ČETIRI HAIKU ANĐELE NIKOLIĆ

Gledam u svemir
istočni vetar
briše granice

Jutarnje sunce
linija mog života
na horizontu

Inje na staklu
iz daleka vozovi
prazni dolaze

Leptira nema
i lišće trulo
život mi je prijao

--- Anđela Nikolić, Beograd




Anđela Nikolić rođena je 1991.godine, živi u Beogradu. Završila je studije arhitekture.
Ovih dana se izražava poetikom haikua, i na izlete nosi polaroid.

TRAGOM "ZABRANJENOG LJUBIMCA" BRANKA MANOJLOVIĆA

U čast Brankove Velike nagrade u Kjotu, najbolji haibun na Gendžuan konkursu, pokušao sam da sažmem njegov haibun u jedan sam haiku. Eve rezultata:

Tragom Branka Manojlovića

Čekam devojku-
zabranjeni ljubimac
bogomoljka.

--- Dimitar Anakiev

VELIKA GENDŽUAN NAGRADA za haibun "Zabranjeni ljubimac" Branka Manojlovića

Branko Manojlović

Zabranjeni ljubimac

U mom ugovoru o iznajmljivanju piše da držanje kućnih ljubimaca nije dozvoljeno. Pre neki dan sam dva puta proverio. Razlog? Pa, postepeno shvatam da ja ustvari imam ljubimca: jednu bogomoljku.

Sećam se da sam se pre nekoliko nedelja sunčao u basti ispred kuće, razmišljajuci o svemu i svačemu. Najviše o Y. Bila je u krevetu zbog nazeba i nije mi se javljala nekoliko dana. Zadubljen u mislima, odjednom sam primetio bogomoljku tik pored svoje leve noge. I ona je bila žedna sunca. Raširila je krila otkrivajući svoj svilenkast stomak. Bilo je nemoguće ne primetiti njen dugi žućkasti rez duž stomaka. Ožiljak iz borbe? Beleg od rodjenja?

bašta u korovu
iz visoke trave
bogomoljka

U svakom slučaju izgledala je kao da je kod svoje kuće, izležavajuci se na drvenoj dasci na toplom novembarskom suncu. Posle izvesnog vremena odlučio sam da testiram izdržljivost stvorenja, pa sam stavio ruku pravo pred njeno lice. Nije se ni makla. Jako sam lupio nogom o dasku. Još uvek ništa. Onda sam pogurnuo stvorenje nekoliko santimetara u stranu i za momenat je izgubila ravnotežu, ali je ubrzo opet bila na nogama, i hrabro se vratila u prvobitni položaj. Nekoliko sam puta ponovio eskperiment – rezultat uvek isti.

na sunčanoj pozornici
insekt
odbija da se pokloni

Vreme je nedavno bilo priijatno i nekoliko puta sam sedeo u bašti. Svaki put bogomoljka prilepljena uz mene kao najodanije pseto. Postala je istinski ljubimac. Jednom sam čak uhvatio sebe da razgovaram sa njom. Drugi put sam je nahranio ubijenom muvom. Sa divljenjem sam posmatrao kako vilice mog prijatelja grickaju obrok, malo pomalo.

Danas me je posetila Y. sasvim oporavljena. Želim da je upoznam sa svojim novim kućnim drugarom. Izađemo u baštu. No, bogomoljke nema na vidiku. Krenemo da istražujemo kroz travu, korov, saksije sa biljkama – sve uzalud. Y. najzad kaže: "Mozda sam bogomoljka bila JA sve vreme“.

(Sa engleskog preveo autor)

https://hailhaiku.wordpress.com/

JUTRO NA OBALI JEZERA DAMIRA DAMIRA

Jutro na obali jezera.
Tonem u haiku.

„50 SRPSKIH HAIKU ZA 21. VEK“ je što bi se žargonski reklo “must have” antologija, probrana sofisticiranošću jednog od najvećih svetskih autoriteta za haiku Dimitra Anakieva.
Petodecenijski presek istorije haiku stvaralaštva u Srbiji predstavljen u ovoj knjizi povešće vas na putovanje u srž pesničkog istinoljublja i metaforičke snage ove kratke forme.
Ova zbirka svrstava srpske haiku pesnike na svetsku mapu rame uz rame sa kolegama iz Japana, Evrope, Amerike, a u isto vreme je i zvezda Severnjača za nadolazeće genearcije haiku pesnika.

Rewalsar, 10.4.2018 Damir Damir



Morning by the lake.
I am sinking into haiku.

"50 SERBIAN HAIKU FOR 21ST CENTURY" is a must-have anthology, selected with sofistication by Dimitar Anakiev, one of the biggest haiku experts worldwide.
A review of five decades of haiku history in Serbia presented in this book will take you to a journey into the heart of poetic veracity and metaphoric strength of this short form.
This anthology puts the Serbian haiku poets on the world map shoulder to shoulder with their colleagues from Japan, Europe and America, whilst serving as a guiding star for the future generations of haiku authors.

