev
URBANOST I MODERNOST U HAIKU POEZIJI DEJANA BOGOJEVIĆA

Susret sa haiku poezijom Dejana Bogojevića uvek je izazov. Iako sam u nekoliko navrata pisao o fenomenu Dejana Bogojevića u našem haikuu, neka mi bude dozvoljeno da napišem još nekoliko reči uz njegove zbirke koje su tek nedavno došle do mene.
Reč je o trojezičnoj zbirci sabranih haiku izašloj u Sloveniji “Iščem obraz vode” (Tražim lice vode) i njegovom poslednjom zbirkom Ćutim sa majkom, izašlom povodom majčine smrti.
Dok čitam slovenačku zbirku nameće mi se misao da je Dejan Bogojević, uprkos tome da živi u srpskoj provinciji, kao malo ko u našem haikuu, izuzetno urban haiku pesnik. Ova pojava nije tipična za haiku, a kod nas posebno. Uzimam za primer njegov ciklus turističkih haikua napisanih tokom posete Budimpešti. Ne mogu se setiti da sam kod nas uopšte video turističkih haikua a nije ga ni lako pisati, jer pesnik biva izmešten iz svog prirodnog okoliša što znači da je sposobnost identifikacije, tako značajna za haiku, veoma umanjena. Ovaj fenomen, otežanog pisanja (dobrih) haikua izvan domaćeg tla, prvi put su uočili japanski pesnici koji su kao imperijalni vojnici bili poslati u Kinu. Potreban je elemenat urbanosti, da bi pesnik mogao biti duboko intiman i u stranoj zemlji. Za primer dajem tri zaista odlična Dejanova haikua napisana u Budimpešti:

Budimska tvrđava-
pogledi u tmini
postaju nove senke
*
obala Dunava -
svetlost koja uranja
i izranja u mašti
*
88 bisti kraljeva -
ponegde žbun
potamnele mahovine
*
Od urbanosti, potrebno je učiniti samo korak i uskočiti u modernost, kako je definiše japanski koncept “modernog haikua” (Gendai haiku). Haiku zbog svoje kratkoće obično nije liniearan izraz (neka mi bude dozvoljeno poređenje sa matematikom) već je pre svega za njega tipična eksponencijalnost (kao u matematici kvadratna funkcija). Ona se postiže jukstapozicijom, superponiranjem dva nezavisna elementa u asocijativnu vezu, čime su u stvari formira primitivna metafora, postupak kakvog viđamo u filmskoj montaži (o čemu je pisao Tarkovski u svojoj knjizi Kiparenje u vremenu). I Dejanovi haikui bazirani su u jukstapoziciji, evo nekih primera:

ciganska muzika -
starac preturom štapom
po kontejneru
*
sahrana -
lica pokislih ljudi
osvetli munja
*
Međutim, posle drugog svetskog rata grupi japanskih pesnika na čelu sa Kaneko Totom, prosti i jednostavni asocijativni postupci tako tipični za klasičan haiku nisu bili dovoljni u tesnoj koži koju im je skrojila nagla urbanizacija i modernizacija Japana. Oni su počeli da dižu eksponencijalni novo svojih pesama čineći od njih ne samo kvadrate već i kubove sve više se udaljavajući od fizičke stvarnosti, koristeći pritom simbolički jezik i pomerajući haiku od jednostavne, primitivne metafore ka kompleksnim alegorijama (zar nije fascinantno da se alegorija može stvoriti u samo u tri stiha?).
Jedan od tipičnih primera je poetski odgovor Tota Kaneke na poznatu Bašovu pesmu o usahlom polju:

Bolestan na putu
moji snovi lutaju
usahlim poljem.
(Macuo Bašo)