Rewalsar, 10.4.2018 Damir Damir

EARTH IN SUNRISE: FESTIVAL OF MULTICULTURALISM IN HAIKU

Dimitar Anakiev
EARTH IN SUNRISE: FESTIVAL OF MULTICULTURALISM IN HAIKU
(Short note on)

From American scholars and editors we are used to see unilateral approach towards haiku that do not respect International P.E.N. standards of cultural share, before all the most basic “all the forms are universal, all cultures are equal”. They usually treat haiku as a kind of war booty and consequently haiku poetry is presented as a colonial literature. In desperation I once wrote a haiku:

Haiku and Palestine
two precious things with
the same destiny.

What are the characteristics of haiku as a colonial literature? Those are well known in the form of omnipresent (new) “definition of haiku”:

1. Negation of the historical development of haiku in Japan and development of various haiku genres.
2. Rising of the cult of Matsuo Basho and Zen Buddhism as the only haiku ideology.
3. Use of Japanese cultural labels as the means of censorship (senryu, zappai, kigo...)
4. Negating the universality of the form and consequently the destruction of the form (Form is a tool, not limitation, for one who wants to use it)
5. Denying of multiculturalism in haiku and concealed return to Takahama Kyoshi's authoritative principles (The term “international haiku” is usually replaced with “global haiku” or “English-language haiku”; denying existing of syllables in Japanese language; replacing “poetry license” with the ruling politics of liberalism...).

But not all American scholars are step-mothers of haiku. The work of Professor Dr. Richard Gilbert from Kumamoto university is in the real sense multicultural, democratic and responsible towards haiku and literature in general. He and his group of collaborators translated and presented collected works of founder of Gendai Haiku (“Contemporary Haiku”), famous poet Tohta Kaneko (1919-2018) while his associate Dr. Ito Yuki, in his today famous work “New Rising Haiku” (Monograph: Red Moon Press, 2007) presented through Japanese totalitarian experience during the WW2 what happens when “poetry license” is denied to poets (the practice, in different way, we face today too). The last book of Richard Gilbert and his associate David Ostman, “Earth in Sunrise, International Haiku in Global Perspective, A course for English-Language Study” (Red Moon Press, 2017) is real festival of multiculturalism in haiku. Dr. Gilbert who came to Japan from Boulder Naropa University where he studied under influence of Beat Generation, and before moving to Japan he was earning for life in coffee roasting business as total outsider, succeeded in rising different attitude than we had in traditional-mainstream American haiku concepts until today. Earth in Sunrise is light, bright and powerful poetic reading that opens numerous views to one who is really interested in haiku. Gilbert used his research of Japanese Gendai haiku to present various Japanese concepts of haiku that opens numerous doors to haiku. Multiculturalism and gender-pluralism of haiku are really big achievements of this book along with very interesting and proportionate high poetic level of poems used for illustration. Nearly two hundreds of haiku poems from different sides of the worlds are an excellent illustration for presented concepts. In this charming book I was for the first time reading haiku poetry from Nigeria and Ghana:

harvest home
an ant carries the last
breadcrumb
--- Barnabas Ikeoluwa Adeleke (Nigeria)


riverside
a crocodile waits
in a monkey shadow
--- Adjel Agyei-Baah (Ghana)


Of course I disagree presenting all haiku of all authors with “small capitals” (1), as usually American editors do, it is also a kind of violation of poetry license but for the present moment of international haiku that is a small problem. I warmly recommend Earth in Sunrise as a tool for opening the doors of Mind and Heart of all lovers of haiku.

(1) Morning Chirp on Formal Pluralism: http://kamesanhaikublog.blogspot.si/2018/02/morning-chirp-on-formal-pluralism.html

PREDGOVOR UZ ANTOLOGIJU „50 SRPSKIH HAIKU ZA 21. VEK“

PREDGOVOR UZ ANTOLOGIJU „50 SRPSKIH HAIKU ZA 21. VEK“

Na našim prostorima se haiku piše i objavljuje pet decenija. To je dovoljno vremena da se poetska forma razvije i pokaše svoje mogućnosti. U prvo vreme se je mislilo da haiku služi samo beleženju zanimljivih percepcija, a danas znamo da haiku ima literarni diapazon širok i dubok kao i svaka druga literarna forma. Kroz haiku se može izraziti sve: radost i bol, razmišljanje, može se protestirati ili agitovati, izražavati drama, istorijske istine ili futurističke vizije i sve to na puno različitih načina, individualnih stilova i umetničkih žanrova.

Naš haiku se je razvijao kroz vlastitu praksu ali i kroz interakciju sa haiku poezijom koja je nastajala u Evropi, Americi i Japanu. Ova poslednja bila je naročito važna. Demokratske promene japanskog društva dovele su do dinamičkog razvoja u polju literature. Već japanski pesnici koji su kao imperijalni vojnici boravili u zemljama izvan Japana uvideli su kulturna ograničenja tradicionalnog haiku i značaj multikulturnog pristupa haiku poeziji. Novo vreme koje je ubrzalo kulturnu razmenu sa svetom istaklo je potrebu za prevazilaženjem lokakalnih kulturnih granica u tradicionalnoj literaturi. Novi koncepti u metodama pisanja i shvatanja haiku upereni prema univerzalnosti umetničkog izraza doveli su do velikih promena. Naročito je bila važna pojava „Rečnika ključnih reči“ koji je 1990 objavio pesnik Ban'ya Natsuishi (1). Ta knjiga je učinila metodičan rad sa simboličnim rečima potpuno univerzalnim napuštajući kulturno uslovljen sistem sezonskih reči („kigo“). To ne znači da su novi koncepti ukinuli stare vrednosti, već samo to, da su prevazišli njihova ograničenja.

U Srbiji je haiku od samog početka bio prihvaćen širokim rukama. Kao u malo kojoj drugoj zemlji haiku piše jednako narod i proslavljeni pesnici. Zato je možda pre nego u nekim drugim zemljama haiku u Srbiji dosegao nivo prave literature sa svim individualnim i žanrovskim bogastvom. Štaviše haiku je u Srbiji u potpunosti savremena literatura (a zar bi literatura mogla biti nesavremena?) i priređivač se je potrudio, angažujući svoje četvrt veka dugo međunarodno iskustvo u uređivanju haiku poezije, da to u ovoj antologiji pokaže i dokaže. Prošlo je vreme kada su haiku pesnici kod nas bili „verska sekta“(2) a haiku „Gost sa Istoka“(3) - gost se je odomaćio zahvaljujući talentu i istrajnosti srpskih pesnika, ali i predanom uredničkom radu mnogih entuzijasta.

Pogledajmo zbog čega je ova kolekcija srpskih haikua savremena a tu je prvo najvažnija tematska analiza. Evo tema o kojima su pevali srpski pesnici: ogledalo, jaje na grobu (zadušnice), operacija, glasovi, đavo, noge (deo tela), trudnoća, Japan (država), spomenik heroju, lava (nepogoda), infuzija, izvor, gitara (muzika), šajkača (rat), radnici, svetlost, Kosovo polje (istorija), grobovi slobodara, razvod, kuče (mezimac), spavanje, defloracija, Cigani, pridošlica, Aušvic (istorija), smeće, vojnici, gradilište, žena (erotika), Bogorodica, fenjer, saobraćaj, vrabac, roditelji, ruka (deo tela), zatvorska ćelija, grobovi, srpski (jezik), invalid, zelenilo, školjke, vaza, kokoši, samoća, spomenik, budućnost, pečurke, kiša, kišobran, jugo. Ovaj tematski spektar je nesumljivo potpuno savremen. Dovoljno je pogledati samo takozvano „žensko pismo“ i da u njemu nađemo tri zanimljive teme: defloraciju, trudnoću i razvod po kojima sudeć su haiku pesnici (pesnikinje) savremeniji(e) od umetnika u srpskom filmu. Međutim i ako pogledamo stilski, čak i religiozne teme, koje nisu deo savremenog opusa, tretirane su savremeno. Na primer Desankim odnos do Bogorodice nije doktrinaran, nego ljudski, majčinski: ona u njoj vidi pre svega majku i Isus nije tamo nikakav Bog već obična beba. Detaljna tematska analiza bi pokazala mnoge veoma zanimljive stvari koji bi bile uznemirljive čak i za dobre poznavaoce srpskog društva i kulture. Možda bi neko mogao čak zaključiti da su srpski haiku pesnici avangarda među književnicima i umetnicima.

Prilikom izbora pesama, pored tematske analize, osnovna vodilja mi je bila pesnička iskrenost i asocijativna snaga (metaforičnost) pesama. Rečeno uobičajnim jezikom: poetska vitalnost i snaga pesama. U tom smislu nisam pravio nikakve kompromise i zato verujem da je pred čitalaštvom i stručnom publikom uzbudljivo pesničko štivo koje govori o svetloj budućnosti srpskog haiku.


U Radovljici, 9.4.2018 Dimitar Anakiev


Fusnote:

(1) Kratku skicu rečnika ključnih reči Ban'ye Nacuishija donosimo u Apendixu br.1
(2) Desanka je u nekom intervju, ne bez simpatija, rekla da su haiku pesnici kao neka verska sekta.
(3) Istomena knjiga dr. Živona Živkovića, izašla 1996 u Prosveti Niš predstavlja jedinstvenu u svetu knjigu književnog kriticizma haiku poezije baziranu na temeljima opšte književnosti a ne na japanskoj kulturi.

Apendix (1):

KLJUČNE REČI
SVETSKOG HAIKU REČNIKA
Ban'ya Natsuishi

legenda:
*označavaju pojedine OBLASTI dok su unutar
[ ] navedene KLJUČNE REČI iz navedenih oblasti

*DUH
[ Snovi, srce, ljubav, mržnja, zadovoljstvo, sreća, tuga, bes, strah, nada, usamljenost, razočaranje, želja, druga osećanja, ludilo, sećanja, sadašnjost, sloboda, volja ]

*TELO
[ Glava, kosa, brada, oči, uši, nos, usne, zubi, lezik, grlo, vrat, ramena, leđa, ruka, šaka, prst, nokti, stomak, zadnjica, stopalo, peta ]