Ima i ovde upotrebe simboličnog jezika, “usahlo polje”, inače “kigo” (reč koja označava godišnje doba”) za zimu, označava smrt i autor ovde zapravo izražava svoje predosećanje skorašnje smrti. Potpuno sjajna pesma, jednostavna, duboka i melanholična, tipični Bašo, ali pogledajmo poetski “odgovor” Tota Kaneka na istu temu:

Spavah dobro
sve dok usahlo polje mog sna
neozelene.
(Tota Kaneko, prevod Dimitar Anakiev)

Kanekina pesma nije samo jednostavan izraz osećanja već je cela priča sažeta u trostihu. Tu više nije samo jedno godišnje doba, već pored zime, smrti (usahlo polje) imamo i “kigo” za proleće “ozeleniti”. Jasna je ideja reinkarnacije ali paradoksalno, ona pesniku ne donosi olakšanje već nesanicu. Bašo se je “uplašio” smrti a Tota Kaneko se je uplašio da će se ponovo roditi. Kakav fascinantan preokret u samo tri stiha, kako kompleksan i prefinjen poetski izraz iz koga može nastati ne samo jedna ili više priča već i poetski eseji.

Naš haiku je svojim pretežno rustičnim i narodnjačkim duhom mnogo bliži tradicionalnom japanskom shvatanju haikua od recimo američkog i zapadnjačkog haikua uopšte. Međutim, na celom Zapadu (sa izuzetkom haikua Tomasa Transtremera i Daga Hamarskjelda)), pa tako i kod nas, modernizam, zbog epigonskog shvatanja ove forme, još nije zakucao na vrata. Kod nas se vrlo retko vide haikui koji su rašireni do celih alegorija. Ovde je opet izuzetak Dejan Bogojeveć, za koga se može sa sigurnošću tvrditi da je jedna od prvih lasta haiku modernizma kod nas. Pogledajmo na primer njegove sledeće haikue:

Eksplozija bisera -
tišina naše ljubavi
zamire
*
Svaki moj stih
za tren je dubina
tvog imena.
*
okrečen zid-
za večnost
senke lica
*

Haikui Dejana Bogojevića, u svoj svojoj kompleksnosti i raznolikosti, prava su i kvalitetna literatura a pored toga i svojevrstna poetska avangarda. Dejan Bogojević je pesnik koji je prekoračio kulturne šablone i razlike i od haiku napravio vlastiti izraz. Iz njegovog pera haiku progovara istovremeno svojom arhetipskom dubinom i modernim duhom. A to u stvari i jeste haiku.
Evo još nekoliko Dejanovih haikua tipičnih za Gendai haiku:


prve pahulje -
otrgnut pas
od zelenila
*
pod kabanicom
bledi prećutano
pero srca
*
zrele dunje -
tik do zida
prva suza

25 YEARS OF "PRIJATELJ", THE FIRST SLOVENIAN HAIKU MAGAZINE

It is now 25 years as I founded the first Slovenian haiku magazine Prijatelj (Friend, 友 Tomo in Japanese). It was hand-made publication, done in the way as Japanese magazin Azami, from Osaka, edited by my late friend Ikkoku Santo. It was still time of splitting Yugoslavia, the wars caused by nationalists-communist coalition were not yet finished but Prijatelj succeed to link poets from all warring sides and also to link Balkans' haiku poets with the world haiku scene. From 1996 to 1998 I published 7 issues with about 37 authors in each issue. In sum it was published 747 haiku, 29 articles, 10 renga poems (collective linked form) and about 100 haiga (drawings and aquarelles mostly).
At the time I was living in a small town Tolmin (western Slovenia, in the foots of Julian Alps by Soča river) without any personal document (like ID, or Passport) being one of 25.000 Slovenian Yugoslavs "erased" from official records (administrative ethnic cleansing). I "enjoyed" such "status" of living without papers 17 years. Prijatelj helped me much to stay alive, with some social function. It was very beginning of the haiku movement in Slovenia. After the last Prijatelj was issued, next year (1999), Jim Kacian and I started editing Knots, an anthology of Southeastern haiku poetry which was also one of great turning points in world's haiku movement, with the influence in connecting ex-Yugoslav poets. In that way Prijatelj was predecessor also of World Haiku Association founded in 2000 in Tolmin. I served as the very first WHA director about a year... Modest magazine with enormous impact. Unfortunately, it is mostly forgotten in today Slovenia.