*HRANA
[ Kuvanje, namernice, restoran, hleb, pirinač, meso, jaja, ribe, plodovi mora, povrće, knedle, testenine, supa, pića, čaj, kafa, sok, med, tečnost, voće, sladoled, kolači, doručak, ručak, večera, gastronomija, dijeta ]

*SEKSUALNOST
[ muškarac, žena, dečak, devojčica, čulnost, seks, homoseksualnost, seksualni položaji, seksualni organi, pornografija, prostitucija ]

*PORODICA
[ predci, prababa, pradeda, majka otac, stric, strina, rodjak, brat, sestra, muž, venčanje, razvod, žena, beba, dete, unuk, porodica, dom ]

*LJUDSKI ŽIVOT
[ rodjenje, ime, škola, igra, sport, jezik, razgovor, prijatelj, novac, karte, zabava, haiku, poezija, slika, knjiga, časopis, muzika, pesma, igra, pozorište, bioskop, lutija, TV, novine, kompjuter, šminka, kupovina, igre, društvo, zakon, rad, poljoprivreda, ribolov, lov, odmor, piknik, penzija,
starenje, rat, oružje, bomba, mir, obećanje ]

*OBLAČENJE
[ odelo, džemper, haljina, košulja, donji veš, šešir, cipele, kaiš, rukavice, tregeri, suknja, kupaći kostim, pranje ]

*KUĆA
[ kuća, stan, gradnja, kula, sto, pult, stolica, krevet, ostali nemaštaj, vrata, ulaz, zid, stub, vrata, podrum, soba, kuhinja, ognjište/kamin, peć/, zavesa, prozor, salon, sijalica,kupatilo, tuš, svetlarnik, lift, stepenice, hodnik, prizemlje, vrt ]

*PUTOVANJE
[ Putovanje, izlet, hodočašće, putnik, prosjak, pasoš, šetnja, strana zemlja, razgledanje znamenitosti, daljina, automobil, autobus, voz, stanica, stajalište, brod, luka, avion, aerodrom, raketa, hotel, nostalgija, povratak ]

*SMRT
[ starenje, bolest, bolnica, smrt, samoubistvo, ubistvo, sahrana, grob, poslednja želja, testament ]

*VREME
[ trenutak, sekunda, minut, sat, jutro, podne, veče, noć, dan, praznik, sedmica, mesec, nova godina, proleće, leto, jesen, zima, sezona, godina, vek, era, milenijum, prošlost, sadašnjost, večnost, kalendar, časovnik ]

*NEBO
[ nebo, sunce, ponoćno sunce, mesec, zvezda, satelit, aurora, svetlost, senka, oblak, magla, dijamantska prašina, kiša, sneg, vetar, oluja, grom, duga, galaksija, nebula, prostor ]

*ZEMLJA
[ tlo, kontinent, prerija, polje, pustinja, ravnica, basen, brdo, poluostrvo, rt, zaliv, ostrvo, more, okean, talas, planina, vulkan, kosina, rupa, pećina, dolina, jezero, ribnjak, reka, vodopad, rosa, inje, ledenik, grad, glavni grad, selo, država, farma, park, put, most, tunel, zemljotres, poplava, zemlja ]

*ŽIVOTINJE
[ pas, mačka, konj, magarac, zebra, žirafa, krava, majmun, slon, lav, tigar, medved, lisica, jelen, zec, veverica, kit, delfin, drugi sisari, kornjača, lasta, vrabac, labud, kokoška, galeb, patka, čaplja, ždral, ostale ptice, školjka, puž, zmija, krokodil, gušter, crv, dinosaurus, zmaj, ajkula, ribe, rakovi, žabe, zoo, bakterije ]

*INSEKTI
[ mrav, leptir, moljac, vilin-konjic, svitac, konjska muva, cvrčak, pauk, pčela, osa, muva, komarac, skakavac, zrikavac, buba-mara, buba-švaba, ostali ]

*BILJKE
[ ruža, trešnja, kamelija, azalea, jabuka, kruška, maslina, vinovaloza, badem, pomorandža, kaki, orah, kesten, platan, bor, jela, hrast, jasen, javor, vrba, buka, i ostalo drveće, trave, kaktus, lišće, deblo, koren, seme, repa, ladolež, ljiljan, suncokret, orhideja, ljubičica, hrizantema, ostalo cveće, mahovina, šuma, drvo, cvećar, botanički vrt ]

*MATERIJALI
[ kamen, stena, pesak, zlato, srebro, bakar, bronza, gvoždje, drugi metali, dragikamen, staklo, voda, led, vatra, struja, plastika, cement, papir, vazduh, zvuk, boja, miris, hemijski elementi, vakum ]

*RELIGIJE
[ molitva, bogovi, kaludjer, svetost, hram, crkva, manastir, džamija, duhovi, djavo,
duh, raj, raj, čistilište, pakao, Biblija, Sutre, Koran, Božić, Ramadan, tabou, praznici ]

*VLASTITA IMENA
[ ličnosti, heroji, mesta, radovi ]
PS. Reč je o otvorenom sistemu koji dozvoljava intervencije, dopune, dorade i preosmišljavanja.