Four issues of Prijatelj

IF YOU ARE HAIRY, haiku from the edge (1)

Dimitar Anakiev and Maribor's public toilets muralists
IF YOU ARE HAIRY
(Haiku from the social margin or LGTB beyond the gentrification)



Hello my darling!
Free fucking in the ass or
blow job for all?
*
If you are hairy
stop for a while
cocks are waiting.
*
Public toilet
graffiti "Blow job" – in the hottest
day of the year.
*



Ejaculation with
blow job – my pleasure is
making people happy.
*
“Steal or die” -
if they catch you: sex
and food are gratis.
*
I am young and hairy,
already 18 years old – do with me
what you want.
*
Blow job, licking – ass,
balls – kissing and fucking –
only if you are hairy.
*


I adore all kinds of dicks:
blow job, fucking, jerking,
all this and more – gratis.
*
My name is Ella,
I love hairy and shaved –
I am a gifted boy.
*
Hey, salesman,
stop for a while – for a small money
you can suck my dick.
*
I work with asses and dicks -
you will never forget
my fucking.
*
If you have bigger dick
then fuck me – If my dick is bigger
I will fuck you.
*

GAZA, 21 haiku by David Rodrigues

1.
through walls
steel butterflies
in Gaza

2.
all the Earth
leans towards the Sea
in Gaza

3.
a piece of steel
embedded in the olive tree
in Gaza

4.
hands
smash stones
in Gaza

5.
only missiles
seen intelligent
in Gaza

6.
lips
are in hurry
in Gaza

7.
eyes on the ground
a couple of lovers
in Gaza

8.
palm trees -
dates covered with dust
in Gaza

9.
olive eyes
smile at the sunflowers
in Gaza

10.
written on the wall
God and the question-mark
in Gaza

11.
Full Moon -
like a spyglass
in Gaza

12.
which God
choose the people
in Gaza

13.
a new shoe
lost on the street
in Gaza

14.
you do not look up
to see the sky
in Gaza

15.
children already know
that it's better not see
in Gaza

16.
sparrows sleep
on the naked limbs of the trees
in Gaza

17.
silence
is warning
in Gaza

18.
there's no space for wishes
between the stones of the wall
in Gaza

19.
this women doesn't know
to whom she's crying
in Gaza

20.
Spring
only the fig trees didn't flourish
in Gaza

21.
weather forecast -
someone can read the future
in Gaza


Haiku by David Rodrigues (Portugal)
from the book Gaza, 2009

AMERICAN MOSQUITOES ARE NOT XENOPHOBIC?

This conversation happened recently on Facebook:


Dimitar Anakiev:

This morning I got a letter from a leading American haiku poet and editor. In this letter he suggests me to change the title of my haiku collection Xenophobic Mosquitoes because, as he said, "mosquitoes cannot be xenophobic"... What do you think about the state of poetry in the USA?


Adis Imamovic Pixi:

Mosquito flying,
Diving, taking blood
Horisont is red


Colin Stewart Jones:

My own experience with midges in Scotland and people who go to countries where there are mosquitoes suggests that all biting flies prefer to attack visitors because their blood is different in the hotter climate. This means that biting flies discriminate. Xenophobic is a very clever synonym to describe this selective dining.


Kim Goldberg:

He sounds like a literal-minded nit-picker. Not the mind of a poet.