50 SRPSKIH HAIKU ZA 21 VEK (Antologija savremene srpske haiku poezije)

Obeležavajući 25 godišnjicu svojeg uredničkog rada u haiku poeziji, odlučio sam da napravim Antologiju savremenog srpskog haiku - 50 srpskih haiku za 21 vek. Godine 1993 otpočeo sam sa uređivanjem Haiku novina, ovom radu sam prudružio prvi haiku časopis na slovenačkom Prijatelj (1996-1998), 1999 uredio sam Knots (Čvorovi) antologiju haiku poezije jugoistočne Evrope, na engleskom, ko-urednik bio mi je Jim Kacian (Prijatelj, 1999). Ova zbirka doživela je veliki uspeh u Americi i širom sveta, iste godine uredio sam antologiju anti-ratnog haikua Parče neba, na srpskom, češkom i engleskom (Daupin, Prague, 1999); antalogija je nagrađena medaljom Franca Kafke.
Godine 2005 uredio sam antologiju slovenačkog haiku Ribnik tišine (Apokalipsa, 2005). Ova antologija izašla je na 12 jezika i doživela je brojne evropske promocije, postavivši slovenački haiku na mapu sveta-tiraž je planuo u rekordnom roku. Godine 2013 uredio sam svetsku antologiju anti-ratnog haiku, haiku protiv nasilja i za poštovanje čovekovih prava (Kamesan Books, 2013, Santa Cruz,CA). Iste godine izašlo je i drugo izdanje te knjige. U njoj se je našlo 903 haiku, 435 pesnika, iz 48 država sa svih kontinenata, koji govore 35 različitih jezika. Knjiga je nagrađena u Japanu nagradom Ginyu, u Americi je nominovana za THF nagradu, koju nismo prihvatili. Antologija 50 srpskih savremenih haiku je skromnija po obimu ali reprezentuje najvitalniju bazu srpskog haiku. Ubeđen sam da je unatoč skromnosti njen značaj zaista veliki.


50 SRPSKIH HAIKU ZA 21 VEK (Antologija savremene srpske haiku poezije)
Priredio: Dimitar Anakiev

1.
Treperi lik u vodi.
List sa grane najednom
razbi ogledalo.
--- Zoran Vučić

2.
Crveno jaje
sa nadgrobne ploče
odgura vetar.
---Vitomir Miletić Witata

3.
Ruže u vazi-
posle operacije oka
još crvenije.
--- Zoran Doderović

4.
Ispraćam leto.
U mom srcu glasovi
bezbrojnih bića.
---Dušan Pajin

5.
Đavola sretoh
ali navukoh masku
ravnodušnosti.
---Dragan J. Ristič

6.
Brvno kraj prtine-
zahvalno su zastale
umorne noge.
---M.T.Vid

7.
Nosila sam bebu
u vreme Černobila
nosim je i sada.
---Ljiljana Mitrović

8.
Šapućem molitvu
i osećam: Japan jeste
u mojoj sobi.
---Dušan Vidaković
9.
Na postamentu
šumska jagoda-cveta
pored heroja.
---Slavko Sedlar

10.
Činim šta mogu:
Ispred lave okom sklanjam
Baštu u cvetu.
---Milijan Despotović

11.
U razmacima
ćurliće neka ptica-
kaplje infuzija.
--- Rajna Begović

12.
Kristalni izvor.
Šumica me posmatra
njegovim okom.
--- Momčilo Tešić

13.
Mladom mesecu
noćas komšija tiho
svira gitaru.
---Predrag Pešić Šera

14.
Rat uze sina.
Otac svakog jutra
ljubi šajkaču.
---Dragica Gašpar

15.
Na barikadi
gladni radnici čekaju-
laste odoše
---Nenad Glišić

16.
Nestade svetla.
Svetli i ona koja
lampu donosi.
---Tomislav Mijović


17.
Kosovo polje.
Nad izgubljenim carstvom
krava maše repom.
---Svetomir Đurbabić

18.
U starom šlemu
hrizanteme-za grobove
slobodara.
---Dragan Studen

19.
proleće posle razvoda-
praznina raste gde
bejahu sećanja.
---Jasmina Nadaškić Đorđević