Dimitar Anakiev:

It is hard to add something but for these who learn from us (I face such objections two decades and I suppose all other poets... That is a disqualification of personification, which is one of the most frequent kind of metaphor in haiku because it comes from identification of poet with subject i.e. from empathy) let me remind you on famous Zhuang Zhou reply from his (mythological) discussion with Confucius where he answered similar objective statement about fishes with: "How do you know when you are not fish"? In this case "How do you know about mosquitoes when you are not a mosquito"? This Zhuang Zhou answer is classical defense of poetic mind, defense of poetry against flat rationalism. Only the identification can speak in the name of things, so only poets. Cold rational mind is killer of poetry. Such "poets" create formalist approach to "poetry". So yes, Kim Goldberg, not a poetic mind. But unfortunately more than two decades he shapes the haiku in US and present day situation in the haiku of US is result of his work - which is very different compared with the situation related to beat generation.


Marta Stothers:

xenophobic twit
can't discern the difference
between bugs and art


Dimitar Anakiev:

Exactly Marta! In fact what are "bugs" in reality in art they become symbols. But it is hard to understand even for leading poets and editors.


Samo Dekleva:

Change the title to Mosquitos Allergic to Foreign Blood?

5G

Tribute to Kim Goldberg fighting against 5G corporate interests in Nanaimo, Canada:

Fifth generation
without corporate interests:
the litter of my cats
- - - Dimitar Anakiev, 7/7/2019

Visual haiku (art work): Nataša Berk

XENOPHOBIC MOSQUITOES visualised

Haiku: Dimitar Anakiev
Visual haiku: Nataša Berk



Only 13 years old
she gave birth, now pregnant
with anemia




I lost 16 kilos
in two months, now I take
antidepressants




Escaping from war,
escaping from poverty
into an asylum center




Rejected asylum-seeker
broken, like the broken nose
of his wife




It's called 'jungle'
but only I, my brothers
and sisters live there




Instead of dreams
my family comes to my mind
every night




The smile on her face
reappears: talking about
shurba from Herat




A tattoo from Kabul
speaks seven languages
to survive




Pakistan's tribal wars
I lost both of my legs
and my arms




In the waves of the sea
I lost my family to become
welder again




Traveling three months
by land, sea and air we come
into your country




Legs injured
by Taliban, soul wounded
by bureaucracy




I seek medicine
boredom is killing me
and my family




"The same for citizens..."
but they need more support,
more rights to live




Arab vs. Afghan
fight
in an asylum center




Sweat body
in convulsions: without heroin
Afghan youth




Help me, doctor!
In Cameroon they beat
homosexuals




Scar on the leg,
wounds in the heart,
I am from Morocco




Asylum-seekers
with an illness on the heart
but no medicine




I changed religion,
then I changed my homeland,
my Iran




Xenophobic mosquitoes
biting all asylum-seekers: black and white,
men and women

HAIKU TO THE KING OF BOSNIA

Haiku and haiga by Dimitar Anakiev


Please, King of Bosnia
declare humanitarian crisis,
save the refugees.
- - - Dimitar Anakiev, 6/10/19

Theresa's freedom

Exceeding
Theresa's freedom --
hot sun of June
- - - Dimitar Anakiev, 6/9/19

FOUR POLITICAL HAIKU FOR THERESA SMALEC

Haiku and haiga by Dimitar Anakiev:


1.
"Can a nation be free
if oppress other nations?"(1)
I asked a wild flower. (2)


(1)quatation by Vladimir Ilich Lenin
(2)the haiku is first published in 2013 in renga with Zinovy Vaiman:
http://kamesanhaikublog.blogspot.com/2013/07/mending-holes-of-my-raincoat.html

2,
Liberalism
of white snow - in March
enslaved flowers.

3.
My dog's Statue
of Liberty: a piece of
upstanding shit.

4.
Haiku and Palestine
two precious things with
the same destiny.

ОСМЕХ ЈАКУЗЕ, хаибун

Димитар Анакиев
ОСМЕХ ЈАКУЗЕ, хаибун

Пробијам се,
пробијам се и даље
зелена шума
Сантока

Прешавши у сумрак реку Кума у покрајини Јацуширо на острву Кјушу, путујемо према градићу Хинагу у којем је познати песник Сантока¹ волео да борави. У Хинагу је записао: “Преноћиште је добро, и купатило је добро и људи су добри; када бих овде могао да живим до своје смрти.”

Изађосмо из
тунела право у ноћ –
градић Хинагу.

У центру града љубазни крчмар одведе нас до хотела за бескућнике у којем је Сантока одседао. То је двоспратна дрвена кућа под називом “Плетионица”: у приземљу је скромни дневни боравак и кухиња а уске дрвене степенице воде нас до места за спавање на потпуно празном горњем спрату. Ту је, у Сантокино време, умело да преспава и двадесетак људи. Време је стало и прошлост је оживела. Какав срећан тренутак.
Недалеко од Плетионице налазио се онсен² у којег је Сантока волео да залази. У његовој гардероби су биле старе дрвене кутије са једноставним кључаоницама а омањи базен био је обложен тиркизно плавим керамичким плочицама, очито прилично старим. Неке плочице биле су поломљене а неке је била захватила браонкаста корозија налик на густу пучину. Била је то патина радничког купатила и осећај је био домаћ. Око базена било је 5-6 славина за умиваље, мала пластична седала и сунђери. У базену је било пар старијих људи. Након сапуњања тела и испирања, следило је опуштаље у топлој води у којој уморно тело нестане а ум се преда снивању... За тренутак поново је оживео Сантока...
Касније, у уској уличици сусрећемо веселе младиће у кућним хаљинама и дрвеним нанулама. Поделили су нам широке осмехе и наставили према купатилу.

Напуштајући
купатило Сантоке
осмех јакузе³.

¹Танеда Шоићи – Сантока (1882-1940), зен монах и вечити луталица, песник слободног стила
²онсен – јавно купатило
³”Ја-ку-за” означава бројеве “осам-девет-три” губитничка комбинација у јапанској игри са картама. Симболично, реч “јакуза” означава оне којима живот није доделио добре карте, губитнике и криминалце. Пошто јакузе живе изван система морају бити организовани у кланове, што није важило за песнике.

ПОЉЕ ЦРНОГ ЛУКА, хаибун

Димитар Анакиев
ПОЉЕ ЦРНОГ ЛУКА, хаибун

Ако будете шетали северним Кјотом, делом знаним као Китајама, можда ћете недалеко од ботаничке баште опазити човека средњих година како надзире поље црног лука засађено пред његовом кућом. То је Бранко Манојловић, српски песник који већ подуже живи у Кјоту. Иако је црни лук важан за српску културу – не могу се сетити ни једног јела у којем се не ставља црни лук – Бранко није посадио тај лук већ незнани комшија и две године је прошло од тада а лук је необран и даље био ту.
Поље црног лука заокупљало је и моју пажњу: са прозора своје себе, у време док сам боравио у Кјоту, и тада становао код Бранка, сваки дан сам гледао у поље презрелог лука које је изгледа било ту да би нас упозоравало на нешто што није очигледно а присутно је и важно.
Гледајући са прозора расквашено поље црног лука – киша тек бејаше престала – записао сам хаику:

Другу годину
црни лук труне – ко ће
да га обере?

За доручком Бранко бејаше нерасположен и очигледно неиспаван са тамним подочњацима испод очију. Док сам себи мутио чај и упитно га гледао како у журби испија кафу и одлази на посао, гурнуо ми је пресавијен папирић прозборивши “хаику од ноћас”...

Нема ми сна...
Поље црног лука
напала олуја.

Приметио сам да је Бранко у некој посебној вези са пољем црног лука али о томе нисмо расправљали. Једно поподне опазио сам да се шета око поља лука и као да загледава сваку главицу, свако зелено перо које се наперило према небу понаособ. Следеће јутро добио сам опет смотуљак папира на којем је писало:

Групна фотографија:
ми смо црни лукови што
са надстрешнице висе.