20.
Beg od poplave-
žena u naručju
nosi kuče.
---Aleksandar Pavić

21.
Spavam na livadi
vetar me uspavljuje
vetar me budi
---Nenad Burgić


22.
Nije došao-
sama ću oduzeti
nevinost moru
---Eleonora Luthander

23.
Jesenji mesec-
kuda to noćas plove
senke Cigana.
---Baja Saitović

24.
Grubo, baš grubo
guraju pridošlicu--
ti golubovi
---Tatjana Stefanović

25.
Glas Aušvica-
sa žičane ograde
cvrkuće ptica.
---Zorica Novaković

26.
Po trotoaru
prosuto zimsko smeće.
Izležava se.
--- Vladislav Bajac

27.
Kolona vojnika
omamljena svežinom
zelenih jabuka.
--- Bojan Jovanović

28.
Zasuto zemljom
uvelo drvo trpi
na gradilištu.
--- Hiroši Jamasaki Vukelić

29.
Nahrani me
jednim pogledom samo
ta mlada žena.
---Srba Mitrović

30.
Bogorodica
neoprezno drži Hrista
ispustiće ga.
--- Desanka Maksimović

31.
Ugasi fenjer
pokazaću ti nešto lepo-
senku na zidu
--- Zoran Matić

32.
spor saobraćaj:
behari levo i desno
umiru graciozno
---Branko Manojlović

33.
Od bombe usmrćenih
nesahranjen je jedino
sićušni vrabac.
--- Rade Dacić

34.
Roditelji poginulog
vojnika odlaze sad
svako u svoju odaju.
--- Moma Dimić

35.
Ruka koja zakida
na vagi,
pomazi li koga katkad?
--- Mirjana Božin

36.
U ćeliji sa
šest ubica, dnevni mir
remiti muva.
--- Damir Damir

37.
Stari grobovi
iskopani oruđem
novih ratnika.
--- Zoran Nikolić Mali

38.
Teškaš Salihu
televizor pojača:
program na srpskom.
--- Dimitar Anakiev

39.
Ko jesen prođe
devojčica bez noge
Terazijama.
--- Dragan Žigić

40.
Novi Beograd:
kad vozim sam, ne vidim
to zelenilo.
---Aleksandar Nojgebauer

41.
Ljetna oseka.
Školjke na osami
leže spljoštene.
---Ljubomir Dragović

42.
Tužno je lepa
prazna vaza na stolu:
sanja proleće
--- Nikola Nilić

43.
Crna kiša
zrelih dudinja prlja
bele kokoši.
--- Dobrica Erić

44.
Sa kućnim dimom
putuje do nebesa
moja osama.
---Miroslav Belović

45.
Isukao mač
na jato golubova:
bronzani ratnik.
--- Nebojša Simin

46.
Zalazak sunca-
oslonjen o tojagu
mislim o jutru.
---Milenko D. Ćirović Ljutički

47.
Gledam Ciganće
otoše u pečurće.
A ja, na grobje.
---Dragoslav Manić Forski

48.
posle pljuska kap
kiše okruži celo
nebo u bari.
---Verica Živković

49.
kiša-
kupujem kišobran
koji mi se ne sviđa
---Stanoja Plavšić

50.
More odnosi
poslednji list smokve-
jugo u luci.
---Borivoj Bukva

DA LI JE HAIKU SLOBODNA ILI KOLONIJALNA LITERATURA?

Dimitar Anakiev
DA LI JE HAIKU SLOBODNA ILI KOLONIJALNA LITERATURA?
(Tekst napisan povodom 25 godina Haiku novina)

Kada smo 1993 godina počinjali Haiku novine naša namera je bila da uspostavimo direktan most između srpske/jugoslovenske i japanske kulture. Dvadeset i pet godina kasnije vidimo preovladavajuće prisustvo američkih autora u Haiku novinama i ,u polju teorije, gotovo isključivo onih autora iz drugih zemalja koji su zastupnici američko-japanskog kulturnog stava.

Međutim, otsustvo nacionalno važnih pesnika u današnjoj američkoj haiku poeziji (za razliku od pređašnjih) postavlja pitanje da li današnji njeni protagonisti mogu biti, uprkos raširenosti engleskoj jezika, smatrana uzornim? I dalje, da li su postulati na kojima počiva današnja amarička haiku literatura postulati slobodne ili kolonijalne literature? Da bi smo odgovorili na ovo pitanje moramo prvo znati šta je to slobodna literatura? Odgovor je jednostavan: to je kulturno autonomna literatura koja poštuje pravo na individualnu slobodu izražavanja (poetska licenca) i u procesu kulturne razmene učestvuje na osnovu načela Međunarodnog P.E.N.-a: „sve forme su univerzalne, sve kulture su ravnopravne“. Ova fundamentalna parola, u slučaju haiku znači, da je osnovni oblik haiku poezije u svim zemljama i svim kulturama 5,7,5 a da zahvaljujući poetskoj licenci od individualnog pesničkog stila zavisi koliko i kako će poštovati formu. Kulturna jednakost znači da pesnici u Srbiji ili Švedskoj ili SAD, na primer, ne moraju učiti japansku kulturu da bi pisali haiku, to im garantuje njihova kulturna autonomija. Univerzalnost forme podrazumeva angažovanje lokalne kulture kao osnove za haiku stvaralaštvo u svakoj zemlji ponaosob. To znači da Desanka Maksimović ili Tomas Transtroemer ne moraju znati šta je kigo ili senryu, prosto zato što su to kulturno uslovljeni termini koji nisu univerzalni. Forma je univerzalna, kigo nije, senryu nije. U zemljama koje poštuje pravila koja važe za slobodnu literaturu – u prošlosti su to bili i Srbija i Švedska i SAD – imamo učešće nacionalno važnih pesnika u lokalnoj literaturi. Uzdizanje kulture nad poezijom, nametanje japanske kulture pesnicima, znači oterati značajne pesnike iz haiku. Jasno je da japanska kultura koja se nameće tuđim pesnicima ne može biti prava japanska kultura već je to kolonijalni surogat, koji ima ciljeve drugačije od poetskih. Naravno, mnogi poznati pesnici iskoristili su svoju poetsku licencu zato da bi učili japansku kulturu, jedan od najboljih primera je američki pesnik Alen Ginsberg. Međutim tuđa kultura ne može nikad biti domaći literarni standard, ona je uvek prepuštena pravu izbora.

Kakva je situacija u Americi danas? Očigledna je današnja generacija američkih urednika opredeljena za politiku kolonijalizma u literaturi, a takvo stanje ima tradiciju. To u prvom redu znaći da se ne poštuju pravila Međunarodnog P.E.N. (rezultat političkog unilateralizma), individualna sloboda se prekriva sa politikom liberalizma, univerzalnost forme se negira a elementi japanske kulture, kao što su kigo i senryu, pretvaraju se u etikete i koriste se kao sofisticirana sredstva cenzure. Ceo ovoj sklop kolonijalnih mera stupa zaista na scenu sa Williamom Higginsonom, koga možemo smatrati ocem kolonijalnog pristupa haiku literaturi iako ovaj pristip vidimo od samog početka, još od Harolda Golda Hendersona. Koje su osobine kolonijalne literature? One su jasno vidljive:

1.Negiranje istorijskog razvoja haikua u Japanu i razvoja raznih žanrova haiku.
2.Gajenje kulta Macuo Bašoa i zen budizma kao jedine ideologije haikua.
3.Korištenje japanskih kulturnih etiketa kao sredstva cenzure (kigo, senryu...)
4.Negiranje univerzalnosti forme i posledično razaranje forme.
5.Osporavanje multikulturnosti u haiku i prikriveno vraćanje autoritativnim načelima Takahame Kyoshija.

Haiku je na Balkanu počeo svoj život nezavisno od američke politike i kulture. Dugo godina je naš haiku imao nezavistan kulturni razvoj. Haiku je bio na Balkanu jednako popularan kod naroda i kod poznatih pesnika: Maksimović, Paljetak, Erić, Dimić, Mitrović, Dimitar Stefanov, da pomenem samo neke. Pesnici i urednici sa Balkana danas imaju samo dva moguća puta: zadržati kulturnu autonomiju i nastaviti sa negovanjem haiku kao slobodne literature, ili dobrovoljno prihvatiti kolonijalni jaram. Za prvi put, koji je sigurno teži, znači oslanjati se pretežno na domaće snage. Kao što kaže onaj bosanski vic: „Dođi sebi ako imaš kome“.

POVRATAK JEDNOUMLJU U HAIKU POEZIJI?

Dimitar Anakiev
POVRATAK JEDNOUMLJU U HAIKU POEZIJI?
(Izjava povodom 32. broja Haiku novina)

Tokom drugog svetskog rata japanska tajna policija hapsila je haiku pesnike čiji su haikui odstupali od tradicionalne ideologije koju je kao pesničku teoriju Kaćo Fuei (Cveće i ptice), oslonjenu na Budizam, formulisao carski pesnički ideolog Takahama Kyoshi. Mnogi od pesnika čija dela su odstupala od doktrine bili su poslati na prvu liniju fronta ili u Mandžuriju. Bili su izloženi smrtnom riziku, a neki su ostavili svoje živote na frontnoj liniji zato što njihove pesme nisu bile “doktrinarno ispravne”.

Nakon drugog svetskog rata japanski pesnici uložili su ogromne napore da bi se oslobodili jednoumlja i izborili za slobodu govora i pisanja, za multikulturnost i žanrovski pluralizam haiku poezije. Na čelu ove borbe bio je plodotvorni pesnik Tota Kaneko koji se smatra rodonačelnikom “savramenog haikua”, haikua koji ne poznaje ideološke, kulturne ili žanrovske granice. Nekoliko decenija nakon što su japanski pesnici izborili svoje pravo za slobodu govora i pisanja, jednoumlje se vraća u haiku poeziju kroz delo Wilijama Higinsona, nekadašnjeg obaveštajca iz američke avijacije stacionirane u Japanu. Naročito rigidno primenjuje se u američkom časopisu Moderni haiku (sic!) koga uređuje Čarls Trambl, bivši urednik propagandnog radija Glas Amerike u Minhenu.
Mnogi vladini službenici naći će svoja zaduženja kao “kontrolori jednoumlja u haiku”, ne samo u Americi, nego širom sveta. Jadan od takvih ljudi, izvesni Robert Vilson, koji je uspeo da se infiltrira na Balkan, mnogo puta je napadao moju poeziju kao “ideološki neispravnu”. O borbi protiv jednoumlja svedoči moj odgovor Vilsonu u tekstu “Obućaru drži se cipela” (1).