И сам сам писао хаикуе на тему поља црног лука које као да је владало нашим мислима и емоцијама. Онда сам са друге стране улице којом је пролазио аутобус бр.4 приметио мали шинтоистички храм постављен вероватно из разлога сујеверја. Налик на хришћанске капелице, подизали су их локални људи, овај је био наслољен на комшијску кућу.
Када сам полазио из Кјота оставио сам Бранку овакав хаику:

У Китајами
поље лука надзире
неки шинто бог.

Не знам да ли је данас то поље лука тамо. Ако случајно јесте, Бранко га сигурно и даље обилази.

13.4. 2019 Кјото/Радовљица

ХАЈДУЧКА ТРАВА (хаибун)

Димитар Анакиев
ХАЈДУЧКА ТРАВА (хаибун)


Једног давног зимског јутра, у праскозорје, обучен у сивомаслинасту униформу, изашао сам из воза на залеђени перон станице у Радовљици. Испод првих корака мојих војничких чизама зашкрипао је снег а свуда где је поглед досезао била је белина: бели врхови Јулијских Алпа, бела магла изнад смрзуте реке у долини... За јужњака који је у једној ноћи пропутовао хиљаду километара био је то поглед неизмерне а ипак негостољубиве лепоте.
Тек што сам завршио студиј медицине – било ми је двадесетседам година - био сам послат на одслужеље војног рока а ускоро, завршио сам у правом рату. Након победе национализма и распада Југославије наставио сам у Словенији изолован живот у политичкој немилости. Људи су ме углавном заобилазили и цели мој емоционални живот испунио је по свему изузетни тукседо мачак коме сам наденуо име Момчило. Преживели смо заједно скоро шест година. Био ми је најближи рођак и најбољи друг, мој учитељ... Стојим сад крај његовог гроба.

Расте из гроба
мог мачка Момчила
хајдучка трава

ХРАМ ЗА ГЛЕДАЊЕ МЕСЕЦА, хаибун

(фото: Димитар Анакиев)


Димитар Анакиев
ХРАМ ЗА ГЛЕДАЊЕ МЕСЕЦА, хаибун

Са железничке станице Ниши-Напори идем истоименом улицом Токијског кварта Аракава. Са обе стране улице цветају трешње и човеку је одмах угодно око срца на том брдашцу, као да је у близини своје куће. Дан је сунчан и распеван. Преко пута улаза у храм Хонгјођи, на почетку улице, неки човек је уградио пећ на дрва у свој миниатурни комби и на њему је кувао и продавао локалну храну.
У храму Хонгјођи умро је Нићирен Сонин, оснивач истоимене школе будизма и зато је храм један од кључних за припаднике ове секте... Уђох кроз стара дрвена врата и налетех одмах на камени споменик мачки, а у близини, у шимшировом жбуну, спавале су још две мачке: смеђа и црна. На десној страни храма, на рубу гробља које се налазио изнад железничке пруге, стајао је још један споменик мачкама...
Песници посећују ово место због лепог погледа на месец. Отуда назив овом храму Цукимидера¹. Међутим, Кобајаши Иса је у њему записао:

Пролећна измаглица –
надзорник градитељ гледа
са своје гомиле.

Изгледа, да се је због магле која му је затварала поглед на месец осећао као Доукан, градитељ Едо замка. А песник Сантока записао је:

Олакшање видети
месец тамо горе –
овде сам у Токију.

Храм је био затворен. Обишао сам га са свих страна и прошетао гробљем а онда сам се вратио до мачака које су спавале. Питао сам се да ли је Нићирен волео мачке? Одмах у продужеку улице налазио се познати “мачији кварт”.

Неиспаване
мачке да ли су ноћас
гледале месец?

27.3.2019

Цукимидера¹ - Храм за гледање месеца.