Redakcija Haiku novina je tokom 25 godina postojanja uglavnom je dosledno sprovodila književne principe kako ih propisiju Međunarodni P.E.N. kroz parolu “sve forme su univerzalne, sve kulture ravnopravne”. Međutim u broju 32. Haiku novina došao je do izražaja uticaj Roberta Vilsona, preko njegovih saradnika koji su vremenom postali istaknuti članovi naše redakcije. Deo readakcije, odlučio je bez širih konsultacija, da ovaj broj posveti ideologiji jednoumlja izraženoj kroz koncept “senryu” koji - istrgnut iz japanskog kulturnog konteksta u koji spada - reprezentuje “crvljive jabuke” (termin Džejn Rajholds) u haiku tj. ideološki neispravne haikue. Ovom terminu pridodat je i famozni Higinsonov termin bez sadržine “zapai” kao sredstvo diskvalifikacije “neispravnih” haikua. Diskvalifikacija u dotada slobodnom i kulturno autonomnom srpskom haiku je odmah sprovedena u delo od naših urednika-pobornika “zavođenja reda” u spskom haiku: Dragana J. Ristića i Zorana Dodorevića. Prva žrtva je bio dr. Živan Živković, čije je značajno delo književne kritike jedinstveno u svetu haiku, “Gost sa istoka”, bilo odmah i bez ikakve argumentacije anulirano. Još veću štetu napravila su ova dva urednika kada su – takođe bez argumentacije - napravili svoj izbor “crvljivih jabuka” srpskog haiku i u njega svrstali neke od uopšte najboljih savremenih srpskih haiku autora kao što su Rade Dacić, Moma Dimić, Mirjana Božin i slično.

Ovome treba dodati da su moje primedbe bile dočekane “na nož” i huliganskim rečnikom nekih članova redakcije. Izgleda da je posredno prisustvo Roberta Vilsona u redakciji Haiku novina neupitno, jer mi je deo redakcije odmah stavio do znanja da će pre oni svi napustiti redakciju nego da se tu nešto promeni.


(1)http://kamesanhaikublog.blogspot.si/2018/02/sutor-ne-ultra-crepidam-obucaru-drzi-se.html

DAN HIROŠIME

DAN HIROŠIME (1)

21 haiku Dimitra Anakieva, Kamesan books, 2015, engleski i japanski (jpn. prevod: Haruka Shima)
Na srpski preveo autor.

1.
Jonizovani vetar duva
od Hirošime do Fukushime
i nazad, noseći krike

2.
U Fukušimi g-din Masao
Jošida umire sa osmehom-
sećanja na Hirošimu (2)

3.
Duhovna avantura:
šetnja kroz pokrajine na mapi
Hirošime i Fukušime

4.
20 & 21 vek-
od Herero i Namaka genocida
do Hirošime i Fukušime (3)

5.
Samoubica
otrovan pijaćom vodom-
Hirošima i Fukušima

6.
Preživela Hirošimu,
preživela i Fukušimu-
pornografija

7.
Pitam se, na koliko
jezika se može reči
Hirošima i Fukušima?

8.
Navodnjava genetički
paradajz – okeanska voda
Hirošime i Fukušime

9.
Kad govorimo
o Hirošimi i Fukušimi ne
zaboravimo Nagasaki

10.
Naježio se
čak i moj kaktus:
Hirošima i Fukušima

11.
Uspavanka majki
sa praznim kolevkama:
Hirošima i Fukušima

12.
Ime za bombu
i ime za nuklearni reaktor:
Hirošima i Fukušima

13.
Nakon Hirošime
i Fukušime mačak u smokingu
sere na brdu

14.
Dva bela leptira
što jedan drugog love:
Hirošima i Fukušima

15.
Hodam između
mrtvih tela stršljenova:
Hirošima i Fukušima

16.
68 godina nakon
Hirošime radioaktivnost
zrači iz Fukušime

17.
Rođen u Hirošimi
umire u Fukušimi-
vrh Triglava

18.
Nevidljiv je način
kako formulisati problem:
Hirošima i Fukušima

19.
Od Fukušime
do Hirošime samo
6 sati i 43 minuta

20.
Izabirajući između
Hirošime i Fukušime
pčela na cvetu

21.
Dan Hirošime:
„Uzbuna - radioaktivna voda iz
Fukušime ističe!“ (4)

Objavljeno u XXZ magazinu: https://www.xxzmagazin.com/dan-hirosime


FUSNOTE:


(1) Dan Hirošime, je ime praznika-komemoracije 6. avgusta kada se obeležava prva atomska bomba bačena na Hirošimu 1945. To je praznik mira i pacifističkih stremljenja. Istovremeno Dan Hirošime je poetska tema haiku pesnika. Pesnik ovde upotrebljava temu na nov način, u kontekstu nuklearne nesreće u Fukušimi koja se je dogodila 11. Marta 2011, želeći da skrene pažnju na kompleksnost fenoimena atomske energije
(2) Masao Jošida je ime japanskog inžinjera koji je dobrovoljno ušao u pokvareni reaktor da bi popravio kvar iako je znao da uprkos zaštiti ulazak u reaktor znači ozračenje koje može biti fatalno. U New Yorku Postu sam pročitao komentar „U Americi takve kvarove popravlja robot.“ Kada je Masao Jošida uspešno izvršio popravku pojavio se pred novinarima ispred reaktora sa osmehom na licu.
(3) Od 1904 do 1907 Nemačko carstvo izvršilo je genocid u Namibiji u kojem je stradalo preko sto hiljada pripadnika plemena Herero i Namaka.
(4) Naslov iz New York Post-a.